subota, 18 februar 2017 17:16

Na probi Baleta Srpskog narodnog pozorišta: kako nastaje magija pokreta

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)
Novi Sad je definitivno jedan od najlepših gradova u Srbiji. Pa nije tek tako dobio nadimak Srpska Atina. A još je lepši u hladno zimsko jutro, dok se lagano budi prekriven tankim slojem snega.
 
Na Trgu slobode kroz gustu maglu šepuri se velelepno zdanje Župne crkve Imena Marijinog, ili kako je meštani često pogrešno nazivaju, katedrala. Ispred mlada devojka hrani dva prelepa smeđa konja upregnuta u belu kočiju okićenu šarenim ukrasima, dok čeka prve mušterije. Tu su i kućice sa hranom i pićem, ali su zatvorene jer je tek 9. Ispred Gradske kuće postavljena je bina sa koje su se sinoć preko razglasa čule najlepše praznične pesme u izvođenju Frenka Sinatre. Ovuda svakog dana na putu do posla prolazi krhka i mršava devojka tamno smeđe kose, smeđih očiju i oštrih crta lica. To je Sonja Gavrilov, balerina Srpskog narodnog pozorišta.
 
 15002514 10211241069682303 1152977885581450593 o
Sonja 
 
Umotana u debeli sivi kaput, neobičnog hoda koji odaje čime se bavi, kod katedrale skreće desno i dolazi do Srpskog narodnog pozorišta. Bela zgrada jedva se vidi kroz guste slojeve magle. U proleće obično na stepenicama ispred pozorišta skejteri izvode razne akrobacije. Ali ovog jutra, plato je prazan. Samo jedna gopođa u dugačkoj bundi, kožnim rukavicama i šubari stoji preko puta i puši. 
 
Sonja prolazi sa desne strane pozorišta i ulazi na službeni ulaz, ljubazno pozdavlja portira i sigurnim hodom prolazi širokim hodnikom. Već deset godina svakog dana prolazi ovuda, stepenicama se penje na treći sprat do svlačionice, a potom, u crvenom trikou, crnim helankama, grejačima za zglobove koji podsećaju na kućne patofne i kose skupljene u punđu ulazi u baletsku salu. Beli zidovi i baletski pod iste boje čine da sala izgleda nekako sterilno, ali prostrano. Ceo jedan zid prekriven je ogledalima, kako bi baletski igrači mogli da prate svoje pokrete, a po sali su raspoređeni štapovi za vežbu, kao osnovni deo baletskog klasa (Klas podrazumeva vežbe koje baletski igrači rade svaki dan. Sastoje se iz tri dela, za igrače, tj. četiri dela za balerine: vežbe pored štapa, vežbe na parteru, tj. sredini, kombinacije skokova i vežbe u špic patikama. Ove vežbe igrači rade svakog dana, od kada upišu školu, i vrlo su bitne za zagrevanje i postavljanje tela u pravilan baletski položaj).U uglu se šepuri veliki crni koncertni klavir. „Ove vežbe imamo svako jutro od 10 do pola 12, da bismo održavali formu“, priča Sonja dok se zagreva na podu, sedeći u muškoj špagi, odnosno u drugoj poziciji, kako se to kaže u baletskom žargonu.
 
Polako u dolaze i ostali igrači i počinju da se zagrevaju. Čuje se žamor i šaputanje, čudno se zgledaju, zbunjeni prisustvom nepoznate osobe. U očima im se vidi da im je neprijatno, ali ipak upute blagi osmeh ili tihi pozdrav. U salu neprimetno ulazi korepetitor, seda za klavir i počinje da svira melodiju iz kultne britanske serije „Alo alo“, verovatno kao omaž juče preminulom Gordonu Keju, protagonisti ovog ostvarenja. 
 
Stranci imaju bolji status
 
U salu ulazi i japanski par Juka Macujama - Naojuki Acumi, a potom i markantan mladić plave kose, mišićavih ruku i krupnih ramena, Britanac Samjuel Bišop, solista prve kategorije. „Strani igrači imaju bolji status od nas, imaju bolje uslove rada, za njih postoji poseban budžet, imaju daleko veće plate i bolje ugovore. Mislim da im je čak i stan plaćen“, tiho govori Sonja i pogledom pokazuje ostale kolege. „Većina ljudi ovde je zaposlena honorarno, izuzev stranih igrača i solista. Mi nemamo zdravstveno osiguranje, plate su nam manje. Preko leta imamo kolektivni  godišnji odmor, solisti redovno primaju plate, a nama honorarcima ističe ugovor pa se tri meseca snalazimo. Kad sezona krene, vrlo lako može da se desi da ostaneš bez posla, jednostavno ti ne obnove ugovor. Ta neizvesnost je teška. Od pet mojih drugarica sa klase iz srednje škole, ostale smo nas dve, tri su dale otkaz, nisu mogle da izdrže ove uslove“. Dok zagreva stopala, u oko zapada njen veliki ris (gornji deo stopala), koji je izdvaja od drugih igrača. „Svako ima neki svoj kvalitet, moj su, eto,  jaka stopala“, kaže uz skroman osmeh. 
 
