Unija studenata Vršac

Unija studenata Vršac

Unija studenata Vršac je nevladina, neprofitna organizacija osnovana sa ciljem jačanja studentske zajednice na teritoriji opštine Vršac.

 

office@studentivrsac.org

ponedeljak, 29 februar 2016 20:45

Dj Groover i DJ Conte (AS FM Radio)

Vrščani će u petak, 04. marta, nakon više od četiri godine imati prilliku da uživaju u najvećim hitovima elektronske muzike koje će za njih birati najtraženiji vojvođanski DJ-evi. 
 
U klubu Paradigma će nastupiti DJ Groover i DJ Conte koji se potpisuju kao Rise n Shine, dugogodišnji rezident DJ-evi radija AS FM, koji spada u jedne od najslušanijih radio stanica u regionu. Pored njih, za DJ pultom će se naći naš sugrađanin Vandal Steve koji će svojim setom i započeti žurku. 
 
Ovaj događaj predstavlja pravo osveženje za noćni život grada Vršca, i svakako nešto drugačije od standardnog vikend programa koji grad nudi.
 
Karte ćete moći da kupite na ulazu po ceni od 200 RSD, a svoje mesto možete da rezervišete na broj 0612563199
 
Vidimo se u petak u Paradigmi!
Svi srednjoškolci zainteresovani za učenje poslovnog engleskog jezika i poslovnog italijanskog jezika mogu do 15. marta 2016. godine da se prijave na konkurs za besplatan kurs ovih jezika. 
 
Konkurs objavljuje Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije (MEF), a kursevi će početi sredinom marta i održavaće se u prostorijama Fakulteta. Termini će se utvrditi u skladu sa obavezama polaznika.
 
Na kraju kursa, polaznici će dobiti sertifikat o završenom kursu.
 
Broj mesta je ograničen, a zainteresovani se mogu prijaviti na sledeći način:
 
putem telefona +381 64 24 80 610
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
Izvor: portalmladi.com
Sa dočekom pravoslavne Nove godine zatvaramo sezonu praznika. Stoga konačno mogu da Vam u ime Unije, ali i u svoje lično ime, svima poželim sve najlepše u predstojećoj 2016. godini i sumiram uspehe iz godine za nama.
 
Tokom 2015. Unija je u skladu sa svojom misijom i vizijom radila na projektima edukativnog, informativnog, humanitarnog, zabavnog i sportskog karaktera. Kroz brojke naša prethodna godina izgleda ovako:
 
-snimili smo 1 film;
-realizovali smo 4 projekta;
-sproveli smo 4 humanitarne akcije;
-organizovali smo 6 žurki;
-50 volontera je učestvovalo u našim akcijama;
-370 takmičara je učestvovalo na Vršačkoj uličnoj olimpijadi;
-100 osoba iz 21 opštine smo ugostili kroz naše projekte;
-20 mladih je završilo novinarsku obuku;
-400 tekstova smo objavili:
-36.000 jedinstvenih poseta je ostvario portal www.studentivrsac.org .
 
Pred sam kraj 2015. godine u Uniji je došlo do kadrovskih promena. Osnivači Unije su se povukli, a na njihova mesta smo došli mi, predstavnici mlađe generacije, koji smo za ovih nekoliko godina stasali uz starije kolege. Tako sada u okviru Unije postoje 4 sektora: sektor za projekte, sektor za koordinaciju studenata u Vršcu, sektor za informisanje i sektor za zabavu.
 
Rad Unije se do sada zasnivao na volonterizmu, što će se nastaviti i u budućnosti. Ipak, u narednom periodu ćemo se potruditi da stupimo u kontakt sa potencijalnim poslodavcima i mladima pomognemo da pronađu honorarne poslove kroz koje bi mogli da zarade svoj džeparac i steknu neophodno iskustvo.
 
Ovog leta nas čeka još jedna Olimpijada na kojoj će takmičari imati priliku da se oprobaju u svih 6 sportova od prošle godine. Novina je da će ovogodišnje sportske igre trajati nešto kraće. Ipak to samo znači da će dobra energija koju smo prethodnih godina akumulirali u 10 dana, biti spakovana u tri.
 
