Unija studenata Vršac

Unija studenata Vršac

Unija studenata Vršac je nevladina, neprofitna organizacija osnovana sa ciljem jačanja studentske zajednice na teritoriji opštine Vršac.

 

office@studentivrsac.org

utorak, 22 septembar 2015 10:47

Stefan Momirov: "Bavite se sportom!"

Sterija je Vršac nazivao gradom vetra, vina i ljubavi. Da sad živi, tome bi sigurno dodao i da je on grad sporta. Mnogi, sada već svetski priznati sportisti su svoje karijere započeli baš u našem gradu. Njihovim stopama krenuo je i Stefan Momirov, koji je sa samo 16 godina pozvan da igra za stariju, juniorsku selekciju Crvene Zvezde.

Kako i kada si počeo da se baviš košarkom?

Košarka je u mom domu "stanovala" i pre mog rođenja. Majka i otac iza sebe imaju zavidne košarkaške i sportske karijere, ali me nikada nisu nagovarali da se bavim ovim sportom. Jednostavno, košarka je bila sastavni deo igre i odrastanja.

Da li možeš da nam kažeš nešto više o kampu za talentovane košarkaše na kome si bio?

Košarkašku akademiju Ratgeber u Baji (Mađarska) pohađam već tri godine. Radi se invidiualno, tri puta na dan, tako da je značajno za svakog mladog igrača. Naravno, tamo sam stekao i mnogo prijatelja, kako među polaznicima tako i među trenerima. Svako košarkaško iskustvo je značajno za onog ko želi da uči, ko želi da napreduje i ko je otvoren za kritike. Kritike nas, u suštini, najbolje usmeravaju na pravi put i treba ih uvek ozbiljno prihvatiti.

Kako je došlo do toga da ti bude ponuđeno potpisivanje ugovora sa Crvenom Zvezdom?

Košarkaški klub Crvena Zvezda je institucija. Logično je da prate mlade igrače i njihov razvoj. Sasvim sam siguran da u većini situacija nisam ni bio svestan njihovog prisustva. Potpisivanje ugovora potvrdilo mi je da imam talenat u koji veruju. Sada to više nije pitanje poverenja, mog talenta ili fizičkih predispozicija, nego daljeg učenja i napornog rada. Posebno sam im zahvalan što su mi omogućili da školovanje nastavim na njihovoj Prvoj sportskoj košarkaškoj gimnaziji Koledž Beograd.

Da li si se ikada bavio nekim drugim sportom osim košarke?

Igrao sam fudbal.

Da li imaš podršku roditelja i prijatelja u bavljenju sportom?

Moji roditelji su sportski i košarkaški radnici i nikada me nisu sputavali u nastojanju da se bavim sportom. Ali, nikada nisu ni insistirali da mi to bude jedini cilj. Sport u našoj kući jeste deo vaspitanja, u smislu zdravog psihofizičkog razvoja. Njihova podrška mi mnogo znači, jer me podržavaju u nastojanju da vodim život vredan života, bez nametnutih prioriteta.

Da li planiraš da se tokom života profesionalno baviš košarkom?

Rado ću prihvatiti ozbiljne ponude ukoliko ih bude. Bavljenje košarkom i obrazovanje su mi podjednako važni. Razmišljam na duže staze.

Ako ti se ukaže prilika za bavljenje sportom negde u inostranstvu, da li bi prihvatio i da li razmisljaš o tome?

Šta je inostranstvo i zašto bi odlazak preko granice bio problem? Prelazak iz Vršca u Beograd nisam ni osetio, jer me je Crvena Zvezda prihvatila kao člana porodice. Sumnjam da su evropski klubovi drugačiji. Svuda ću se osećati kao kod kuće.

 Kako ti se dopalo učešće na Vršačkoj uličnoj olimpijadi?

Vršačka ulična olimpijada jeste zanimljiv sportski događaj. Pričao sam o tome i sa svojim vršnjacima. Rešeni smo da očuvamo ovu manifestaciju, kada na nas dođe red. Učestvovao sam sa svojom ekipom. Nažalost, ne pod imenom koje smo hteli, ali važno je učestvovati. U grupi smo bili prvi, stigli smo do četvrtfinala i zadovoljni smo rezultatom, jer smo, kao kadeti, pružili dobar otpor brojnim seniorskim ekipama.

Da li imaš nešto da poručiš ili da daš neki savet onima koji žele da se bave sportom?

Jedini pravi savet je: bavite se sportom! Ne da bi od njega živeli, nego da bi dugo i zdravo živeli.

