Anja Babinka

Anja Babinka

anja.babinka@studentivrsac.org

Unija studenata opštine Vršac je u dopisu opštinskom veću za obrazovanje tražila izmene i dopune Konkursa za dodelu materijalne pomoći učenicima i studentima sa teritorije opštine Vršac. Unija je zahtevala od opštine tri stvari - povećanje sredstava koji se dodeljuju studentima i srednjoškolcima, uzimanje u obzir i studente viših stepena školovanja, odnosno master studija, ali i izuzimanje davanja materijalne pomoći studentima privatnih fakulteta.

Visina materijalne pomoći iznosi 56.000,00 dinara, odnosno po 8.000,00 dinara u 7 mesečnih rata, a dodeljuje se već godinama najboljim, ali i najugroženijim studentima i učenicima naše opštine.

Kompletan tekst našeg dopisa sa predlozima možete pročitati ispod.

Prima: Član opštinskog veća zadužen za obrazovanje – gospodin Vladimir Stanojev

Predmet: Izmena Konkursa za dodelu materijalne pomoći učenicima i studentima sa teritorije opštine Vršac

Datum: 12.1.2014.

Poštovani gospodine Stanojev,

Unija studenata opštine Vršac je studentska organizacija osnovana na teritoriji opštine Vršac sa ciljem jačanja studentske zajednice. Kao i u godini za nama, Unija studenata opštine Vršac obaveštava studente i učenike o Konkursu za dodelu materijalne pomoći učenicima i studentima sa teritorije opštine Vršac. Pozdravljamo ovu inicijativu Komisije za dodelu materijalne pomoći, ali smatramo da ima nekih nedostataka.

Naše delovanje zasnivamo na stalnim razgovorom sa studentima i interakcijom putem Vršačkog studentskog portala (www.studentivrsac.org). Na osnovu ankete koju smo sproveli, osnovni problem koji pogađa studente u Vršcu je pitanje materijalne pomoći koju dodeljuje opština Vršac. Analizom problema i savetovanjem sa mnogim studentima došli smo na ideju da predložimo promene u Konkursu za dodelu materijalne pomoći sa ciljem poboljšanja položaja studenata i učenika.

Unija studenata opštine Vršac predlaže sledeće promene u Konkursu:

1. Povećanje sredstava koji se dodeljuju studentima i srednjoškolcima;
Opština Vršac je budžetom za 2015. godinu predvidela 5.000.000 dinara za materijalnu pomoć studentima i srednjoškolcima. Poređenja radi, susedna opština Plandište će za isti vremenski period izdvojiti 6.000.000 dinara. Stoga smatramo da studenti moraju imaju bolji polažaj u opštini Vršac, koja je mnogo veća i razvijenija opština od opštine Plandište. Povećanjem sredstava omogućilo bi se većem broju studenata da dobija materijalnu pomoć.

2. Uzimanje u obzir i studente viših stepena školovanja;
Master studije predstavljaju viši stepen školovanja, a svođenje materijalne pomoći samo na osnovne studije predstavlja ograničavanje daljeg školovanja studenata naše opštine.

3. Izuzimanje davanja materijalne pomoći studentima privatnih fakulteta;
Materijalna pomoć se daje osobama sa malim ličnim primanjima. Privatni fakulteti se plaćaju bez obzira na prosek, s toga ukoliko neko ko studira privatni fakultet ima za školarinu, ima i za potrebe lične prirode, jer bi, u protivnom, studirao na državnom fakultetu o trošku budžeta Republike Srbije i živeo u studentskom domu. Postoje slučajevi gde su studenti privatnih fakulteta stipendisti i studiraju besplatno, međutim takvih slučajeva nema u velikoj meri koliko ima studenata na državnim fakultetima koji zaslužuju materijalnu pomoć.

Molimo Vas da ove opcije razmotrite kako naša opština, koja se smatra bogatom, ne bi ograničavala studente u daljem školovanju, ali i kako se ne bi razlikovala u odnosu na mnoge gradove AP Vojvodine i Srbije, koji studentima master studija obezbeđuju stipendije. Među njima su Bečej, Apatin, Ruma, Gornji Milanovac, Sombor, Trstenik.

U nadi da ćete razmotriti naše predloge i usvojiti ih.


S poštovanjem,
Borivoje Matić

utorak, 23 septembar 2014 10:06

Film: "Vršačka ulična olimpijada"

Premijera filma Unije studenata opštine Vršac okupila je ukupno 138 posetilaca. Film "Sportom do uspeha: Vršačka ulična Olimpijada" premijerno je prikazan u petak u Kongresnoj sali Centra Millennium. Članovi Unije su otvorili ovaj događaj, odgovarali na pitanja radoznale publike, ali i najavili projekte koje planiraju u skoroj budućnosti. 

U periodu od 21. do 27. jula Unija studenata opštine Vršac organizovala je Vršačku uličnu olimpijadu. Tokom pripreme samog turnira, organizacije i realizacije snimani su kadrovi, intervjui i sve je to uklopljeno u ovaj dokumetarni film. 

https://www.youtube.com/watch?v=j-fuaisHwos

utorak, 23 septembar 2014 09:41

Fakultet za medicinske sestre

Medicinski fakultet u Beogradu od oktobra uvodi nastavu osnovnih akademskih studija - Sestrinstvo.

Taj program će omogućiti sestrama da steknu akademsko zvanje, ali i da nastave školovanje na master i doktorskim studijama, kao i da se bave profesorskim ili naučno-istraživačkim radom.

Srbija prvi put uvodi ovakve studije, upis kandidata je u toku, a prijemni će biti održan narednih dana.

Fakultet upisuje 48 samofinansirajućih studenata, školarina je 120.000 dinara, a nastava kreće 6. oktobra.

Školovanje traje četiri godine, osam semestara, i po završetku se stiče naziv diplomirana medicinska sestra, rekla je Tanjugu koordinatorka programa prof. dr Dejana Vuković.

Ona je istakla da su studije bazirane na najnovijim pristupima sestrinskoj struci, savremenim istraživanjima i bogatoj stručnoj literaturi.

