petak, 19 avgust 2016 18:18

Laza Kostić i Lenka Dunđerski - srpski Romeo i Julija

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)
       Ovih dana Vršac je ponovo posetio reditelj Zdravko Šotra sa glumačkom ekipom koju čine Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Srđan Timarov, Aleksandar Berček i drugi, kako bi snimio seriju inspirisanu biografijom Laze Kostića. Kako je i sam naveo, život ovog pisca je veoma zanimljiv, toliko da za film i seriju nije bilo potrebno ništa izmišljati. Serija će prikazati život Laze Kostića i njegovu ljubav prema Lenki Dunđerski. Tim povodom smo mi odlučili da zavirimo u život ovog slavnog književnika.
 
       Laza Kostić je poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima, posle Jovana Jovanovića Zmaja i Đure Jakšića. Rođen je 1841. u Kovilju u Bačkoj, u bogatoj oficirskoj porodici, te je, materijalno obezbeđen, mogao da se posveti čitanju i učenju. Godine 1866. odbranio je doktorsku tezu na latinskom, a potom i službovao u Novom Sadu u saradnji sa Svetozarom Miletićem. Bio je politički veoma aktivan u pokretu Omladine srpske, poslanik Karlovačko-narodnog crkvenog sabora i Peštanskog parlamenta. Zbog svojih političkih delatnosti bio je hapšen i progonjen od strane austrijskih i mađarskih vlasti. 
 
       Godinama koje su usledile, Kostić je, posle Dositeja, postao jedan od najobrazovanijih književnika tog doba, poliglota i erudita. On je bio prvi šeksipiroman među svojim savremenicima, pisac koji je najviše doprineo Šeksirovoj kulturi u srpskom romantizmu. 
Zanesen Šekspirom, kao pravi romantičar, i sam počinje da se bavi dramom i ubrzo postaje “naš mladi Šekspir”. Još kao mlad đak piše svoju prvu dramu “Maksim Crnojević” koja je i ostala njegov najbolji komad. Međutim, kao liričar bio je mnogo jasniji, a njegova originalna reč je bila kobna po njega. Bio je smatran za pesnika “u čijim grudima bukti sveti plamen poezije.” 
 
       Laza Kostić, kao liričar, nesumnjivo je najneobičnija ličnost u srpskoj poeziji i pisac od koga je književna kritika toga doba napravila “slučaj”. Još na samom početku svog rada vladao je većom književnom kulturom od ostalih pesnika, te ga je generacija više slavila nego shvatala. Zbog svog stalnog odstupanja, kako u životu tako i u književnosti, važio je za osobenjaka i neuravnoteženog čoveka. Neki su to posmatrali kao genijalnost, a neki kao brbljanje, te je zbog svoje originalnosti, pod starost, doživeo opšte osporavanje, čak i prezir. Svoj uspeh u književnosti Kostić je postigao tek nakon smrti. Posle Prvog i, naročito, posle Drugog svetskog rata, u Kostiću su videli književnika koji je stvarao iznad svog vremena.
 
“Santa Maria della Salute”
 
       “Santa Maria della Salute” je najlepša ljubavna – elegična pesma napisana  1909. godine, samo godinu dana pre Kostićeve smrti. Sa sobom ju je nosio četrnaest godina. Za njeno razumevanje bitne su sledeće činjenice: lepota crkve “Santa Maria della Salute” u Veneciji, Kostićeva reakcija na saznanje da je ova velelepna crkva sagrađena od materijala sa naših prostora i njegova ljubav prema Lenki Dunđerski koja je rano preminula.
 
        Crkva Gospe od Spasa pripada remek-delima latinske arhitekture, a posvećena je, kako je istaknuto i u samom naslovu pesme, Bogorodici. Njena raskošna lepota i danas izaziva divljenje, kako spoljašnjom dekoracijom, mnoštvom kubeta i lukova, tako i unutrašnjom lepotom. Poštovaoci ove građevinske lepote obično čekaju trenutak pred zalazak sunca, kada je crkva okupana sunčevim sjajem, a estetski doživljaj postaje potpun. Ikona Gospe od Spasa je rađena u stilu vizantijskog slikarstva. Svojim prvim pogledom na građevinu, i sam Kostić biva očaran njenim sjajem. 
 
lee-frost-santa-maria-della-salute-church-at-sunset-venice-veneto-italy
 
        Naime, Laza Kostić je, trideset godina pre nastanka pesme “Santa Maria della Salute”, napisao pesmu “Dužde se ženi” u kojoj izražava revolt i ogorčenje zbog seče dalmatinskih šuma koje su služile kao materijal za izgradnju poznate venecijanske crkve.
 
        Kada je zakoračio u petu deceniju svog života, upoznao je dvadesetogodišnju devojku Lenku Dunđerski, ćerku svog bogatog prijatelja Laze Dunđerskog. Iako je razlika u godinama bila velika, ljubav koja se rodila bila je obostrana. Lenka je bila opčinjena slavnim pesnikom, koga je do tada znala samo po stihovima, a Laza je bio očaran njenom lepotom i mladošću. Laza, kao razuman čovek, shvatavši da je razlika u godinama prevelika, smatrao je takvu ljubav nemogućom. Kako bi se sklonio od emocija prema mladoj lepotici, Laza odlazi u manastir Krušedol i tamo ostaje nekoliko godina. Takođe, kao prijatelj Nikole Tesle, predlaže mu da se Lenkom oženi. Međutim, Tesla mu jasno stavlja do znanja da se interesuje samo za nauku. Na predlog svog prijatelja Laze Dunđerskog, Lenkinog oca, Kostić se ženi somborskom bogatašicom Julijanom Palanački i nakon ceremonije odlazi sa suprugom u Veneciju. Nekoliko dana po odlasku, Lenka umire od tuberkoloze, kako nalažu zvanične informacije.
 
        Laza Kostić, saznavši za Lenkinu smrt, odlazi u crkvu Gospe od Spasa. Ganut lepotom građevine okupane suncem, izražava kajanje zbog ranije napisanih stihova i traži oproštaj. Druga tema prepliće se sa prvom. Pesnik se seća Lenke Dunđerski, a potresen njenom ranom smrću i smatra sebe krivim. U neizmernom bolu vaskrasava je svojim rečima i doziva da se vrati. Lenka mu odgovara kao u snu, javlja se kao vizija, koja u Kostiću izaziva uzbuđenje i nadu. U snu će bar imati ono što na javi nije mogao. Pesnik blaženo sanjari, a čitavu pesmu ispevava harmonično i svečanim tonom. Kraj odiše sveukupnim blagostanjem, životnom harmonijom i srećom.  
 
        Laza Kostić poslednje godine provodi sasvim izvan javnog života, ogorčen i usamljen. Upokojio se 1910. godine u Beču, gde je otišao na lečenje, a sahranjen je na velikom Pravoslavnom groblju u Somboru.
 
Pročitano 4455 puta Poslednji put izmenjeno subota, 20 avgust 2016 16:59

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

KulturniCentarVrsac

edukacija

VrsacPlus

PricajmoOTome

OklagijaRS

ArchLAB

parakvadvs

Cefix

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

ClickMan

VrsacMOJKraj

iserbia

VAK

eVrsac

OpstinaVrsac