 

Autori: Milana Batrnjin i Jelena Njegomir

sreda, 16 septembar 2015 08:56

Pismo za tebe

Nažalost, ovo nećeš naći u sandučetu. Niti na ulici. Čak i da ti se ne sviđa, neće završiti u kontejneru. Jedan klik i tu si. Imaš “back” , ali ga ne stiskaš. Možda ćeš u ovom tekstu naći poruku koja je važna za tebe, možda ćeš imati dobar trač, možda ćeš ignorisati ili se jednostavno vratiti na svoj Facebook profil. Svejedno je.
 
Ovo je pismo u kome ću se ja obratiti tebi. Ne znam ko si. Ne znam šta voliš da slušaš, jedeš, da li imaš novca ili ne. Hoću da ti kažem da je vreme da kreneš. Da se mrdneš. Posle ovih nekoliko minuta, kad pročitaš ovaj tekst, hoću da ustaneš odatle i uradiš nešto što do sada nisi. Koliko god ludo i glupavo zvučalo, nateraću te da se pomakneš.
Zašto?
Zato što znam da želiš. Zato što niko više ne želi da ti govori. Zato što su i drugi zauzeti svojim pomeranjem. Zato što ti zaslužuješ bolje od te udobne fotelje i laptopa ispred sebe. Ti zaslužuješ da danas napraviš nešto čega ćeš se sećati. Zaslužujes da napraviš nešto vredno pamćenja. 
Duboko u sebi znaš šta je to. Plašiš se. To je normalno. Šta će reći ljudi, šta će reći roditelji, šta će reći partner, prijatelji. Ništa neće reći, upoznaće te. Toga ne smeš da se plašiš.
Govorim ti ovo, ne zato što želim pobunu na lokalnom nivou i obožavaoce, već zbog toga što meni nije imao ko da kaže, nije imao ko da me mrdne. Učila sam to sama. Nikako nije lako. Mnogo prepreka ima do cilja da budeš TI. 
 
Danas sam izabrala da volim. Da se radujem. Hoću da se smejem, da usrećim nekoga svojom srećom. Danas neću dozvoliti da uradim išta što ne želim. Zagrliću ceo svet. To mi je cilj.
Danas želim da pamtim. Nikada se više neće ponoviti. Ovaj dan biće najvoljeniji dan do sada.
 
Zato ti predlažem, savetujem te i vičem da ustaneš. Želim da pozoveš tu devojku na piće, želim da zahvališ svojim roditeljima i prijateljima, želim da ustaneš rano i gledaš u Sunce, želim da zaradiš mnogo para danas, želim da napišeš nešto jako dobro, želim da ti današnja fotografija bude najsrećnija do sada. Želim da danas živiš. 
 
Uradi šta god hoćes, samo uradi, kreni, putuj, nasmej se i uspećeš. 
Ako svakoga dana pročitaš ovo pismo namenjeno tebi, recept uspeva. Ono će se možda baš zbog toga naći u sandučićima, možda će obići čitavu planetu, možda će se moj san ostvariti. Zato se mrdni. 
 
Autor: Zorana Grujin
 
Mladi vršački voditelj i bloger Stefan Mihajlovski je od ove godine student Univerziteta Singidunum na odseku za odnose sa javnošću. Pa ipak, iako mlad i tek „brucoš“ na fakultetu, iza sebe već ima niz uspeha u svetu medija kao što su praksa na televiziji „Banat“, učestvovanje u sociološkom istraživanju „Kulturne potrebe mladih“, autorska emisija „Naslovna strana“ koja postoji već dve godine i niz čitanih i komentarisanih blogova. Najnoviji uspeh mu je izuzetno gledan šou program „Pusti svoj glas“, koji ove jeseni doživljava drugu sezonu, kao i izdavanje DVD – ja na kojem se mogu naći najinteresantniji i najbitniji momenti prve sezone ove emisije. 
 
Za početak, tako mlad a već uspešan. Nisi bio ni završio srednju školu, a već si postao autor i voditelj par blogova i emisija... Da li ti se ikada dešavalo da te ljudi potcene i nedovoljno ozbiljno shvataju zbog "kratkog staža" u medijima?
 