"Studije su za one koji su ambiciozni, žele da se posvete sestrinskom pozivu i da rade na kvalitetniji način", rekla je dr Vuković i navela da će program, između ostalog, doprineti poboljšanju čitavog zdravstvenog sistema i zdravstvene nege, na korist pacijenata.

Odgovarajući na pitanje zašto su potrebne Sestrinske studije i zašto student ne bi upisao medicinu, ako se već odlučio da studira i gde je ustvari razlika, Vuković je podsetila da je lekar posvećen lečenju a sestra nezi.

Sestrinske studije će, kako kaže, omogućiti da se u Srbiji na bolji način počne raditi na razvoju i podizanju kvaliteta nege, koji mora da sledi evropske standarde u procesu lečenja pacijenta.

"Lekar i sestra su tim, a kvalitetna nega važan dopunski elemenat za uspešno lečenje", rekla je ona, dodajući da sestre ne rade samo sa bolesnim ljudima nego i sa zdravom populacijom.

Trude se, kako kaže, da unaprede stil i kvalitet života i da promovišu zdravlje u zajednici.

Profesorka Vuković podseća i da je za sestre veoma važna komunikacija.

Istaživanja su pokazala da se pacijanti najviše žale na neljubaznost medicinskog kadra, a posebno medicinskih sestara, i zato će tokom studija raditi i na edukaciji za kvalitetnu komunikaciju, poštovanje, empatiju, strpljenje, kada je pacijent u pitanju.

Jedna od prednosti programa je što medicinske sestre sa fakultetskom diplomom mogu biti deo menadžmenta u svojoj ustanovi, tako da će sestra sa akademskim zvanjem moći da bude i na čelu zdravstvene institucije.

Studentima će biti omogućena i saradnja sa nastavnicima i studentima sa uglednih evropskih univerziteta, gde se ovakve studije odavno sprovode, rekla je Vuković i dodala da je program sačinjen u saradnji sa nekoliko vodećih evropskih univerziteta.

Ekipa Tanjuga zatekla je buduću studentkinju Sestrinstva Natali Cvetanović u Studentskoj službi fakulteta dok je predavala dokumenta za upis.

Istakavši da je oduševljena što su uvedene studije Sestrinstva, ona je navela da će joj predavanja pomoći da stekne više znanje i time da kvalitetnije pomogne pacijentima.

"Očekujem više znanja, bolju praksu, bolju mogućost organizovanja posla", rekla je Cvetanović Tanjugu nadajući se da sa tom diplomom neće morati da ode u inostranstvo, da će ostati u Srbiji, ukoliko se, kako je navela, država malo više potrudi u vezi sa unaređivanjem zdravstva u celini.

Takođe, od fakulteta očekuje, pošto je zaposlena a pretpostavlja da će na programu biti puno kolega koji takođe rade, da izađe u susret što se tiče usklađivanja predavanja, vežbi.

Preuzeto sa sajta mondo.rs

Fodacija "Evro za znanje" raspisala je konkurs za dodelu pet studentskih stipendija u iznosu od 100.000 dinara za školsku 2014/15 godinu. Stipendije se dodeljuju nepovratno i isplaćivaće se u deset jednakih rata.

Na konkurs se mogu javiti studenti koji studiraju u Srbiji i studenti iz Srbije koji studiraju u inostranstvu. Uz prijavu na konkurs potrebno je dostaviti potvrdu o upisanoj godini i dokaze o primanjima roditelja. 
 

Konkurs je otvoren do 20. oktobra, prijave  slati na adresu Fondacije:
"Evro za znanje"
Olge Grbić broj 5
31260 Kosjerić
 

 

ili elektronskom poštom: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Iz Fondacije "Evro za znanje" podsećaju da je u toku i konkurs za dodelu pet učeničkih stipendija i da je rok za slanje zahteva 5. septembar.


Kako nam je rekao Milenko Vasović, jedan od osnivača i predsednik Upravnog odbora, Fondacija ima više od 200 članova koji mesečno izdvajaju nekoliko evra za stipendiranje najboljih đaka i studenata.

Smisao je da obični ljudi sa malim prilogom čine veliku stvar, jer bez znanja nema opstanaka. 

 

Preuzeto sa sajta blic.rs

subota, 16 avgust 2014 12:08

Nemačka stipendija za umetnike

The Akademie Schloss Solitude, fondacija iz Štutgarta, nudi programe za boravak stranih umetnika koji obuhvataju različite discipline.

Stipendije su otvorene za međunardne umeetnike ispod 35 godina, ili starije ukoliko su završili studije u proteklih 5 godina.

Na ove programe ne mogu da apliciraju studenti u toku studija.

Neke od disciplina na koje se može aplicirati su: arhitektura, vizuelne i izvođačke umetnosti, dizajn, književnost, muzika.

Mesečna stipendija iznosi 1 100 eura uz pokrivene troškove smeštaja i prevoza.

Rok za prijave je 31.10.2014.

Više informacija možete pronaći  ovde

Nevladina organizacija i portal iSerbia.rs je tokom 2013-2014. godine ponovila ranije sprovedeno istraživanje ”Studentsko rangiranje fakulteta“. U pitanju je drugo istraživanje ovoga tipa koje je iSerbia sprovela. Rang lista svih fakulteta i univerziteta, privatnih i državnih, pravljena je samo i isključivo na osnovu stavova studenta Srbije.

Istraživanje je sproveo tim sociologa kojima su rukovodili mr Ana Ranitović i spec. Miloš Jovanović na uzorku od 5169 ispitanika. Ispitanici su aktivni studenti svih nivoa studija sa državnih i privatnih fakulteta šriom Srbije, kao i oni koji su fakultet završili u poslednje dve godine. Za prikupljanje podataka je korišćen on-line upitnik. Ispitanici su birani slučajnim uzorkom na terenu, prema unapred utvrđenom broju i karakteristikama ispitanika po fakultetu, i registrovani putem lične mejl adrese preko koje su potom mogli da pristupe upitniku i tako validiraju svoje odgovore.