Ako si ti, dragi čitaoče, raspoložen da nam se pridružiš u budućem radu ili imaš neke zamerke ili sugestije, budi slobodan da nam se obratiš putem Fejsbuka ili na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .
 
Ostaje još samo da se zahvalim svim prijateljima Unije, od sponzora do učesnika naših projekata, uz nadu da ćemo uspešnu saradnju nastaviti u godinama koje dolaze. 
 
Srdačno,
 
Aleksandra Zarija
Predsednica Unije studenata opštine Vršac 
 

Escape room (bekstvo iz sobe) je real-life igra u kojoj grupa od 2 do 5 članova zajedničkim snagama pokušava da reši sve zagonetke i zamke i za manje od 60 minuta pronađe izlaz iz misteriozne sobe. Prvi Escape Room napravljen je u Japanu 2008. godine. Za rešavanje misterija je potreban dobar timski rad, kreativnost, dobra moć dedukcije i pozitivna energija, što rezultira dobrom zabavom koja je nesvakidašnja u doba interneta i video igrica. Ne postoje jezičke barijere niti je potrebno predznanje.

Alen Šari, idejni tvorac vršačkog Escape Room-a pričao je za naš portal o tome kako je dobio inspiraciju za ovaj projekat, koliko je ljudi do sada prošlo kroz sobu i kakvi su njegovi dalji planovi.

 

Kako si došao na ideju da napraviš Escape Room? Koliko vremena ti je trebalo? 

Nakon što sam odigrao Escape Room u Ljubljani, došao sam do ideje da otvorim "Sobu bekstva" u svom gradu, i time ponudim nešto novo našim sugrađanima, što je trenutno hit u svetu. Za izradu ovakve sobe, počevši od ideje, pisanja scenarija, kreiranja originalnih zamki, opremanja same sobe i testiranja, trebalo nam je oko 3 meseca. U izradi je učestvovalo nas šestoro.

Koliko je ljudi prošlo kroz sobu do sad i kakvi su utisci i komentari dosadašnjih učesnika?

Nešto preko 200 ljudi. Obično kada učesnici ulaze u sobu, ne znaju šta ih očekuje. Deluju pomalo zbunjeno i skeptično. Međutim, redovno izlaze nasmejani, vidno uzbuđeni, sa prilivom pozitivnog adrenalina. A mi, članovi Escape Room Team-a se uvek oraspoložimo kada prilikom njihovog izlaska ugledamo ozarena lica učesnika.

Koja je prolaznost i koliko je prosečno vreme?

Prolaznost je oko 75%, a prosečno vreme... recimo da se kreće između 40 i 50 minuta.

Kako glasi zadatak ove sobe?

60-tih godina prošlog veka, jedan Vrščanin, istraživač i gnostik, bavio se raznim mističnim i duhovnim stvarima u svom stanu. Međutim, početkom 70-tih godina njemu se gubi svaki trag, iz još nerazjašnjenih okolnosti… Na ucesnicima je da otkriju tajne i tragove koji su i danas skriveni u njegovom stanu, u njegovoj mističnoj sobi u kojoj je godinama radio…

Da li planirate neka proširenja ili izradu nove sobe?

Trenutno je aktuelna jedna soba, sa mističnom temom - "Misterija nestalog Vrščanina". Piše se scenario za novu, horor sobu, koja će po nečemu biti jedinstvena u celoj zemlji (budući da je Vršac treći grad u Srbiji pored Beograda i Novog Sada, koji ima svoj Escape Room). Takođe, razmatra se i treća tematika, koja bi bila akciona (npr. bekstvo iz zatvora, ili tome slično).

Zajedno sa Unijom studenata organizujete turnir u februaru. Da li nam možeš reći nešto više o tome? 

Tako je. U saradnji sa Unijom studenata planiramo jedno zanimljivo takmičenje krajem februara. Pripreme i dogovori oko ovakvog poduhvata su još u toku. Takmičari, čiji će timovima brojati od 2 do 5 osoba, će se pored Escape zadatka nadmetati u još nekoliko bonus zadataka, dok će im se vremena sabirati. Oni će biti u ulozi detektiva. Poenta ovakvog takmičenja jeste upravo jačanje timskog duha i bolja komunikacija, ali naravno i odlična zabava.