     -Hvala na divnim komplimentima. Za ovakvu najavu vredelo je boriti se, raditi na sebi, svakodnevno se usavršavati. Naravno da je potcenjivanje na početku moje karijere bilo prisutno. Publika je oduvek pokazivala simpatije prema mom radu, verujem da je to zbog činjenice da sam bio pravo ’’osveženje’’ na regionalnoj televiziji ’’Banat’’, ali kolegama sam morao da dokažem koliko vredim. Jedna od najstrašnijih stvari koja mi se desila je da u toku premijere moje prve emisije tadašnji direktor televizije dobije poruku koju je poslala jedna od koleginica: ’’Šta će ti ovaj šljam na televiziji?’’. Mislim da ću trenutak kada mi je pokazao taj SMS zauvek pamtiti. Još mi je bilo gore što sam znao da je ona majka dece koja imaju približno godina kao i ja. Tada sam pred celim kolektivom rekao: ’’Fokusirajte se na uspeh svog, a ne na omalovažavanje tuđeg rada’’. Nakon toga, mogao sam podignute glave da krenem putem uspeha o kom danas razgovaramo.
 
Prošlo je tačno dve godine od premijernog emitovanja tvoje prve emisije "Naslovna strana". Kako danas gledaš na samu emisiju "Naslovna strana" koja je emitovana na televiziji Banat, a čiju si priču ovih dana zaokružio retrospektivom najinteresantijih momenta koje su gledaoci mogli da vide za dve godine emitovanja?  
 
     -Tačno, prošlo je dve godine od kada sam prvi put ušao u studio i doveo vrlo aktuelnog gosta – pevačicu Milicu Pavlović. Da je neko stariji tada bio moj sagovornik, verovatno bih se spetljao i više nego što jesam, ali pošto smo oboje mladi, imali smo mnogo tema, a ona je bila spremna da odgovori na svako pitanje i da me koliko je to moguće oslobodi treme. Danas kada gledam tu emisiju, i sam vidim koliko sam napredovao. Nekoliko meseci nakon toga, u junu 2014. godine ’’Naslovna strana’’ postaje deo programa ne samo televizije Banat, već je rado prihvata publika u Subotici, Zrenjaninu i Odžacima. Krajem te godine, emisija koju sam tada potpisivao kao autor i voditelj dobila je priznanje glavnog i odgovornog urednika televizije, pa je prograšena za najgledaniju emisiju televizije Banat u 2014. godini. Na moje veliko zadovoljstvo dve godine rada sam proveo u društvu velikih imena među kojima su: Seka Sablić, Mima Karadžić, Nataša Bekvalac, Sergej Ćetković, Nela Mihailović, Aca Lukas i mnogi drugi...
 
Može se reći da ti je trenutno najaktuelniji projekat šou program "Pusti svoj glas". Završena je prva sezona, a audicije za drugu su u punom jeku. Koliko si zadovoljan prvom sezonom, i šta je ono nešto novo što možemo da očekujemo u drugoj sezoni? 
 
     -Na projektu regionalnog šou programa ’’Pusti svoj glas’’ prvo sam radio kao autor i voditelj specijala, a od druge sezone sam autor i voditelj glavnih emisija i PR kompletnog projekta. Nisam previše zadovoljan samom promocijom prve sezone i mislim da je tu izgubljeno dosta publike. Ali divno je što smo imali učesnike raznih nacionalnosti i time smo širili toleranciju. Prvu sezonu obeležilo je pre svega divno druženje koje će svako od nas koji smo bili deo ove priče dugo pamtiti. Ove godine ću kao autor pokušati da ’’Pusti svoj glas’’ dobije edukativan karakter. Kandidati će pored ocena pevanja i scenskog nastupa bodove dobijati i na kvizu zanja gde će pitanja biti vezana za muziku. Takođe, svojim sposobnostima i veštinom komunikacije koju će koristiti za specijalne zadatke pokušaće da obezbede mesto u finalu druge sezone! Ono što ću ja tražiti od finalitsa je to da budu kompletne ličnosti, koje će, ne samo imati glas, već i sa lakoćom naučiti da publiku podignu na noge, ali i bez treme odgovarati na novinarska pitanja. Nadam se da ću sa ekipom produkcije ’’Sound define’’ koja mi je poverila ovako važan zadatak u tome i uspeti. Što se tiče audicija, prijavljeno je nekoliko desetina kandidata, od ove sezone mogu se prijaviti svi zainteresivani bez obzira na godine, a finalisti prve sezone trenutno su na velikoj turneji. Na svakom koncertu prisutno je nekoliko stotina ljudi, i mislim da je upravo to kruna svega onoga što smo radili u proteklih nekoliko meseci, jer dokazuje da publika voli ono što radimo. 
 