Upitnik se sastojao od 84 pitanja podeljenih u 6 oblasti: 1. O studijama, 2. Kvalitet programa, 3. Odnos prema studentima, 4. Van-nastavne aktivnosti, 5. Infrastruktura i 6. Perspektiva

Koji je cilj istraživanja?

Cilj nam je da se ponavljanjem istraživanja rezultati ažuriraju i da u kontinuitetu oslikavaju promene i razvoj visokoškolskog sistema u Srbiji viđen očima studenata. 

Rezultati će nesumnjivo omogućiti aktivnim studentima da sagledaju kvalitet studiranja na svojim fakultetima u odnosu na druge fakultete, ali i da dobiju odgovore na to šta ih čeka po završetku studija. Onima koji tek planiraju da upišu fakultet ovi podaci biće neprocenjivi! Moći će da saznaju koliko je prosečno vreme potrebno za pripremu prijemnog ispita za određeni fakultet, koliko studenti fakulteta denevno uče van nastave, koji fakulteti imaju dobro razvijenu praksu razmena studenata, ali i gde se organizuje nejviše studentskih žurki. Podaci će svakako služiti i kao jasan instrument za određivanje lidera u različitim oblastima i instrument pritiska za podizanje kvaliteta studija.

Poređenje rezultata 2012. i 2014. godine - uočeni trendovi?

Poređenjem rezultata sa onima dobijenim rangiranjem 2012. godine, uočeno je da su u celini gledano, fakulteti u proseku ocenjeni lošije nego tada, a glavni razlog za to jeste što se najvaljivane promene visokoškolskog sistema Srbije ne sprovode očekivanim tempom.Nezadovoljstvo je preavhodno izraženo po pitanju modernizacije nastavnog programa, uvođenja i obezbeđivanja obavezne i kvalitetne prakse, te osnivanja i aktivnog rada centara za razvoj karijere pri fakultetima.

Rezultati?

Rezultati su predstavljeni u obliku pojedinačnih izveštaja za svaki fakultet. Takođe, analizom više parametara, došli smo do 9 rang lista, odnosno, najboljih 5 fakulteta (od ukupno 76) na generalnoj rang listi, najboljih 10 fakulteta u kategorijama Infrastruktura, Kvalitet nastavnog programa, Van-nastavne aktivnosti i Odnos prema studentima, i najboljih 20 u kategorijama Perspektiva, Odnos cena-kvalitet, Najbolja reputacija i Najpoželjniji za upis.

Svim rang listama možete pristupiti ovde. U nastavku predstavljamo neke od rezultata:

KVALITET NASTAVNOG PROGRAMA: Stav studenata u vezi sa ocenom kvaliteta nastavnog programa formira sledeću rang listu:
1. Univerzitet u Beogradu – Elektrotehnički fakultet
2. Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet
3. Univerzitet u Beogradu – Fakultet organizacionih nauka

Da biste videli celu rang listu u ovoj kategoriji, kliknite OVDE.

II ODNOS PREMA STUDENTIMA: Koji fakulteti gaje najbolji odnosa nastavnog i administrativnog osoblja prema studentima?
1. Megatrend univerzitet – Fakultet za kulturu i medije
2. Univerzitet u Novom Sadu – Fakultet tehničkih nauka
3. Univerzitet Singidunum – Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA)

Da biste videli celu rang listu u ovoj kategoriji, kliknite OVDE.

III INFRASTRUKTURA: Fakulteti koji pružaju najbolje uslove za studiranje:
1. Megatrend univerzitet – Fakultet za poslovne studije
2. Univerzitet u Beogradu – Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
3. Univerzitet u Beogradu – Učiteljski fakultet

Da biste videli celu rang listu u ovoj kategoriji, kliknite OVDE.IV VAN-NASTAVNE AKTIVNOSTI: Fakulteti koji, po mišljenju studenata, pružaju najviše i najkvalitetnije van-nastavne aktivnosti su:
1. Univerzitet u Novom Sadu – Fakultet tehničkih nauka
2. Univerzitet u Beogradu – Fakultet organizacionih nauka
3. Univerzitet u Union – Bankarska akademija Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije

Da biste videli celu rang listu u ovoj kategoriji, kliknite OVDE.

CENA - KVALITET: Faklteti koji su među studentima dobili najviše ocene kada je u pitanju opravdanost školarine su:
1. Univerzitet u Beogradu – Fakultet za fizičku hemiju
2. Univerzitet u Kragujevcu – Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo
3. Univerzitet u Nišu – Elektronski fakultet

Da biste videli celu rang listu u ovoj kategoriji, kliknite OVDE.

VI PERSPEKTIVA: Fakulteti koji, prema mišljenju studenata, pružaju najbolju perspektivu su:
1. Univerzitet u Beogradu – Elektrotehnički fakultet
2. Univerzitet u Beogradu – Fakultet organizacionih nauka
3. Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet

Da biste videli celu rang listu u ovoj kategoriji, kliknite OVDE.

Detaljnom analizom svih ocena 76 fakulteta u Srbiji, formirana je UKUPNA RANG LISTA vodećih fakulteta. Pogledajte koji fakultet je proglašen za najbolji u Srbiji OVDE.

Detaljnim izveštajima o svakom od 76 analiziranih fakulteta može se pristupiti OVDE.

 

Preuzeto sa sajta iserbia.rs

ponedeljak, 30 jun 2014 00:00

Novinarstvo - Maja vs. Goran

Maja Đurić i Goran Jerosimović išli su zajedno i u osnovnu i srednju školu, ali uvek u različita odeljenja. Kada je došlo vreme za studiranje, i tada su odabrali istu profesiju - novinarstvo. Međutim, svoje studije su započeli, a sada ih i završavaju na različitim Univerzitetima – Maja se opredlila za Novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a Goran za Žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

MajaDjuric

Maja

GoranJerosimovic

Goran

Zašto si se opredelio/la za Novinarstvo?