I članovi Unije studenata oprobali su se u ovoj interesantnoj igri. Kako je to izgledalo, možete videti u galeriji na dnu stranice. Sva tri tima su uspela da reše zadatak i na vreme pobegnu iz misteriozne sobe. Da li će to i vama poći za rukom?

Više o Escape Room-u pogledajte OVDE

 

Pisale: Jelena Njegomir i Alena Delkić

ponedeljak, 28 decembar 2015 08:19

Nikita Iljič Tolstoj

Nikita Iljič Tolstoj rođen je 1923.godine u Vršcu. Bio je praunuk ruskog pisca Lava Tolstoja. Njegov otac, Ilija Iljič Tolstoj sačinio je srpsko-ruski rečnik koji je i danas u upotrebi. Nikita je završio Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Vršcu, nakon čega odlazi u Beograd i 1941. maturira u čuvenoj Rusko-srpskoj muškoj gimnaziji. Sa roditeljima se iz okupiranog Beograda seli u Novi Bečej. Pristupio je borcima NOB-a, a oktobra 1944. pridružuje se Crvenoj armiji, sa kojom je prošao borbeni put Budimpešta-Beč-Linc. Po završetku Drugog svetskog rata porodica se vraća u Rusiju. Nikita u Moskvi završava studije slovenske filozofije, magistrira i doktorira. Postaje jedan od vodećih slavista u svetu, član mnogih nacionalnih akademija, pa i SANU u Beogradu. Bio je u predsedništvu Ruske akademije nauka, pokretač i rukovodilac višetomnog lingvističkog rečnika slovenskih starina. 
 
Akademik Nikita Ilijič često je govorio da je „čovek sa dve otadžbine“, da je Srbija njegova“rodina“, jer je u njoj rođen, a Rusija njegovo „otečestvo“, jer su svi njegovi preci Rusi. Ponosio se što je bio počasni član Udruženja književnika Srbije, Matice Srpske i Slavističkog društva Srbije. Preminuo je 1996. godine u Moskvi.
 
Od 2004. godine jedna ulica u Vršcu nosi njegovo ime.
 
 
Izvor informacija: www.topsrbija.com
                          Arhiva Ruskog doma u Beogradu
 
Autorke: Marija Deđanski i Zorana Gruja

Unija studenata opštine Vršac je povodom meseca solidarnosti organizovala humanitarnu žurku, kao i akciju prikupljanja pomoći za decu iz Doma za nezbrinutu decu i omladinu „Vera Radivojević“ iz Bele Crkve.
Već treću godinu za redom smo tokom decembra prikupljali odeću, kozmetiku, igračke i hranu, koje smo odneli deci iz doma. Pored prikupljenih priloga, uručena im je i slika, poklon mladog vršačkog umetnika Filipa Daćevca. Imali smo priliku da provedemo nekoliko sati sa članovima doma, igrali smo košarku i fudbal i zabavljali uz posluženje. Kasnije su nas proveli po svojim sobama i pohvalili se novogodišnjim dekoracijama.
„Drago mi je što smo se danas družili sa mališanima i potrudili se da im ulepšamo predstojeće praznike. Unija će rado organizovati ovakve akcije i tokom naredne godine.“ izjavio je Nemanja Antić, koordinator sektora za rad sa vršačkim studentima.
Zahvaljujemo se svima koji su doneli priloge, kao i kompaniji Swisslion-Takovo, kafiću BIMS 059, piceriji Masters i slatkoj radionici Jovana, koji su svojim prilozima podržali ovu akciju.

Autorke teksta: Jelena Njegomir i Milana Batrnjin

„Nemojte odustajati, završite fakultet, ne morate se time baviti, ali završite fakultet. To ti daje neku širinu, često te uputi na nešto novo, mislim da je to jako važno“, poručio nam je Nikola Škorić, popularni Dragan Jove Torbica, jedan od trojice "arhivatora".
 Nakon izvedbe predstave „Državni posao - uživo bez televizije“ pred punom salom Kongresne dvorane Centra Millennium, govorio nam je o budućnosti "Državnog posla", ali i novim planovima fantastične trojke Banjac-Ćirjaković-Škorić.
 
