Ako i dalje niste našli način kako se izboriti sa vrućinom, a niste od onih koji piju koktele na plaži ispod palme... Ne brinite, uvek se može naći nešto što će vas zabaviti. Vidimo se u gradu!

Kultura

Kulturni centar

Sreda 09. avgust u 19:00h

Igrana predstava za decu "Lepotica i maskirani princ" u Muzičkom paviljonu.

Četvrtak 10. avgust u 19:30h

Kulturni centar Vršac u saradnji sa Ruskim domom u Beogradu organizuje izložbu "Ruski dom: juče, danas, sutra" u Domu vojske.


Zabava

Petak 11. avgust 22:00h
Klub Izazov: Noćno penjanje - Dj Mihajlo

Subota 12. avgust 22:00h
Klub Izazov: Party on the hill - Dj Branislav Bakota

Petak i subota 11. i 12. avgust
Rock Village, Banatski Sokolac

 

petak, 03 mart 2017 15:20

Pozorište nije bauk!

Pozorište je oduvek predstavljalo jedan vid obrazovanja i širenje tradicije i kulture. Još u vreme drevnih civilizacija bilo je prisutno u obliku plesa. Pozorište nije bilo samo mesto gde su gledaoci mogli da uživaju u aktuelnim predstavama već i mesto gde se diskutovalo o politici i gde su se održavali festivali. Na taj način se širila kultura i tradicija jednog naroda. Danas, pozorište nije aktuelno u velikoj meri, naročito ne kod mladih, a tradicija i kultura se zapostavljaju. Kultura se smatra jednom od osnovnih dimenzija svakog društva, ali u današnjem vremenu tu dimenziju je jako teško očuvati posebno kada mladi ne pridaju nikakav značaj tome. Na taj način, pozorište kao centar kulturnih dešavanja, se bori sa sadašnjim sistemima vrednosti. Pozorišne predstave koje su ranije bile zabranjene od strane vlasti takođe ukazuju na to koliko je pozorište kao epicentar kulture trpelo od strane ,,razorenog društva“.   
Možda mladi ne posećuju pozorište ili se čini da kultura ne utiče na mlade, ali budući akademski građani spremni su da sa drugima podele svoje mišljenje o kulturi i pozorištu:
 
Ninoslav Dragić, student farmacije, Beograd
Studenati odlaze na kulturne manifestacije, uglavnom, kada se ne plaća, ali to nije zadovoljavajuća poseta. Isti slučaj je i sa pozorištem. Veoma mali broj budućih akademaca provodi vreme u pozorištu ili na nekom drugom kulturnom dešavanju. Smatraju da je vreme utrošeno na izlaske, kafiće ili možda šetnju, bolji izbor nego odlazak u pozorište. Ima mnogo studenata koji nemaju naviku da odlaze u pozorište, ali ono nudi velike mogućnosti. Ograničavajući faktor za nas, koji volimo da posetimo takva mesta,  jeste budžet, mada uvek postoje pozorišni popusti, koje studenti mogu da iskoriste i slobodno vreme provedu kvalitetnije.
 
Jelena Mirić, student žurnalistike, Novi Sad
Živimo u vremenu kada je svima svaki dinar važan, pa tako i studentima. Nemaju svi sredstva da odvajaju za karte, ali to nije opravdanje što studenti sve manje posećuju kulturne manifestacije i pozorište. Važnu ulogu u kulturnom obrazovanju današnje omladine imaju  roditelji, ali i profesori, koji treba da ih podstiču kulturno uzdizanje mladih. Smatram da je pozorište veoma značajan aspekt u životu svakog od nas, jer ono predstavlja i čuvanje tradicije, jer se često prikazuju čuvena dela. Takođe, širi znanje i automatski ako je predstava bila dobra, u smislu da se mladima svidela, možda će je potražiti u pisanom obliku i, naravno, povećati broj kupljenog tiraža knjiga. Smatram da nije veliki problem u mladima, koliko ih sputavaju ,,studentski budzet“ i sama navika da ne odlaze na takva mesta.
 
Bojan Bokan, student medicine, Novi Sad
Ne posećujem pozorište. Prvenstveno nisam zadovoljan repertoarom, ali ni glumačkim sposobnostima glumaca amatera. Smatram da vreme mogu da utrošim na bolji način, a kultura i obrazovanje se ne stiču samo odlaskom u pozorište. Naravno, imam prijatelje kojima odlazak na takva mesta predstavlja uživanje, ali meni to ne čini zadovoljstvo. 
 