Opiši nam nekoliko najzanimljivijih detalja sa snimanja specijala emisije "Pusti svoj glas"
 
     -Specijalno izadnje ’’Pusti svoj glas’’ predstavilo je za mene veliki izazov, pre svega što sam ušao bez ikakve pripreme u sasvim novu ekipu, gde sam imao zadatak da radim na promociji mladih ljudi. Pamtiću ova snimanja po tome što sam se, nakon nekoliko meseci voditljskog posla sasvim opustio pred kamerama i mislim da je upravo to trenutak u karijeri koji mi je mnogo značio. Pamtiću ovu emisiju po divnoj atmosferi, ali i po tome što je specijalno izdanje ’’Pusti svoj glas’’ prvi regionalni YouTube šou u regionu koji je publika odlično prihvatila. Kada se zadovoljni gledaoci jave u tolikom broju, autor i voditelj može samo da bude zahvalan onima koji su posvetili vreme da isprate njegov rad i da obeća još bolju zabavu u narednom periodu.
 
Tvoji blogovi su dosta kontroverzni, ali opet, možeš se pohvaliti time da je jedan od tvojih tekstova bio komentarisan na času građanskog vaspitanja u Hemijskoj školi. Koje su najčešće teme kojima se baviš u svojim blogovima, i da li misliš da uspevaš da promeniš svest svojih vršnjaka po pitanju nekih stavova?
 
     -Nisam čuo da je ikada neki blog postao deo nastavnog programa, tj. da su profesori i učenici komentarisali neki tekst koji je objavljen kao blog ili kolumna. To predstavlja veliku čast, ali i veliku odgovornost prema tako divnoj publici koja poštuje i prati ono čime se baviš. Još jednom ću zahvaliti profesorima i učenicima Hemijsko-medicinske škole iz Vršca na promociji mog bloga koji je uspelo da edukuje mlade ljude. Znam da je moj blog svakog petka izazivao mnogo komenatara, kao i to da su mišljenja bila podeljena. Pisao sam o svemu onome što mlade može da zanima, pozivajući ih da otvoreno govorimo o problemima, jer ne postoje tabu teme, već zatucani ljudi. Teško je tekstovima usmeriti ljude da drugačije misle, pa mi je prvi cilj, kada sam dobio poziv Vašeg portala za ovaj vid saradnje bio da pokažem istomišljenicima da nisu sami i da ih ohrabrim da i oni počnu da pišu, pa možda i napravimo neki pomak u društvu. Kada sam to rekao, pitali su me: ’’Zar se ne plašiš konkurencije?’’, u smislu da će mnogo njih početi da piše i da će moj blog biti u senci svih novih autora. Nasmejao sam se i odgovorio da će mi biti drago ukoliko nekoga budem inspirisao da stvara. O kakvoj konkurenciji pričamo, ukoliko je u pitanju rešavanje problema?! To je isto kao kada bi postojala konkurentnost ko je više pomogao u humanitarnoj akciji... Naravno da mi je drago što sam autor nekih od najčitanijih tekstova u regionu, a u znak zahvalnosti, publici ću uskoro predstaviti nastavak ove priče!
 
Pre par meseci si postao student Univerziteta Singidunum, odsek odnosi sa javnošću. U Srbiji generalno vlada mišljenje da se jedino sa državnim fakultetom stekne neko znanje, dok privatne fakultete bije glas da se polažu ispiti automatski, sa kupljenom knjigom. Da li se slažeš sa time, i zašto si odabrao privatan fakultet znajući da su državni 'veći izazov'.
 
     -Pre svega, tradiciju i iskustvo državnih fakulteta ne treba dovoditi u pitanje. Ipak, za mene akcenat na teorijskom znanju od čega mi dosta stvari neće biti potrebno ne predstavlja veliki izazov. Veći izazov mi predstavlja da uz odličan program kakav moj fakultet nudi, dobijem predmete iz kojih znanje koje dobijem mogu da primenim u praksi, pa da uz razvijanje kritičkog mišljenja sa svojim kolegama stvaram moderno, kreativno društvo i neke nove priče. Želim da budemo slobodna bića koja će promovisati prave vrednosti, jednakost i solidarnost. Upisao sam odnose sa javnošću na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum i kada pogledate njihov kvalitet programa koji je ponuđen studentima, svako ko me poznaje shvatiće zašto sam napravio ovakav izbor.
 
Koliko misliš da je sreća presudna u uspehu nekog mladog novinara? Svedoci smo i te situacije da mnogi izaberu lakši put, put skandala da se probiju. Da li se trud i rad stvarno isplate ili treba imati onaj neki "X faktor"? 
 