Ja sam se prvenstveno opredelila za FPN, a kada sam pogledala predmete koji su na sva četiri smera, shvatila sam da je smer novinarstva najbliži mojim interesovanjima. Činilo mi se da je ovo najbolji društveni fakultet, da ima raznovrsne studijske programe i da ne zaostaje mnogo za evropskim fakultetima po aktuelnosti tema, koje se obrađuju i uče. Uvek mi se dopadao rad u medijima, ali sam tek tokom studija shvatila koliko je to odgovoran, složen i dinamičan posao.

Pre svega, dvoumio sam se između nekoliko opcija. Razmišljao sam i o psihologiji, pravu, ali je izbor „pao“ na novinarstvo. Dovoljno konkretan razlog  nisam znao ni tada, a ne znam ga ni sada. Znam jedino da mi se ideja o novinarstvu dopadala. Najpre, TV ili istraživačko novinarstvo. Sve što sam tada mogao da čujem i vidim, a na kraju i zaključim jeste da je to zanimanje zanimljivo.

Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?

Za prijemni se nisam dugo pripremala, zato što je obuhvatao tri predmeta iz srednje- Sociologiju, Srpski jezik i književnost i Ustav i prva građana. Fokusirala sam se na Sociologiju, jer mi je tada bila najteža. Išla sam i na pripreme, koje je fakultet organizovao, ali mi one zapravo nisu mnogo pomogle. Pitanja na testu su bila uglavnom otvorenog tipa, a popunjavanje tabela i navođnje podela nosilo je najviše poena.

Prijemni nije bio lak. Iz razgovora sa tada budućim kolegama, znao sam da je prijemni ispit najteži deo. On je podrazumevao Istoriju, Sociologiju, Ustav i pravo građana, Filozofiju, Srpski jezik i književnost, kao i osnovnu medijsku informisanost. Literaturu sam nabavio već početkom te godine, ali to ne znači i da sam odmah krenuo sa učenjem. Sećam se da su poslednjih mesec i po dana i nedelja bile prilično naporne. Prijemni ispit je u međuvremenu olakšan, tako da budući brucoši više ne moraju da pripremaju Istoriju i Filozofiju.

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

Prosečan dan na fakultetu, na samom početku studiranja, počinjao mi je predavanjima, posle kojih su uglavnom sledile su vežbe. Tokom prve i druge godine imali smo dosta teorijskih i opštih predmeta, pa je bilo mnogo lakše spremiti ispit uz predavanja. Treća i četvrta godina su bile potpuno drugačije, jer sam postala deo studentske radio redakcije „Slušaonica 6“, a potom i televizijske emisije „Javna odbrana“ i svaki dan na fakultetu provodila sam radeći emisije i priloge.

U pogledu predavanja i vežbi, u ovoj četvrtoj godini jedino na šta sam mogao da se požalim, kao uostalom i moje kolege, jeste njihov raspored. Pauze od sat do dva vremena znale su da utiču na raspoloženje. Sa druge strane, imam vrlo dobar sastav kolega, tako da je atmosfera na predavanjima često ispunjena humorom.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Mnogi predmeti deluju teško na početku, posebno oni politikološki, dok se novinarski predmeti zasnivaju na praktičnom radu, pa su ipak malo lakši od suvoparne teorije. Najveći problem je to što je Bolonjski sistem sproveden polovično, pa imamo ispite koji oslobađaju dela gradiva, a sa druge strane i dalje one koji funkcionišu po dosta zastarelom sistemu. Profesori su uglavnom korektni, mislim da na FPN-u nema profesora kod kog je nemoguće položiti ispit.

Profesori su problem svakog studenta, pogotovo oni koji ne žele da daju bod ili dva za ocenu više. Da ne govorim o tome ukoliko nam zapadne pogrešno ispitno pitanje. Za profesore generalno mislim da su korektni, a naravno imam i nekoliko profesora koji su mi simpatični ne zbog predmeta, nego više zbog svog karaktera. Što se predmeta tiče, ni tu nemam nekih većih prigovora. Ovog semestra su najzanimljiviji bili izborni predmeti. Na primer, predmet Mediji i medicinska etika nas uči koji je ispravan način izveštavanja o temama poput eutanazije ili kloniranja. Jedan od možda težih predmeta bio je ekonomija.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Novinarstvo se na fakultetu uči uglavnom teorijski. To predstavlja veliki problem, jer studenti ne mogu da steknu one veštine koje će im biti potrebne u praksi- na terenu, ali pre svega i u pronalaženju posla. Predviđeno je da tokom studija imamo stručnu praksu u novinarskoj redakciji i PR agenciji. Studentima je ostavljeno da sami pronađu gde će raditi, fakultet ne pruža pomoći u pogledu. Na FPN-u postoje male studentske redakije - časopisa „Politikolog“, radio-emisije „Slušaonica 6“ i televizijske emisije „Javna odbrana“, kojima se mogu pridružiti svi studenti. Tamo se može naučiti sve ono što na novinarskim predmetima nije dovoljno obrađeno. Ipak, mnogi studenti ne koriste ove prilike za sticanje iskustva i u redakcijama radi mali broj studenata, koji su bili spremni da dodatno odvoje svoje vreme.

Postoje stručne prakse koje obavljamo u štampi, na radiju i televiziji, a od skoro i na jednom portalu koji je pokrenuo Odsek za medijske studije. Prakse traju nedelju dana i mi imamo mogućnost da pratimo rad novinara tih medija, ali i da sami uradimo priloge. Praktični rad se ostvaruje i na vežbama, gde smo prvih godina učili kako da pišemo u različitim novinarskim žanrovima. Ovaj rad se ostvaruje i kroz radionice, gde takođe imamo priliku da, prema sopstvenim afinitetima, uradimo tekst, radijski ili televizijski prilog.

Šta sve možeš posle završenih studija Novinarstva?