Da li ste zadovoljni reakcijama publike na predstavu? Veče pre imali ste predstavu u Beogradu, kako je publika tamo reagovala?
 
Jesmo, zadovoljni smo. Doduše, moram da kažem da je u Beogradu publika bila življa na početku, ovde su na početku svi bili stisnuti, ali kasnije je bilo super. Ipak, Banat je težina, ali generalno, baš je super bilo. 
 
Koliko ste zadovoljni uspehom prve predstave? Šta očekujete od ove?
 
Pa zadvoljni smo, uvek smo imali pune sale. Ali prvu predstavu smo realno mogli da igramo samo u Novom Sadu i Beogradu jer je glomazna, tako da je za neku turneju dosta komplikovana. Ova predstava je naš "Best of“.  Potpuno su različite, ova mi se čini dinamičnija. Hteli smo da pokažemo šta smo sve radili poslednjih šest, sedam godina i kroz ove video-snimke i kroz skečeve po našem izboru.
 
Da li je ovo kompilacija vaših omiljenih skečeva iz „Državnog posla?“
 
Jeste, to je ono što smo mislili da je zanimljivo i što smo mogli da prilagodimo sceni. Ima dosta kretnji što je dobro, jer na televiziji je mnogo statično pošto nemamo toliko prostora.
 
Od svih projekata koje ste do sada radili, a to su „Noćna smena“, „Velika Srbija“ i „Državni posao“, koji Vam je omiljeni, a koji najznačajniji?
 
„Državni posao“ je najznačajniji jer je postao daleko najpopularniji. Mi jako volimo humor potpunog apsurda, što je opet osuđeno na manju gledanost, pa ne možeš da praviš šale za nas trojicu, je l’. Mada je taj naš ukus u humoru zvezda vodilja u svemu, pa tako i „Državnom poslu“. Taj početak nam je nadraži, ali „Državni posao“ je ipak najpopularniji. Videćemo kako će se to dalje odvijati.
 
Koja je budućnost „Državnog posla?“
 
Mislite kao seriju ili u Srbiji? (smeh). Ovu sezonu ćemo sigurno završiti. Mi jedino ne bismo voleli da se to razvlači, što je govorio Đura u jednoj emisiji: „Da mamuzamo mrtvog konja“. Voleli bismo da prekinemo dok je to još kvalitetno.
 
Imate li ideje za neke nove projekte?
 
Imamo svašta. Doduše, sve je to u povoju, ali ima. Sad bi trebalo da komentarišemo niže fudbalske lige na RTV, pa ćemo videti kako će to ići.
 
Da li ćete možda promeniti medijsku kuću ili ostajete na RTV?
 
Upravo pregovaramo oko ugovora. Nadamo se da će neko malo bolje plaćati te javne servise. Dragi građani...(smeh).
 
Da li su vam zanimanja za koja ste se školovali pomogla u realizaciji nekih ideja i na koji način?
 
Mislim da jesu. Možda ne sama zanimanja, ali sam proces studiranja. Nemojte odustajati, završite fakultet, ne morate se time baviti, ali završite fakultet. To je važno, daje ti neku širinu, često te uputi na nešto novo, mislim da je to jako važno. Srećom, sva trojica imamo i dosta široko opšte obrazovanje, nevezano za fakultete, pa onda i to možemo da upotrebimo. 
 
Inspiraciju nalazite uglavnom u politici, ljudskim odnosima, u situacijama na ulici, na poslu. Gde još može da se pronađe ideja za kvalitenu epizodu?
 
U trenucima kada smo počinjali, gledali smo da to budu neke aktuelnosti, najviše zbog svežine. Međutim, kad čitaš svaki dan vesti, jako se ocrniš i ožučiš. Generalno takve su novine postale, krv i seks otprilike, to što prodaje novine, oni misle da to tako treba. Onda se mi trudimo da što više ubacujemo neke stvari koji su mentalitetski odnosi, jaz između generacija. Toga ima svuda. Ne može čovek da zamisli skeč kakvih situacija ima u životu, u to smo se uverili nekoliko puta. Tako da, još uvek imamo inspiracije i ideje.
 