     -Sreća je vrlo važna, treba da se nađete u pravo vreme na pravom mestu. Na početku karijere većine mladih ljudi javlja se dilema izabrati lakši put koji znači klimati glavom i biti dobar sa svima, ali nesrećan zbog toga što gubiš osobenost ili igrati po svojim pravilima, makar sam protiv svih, ali biti iskren, pre svega sam prema sebi. Pokušajte da gradite karijeru van ovog društva spektakla, kako volim da nas nazovem... Ali ipak, nemojte biti dosadni svojoj publici, pogotovo ako radite nešto što je zabavnog karaktera. Rijaliti šou programi koji mnogi vide kao odličnu promociju su mač sa dve oštrice. Često ispratim nekoliko minuta, ali sve je to ’’hleba i igara’’. Smatram da svaka nova sezona rijalitija predstavlja presek socijalne svesti, koja je trenutno, sudeći po tome katastrofalna. I verujem da rijaliti šou može da bude vrlo pametna stvar, ako bi nam bilo ponuđeno da pratimo život uspešnih osoba. A kada gledam ovo danas...Želeo bih da se danas umesto silikona koji mogu da poboljšaju fizički izgled, može ugraditi i veći IQ. Smatram da se trud i rad svakako isplate, kao i da je X faktor presudan, ali, ukoliko niste jaka osoba i niste sigurni u ono što želite da postignete, bolje se nemojte baviti ovakvim stvarima. Javni posao je opasna i skupa igračka.
 
 Koji savet možeš dati mladim novinarima i voditeljima, s obzirom na trenutnu tešku situaciju u srpskim medijima? 
 
     -Savetujem ih da nikada ne odustaju od svojih snova, da se nikada ne predaju, podignu glavu kada naiđu na poraze i daju sve od sebe da se u igru vrate mnogo jači. A zamoliću ih i da budu objektivni, jer to je zadatak pravog novinara. Na moju veliku žalost, mnogima danas baš to fali. Želim da se obratim i svojoj publici, pošto smo na samom kraju intervjua... Nikada ne odustajte od svojih snova, ali napornim trudom i radom dokažite da možete mnogo. Živite život slobodno, onako kako vi želite. Budite srećni, širite ljubav, mir i toleranciju. Čitajte dobre knjige, posećujte kulturna dešavanja, nahranite sebe novim znanjem. Uradite sve što mislite da treba, budite hrabri i sve dok nekoga ne ugrožavate svojim postupkom, siguran sam da radite pravu stvar.
četvrtak, 10 septembar 2015 15:24

Gimnazijska glumačka ekipa

Glumačku ekipu gimnazije „Borislav Petrov Braca“ čine talentovani i entuzijastični srednjoškolci. Oni su mladi ljudi koji imaju ideju, cilj, ali i veliku ljubav prema glumi, te im ne pada teško da svakog meseca ostvaruju nove projekte. O njihovom umeću najbolje govore postignuti uspesi, pa su tako prošle godine osvojili specijalnu nagradu za kratkometražni film. Jedan deo ove ekipe su i Zorana Tomić, Ana Čupić i Strahinja Dunjić. Kako kažu, glumu vole, jer na sceni mogu biti bilo šta na svetu.

Šta je ono što vam se najviše dopada u vezi sa glumom?

Zorana: Gluma je jedna neprekidna igra. Vi kada gledate neki film ili seriju, na kraju shvatite da taj glumac ne radi ništa drugo do same igre. Na kraju, tu je i poseban osećaj kada vidite da ste uspeli da nekoga nasmejete.
Kako ste počeli da se bavite glumom?
Zorana: Oduvek sam volela da se igram i da maštam. Kao mala, dok sam se igrala napolju, nismo imali uobičajene igre, već smo glumili. U školi sam redovno učestvovala na priredbama, a potom sam postala član Edu Teatra.
Ana: Ja sam počela da glumim u Teatar Pozitivu, a kasnije i u raznim predstavama i seriji.
Strahinja: Moji počeci su bili u Amatareskom pozorištu Sterija, a posle sam i ja počeo da glumim i u Teatar Pozitivu.

Na kojim projektima ste do sada radili i na koji od njih ste najponosniji?

Zorana: Pored glume u Edu Teatru, imali smo i humanitarnu predstavu u decembru pod nazivom „Karta za srećno detinjstvo“ i to je moj najdraži projekat, zatoš to smo prikupljenim slatkišima usrećili mališane u domu za nezbrinutu decu iz Bele Crkve. Tu su takođe i kratkometražni film o Steriji, koji je osvojio specijalnu nagradu za režiju. Naš prvi projekat je bila predstava o sidi na dan borbe protiv ove bolesti, kao i predstava koju smo izvodili u Kragujevcu na takmičenju dramskih sekcija Srbije: „Lakše je biti ministarka nego berberin“.

