sreda, 31 avgust 2016 13:36

Preporučujemo: knjige koje mora pročitati svaki ljubitelj naučne fantastike!

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)
S obzirom na to da se avgustu približio kraj, bliži se i septembarsko-oktobarski ispiti rok. Iako smo upravo stigli sa odmora, prijao bi nam još koji dan, međutim, moramo se posvetiti obavezama. Ipak, pripremili smo samo neke od knjiga fantastike koje su uticale na književnost 20. veka, a koje bi vam mogle pružiti vreme za lutanje po mestima o kojima možete razmišljati u pauzama od učenja. Ukoliko želite da dopunite naš spisak, svoje predloge napišite u komentaru.
 
Daglas Adams,“Autostoperski vodič kroz galaksiju”
Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Prva, možda i jedina, naučno-fantastična komedija. “Vodič” je najpre bio radio-drama, a zatim je prodat u 250.000 primeraka za prva tri meseca. Prestižni “Guardian” svrstao ga je u svoju listu 1.000 romana koje svi moraju pročitati, dok se u anketi “BBC-ja” nalazi na četvrtom mestu 200 knjiga dobrog štiva.
 
Dž. R. R. Tolkin, “Gospodar prstenova”
Svima već dobro poznato ime, najbolji roman 20.veka iz pera začetnika epske fantastike proglašenog za pisca 20. veka. Knjiga po kojoj je snimljen film sa najvećom gledanošću, zaradom i ukupnim brojem. Oskara u istoriji filma.
Hobiti, vile, orci, uklete šume, čarobnjaci, ratnici i nazguli, moć, prijateljstvo, pohlepa i dobrota, samo su delići ovog bogatog, živopisnog romana kojem nema premca, zasnovanog na nama bliskim severnjačkim legendama, i bajkovitosti sličnoj onoj iz narodnih priča. Knjiga koja je večna! 
Svaki pisac epske fantstike danas, a koji je počeo sa pisanjem posle triologije “Prstenova”, je Tolkinov dužnik. On možda nije izmislio ovu formu, ali je stvorio najvažniji model modernog doba, a svaki pisac svestan je njegovih različitih komponenti. Materijal je takođe uticao i na pisce drugih kategorija fikcije, ne toliko sadržajem, koliko formom i stilom. Idealan da odlutate od misli usmerenih na ispite i učenje! 
 
Isak Asimov, trilogija “Zadužbina” 
 “Zadužbina” je zanosna priča o psiho-istoriji i bici za intelektualnu dušu civilizacije. Psiho-istorija je fikcionalna nauka u “Zadužbini” koja kombinuje istoriju, sociologiju i matematičku statistiku kako bi predvidela ponašanje veće grupe ljudi.
U prvoj knjizi trilogije, “Zadužbina” radi se o dalekoj budućnosti, u kojoj je planeta Zemlja samo zaboravljena tačkica u svemiru, beskrajno Galaktičko carstvo je u krizi. Jedina osoba sposobna da se suoči s katastrofom koja preti jeste Hari Seldon, psihoistoričar i matematičar. On može naučno predvideti budućnost, a ona ne izgleda nimalo lepo – mračno doba neznanja, varvarizma i ratova trajaće trideset hiljada godina. Kako bi sačuvao celokupno ljudsko znanje i ljudsku rasu, s grupom odabranih naučnika upućuje se na zabačenu i pustu planetu Terminus, s namerom da tamo napišu Enciklopediju Galaktika, zbirku sveg ljudskog znanja. Ali da bi se ona završila potrebne su generacije naučnika, a ko će preuzeti baklju nakon Seldona?
 