Vuk Petrović, student prava, Beograd
Mislim da pozorište sve više gubi uticaj, koje je imalo na mlade ljude, najviše studente. Razloga za to svakako da ima više. Nije toliko problem u  pozorištima i stanju u kulturi u našoj zemlji, koliko mislim da je problem u studentima. Sve veći broj nas, nažalost izrasta u poluintelektualce, ljude koji u pozorište odu jedino zato što je to ,,in“, ili su to čuli od nekoga, pa tamo prave fotografije i gledaju koliku će pažnju privući na društvenim mrežama njihovo ,,kulturno uzdizanje“. Nema tu nekog kritičkog osvrta na predstavu, neke diskusije među njima o tome šta je pisac, odnosno reditelj hteo da kaže, jer dobra predstava baš i treba da te natera da malo mućneš glavom.  Meni je, na primer, najviše pažnje privukla opera u Narodnom pozorištu, u Beogradu se daju, mislim, dve nedeljno, a cene su stvarno pristupačne. Tako da, svako to može sebi da priušti s vremena na vreme. Nikako da stignem da pogledam neki zanimljivi mjuzikl , a volim kada neku zanimljivu predstavu slučajno pronađem na internetu, pa je pogledam u dahu, tako sam npr. gledao ,, Zlatno tele’’ Iljfa i Petrova i Nušićeve Rodoljupce.
 
Lazar Turenjanin, student istorije, Beograd
Pozorište nam nudi osećanja koja su se u ova moderna vremena izgubila. Razgovarao sam sa drugom o tome koliko pozorište utiče na mlade i pomaže ti, ne samo da razgovaraš o predstavama, već ti nudi mogućnost raznolike tematike. Pozorište ima tu moć da te natera da razmišljaš o svemu, jer je tema svake predstave čovekov život i njegovo snalaženje u životnim tokovima. Pozorišta su danas jako dostupna. Cena jedne pozorišne karte, u Beogradu, je 200 dinara, dok jedan student toliko potroši kada sedne u kafić. 
 
Kako kultura utiče na današnju omladinu, naročito na studente, pokazuju i istraživanja prema kojima skoro 75% studenata  slobodno vreme provodi sa društvom, u šetnji, ispred računara, gledajući TV, ili slušajući muziku. Za to je, kažu, potrebno manje novca nego za odlazak u pozorište, ili na neku drugu kulturnu manifestaciju. U istraživanju kako kultura utiče na omladinu, odnosno studente, u većini slučajeva fokus je na posetama kulturnim manfestacijama i institucijama kao što su: bioskop, muzeji, spomenici kulture, biblioteke, književne večeri, ili pozorište. Slobodan Mrđa u svom  istraživačkom radu o kulturi, navodi da čak 65% studenata retko posećuje pozorište, ili ne posećuje uopšte, što ukazuje da je studentima kultura na marginama interesovanja. Dok čak 62.9% studenata klubove posećuje često, ili vrlo često. Studenti, koji su aktivni bar jednom mesečno u kulturnom životu i koji jednom mesečno posećuju pozorište ima svega od 3 do 5%. Mrđina istraživanja pokazuju i da 43.2% muške studentske populacije ne posećuje pozorište uopšte, dok je taj procenat skoro upola manji kod devojaka, 26.2%. 
Na osnovu ovoga, može se reći da studenti spadaju u grupu koja veoma retko posećuje kulturna dešavanja i koja je svesna toga. Uticaj kulture na svakodnevni život studenata je sveden na minimum. 
A vi, dragi čitaoci, možete u komentaru podeliti svoje mišljenje sa nama. Šta za vas predstavlja pozorište i kako utiče na današnje društvo?
Objavljeno u Kultura
petak, 02 decembar 2016 18:27

PREPORUČUJEMO: Istorijski filmovi

Ovoga puta vam preporučujemo istorijske filmove koje morate pogledati! Da li vi imate neku preporuku za nas?

1. “Hrabro srce” (Braveheart) je poluistorijski, polumitološki film iz 1995. godine.
Radnja filma se dešava u Škotskoj, u 13-tom veku. Vilijam Valas (Mel Gibson) je poveo svoj narod u borbu protiv tiranske vlade engleskog kralja Edvarda I (Patrick McGoohan), koji je engleskom plemstvu dao pravo "Prima Nocta", po kom imaju pravo da sa svakom mldom provedu prvu noć. Škoti nisu ni malo zadovoljni engleskim osvajačima, ali im fali odlučan vođa da im se odupru. Valase je, svojom hrabrošću i odbranom svog naroda, kao i napadima na Engleze, od sebe napravio legendu.