S obzirom na to da svi dosta vremena provodite u pozorištu, šta je ono što vas najviše privlači u vezi sa njim i u čemu najviše uživate?
Svi: Ono što nas je uvek privlačilo kada smo posmatrali su bili glumci i ono što im scena čini. Kada su na sceni, oni su bilo šta na svetu, improvizuju u trenutku, smišljaju i snalaze se. Takođe, pozorište ima specifičan miris, posebno osvetljenje, celu unikatnu atmosferu koja ne može da se napravi ni u jednom drugom objektu.

Koja je vaša omiljena uloga?
Zorana: Moja omiljena uloga je bila uloga Feme u osnovnoj školi. To je bila jedna od mojih prvih uloga i zbog nje sam zavolela glumu.
Ana: Definitivno je to bila uloga kuma u predstavi: „Lakše je biti ministarka nego berberin“, pošto je bila nešto apsolutno novo za mene.
Strahinja: Kod mene je u pitanju sedmi razred i uloga Svetozara Ružičića, kao i poseban momenat kada je, na kraju, celo pozorište zatapšalo.

Koji su vaši hobiji i čime se bavite u slobodno vreme?
Zorana: Ja uglavnom pišem poeziju, te sam skoro osvojila i prvo mesto na literarnom konkursu: Mika Antić za najlepšu ljubavnu pesmu u kategoriji srednjiš škola. Volim i da plešem, dugo sam se bavila latino plesom.
Ana: Osim glume, ja takođe i pišem, ali više u nekom realističnom pravcu.
Strahinja: Ja obožavam da crtam i čitam. Moja velika strast i nešto što me ispunjava su koncerti, pa obilazim skoro svaki koji se ovde održava.

Koje projekte planirate u budućnosti i da li ste imali pomoć starijih?
Svi: Imali smo pomoć, posebno nam je oko poslednje predstave pomogla profesorka Nevena Čolakov, pedagog Maja Rajković, kao i direktorka Tamara Pešić, koja nam je izlazila u susret. U planu nam je još jedna humanitarna predstava , a generalno su nam puno pomogle i preslatke devojčcie iz Akro dance studija "Super star".

Da li planirate da nastavite da se bavite glumom?
Zorana: Mnogo volim glumu i svakodnevno se njom bavim, ali još uvek nisam sigurna hoće li mi to biti zanimanje.
Ana: Ja bih takođe volela da se time bavim i nadam se da ću uspeti da upišem Akademiju Dramskih Umetnosti za par godina.
Strahinja: Moj plan jeste bavljenje glumom u budućnosti, te ću sledeće godine pokušati da upišem Akademiju, nadamo se najboljem.

Autori teksta: Miljana Nikolić i Milana Batrnjin

Firma „Mozzart“ je pokrenula akciju „Sto terena za jednu igru“ sa ciljem da se obnovi 100 terena širom naše zemlje. Ono što se previđa ovim projektom je obeležavanje linija terena, zamena table, obruča i mrežica. Naši sugrađani Dario Mudrić i Gordana Perišić predložili su obnovu dva terena u Vršcu, terena u ulici Nikite Tolstoja (basketašima poznatiji kao terene kod Elektrovojvodine) i terena na jezeru.

I pored velikog broja mladih u ovom delu grada, lokalna samouprava već godinama nije uradila apsolutno ništa konkretno kako bi se ovaj teren doveo u koliko-toliko normalno stanje. Zbog toga se ovaj košarkaski teren trenutno nalazi u fazi raspadanja. Nadamo se da ćemo uz pomoć Mozzart-a, a na radost svih komšija i sugrađana, napokon uspeti da uradimo nešto po tom pitanju“ – naveo je za sajt www.deotvogzivota.com Dario Mudrić. Za teren kod Elektrovojvodine možete glasati klikom ovde.

Teren se nalazi na jezeru koje je dobro posećeno i kada nije sezona kupanja. To je omiljeno mesto mladih i onih koji se tako osećaju.Teren je u losem stanju,table su propale,a obruči bez mrežice. Pored ovog terena nalazi se teren za odbojku na pesku i dečije igraliste,a par metara dalje je i samo jezero. Obnovom ovog terena upotpunio bi se sportski kompleks na jezeru“ – navela je Gordana Perišić a za ovaj teren možete glasati klikom ovde.

Unija studenata opštine Vršac podržava naše sugrađane u ovoj akciji. Takođe, pozivamo sve ljude dobre volje da pomognu u tome da dobijemo još dva sređena terena u našoj opštini. 

 

subota, 05 septembar 2015 13:01

Kako dobiti stipendiju od porno sajta?