Mogućnosti za posao posle završenih studija obuhvataju uglavnom medije. U zavisnosti od individualnih intreresovanja, posao se može naći u elektronskim i štampanim medijima, istrživačkim centarima, ali svi koji završe novinarstvo mogu se baviti i odnosima sa javnošću, PR-om. Jako je važno da se iskoriste sve prilike za praksu ili volontiranje, jer se uz to iskustvo mnogo lakše nalazi posao. U medijima nije ni malo zavidna situacija, jer je novinastvo danas izuzetno potcenjena profesija i ne shvata se dovoljno njegov značaj i uticaj koji ima na sve nas. Svi koji se opredele za rad u medijima, neće imati problem da nađu posao, koliko će biti pitanje u kakvim uslovima će raditi.

U taj okvir ulazi mnogo zanimanja za koje ja možda lično nisam zainteresovan, ali mnogo mojih kolega jeste. Studijski program je bogat ponudom predmeta koji nam omogućavaju da budemo i medijski analitičari, portparoli, čak možda i novinari specijalizovani za određene sfere.

Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?

Sigurna sam da bih ponovo postupila isto. Iako sam očekivala da ću na određenim, stručnim predmetima steći više znanja, mislim da je FPN bio najbolji izbor. Upoznala sam mnogo dobrih profesora, slušala o novinarstvu od gostujućih predavača koji su pravi stručnjaci u svom poslu. Neprocenjivo iskustvo stekla sam u našoj redakciji „Slušaonici 6“, gde sam uz sjajne ljude učila kako se novinarski, odnosno kritički razmišlja.

Celokupna situacija u medijima, položaj i plate novinara su prilično loši. Mislim da je svim studentima novinarstva, gde god da studiraju, to poznato. Zbog toga sam se nekoliko puta i zapitao zašto sam ovo upisao. Međutim, osećaj nakon nekog (dobro) urađenog priloga je sjajan. To kažem ja, koji iza sebe nemam neki veliki broj priloga, ako se poredim sa kolegama koje uveliko rade u redakcijama. Mislim da će mi kada se zaposlim taj osećaj biti još bolji.
četvrtak, 19 jun 2014 00:00

Medicina - Bojana vs. Mihailo

Bojanu Čolić i Mihaila Vešovića, osim što su sugrađani, spaja još jedna stvar – ljubav prema medicini. Zato su se, kada je došlo vreme za studiranje, i odlučili za Medicinski fakultet. Bojana je rešila da školovanje nastavi u Novom Sadu, a Mihailo se opredelio za Beograd. Svoja iskustva koja su do dao sada doživeli na ovom fakultetu rado su podelili sa nama.

BojanaColic

Bojana

MihailoVesovic

Mihailo

Zašto si se opredelio/la za Medicinski fakultet?

Pre svega zato što volim da pomažem ljudima i zato što mislim da nema lepšeg osećaja nego kada učiniš da neko bude zdrav. Inače mislim da je medicina najlepša nauka.

Opredelio sam se za medicinu zato što je volim i zato što je prelep osećaj kada vidite da ste pomogli osobi kojoj je pomoć potrebna.

Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?

Prijemni se sastoji od testa iz hemije i biologije. Hemiju sam spremala šest meseci, a biologiju oko četiri. Prijemni nije bio težak, ali su pitanja bila dosta detaljna. Tražili su sitnice.

Za prijemni se sprema hemija i biologija. Spremao sam ga oko četiri meseca. Kao i sve, lako je kad se nauči. ☺

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

Pre svega, moj prosečan dan počinje u 6h. Relativno rano su predavanja, a nakon toga i vežbe na klinici. Recimo da prosečan dan na fakultetu izgleda kao pravi radni dan, a posle toga treba i da se uči.

Prosečan dan, po mom mišljenju, ne postoji na Medicinskom fakultetu. Ima i napornih i manje napornih dana, ali pretpostavljam da je tako i na većini drugih fakulteta. Ali svakako, kada nešto voliš, ništa nije toliko naporno.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Po mom mišljenju, ne postoji neko "zlatno pravilo". Svakome je težak neki drugi predmet, kao i profesor. Ako se uči redovno i ako se povezuje gradivo, niko i ništa nije preteško.

Ima i težih i lakših predmeta, naravno. Ali ipak moram da priznam da stvarno ima dosta teških predmeta i profesora koji su sujetni. Mada, do četvrte godine se čovek navikne.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Stručna praksa postoji: fakultet svake godine organizuje praksu u Rusiji, a studenti takođe mogu da se prijave i za naučnu razmenu širom sveta. Praksa na klinici je svakodnevna, a takođe možemo da idemo i na dežurstva sa profesorima. Dostupno nam je onoliko koliko želimo.

Praksa nam je dobra i doktori koji nas uče poslu veoma su prijatni, strpljivi i žele da pomognu. Fakultet takođe ima internacionalnu razmenu što je, naravno, jako dobro zbog poznanstva koja ostvaruješ, a i u budućnosti može da koristi za dobijanje posla i specijalizacije.

Šta sve možeš posle završenog Medicinskog fakulteta

Posle završenih osnovnih studija možeš da počnes život ispočetka. ☺ Šalim se, naravno. Možeš da ostaneš na opštoj praksi ili da se opredeliš za neku specijalizaciju, što je svakako bolje.

Posle tih šest godina možeš da biraš – opšta medicina ili neka specijalizacija. Onkologija, ginekologija i akušerstvo, kardiologija, endokrinologija samo su neke od njih. U zavisnosti šta ti se sviđa, izbor je na tebi.

Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?

Uvek bih ponovo i ponovo upisala medicinu.

Ne bih upisivao nijedan drugi fakultet, jer, kada jednom osetite draž ove nauke, zaraženi ste čitav život njom.

Kada se od malih nogu bavite sportom i to je jedino što vas ispunjava, onda je nekako logično da, kada dođe vreme za studiranje, upišete Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Pitanje je – da li u Beogradu ili u Novom Sadu? Odgovor na ovo pitanje dali su apsoventkinja Ivana Perišić i student druge godine Koča Jovović i to svako u prilog fakulteta na kome se obrazuje – Ivana je podelila svoje iskustvo sa DIF-a u Beogradu, a Koča u Novom Sadu.

IvanaPerisic

Ivana

KocaJovovic

Koča

Zašto si se opredelio/la za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja?