Da li ste nekada bili izloženi cenzuri ili političkom pritisku, budući da često kritikujete vlast?
 
Nismo, stvarno ne mogu da kažem da smo imali neku cenzuru. Dosta mi tu imamo slobode. Jedina cenzura je u smislu da ne vređamo nekog lično. Ali ne, do sada nismo, ne znam da li će biti.
 
Da li ste nekada odustali od epizode u toku snimanja?
 
Nismo, ugavnom snimimo sve. Uglavnom bude dobro, budu nekad i lošije, ali generalno okej, ne idemo na neko dno još uvek, nadam se da nećemo nikad.
 
A ko najviše „sabotira“ epizode?
 
Dobri su svi, zavisi od raspoloženja, ali uvek neko izvuče. Sva sreća pa nas je trojica plus Mlađa, koji je četvrti scenarista. Kad neko padne, drugi digne. Nije loše.
 
Da li srećete Boškića, Torbicu i Čvarkova u stvarnom životu?
 
Ne znam, verovatno ih ima. U državnim firmama ima svega. (smeh)
 
Da li planirate uvođenje nekih likova, da li ćemo sresti babu, Šilovičku, čika Žiku?
 
Pa mi ne bismo, to je naš neki trip da to ne radimo, mislim da nema potrebe. Dovoljno su ovako izgrađene epizode, možda neko 
daleko sporedniji da se pojavi.
 
Kum Todor na primer?
 
Da, Kum Todor bi mogao (smeh).
 
Da li ćete dovoditi neke goste kao što su bili Slobodan Ćustić, Nikola Đuričko, Jelena Janković, Ana Ivanović?
 
Planiramo, sad ćemo snimiti novogodišnji specijal pa će tu biti gostiju. Sad nam je nešto promaklo, hteli smo da dovedemo neke ljude, ali organizacija je malo zakazala. Ali, radićemo to sigurno.
 
Da li je Državni posao i dalje zadovoljstvo ili radite isključivo kao obavezu?
 
Ne mogu da kažem, jeste obaveza, treba snimiti to iz nedelje u nedelju, ali se još uvek dobro zezamo. To nam je ventil, a istovremeno i posao, što je retkost. Što se toga tiče, samo možemo biti zadovoljni.
 
Šta biste poručili mladima koji imaju talenta za humor i koji bi želeli da se bave nečim sličnim?
 
„Ostajte ovdje, sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije!“ 
 
Radili: Mateja Lazin i Jasmina Krajovan

“Glas nisu reči, glas je onomatopeja reči. Pravi govor se ne čuje, on se izriče iznutra“, govori David Albahari. Jedan od najpoznatijih pisaca današnjice, rođen je 1948. godine u Peći. Već nakon nekoliko meseci seli se u Ćupriju. Uprkos tome, u njegovom životu se posebno ističe grad Zemun. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada, uključujući i nagradu “Ivo Andrić”, za roman “Opis smrti” 1973. godine, kao I NIN-ovu nagradu 1996. godine za roman “Mamac”. Albahari je srpski pisac jevrejskog porekla, koji kaže da nekad sebe vidi kao rokera, a nekad kao Jevreja. Svoj život, razmišljanja i dela David Albahari podelio je sa publikom tokom književne večeri.

Književno veče – Susret sa Davidom Albaharijem, održano je ove srede u Tački susretanja.

Veče su otvorili učenici muzičke škole "Josif Marinković", koji su izveli numeru "Perfect day" na klasičnim instrumentima. Pored njih, priliku da učestvuje u otvaranju je imao i mladi glumac Luka Brković, koji je prisutnima pročitao jedno Albaharijevo delo. Nakon toga je usledio razgovor sa Davidom Albaharijem. Pisac je svojim interesantnim pričama držao pažnju publike skoro dva sata. Mnogobrojni Vrščani su se pojavili i bili očarani pričom koju je on pripovedao.

 

Da li ste do sad bili u Vršcu i kako vam se dopada ovde?

Do sada sam nekoliko puta bio u Vršcu, pri čemu mi je Književna opština Vršac čak objavila jedno delo. U pitanju je knjiga eseja "Prepisivanje sveta". Jednostavno, osećam se da kao autor pripadam ovde. Stvarno sam srećan što sam došao i što je celo veče proteklo ovako.