Da li biste mi poverovali kada bih vam rekao da uz pomoć porno sajta možete da isfinansirate skoro celo četvorogodišnje studiranje, a da i dalje imate odeću na sebi?
Naime, sajt Pornhub želi da donira 25000 američkih dolara određenoj osobi, potrebno je samo da im pošaljete stvari koje traže od vas.
Verovatno ste i dalje skeptični u vezi sa ovim, po principu da li bi oni to dali ili zašto baš nama u Srbiji. Ukoliko bismo verovali Vice-u, PH je izjavio za Vice da im je potpuno svejedno iz koje zemlje dolazi određeni student, potrebno je samo da se pobedi na njihovom konkursu.
Ovo je deo njihove kampanje „Pornhub Cares“, uz koju očigledno žele da pokažu narodu da ne služe samo za uobičajene aktivnosti, već nam žele pomoći i na drugi način.
Potrebno je da imate više od 18 godina i da imate potvrdu fakulteta da ste student.
Uz to, neophodno je da se pošalje i esej na temu „Kako stremite da usrećite ljude oko sebe“ i video klip u trajanju od 2 do 5 minuta u kojem ćete objasniti i razraditi kakav vi dobar posao radite i zašto baš vas treba da odaberu. Smatraju da ljudi sa liderskim osobinama imaju prednost, a uz to napominju da i kreativnost uvek donosi dodatne poene.
Prijave treba podneti do 31. oktobra a prijavu možete popuniti ovde.
P.S. Prijava kao i sve ostalo mora biti na engleskom jeziku.

Autor teksta: Ilija Ćosić.

utorak, 18 avgust 2015 14:40

Prvi Tattoo Fest u Vršcu

Prvi Tattoo Fest u Vršcu biće održan 28. i 29. avgusta u velikoj sali Kulturnog centra Vršac (Sterijina 62).
 
Ideja ove manifestacije, čiji je organizator DNA bodymods Studio, jeste okupljanje što većeg broja tattoo umetnika sa ciljem druženja i međusobne razmene iskustava. Takođe, želja organizatora je da ljubiteljima ove vrste umetnosti obezbede tetoviranje kod njihovih omiljenih artista, ali i da ovu vrstu umetnosti približe široj populaciji tako što će im biti pružena prilika da na licu mesta posmatraju ceo proces tetoviranja od ideje do realizacije. 
 
Posetioci će imati prilike da uživaju u radovima naših najboljih tattoo umetnika, koji će se oba dana takmičiti u 4 kategorije ( black and grey, color, realism,traditional), ali i da se druže sa umetnicima i ljubiteljima tetovaža. Pored svega toga, ove godine će i najmljađi posetioci biti uključeni u manifestaciju tako što će im vrhunski šminkeri raditi body paint. 
 
Podsećamo, prvo ovakvo okupljanje tattoo majstora održalo se prošle godine na multimedijalnoj manifestaciji Vetrograd, a organizatori se nadaju da će dešavanja ovakve vrste postati tradicija koja će iz godine u godinu okupljati sve više ljubitelja ove umetnosti koja se uvlači pod kožu. 
 
Sve potrebne informacije o prijavama i učešću na Festu, možete dobiti na broj telefona 060/444-97-38 Nikola ili putem emaila Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 

U Centru Millenium se ovog vikenda održava sportska manifestacija „Spochan Seminar i Spochan EURO OPEN – Serbia 2015“, koju je svečano otvorio ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.

Program je podeljen u dva dana. Otvaranju manifestacije održanom u subotu su, pored ministra Udovičića, prisustvovali i predstvanik japanske ambasade Jućio Omori, Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić, članica Opštinskog veća za sport i omladinu Julkica Mitrašinović, kao i veliki broj uvaženih ljudi iz ovog sporta.
Nakon otvaranja usledile su revijalne borbe i sastanak predstavnika International Spochan Association i Ambasade Japana sa predstavnicima Ministarstva omladine i sporta.

„Spochan je u poređenju sa ostalim sportovima relativno nova sportska grana. U Srbiji se vežba 10 godina. Klub „Goshinkan“ iz Vršca ima najviše DAN rangova, kao i sertifikat da je jedini ovlašćeni predstavnik Spochan u Srbiji i zbog toga se ova manifestacija održava u našem gradu“, rekla za naš portal Adriana Barši, organizator i jedini ovlašćeni predstavnik ovog sporta u Srbiji.

Za nedelju su predviđene borbe u svim disciplinama i one će trajati od 9 do 19 časova.