Celog života se bavim sportom, odnosno taekwondo-om 15 godina, tako da sam potpuno sportski tip. Obožavam fizičke aktivnosti i pratim sve sportove, pa mi je nekako logično bilo da upišem baš ovaj fakultet. Nigde sebe drugo ne vidim nego u sportu.

Opredelio sam se za ovaj fakultet zbog toga što sam u sportu od malih nogu. Sebe jednostavno ne vidim u nekoj drugoj sferi života osim u sportu, tako da nisam imao dilemu šta ću da upišem.

Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?

Spremala sam se samo mesec dana, ali intezivno. Teorijski deo nije težak, čak je i zanimljiv, iako ima mnogo informacija. Praktični deo je dosta teži, sastoji se iz gimnastičkog poligona, poligona sa loptom, plesa i plivanja. Pritom sve mora da se uradi sto brže, pa to dodatno povećava tenziju. Ali, pripreme od četiri nedelje na fakultetu su bile sasvim dovoljne.

Ja sam se pripremao za prijemni dve nedelje. Nisam mogao da se posvetim više pripremama jer sam bio povređen, a i imao sam još uvek obaveze u srednjoj školi (maturski radovi i matursko veče ☺). Prijemni sam uradio odlično, meni nije bio težak, ali verujem da nekome može da predstavlja problem, pogotovo ako su ”tremaroši” i nisu svestrani. Prijemni se sastoji od: plivanja na 50m, testa opšteg znanja, košarke, fudbala, odbojke, rukometa, gimnastike, ritmike, poligona svestranosti i trčanja na 1500m. Sve to je raspoređeno u tri dana.

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

U toku jedne nedelje, tri ili četiri dana obavezno imamo praktični deo, bilo da je to sala, stadion, teretana ili bazen. Uglavnom su ti delovi naporni, mada naravno postoje i oni lakši. Dan počinje oko 9 ujutru, kad imamo predavanja i teorijske vežbe. To traje do 13-14h i posle toga sledi praktični deo, koji traje još sat ili dva. Nekada se desi da ceo dan provedemo u sali, pa ostane  samo sat vremena za teorijski deo.

Predavanja uglavnom počinju od 8 časova, mogu da traju do 17 časova, ali to je retkost. Meni je raspored do sada uvek bio odličan, iako se u prvi mah uvek razočaram jer mislim da neću imati vremena ni za šta i da ću ceo dan biti na faksu. Dešava se da nekada imam pauzu između predavanja po sat vremena ili više, pa ja to vreme iskoristim uglavnom da odem do doma ili menze jer je fakultet na odličnom mestu. Nekad na faksu provedem svega 2-3 sata, a nekada se sve to oduži. Na mom fakultetu imamo teorijska i praktična predavanja ili vežbe. Teorijska predavanja su na nekim predmetima neobavezna, dok su vežbe i praktična predavanja iz svih predmeta obavezna. Najbolje je biti redovan, bez obzira da li su obavezna ili ne.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Postoji sedam ili osam predmeta koji su baš teški, računajući i profesore koji predaju te predmete. Ne žele da pomognu, da komuniciraju sa studentima, obaraju studente za sitnice. Ali, na svu sreću, postoje i ljudi koji su toliko divni, koji lepo predaju i trude se da vas nesto nauče, da vam prosto bude žao kad završite sa tim ispitima. Primer za to je profesor Vladimir Koprivica, koji je i proglašen za jednog od najboljih profesora Univerziteta u Beogradu.

To već sve zavisi od osobe do osobe. Nekome generalno ne idu loptaški sportovi pa im to može predstavljati problem. Nekome gimnastika jer se sa njom nisu nikada ranije sreli. Nekome plesovi i ritmička gimnastika jer jednostavno nemaju osećaj za ritam, dobru kordinaciju i slično. Uglavnom sve može da se nauči ako budeš redovan na uvežbavanjima koja mogu biti organizovana i individualna u salama na fakultetu. Pošto sam ja tek druga godina, nisam se susreo još ni sa pola predmeta, ali po mom dosadašnjem iskustvu najteži predmeti su Anatomija, Fiziologija, Sociologija, Pedagogija i Teorija i metodika fizičke kulture. To je verovatno zato što ja nikad nisam voleo da sedim i da učim. Nekome je sve to lako zato što imaju tu moć da sede i čitaju i uče dugo, dugo... ☺ Što se tiče profesora, oduševljen sam većinom jer su svi veoma pametni, načitani i obrazovani. Stvarno znaju puno i predavanja su im interesantna. Većina njih su pozitivni i veseli. Naravno ima i nekoliko pojedinaca koji su na lošem glasu, ali ostaviću budućim studentima da sami stvore sliku o tome. Sve u svemu nije strašno.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Postoji solidna količina prakse. Najviše je ima iz predmeta Fizičko vaspitanje 1 i 2, gde držimo časove u osnovnoj i srednjoj školi sa. Časovi su potpuno naša odgovornost. Takođe dosta prakse ima i iz ostalih predmeta i sa te strane sam zadovoljna fakultetom. Recimo, na smeru Rekreacije se po sedam dana ide na rekreativnu nastavu sa učenicima osnovne škole.

K: Na ovo pitanje nisam siguran da li mogu da dam potpun odgovor, zato što se ja još nisam susreo sa praksom, osim što sam išao na školske časove sa svojom grupom da gledamo školski čas fizičkog vaspitanja u sklopu predmeta Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Znam da ćemo kasnije u toku studiranja imati praksu u školi gde ćemo sami držati časove, imaćemo i razna usmerenja i usavršavanja, ali to je na trećoj i četvrtoj godini studija.

Šta sve možeš kada završiš Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja?

Naše zvanje posle završenog fakulteta će biti profesor fizičkog vaspitanja. Možemo da se radimo u teretani, na individualnim ili grupnim programima, ili kao trener nekog kluba. Takođe možemo da budemo rekreatori ili animatori dece.