Robert Hajlajn, “Stranac u stranoj zemlji” 
Prva SF knjiga koja je dospela na “New York Times” bestseler listu najprodavanijih knjiga. Prodata je u više od pet miliona primeraka. Kurt Vinegut je nazvao “predivnom humanom rukotvorinom za one koji smatraju da je mesto ljudi u svemiru, a ne za kuhinjskim stolom”. 
Glavni junak je Majkl Valentajn Smit, čovek s Marsa. Rođen tokom nesretne prve ekspedicije na Mars, a zatim odgojen i obrazovan od strane Marsovaca. Hajlajn tada nije znao ono što mi znamo o Marsu. U njegovo vreme je marsijanska civilizacija, živa i zdrava, bila još stvarna mogućnost. No, to sada nije važno. Važno je da je Majk odrastao daleko od ljudske civilizacije, ljudskog jezika i ljudskih zamisli o životu. Odjednom, kada se na Marsu pojavi druga ekspedicija, Majk biva poslat nazad na Zemlju, među ljude.
Došavši na Zemlju, Majk sada mora najpre prilagoditi svoje telo većoj gravitaciji, zatim naučiti jezik, upoznati ljude, njihove običaje i svet u kom žive. Gledano kroz oči, um i srce takvog “čoveka s Marsa”, ljudski svet izgleda jako neobično i u mnogim slučajevima potpuno neuravnoteženo. Hajlajn je svakako bio među prvima koji je na vrlo zanimljiv i intrigantan način ukazao na činjenicu da kultura u kojoj živimo ima potpunu vlast nad nama.
 
Ursula Legvin,“Hainski ciklus”
„Hainski ciklus" počiva na zamisli o jednoj humanoidnoj prarasi, Haincima, koji su u dalekoj prošlosti „zasejali" život na više pogodnih planeta u jednom sektoru Galaksije.
Iz tih „klica” iznicali su razni varijeteti Hainaca, sa vlastitim posebnostima, a ciklus priča o povezivanju tih različitih „potomaka" Hainaca (među kojima je i ljudska rasa) u Ekumen, Ligu svetova, kao i o potonjim usponima i padovima Lige.
Epizode su u velikoj meri međusobno nezavisne, a ono što im je zajedničko jeste motiv „prvog kontakta" koji se na nadasve osoben način varira u gotovo svima. Najizvrsnije ostvarenje sa ovim motivom nesumnjivo je čudesni roman Leva ruka tame, kojim se Legvinova 1969. odmah popela na sam vrh SF panteona.
“Leva ruka tame” nije samo promenila fantastiku, već i feminizam, a bila je i deo procesa promene koncepta o tome šta znači biti muško ili žensko. Takođe, "Leva ruka tame" je roman o sasvim osobenoj civilizaciji jedne planete (civilizaciji prikazanoj u ukupnosti njenih veoma specifičnih crta), na kojoj izaslanik sa Zemlje biva upleten u dramatičnu borbu za svoj opstanak - i za uspeh jednog opšteljudskog napora.Književi kritičar Harold Blum je 1994. uključio ovo delo u svoj kanon zapadnjačke literature smatrajući da je “Le Gvinova, više nego Tolkin, podigla fantastiku u više literarne krugove današnjice”.
 
Frenk Herbert, “Dina” 
Kosmička epopeja o dobru i zlu, prepuna avantura, izdaja, misticizma - od feudalnog društva iz daleke, izmišljene budućnosti čovečanstva rasutog po mnoštvu planeta širom galaksije do ideje o stvaranju čoveka natprirodnih, gotovo božanskih moći. 
Pisci su i ranije zamišljali život na drugim planetama i katastrofe žvotne sredine, ali razmera “Dine” je bez presedana, uporediva, po mišljenju Artura Klarka, samo sa “Gospodarima prstenova”. Dobila je 1966. godine Hugo, kao i prvu ikada Nebula nagradu.
 
Džordž Martin, “Pesma leda i vatre”
Džordž Martin je nesumnjivo najpoznatiji, a po mnogima i najbolji, pisac moderne epske fantastike. Autor serijala “Pesme leda i vatre” čija je ekranizacija, u seriji “Igra prestola”, postavila nove standarde u svetu filma, te postigla ogroman uspeh kod publike i kritike.
U „Pesmi leda i vatre“, Džordž Martin je stvorio istinsko remek-delo, objedinivši sve ono najbolje što žanr epske fantastike može da pruži. Magija, spletke, romanse i pustolovine ispunjavaju stranice prvog toma ovog epskog serijala, koji će zasigurno oduševiti ne samo ljubitelje žanra, već i mnogo širi krug čitalaca.
U prvoj knjizi serijala, “Igra prestola” radi se o  zemlji u kojoj leta mogu trajati decenijama, a zime pokolenjima, nad kojom su se nadvili crni oblaci. Ledeni vetrovi ponovo duvaju i u snežnim bespućima severno od Zimovrela, mračne i natprirodne sile okupljaju se iza velikog zida koji štiti kraljevstvo. U središtu sukoba nalazi se porodica Stark od Zimovrela, ljudi nepopustljivih i tvrdih kao što je i zemlja kojom vladaju. Prostirući se od predela okovanih surovom hladnoćom do dalekog letnjeg kraljevstva obilja i raskoši, ovo je priča o vitezovima i damama, vojnicima i čarobnjacima, plaćenim ubicama i kopiladima, ljudima koji žive u vremenu zlih predskazanja. Kroz mnoge zavere i spletke, tragedije i izdajstva, bitke i opsade, rešava se sudbina porodice Stark, njihovih saveznika i neprijatelja, dok svi oni pokušavaju da pobede u toj najsmrtonosnijoj od svih igara: igri prestola.
 