2. "Spašavanje vojnika Rajana" (Saving Private Ryan) je akciona drama iz 1998. godine.
General Marshall informisan je o velikoj tragediji koja je zadesila porodicu Ryan. Tri sina nesretne majke poginula su u ratu, o čemu će uskoro biti obaveštena. General saznaje kako postoji i četvrti sin, takođe vojnik koji se nalazi u Francuskoj, duboko iza neprijateljskih linija. Nakon ovog saznanja učiniće sve ne bi li pronašao Jamesa Ryana (Matt Damon). U centru radnje je kapetan Miller (Tom Hanks) i njegova jedinica čiji zadatak je pronaći jedinog preživelog Ryana i vratiti ga kući.

3. "Linkoln" (Lincoln) je istorijska drama iz 2012. godine.
Američki građanski rat je pred kraj 1864. i početkom 1865. pred završetkom. Konfederacijske države su toliko oslabljene da su odlučile krenuti sa pregovorima o predaji. Predsednik Abraham Linkoln (Daniel Day-Lewis), koji je nedavno ponovo izabran, je hteo zabraniti ropstvo ustavom. Senat je taj amandman odobrio još u aprilu 1864. Kako bi se to potvrdilo, potrebna je dvotrećinska većina u predstavničkom domu. Međutim, upravo tu, ali i unutar sopstvenog kabineta, Linkoln nailazi na žestoki otpor. U predstavničkom domu još uvek vladaju rasističke predrasude, dok su u kabinetu ljudi spremni zadržati ropstvo samo da bi se rat što brže završio. Linkoln i njegovi pomoćnici pokušavaju raznim merama preokrenuti takve stavove kako bi stekli što više glasova za ukidanje ropstva, katkad čak i pritajenim potkupljivanjem.

4. "12 godina ropstva" (12 Years A Slave) je istorijski film iz 2013. godine.
Radnja je smeštena u doba tek pred početak američkog građanskog rata. Solomon (Chiwetel Ejiofor) je slobodan čovek crne puti koji radi kao muzičar u Njujorku. Nakon primamljive ponude za posao odlazi iz Njujorka na dve nedelje, ali biva otet, prodat u roblje i poslat na plantažu u Nju Orleans. Tada počinje njegova borba za slobodu i povratak porodici. Njegov prvi vlasnik je savesni hrišćanin Ford (Benedict Cumberbatch) koji se prema njemu ophodi sa poštovanjem, ali nakon problema sa jednim od nadglednika Solomon se premešta kod Epsa (Michael Fassbender), nemilosrdnog robovlasnika koji je ekstreman u svojim zahtevima i nasilju prema robovima.

5. "Šindlerova lista" (Schindler’s List) istorijska drama i biografija i Oskaru Šindleru iz 1993. godine.
Oskar Šindler (Liam Neeson) je član Nacional Socijalističe partije i biznismen koji se odmah po osvajanju Poljske seli u Krakov kako bi pokušao da iskoristi situaciju i došao do bogatstva. Pošto nije znao mnogo o vođenju posla, blisko sarađuje sa Icakom Šternom (Ben Kingsley), koji ima veze u jevrejskom biznis veću. Uz pomoć svog šarma, ali i mita on obezbeđuje razne povlastice i zapošljava Jevreje jer njih i ne plaća, već samo potplaćuje SS oficire da zažmure kada treba.

6. "Lorens od Arabije" (Lawrence of Arabia) je avanturistička drama iz 1962. godine.
Ovaj film se bavi podvizima većih-od-života T.E. Lorensa (Peter O'Toole), oficira Britanske vojske u službi na Bliskom Istoku tokom Prvog svetskog rata, koji je, prema jednom svedoku, "bio pesnik, učenjak i moćni ratnik". Radnja filma počinje 1935. godine, sa prologom koji prikazuje Lorensovu smrt u saobraćajnoj nesreći, posle koje sledi njegova sahrana. Vreme se zatim pomera više od 20 godina unazad, i selimo se u Kairo, gde se Lorens sprema da krene u najveću avanturu u svom životu. Njegov komandujući oficir naređuje mu da uđe u pustinju i ostvari kontakt sa beduinom princom Fejselom (Alec Guiness), koji je saveznik Britanaca u borbi protiv Turaka. Ono što sledi nije samo pregled događaja kako je Lorens postao krucijalna figura u arapskom revoltu protiv Turaka, već je i skoro-šekspirovski uspon i pad njegovog lika.