U mnogim Vašim knjigama se spominje Zemun. Zbog čega je on tako poseban za Vas?

Rođen sam u Peći i tu sam proveo prva 3 meseca svog života. Nažalost, tad nisam umeo da pišem, pa o ovom gradu nisam ni pisao. Nakon toga smo se preselili u Ćupriju, koja se takođe spominje u mojim delima kao tajanstveno mesto Ć. Ipak, Zemun je moj grad. Prihvatili su me kao da sam rođen tamo i za mene je on grad nad gradovima. Tu sam doživeo svoju prvu ljubav, prvu patnju, prvu mržnju, sve prvo... Jedina stvar koja mi se desila u Ćupriji, a nije u Zemunu je da posečem nogu.

Jedna od stvari koje su karakteristične za Vaše stvaralaštvo su i kratke priče. Po čemu se one razlikuju od običnih priča i kako ste počeli da ih pišete?

Kratke priče nisu tu da daju odgovor, već da čitalac ostane dodatno zapitan. Počeo sam da ih pišem sedamdesetih godina prošlog veka. Po meni, pisanje se, kao i ostale umetnosti, vežba tako što se kopiraju druga dela. Kao što su pesnici nekad učili da pišu pesme imitirajući tuđe, tako sam i ja pisao kratke priče. Na mene je posebno uticalo proučavanje Zen budizma i Koana. Tako je i nastala moja
najkraća priča, Koan, od priče koja glasi „Ako podignem ruku, reče on, kuda će moja ruka otići?“. Jedna gospođa je napisala 15 strana objašnjenja, pokušavajući da objasni ovu jednostavnu priču i moram priznati da mislim da nije uspela u tome.

Sa Žarkom Radakovićem ste pisali "Knjigu o muzici". Kako vam se dopao rad u četiri ruke i da li biste to ponovili?

Sa Žarkom već radim na novoj knjizi koja će se zvati "Knjiga o fotografiji". Radimo na isti način kao što smo radili kada smo pisali prethodnu knjigu, ja njemu pošaljem jednu sliku i priču o njoj, pa on meni pošalje svoju sliku i priču i to ponovimo par puta, pa se onda vraćamo i pišemo o fotografijama koje je onaj drugi odabrao.

Osvojili ste mnogobrojne nagrade. Samo za "Životinjsko carstvo" ste dobili nagrade "Isidora Sekulić" i "Dušan Vasiljev". Da li postoji neka vaša omiljena nagrada, koja se ističe od drugih?

Pisac sa nagradama ima čudan odnos. On ih i priželjkuje i ne priželjkuje, zato što ga nagrada ipak dovodi u žižu interesovanja javnosti i stvara mu novu publiku. To opet ima i lošu stranu, a ona zavisi od čoveka do čoveka. Nekim ljudima to smeta, jednostavno ne voli preveliku popularnost. Najveća ili bar najznačajnija nagrada je NIN-ova nagrada, davne 1996. godine. Tu je, takođe, nagrada "Most-Berlin" koja mi je dodeljena u isto vreme kao piscu i kao prevodiocu.

Prevodili ste na mnoga dela i pisce. U Vašem širokom opusu nasla su se dela izraelskih, kanadskih, američkih, engleskih, australijanskih autora. Da li je prevođenje drugih dela uticalo na Vaša autorska? Da li ste nalazili inspiraciju u tome?

Dobijao sam inspiraciju iz tekstova koje sam prevodio. Čovek bira sam tekstove, pa shodno tome, bira ono što mu najviše znači. Neki romani koje sam prevodio, Nabokov, Pinčon, Apdajk, znatno su uticali na mene, pa i na moje pisanje.

Za sve ove godine, napisali ste puno dela, priča i romana i niste ostali bez inspiracije. Danas ima mladih koji su spremni da se upuste u te vode, ali nekako brzo odustaju od te strasti. Koji je Vaš savet mladim piscima?