Malo dalje zagreva se još jeda grupica balerina. Među njima je i devojka sitne građe, nežnog izgleda i plave kose-dvadesetpetogodišnja Ana Đurić, prvakinja baleta. Dok se zagrevaju na podu, smeju se i ćaskaju, a u pozadini klavir priča neku svoju priču. Za štap staje i jedna previše mršava devojka, kovrdžave kose skupljene u punđu, veoma bledog lica sa tamnim podočnjacima. Ona je simbol mračne strane baletskog posla-poremećaja ishrane. „Već neko vreme ima problema sa anoreksijom. Ponekad ništa ne jede ceo dan, al ipak uradi svaku probu do kraja“, šapuće Sonja. 
 
Magija pokreta
 
Žamor i zvuke klavira prekida jedno glasno, a opet umilno „Dobar dan“, koje izgovara Maja Grnja, prvakinja baleta SNP, dok hitrim koracima i nasmejanog lica ulazi u salu da održi ovaj čas. „Jeste li dobro? Možemo li odmah da počnemo?“ Staje  pored štapa i pokazuje prvu kombinaciju- demi-pliè. Lagana melodija klavira u četvoročetvrtinskom taktu ispunjava prostoriju dok tridesetoro igrača staje u prvu poziciju i počinje svoju dnevnu rutinu. Iako je kombinacija vrlo jednostavna, svaki igrač dodaje neki svoj element, svoj pečat, niko nijedan pokret ne izvodi identično, svako ima jedinstven umetnički izraz. A opet sve deluje vrlo skladno, prelepo, uzvišeno. Jedna za drugom nižu se vežbe, a takt i tempo klavira se menja. Svaki mišić na njihovim telima je napet, kapi znoja slivaju im se niz lica i leđa, natapajući trikoe, a ipak svaki pokret izvode sa velikom lakoćom i gracioznošću svojstvenim samo baletskim umetnicima. 
 
maxresdefault
 
Podeljeni u dve grupe, rade vežbe na parteru, a potom i kombinacije skovova. Počinju da dišu sve teže, zagušljivo im je jer sala nema nijedan prozor. Videvši da jedan po jedan gube dah, Maja im daje kratku pauzu, da popiju vode i izađu u hodnik ne bi li udahnuli malo vazduha. Momci rade svoje kombinacije skokova i pirueta, ponavljajući ih iznova i iznova, isprobavajući različite načine izvođenja istog pokreta, dok ne budu potpuno zadovoljni, a devojke u međuvremenu oblače špic patike. U silikonski uložak stavljaju bebi puder, potom ga stavljaju na žuljevite, blago izdeformisane prste, preko navlače čarape i konačno svetlo roze baletske patike. Neke su potpuno nove, neke već pohabane, ali izdržaće još koju probu. Jedna po jedna polako staju na vrhove prstiju i isprobavaju neke figure da provere da li su baletanke dobro nameštene. Momci zadihani izlaze iz sale i odlaze pod tuš, a devojke zauzimaju poziciju u uglu sale.
 
14567602 10210901130024024 1668255833936998600 o
 
Klavir ne prestaje da svira, dobro uigrani korepetitor samo menja takt i melodiju u skladu sa vežbama, pritom ne gledajući u dirke klavira, već mu pogled zamišljeno luta po sali. Za poslednju kombinaciju odabrao je lagani valcer u tročetvrtinskom taktu, na veliku radost balerina. Čini se da baš vole tu melodiju i sa velikim oduševljenjem rade vežbu, uživajući u svakom tonu i pokretu, stvarajući magiju od jednostavne kombinacije pirueta balancè-piquè-chainè i završavajući vežbu, a i ovaj klas pozom prvi arabesque. Aplauz na kraju svake probe znak je zahvalnsosti predavaču, korepetitoru, ali i međusobne podrške i podstreka. 
Jedna po jedna izlaze iz sale i odlaze pod tuš. Imaju nekoliko sati pauze do večernje probe na kojoj uvežbavaju delove iz predstava. Klavir je utihnuo. Prostrana bela sala ostaje pusta i tiha. Ali samo do 19h.
 
Aplauzom protiv problema
 
Sonja izlazi iz svlačionice, silazi niz stepenice, prolazi prostranim hodnikom do vrata službenog ulaza i pozdravlja portira. Hladan vazduh preseca njen topli dah, dok umorno, ali zadovoljno korača poleđenim trotoarom. „Teško je i naporno i imamo toliko problema. Ali ipak ne mogu da zamislim da se bavim nečim drugim. Kada dođeš pred predstavu, pa te šminkaju i prave ti frizuru, kada te u garderobi presvlače, zaista je veliko uživanje. I nekako je glamurozno. I ništa ne može da se meri sa osećajem izlaska na scenu. A tek aplauz na kraju! I posle deset godina zaplačem! Taj aplauz je vredan svih problema u ovom poslu. Na kraju, ipak radim ono volim, a to je najvažnije. Ja sam zadovoljna osoba. I u to ime sad ću pojesti jedan giros!“, kaže uz glasan smeh.
 
Pročitano 1069 puta
Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Večito dete i sanjar. Zaljubljena u balet, knjige i prirodu.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

parakvadvs

ArchLAB

KulturniCentarVrsac

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

VrsacPlus

edukacija

VAK

iserbia

TOV

PricajmoOTome

ClickMan

eVrsac

OpstinaVrsac

Cefix