Džo Aberkrombi, “Prvi zakon”
Ukoliko vam se svidela “Pesma leda i vatre”, znači da će i serijal “Prvi zakon” biti potpuni pogodak za vas. U pitanju je najbolja trilogija žanra objavljenja u skorije vreme. Jednostavno nema uepšavanja stvarnosti niti kategorične podele na dobre i loše likove. Ironično je to da u ovoj fantaziji možete videti realnije sudbine nego u mnogim dramama, a dozirani crni humor je dodatni argument za najtopliju preporuku ovog serijala.
Prva knjiga serijala naziva se “Oštrica”. Ono što je najupečatljivije kod nje jeste što su glavni likovi mahom otpadnici, ljudi sa dna svih mogućih lestvica koji definitivno nemaju sjajnu startnu poziciju i igri koja se raspliće kako roman odmiče. Prvi sa kojim se srećemo je Logen Devetoprsti, iskusni varvarin sa severa kome je sreća konačno okrenula leđa i koji se već u samom startu nalazi u goroj poziciji nego što je ikada bio, progonjen od strane svih i svakoga. S druge strane, u centru velikog carstva nalazi se Džezal dan Lutar, sebični plemić kome je visoko poreklo obezbedilo poziciju i koji se bori da se probije više i dalje, trudeći se pritom da potroši što više vremena i novca na piće i žene. Na kraju, možda najinteresantniji lik je Inkvizitor Glokta, nekada veliki ratnik i poštovani oficir koji je nakon nekoliko godina zarobljeništva u rivalskom carstvu obogaljen i lišen svega što je nekada bio. On se sada nalazi u poziciji da otkriva tajne koje bi mogle dovesti do pada ustrojstva kompletne kraljevine ali i do njegove smrti ako ne bude planirao svaki sledeći korak vrlo pažljivo. Ukoliko ste željni dobre akcije i varvarske borbe, plemićkih smicalica, udvaranja, kockarskih dogodovština i mračnih pletenja, zavera i ubistava, onda je „Oštrica“ pravi roman za vas. Zli, cinični i pokvareni likovi sa kojima se sretnete ovde vas nikako neće ostaviti ravnodušnim.
 
Piter Bret, “Demonski ciklus”
Demoni haraju svetom. Ljudski rod je gotovo istebljen. Preživeli su grupisani u nekoliko manjih gradova i sela. Život se odvija samo preko dana, jer sa zalaskom sunca dolaze demoni od kojih postoji slabašna zaštita u vidu nacrtanih simbola, jer nijedno poznato oružje im ne može stvarno nauditi. Nekada su ljudi posedovali znanje kojim su gotovo uništili demone predvođeni Izbaviteljem. Vremenom su ljudi ušli u međusobne zavade i bivaju napušteni od Izbavitelja. Vekovi su prošli. a Iscjeljitelj i demoni su već postali mit u koji niko više nije verovao sve do njihovog povratka. Međutim znanje za borbu protiv demona je izgubljeno, a ljudski rod je prepušten molitvama za povratak Izbavitelja koji bi ponovo ujedinio ljude i povratio izgubljena znanja. 
 
Pročitano 640 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 31 avgust 2016 14:43

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

edukacija-logo-kursevi

239x106 novi 

 

  • 1
  • 2
  • 3

PricajmoOTome

TOV

OklagijaRS

VAK

iserbia

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

eVrsac

VrsacPlus

parakvadvs

ClickMan

ArchLAB

Cefix

edukacija

VrsacMOJKraj

OpstinaVrsac