Ja lično, ne volim da pišem kada je tu neko drugi. Jedini svedok mog pisanja je moja mačka, koja određuje kada ću da pišem.
Nema drugog saveta kad je reč o pisanju, osim da treba konstantno pisati. Ja pišem svakodnevno, pišem po jednu ili dve stranice, pesama, priča, eseja. Ako budete tako pisali, kada pogledate posle nekog vremena, prikupiće vam se dosta materijala. I naravno, ako nisi uspeo, pokušaj ponovo, možda nećeš ni ponovo uspeti, ali uvek vredi pokušavati. Tako se postaje bolji.

 

Pisale: Jelena Njegomir i Miljana Nikolić

 

nedelja, 22 novembar 2015 18:13

Završena obuka „Budi novinar!”

Drugi dan obuke „Budi novinar!” počeo je sa zadacima koje su pripremili Andrea Gašparević i Vladimir Vašalić, sa ciljem da učesnici provere i utvrde stečeno znanje. Nakon radionice, usledile su priče i saveti iz prakse, a potom i predavanje o ličnom brendiranju.

„Neke greške ne možete ispraviti...”  upozorava Vladimir Vašalić, dopisnik Blica i osnivač mreže informativnih portala MOJKraj.rs, uz objašnjenje: „Kada nekome iz nehata nanesete ogromnu štetu, ne možete to posle ispraviti, te zbog toga morate odoleti pritisku da objavite nešto što smatrate da nije za javnost”. Odgovarajući na pitanja publike, opisao je i stanje u medijima po pitanju cenzure i govorio o dostupnosti podataka koji su značajni za istraživačko novinarstvo.

Obuku je zatvorio Ivan Ćosić, vlasnik marketing agencije Plain&Hill, svojim predavanjem o ličnom brendiranju. „Vreme je da postanete brend!”, poručuje on i dodaje:  „Radite na sebi, gradite svoj tim i negujte svoju mrežu, radite ono što volite i volite ono što radite!”. Između ostalog, skrenuo je pažnju na veliku brzinu kojom se tržište menja i da moramo biti spremni da se svakodnevno usavršavamo kako bismo išli u korak sa njim.

Koordinator projekta, Stevan Petrov nadovezao se na poslednje predavanje: „Kao što smo imali priliku da čujemo od Ivana Ćosića, veoma je bitno da svoje znanje delimo sa drugima, jer tako obezbeđujemo da se društvo razvija.” i istakao: „Upravo je to razlog zbog kog smo organizovali ovu obuku i nadamo se da smo to i uspeli kroz interesantna predavanja i radionice”.

Iskoristićemo priliku da još jednom zahvalimo Televiziji Banat i sajtu RTV-a na medijskoj podršci, pekari „Hermes“ na donaciji u vidu posluženja za učesnike,  predstavnicima DOF-a, koji su ispratili ceo događaj i Kulturnom centru na ustupljenom prostoru.

 

subota, 14 novembar 2015 13:55

Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Svetski dan borbe protiv dijabetesa se obeležava svakog 14. novembra još od 1991. godine na inicijativu Međunarodne dijabetološke federacije i Svetske zdravstvene organizacije kao odgovor na sve veći broj obolelih od šećerne bolesti širom sveta.

Ovaj datum obeležava se širom sveta, a izabran je u čast rođendana Frederika Bantinga koji je, zajedno s Čarlsom Bestom, prvi izložio ideju koja je dovela do otkrića insulina 1921. godine.

S obzirom na to da je plava zvanična boja Ujedinjenih nacija, na današnji dan 2007. godine veliki broj znamenitosti bio je osvetljen plavim reflektorima. Gradovi u Srbiji takođe su bili učesnici u ovoj globalnoj kampanji.

U svetu ima vise od 246 miliona dijabetičara, a u našoj zemlji oko 600.000, od kojih 50% i ne zna da je obolelo. Procenjuje se da će ih do 2030. godine biti 700.000.

 

Prekontrolišite svoje zdravlje, budite brži od svake bolesti!

 

Napisala: Zorana Tomić

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VrsacPlus

VrsacMOJKraj

iserbia

OpstinaVrsac

TOV

ClickMan

eVrsac

ArchLAB

parakvadvs

VAK

edukacija

Cefix

KulturniCentarVrsac

PricajmoOTome

OklagijaRS