7. "Gandi" (Gandhi) je biografski film iz 1982. godine.
1893. godine, Gandi je izbačen sa južnoafričkog voza jer je bio Indijac i putovao je prvom klasom. Gandi shvata da su zakoni protiv Indijaca i odlučuje da pokrene nenasilni protest za prava svih Indijaca u Južnoj Africi. Nakon brojnih hapšenja i neželjene pažnje sveta, vlada je konašno popustila i prihvatila zakone za Indijce, ali ne i za crnce iz Južne Afrike. Nakon ove pobede, Gandi je pozvan nazad u Indiju, gde je sada smatran za nacionalnog heroja. Pozvan je da se uključi u borbu za nezavisnost Indije od Britanske imperije. Gandi prihvata i pokreće nenasilnu kampanju u kojoj Indijci neće sarađivati sa Britancima. Postoje neki zastoji, kao što su nasilje nad pobunjenicima i Gandijev pritvor. Ipak, kampanja je privukla veliku pažnju i Britanija se suočila sa velikm pritiskom javnosti.

8. "Kraljev govor" (The King’s Speech) je biografski film iz 2010. godine
London, tridesete godine 20. veka. Britanski princ Albert (Colin Firth), vojvoda od Jorka, suočen je s velikim problemom, naime, muca od detinjstva kad je u većem društvu i pri javnim nastupima, što stvara loš utisak o njemu kao pripadniku kraljevske porodice. Zbog mucanja jedva održi govor 1925. godine za Britansku izložbu na stadionu Vembli u Londonu. Njegova supruga (Helena Bonham Carter), želeći da mu pomogne, očajnički obilazi psihijatre i logopede, dok jednog dana ne naleti na Lionela Louga (Geoffrey Rush), uglednog australijskog specijalista koji živi i radi u Londonu. Malo po malo, doktor i pacijent krenu u rešavanje problema, ne bi li se pacijent napokon opustio i pronašao uzroke svoje bolesti.

9. "Ben Hur" (Ben Hur) je istorijski film iz 1959. godine.
Juda Ben-Hur (Charlton Heston) je imućni jevrej i plemenit čovek iz Jerusalima za vreme rimske imperije u 1. veku. Broj rimskih legija se povećava u Jerusalimu i tada u grad dolazi stari Judin prijatelj Mesala (Stephen Boyd), koji je bio u Rimu dugo godina i koji je u međuvremenu postao vojni zapovednik. Obojica su srećni što se sreću nakon toliko godina, ali zaključuju da imaju različita mišljenja o Rimskom carstvu. Juda želi da Rimljani odu iz Judeje, dok Mesala misli da rimljani treba da vladaju Judejom kao i do sada. Tokom parade za doček guvernera, sa Judine kuće otpadne deo starog krova i zamalo ubije važnog gosta. Iako je Mesala znao da je u pitanju nesrećni slučaj, on okrivi Judu zajedno sa majkom i sestrom za pokušaj ubistva. Judu pošalje u roblje, a njegovu majku i sestru u zatvor.

10. "Hitler: Konačni pad" (Downfall/Der Untergang) je istorijski film iz 2004. godine.
U aprilu 1945. godine Nemačka stoji na ivici poraza dok Sovjetska armija opkoljava sa zapada i juga. U Berlinu, glavnom gradu Trećeg Rajha, Adolf Hitler (Bruno Ganz) proglašava da će Nemačka ostvariti pobedu i naređuje generalima i savetnicima da se bore do poslednjeg daha. Ovaj film istražuje poslednje dane Rajha, gde nemački lideri napuštaju voljenog Firera, samo da spasu svoje živote, dok su drugi i dalje verni. Hitler se pretvara u paranoičnog čoveka, punog optimizma u jednom trenutku i depresivnog u drugom. Kada je kraj konačno došao, i kad se Hitler ubio, ono što je ostalo od vojske mora naći način da zaustavi ubijanje i da se preda.

Objavljeno u Kultura

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

eVrsac

ArchLAB

VrsacPlus

Cefix

edukacija

OpstinaVrsac

TOV

KulturniCentarVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

iserbia

VAK

ClickMan

parakvadvs

OklagijaRS

PricajmoOTome