Autor: Jelena Njegomir

subota, 15 avgust 2015 10:20

Život u Vršcu deo prvi

Dobro došli u Vršac. Ovo je varošica koju nazivaju velegradom, gde duvaju hladni vetrovi i donose neki nemir u duše stanovnika. Vršac je veoma lepo uređen grad, sa čistim vazduhom i vodom koja se plaća.
 Pišem ovo iz ugla devojčice koja nije uspela da se navikne na mentalitet, na žurbu i ozbiljnost ljudi.
Čula sam kako grade tržni centar i veliki bazen na jezeru, baš fino. Grade mnogo zgrada, a stanovi su skupi. Beogradski standard u širokom luku i poneko dete koje se smeje ispred izloga prodavnice tehnike i gleda crtani film. 
 
Ovo je grad pun kuturnih događaja, ali mladi više vole izlaske koji su ograničeni jednom vrstom muzike. Žale se, ali ne žele da menjaju, dive se i plaše ljudi koji se usuđuju.
Pakleno je ovde biti drugačiji, ustati i reći svoje mišljenje. Progoni te misao da si pogrešan, a samo si neshvaćen. Ruše ti kule i gradove jer se tvoj stav ne poklapa sa njihovima, a ti se predaš, lako padneš i odeš odavde. Neki se i bore, izolovani od grupica, bore se da otvore ljudima oči, da im dokažu da se svet ne sastoji od Fejsbuka, od lokalnih kafića i tračeva o sinoćnim večerima. 
Da li vam je dosadno?
Pa hajde da promenimo to. Zasadite drvo, idite negde gde do sada niste bili, u neki zabačeni kraj grada ili gledajte sunce kako zalazi na Vidikovcu ili na nekom mestu koje volite. Prošetajte. Ne obazirite se na ljude, na to ko je šta obukao i sa kim je prošetao, pogledajte da li se smeju, ako ne, nasmejte ih, zagrlite vama drage ljude, recite nešto lepo.
Hajde da se skupimo, da napravimo nesto dobro, čitaonicu, kafanu ili javni toalet. Bilo šta. Zajedno.
Hajde da od ovog dana stvorimo nešto lepo, da se udružimo, da ovaj grad bude divan, da mu vratimo duh, da ne patimo više od kompleksa kako jedva čekamo da odemo u Beograd, jer je ovo penzionerski grad, ne nudi nam dovoljno. Hajde da stvorimo dovoljno. 
 
Autor: Zorana Grujin
utorak, 11 avgust 2015 09:10

Utisci sa kursa kreativnog pisanja

U četvrtak i petak, 6. i 7. avgusta, u Gradskoj biblioteci Vršac, organizovan je kurs kreativnog pisanja na engleskom jeziku. Program je organizovala američka ambasada, a držala ga je profesorka Merili Kaninghem iz univerziteta u Hjustonu.

Tokom oba dana kurs je bio podeljen na po 2 sata pre i posle podne. Grupa od oko petnaest učenika osnovnih i srednjih škola, pisala je na engleskom. Teme su bile razne, od saveta prijatelju, omiljenog mesta, detektivske priče, haikua, pa do drame. Na kraju prvog dana, podeljeni su sertifikati za najbolje učesnike u tom trenutku. Isto se nastavilo i drugog dana uz nešto više učesnika. Ukupno se pisalo na više od 8 tema za vrlo kratko vreme. Po završetku su podeljene diplome svim učesnicima, kao i nagrade u vidu knjiga onim najuspešnijima. 

Kurs je bio interesantan, sve se odvijalo sa velikom brzinom. Za svaku temu je bilo predviđeno 10 minuta za pisanje, a posle toga i čitanje pred ostalim učesnicima. Na početku je postojala trema, ali su se u toploj atmosferi svi oslobodili da prikažu svoje radove. Vreme je proletelo i na kraju su svi želeli da je kurs potrajao još par dana.

Profesorka Merili Kaninghem je rođena 1945. godine Džordžiji. Majka joj je bila novinar, a otac umetnik i imali su sedmoro dece. Studirala je u Teksasu i oduvek se bavila književnošću. Već 16 godina sprovodi programe kreativnog pisanja, ove godine sa naglaskom na Srbiju i Makedoniju. Do sada je u našoj zemlji boravila samo u Beogradu, ali od ove godine je odlučila da će posetiti i manje gradove kako bi svi imali pristup ovom vidu učenja. Na kraju kursa je izrazila svoju oduševljenost i veliko zadovoljstvo kreativnošću naših učesnika, kao i znanjem engleskog jezika.

 

Napisala Miljana Nikolić

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

OklagijaRS

ClickMan

OpstinaVrsac

Cefix

VrsacPlus

KulturniCentarVrsac

TOV

eVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

edukacija

ArchLAB

PricajmoOTome

VAK

parakvadvs

iserbia