Mnogi misle da mogu biti samo profesori u školama, što nije tačno. Postoji mnogo posla u vezi sa mojom strukom. Rad u teretanama i fitnes centrima, lični trener, kondicioni trener, rad u školicama sporta, rad u korekciji deformiteta, rad sa decom sa posebnim potrebama, rad u osnovnim i srednjim školama, na fakultetu, pa i u sportskim klubovima samo su neki od poslova. Posla ima, posao će naći samo onaj ko hoće da radi.

Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?

Postoje dva razloga zbog kojih bih razmislila o upisivanju ovog faxa. Prvi je taj sto nam mesta za master uzimaju studenti sa iz Novog Sada i Leposavića, koji imaju visoke proseke, jer je dobro poznato da su ti fakulteti dosta lakši od našeg. Naši studenti ili padaju na samofinansiranje ili za njih ni nema mesta na masteru. Drugi razlog je taj što danas profesor nema nikakva prava nad detetom. Ne smes da ga izbaciš napolje, povisiš glas na njega, daš jedinicu. A dete može bukvalno da te pljune u lice i da ne snosi nikakve posledice zbog toga. Ako bi se neko pozabavio ovim stvarima, rado bih opet upisala. Volim decu i vidim sebe u školi kako im predajem. Pored toga, ovde sam upoznala divne ljude, stekla dosta prijatelja i iskustva.

Definitivno bih upisao isti ovaj fakultet, jer je to ono što volim, a najbitnije je da ljudi rade stvari koje vole i koje ih čine srećnim.
sreda, 04 jun 2014 00:00

Pravni fakultet - Jovana vs. Miloš

Najviše studenata se, iz godine u godinu, opredeljuje za Ekonomski i Pravni fakultet. Prethodnih godina na prava se upisivalo po 700 brucoša na dan, a i ove godine malo je verovatno da će se ta tradicija prekinuti. Međutim, koliko ga je lako upisati zbog velikog broja mesta, toliko je teško završiti ga. Jovana Bunčić i Miloš Višacki su jedni od onih studenata koji svoje obaveze završavaju na vreme. Ona je na master studijama u Beogradu, a on je četvrta godina fakulteta u Novom Sadu.

JovanaBuncic

Jovana

MilosVisacki

Miloš

Zašto si se opredelio/la za Pravni fakultet?

Kroz celo školovanje uvek su mi bolje isle društvene nauke, tako da mi se četvrta godina gimnazije svela na razmišljanje da li upisati FPN ili Pravni. Na kraju sam se opredelila za Pravni zbog mogućnosti zapošljavanja nakon fakulteta, u smislu da ima mnogo vise opcija i pozicija na kojima možeš raditi.

Prilikom odabira fakulteta bio sam neodlučan i nisam potpuno bio siguran da je Pravni fakultet pravi izbor za mene. Ono šte je prevagnulo jeste to što sam želeo izazov i to što mislim da nakon završetka studija imam dosta opcija.

Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?

Za prijemni sam se spremala nešto vise od 2 meseca. U to uključujem pripemnu nastavu koju je organizovao fakultet svakog vikenda u maju, a gde su nam profesori ukazivali na koje oblasti da obratimo pažnju, kako da bolje savladamo gradivo, kako da sami sebe propitujemo. Tako smo fakulteta. Srpski jezik i književnost je potrebno dobro spremiti, jer se mora obuhvatiti znanje književnih dela koja su se radila kroz celu srednju školu i nekih detalja koja su retko kome ostala u sećanju. Za sve ostalo potrebno je samo zagrejati stolicu. Prijemni je poslednje nedelje juna. Test za polaganje prijemnog ispita sadrži 60 pitanja, raspoređenih na sledeći način: 25 pitanja iz Srpskog jezika i književnosti, 25 pitanja iz Istorije i 10 pitanja iz Ustava i prava građana. Svako tačno pitanjenosi 1 bod i nema negativnih bodova u slučaju netačnog odgovora.

Prijemni ispit se polagao pismeno, iz Srpskog jezika i književnosti i Istorije. Međutim, sada je promenjeno i polaže se pismeno Ustav i prava građana i Istorija. Srpski jezik i književnost spremao sam 6 meseci a Istoriju intenzivno 2 meseca. Prijemni nije bio težak, ali je za budžet bilo potrebno preko 90 poena ukupno, a verovatno će toliko biti potrebno i ove godine. Tako da savetujem buduće studente da počnu sa spremanjem prijemnog na vreme, a ukoliko im je potrebna neka pomoć u vezi sa dodatnim informacijama o fakultetu, mogu slobodno da mi se obrate. Na raspolaganju sam. ☺

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

U prvoj godini studenti su podeljeni u dve smene tako da jedna smena ima predavanja prepodne a druga popodne. Podela se vrši po broju indeksa. U principu nije neophodno da se to poštuje, podela je uvedena zbog velikog broja studenata koje fakultet primi svake godine (1500). Predavanja su obavezna, dobija se studentska kartica sa kojom se ukucavaš i iskucavaš sa predavanja. Naravno, uvek postoji načini da se to izbegne, ali ja bih preporučila odlaske na predavanja kod profesora koji se dobije kao ispitivač jer to pomaže da se bolje upoznaš kako sa kriterijumom koji professor traži tako i sa oblastima koje posebno ceni i zahteva da se dobro znaju. Na starijim godinama predavanja su mahom prepodne i retko popodne. Jedan čas traje 45min i postoji zvono poput onog u srednjoj školi koje označavaja kraj  i početak časa. Predavanja nikada ne traju ceo dan, najviše mogu da obuvate 4-6 časova nastave. Čini mi se da je vreme na fakultetu tako raspoređeno da uvek imaš vremena i za ručak, kafu sa kolegama, vežbe, predavanja. Nije naporno ako se dobro isplaniraš.

I na mom fakultetu važi ono pravilo koje važi i na većini fakulteta u zemlji, a to je da predavanja nisu obavezna. Na neki način, jedina obaveza jesu vežbe iz jednog predmeta na koje si raspoređen i one se održavaju jednom nedeljno. Međutim, ja pohađam uglavnom sva predavanja pre svega što mislim da uvek ima nešto dobro i zanimljivo da se čuje i vežbam  dva predmeta tako da su moji dani na fakultetu dugački i iscrpljujući. Savetujem buduće, a i sadašnje studente da pohađaju predavanja koja ih zanimaju i ona koja drže dobri predavači, koja su zanimljiva, i takođe da slušaju vežbe iz dva predmeta jer će ih to, ako ništa drugo, naterati da uče. Prisustvo na predavanjima nije obavezno, ali profesori  studentima koji redovno slušaju njihova predavanja daju određene povlastice (polaganje u predroku, ocena više na ispitu, preporuka...).

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Recimo da je stanje 50-50. Iskustvo mi je pokazalo da su profesori na nižim godinama (prva i druga) mnogo više okrenuti ka tome da ti gledaju indeks i prethodne ocene nego da te objektivno ocenjuju. Razloge za to vidim u velikom broju studenata koji izađe na ispit i u nestrpljenju profesora da ih sve sasluša do kraja. Na trećoj i četvrtoj godini studija sa ozbiljnijim ispitima dolaze i ozbiljniji profesori. Bitno je kako dobro izlaganje tako i dikcija i stav. Moj savet je da ne treba izbegavati profesore za koje se govori da su teški. Ti profesori su teški jer te saslušaju svako pitanje i postavljaju smislena potpitanja ali te na kraju objektivno ocene jer ne gledaju prethodne ocene. Asistenti na fakultetu uvek izlaze u susret  i objasniće ti lekcije koje nisi razumeo. Oni nemaju pravo da ispituju tako da koliko god učio na vežbama na kraju isto znanje moraš pokazati i ispred profesora kojeg ćeš u 70% slučajeva prvi put da vidiš na ispitu, (ukoliko ne posećuješ predavanja) i to je ono što zapravo samo odgovaranje čini težim.

Uzimajući u obzir da sada imam neko iskustvo mogu slobodno da kažem da su svi profesori  korektni. Naravno da postoje teži i lakši ispiti, ali to najviše zavisi od rada studenta i od njegovih interesovanja. Nisu svi predmeti zanimljivi i normalno je da ne interesuje studenta svaki predmet. Ponekad će neko od profesora možda da te ošteti na ispitu, ali ponekad će  ti isto tako I progledati kroz prste.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Najveća mana Pravnog fakulteta je nedostatak prakse. Zato je od pre 2 godine na četvrtoj godini uvedena obavezna stručna praksa. Studentima se pruža mogućnost da je obave kako u sopstvenoj režiji tako i preko konkursa koji raspisuje fakultet a koji obuhvata mesec dana u jednom od Osnovnih sudova u Beogradu. Student dobije svog sudiju sa kojim se sve dogovori oko rada i obaveza koje će imati na toj praksi. Sa druge strane, na sajtu fakulteta se povremeno objavljuju konkursi za prakse u raznim preduzećima ili advokatskim kancelarijama. Te prakse ne ulaze u ESPB bodove kao prethodno opisana, ali je svakako korisno imati neko stečeno iskustvo u toku studiranja.

Praksa na mom fakultetu je moguća u trećoj i četvrtoj godini studija u Sudu, Tužilaštvu, kod Zaštitnika građana, ali se prima mali broj studenata i konkurencija je velika tako da je teško izboriti se za nju. Ja sam bio na praksi tokom treće godine studija i uvideo sam kakve  razlike postoje između onoga što učimo na fakultetu i primene toga u Sudu i Tužilaštvu i kako sve to funkcioniše te mi je mnogo pomoglo jer sam neke stvari drugačije zamišljao. Naravno, praksa mnogo zavisi od toga ko je mentor. Još jedan vid prakse postoji u okviru fakulteta, a to su Pravne klinike za borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu životne sredine i Centar za simulaciju suđenja gde se studenti kroz predavanja, seminare, posete institucijama i simulacijama suđenja mogu susresti sa praktičnim delom. Ipak i pored svega ovoga, mislim da bi moglo još mnogo da se poradi na kvalitetu i obimu prakse.

Šta sve možeš kada završiš Pravni fakultet?

Kada završiš fakultet možeš da budes advokatski pripravnik ili pripravnik u sudu ili tužilaštvu. To je uslov za polaganje pravosudnog ispita i samostalno obavljanje pravosudne funkcije kasnije. To znači da je položen pravosudni ispit neophodan uslov da bi postao advokat, sudija ili tužilac. Sa druge strane, možeš da budeš pravnik/pravni savetnik u ustanovama, preduzećima, privatnim firmama, osiguravajućim kućama itd. Mogućnost za zapošljavanja je dosta široka, ali je problem što radnih mesta ima malo.

Nakon završenih studija, pored advokature, sudijskog ili tužilačkog posla postoji još mnogo opcija. Moguće je raditi u pravnim službama na primer banaka i preduzeća, zavrsiti kurs notara i biti javni beležnik, baviti se poslom privatnog sudskog izvršitelja ili se specijalozovati za neko pravo nove generacije (Sportsko pravo, Informatičko pravo, Pravo životne sredine, ). Opcije su razne.

Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?

Mislim da bih upisala isti fakultet, ako bih ostajala u sferi društvenih nauka. Jeste da ja zapravo nisam ni imala predstavu šta upisujem, koliko je pravo široka oblast i koliko ima mnogo da se uči. Kada kažem mnogo da se uči ne mislim samo na studijama, već i kasnije kojim god poslom da se baviš. Suštinu bavljenja poslom pravnika  shvatila sam tek na četvrtoj godini studija i ono što sam videla mi se svidelo. Pre toga možda sam i pomišljala da pravo nije za mene, ali sada ne bih menjala fakultet koji sam odabrala.

Više nemam dilemu, definitino bih ponovo na Trg Dositeja Obradovića, broj 1.

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VAK

OpstinaVrsac

iserbia

VrsacPlus

KulturniCentarVrsac

ClickMan

TOV

Cefix

eVrsac

OklagijaRS

parakvadvs

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

PricajmoOTome

ArchLAB

edukacija