subota, 10 decembar 2016 21:24

ISTORIJA: BEOGRAD VS NOVI SAD

Za istoriju kažu da je učiteljica života, a kako izgleda studirati je u našoj zemlji? Do danas smo svedoci neprestanih napora za dokazivanjem i opovrgavanjem istorijskih činjenica, iznošenja različitih istorijskih teorija, ignorisanja očiglednih i nedvosmislenih dokaza. Kada pomislite da je sve to prošlost, ljudi koji izučavaju ovu oblast podsete nas da je istorija veoma bitan deo nas, bez koga ne bismo znali ni kako smo došli tu gde smo sada. Šta je ono što je naše današnje sagovornike nateralo da izgrade svoju karijeru učeći o prošlim vremenima, da li su zadovoljni svojim izborom i koliko je teško izučavati ovu oblast, reći će nam Zoran Živković, student master studija Istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i student osnovnih studija Istorije na beogradskom Univerzitetu Nikola Milutinović.

 

 

ZoranZivkovic

Zoran

NikolaMilutinovic

Nikola

Zašto si se odlučio baš za studije istorije?

Za studije istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odlučio sam se jer sam od najmlađih dana pokazivao interosovanje za ovaj predmet. Svakako, kao dečaku u ranim razredima osnovne škole najviše su me interesovali ratovi, bitke i osvajanja. Vremenom spektar mog interesovanja se širio i osim samog školskog gradiva dosta sam vremena provodio čitajući enciklopedije i gledajući dokumentarne istorijske emisije. To je na kraju kulminiralo mojim upisivanjem ovog studijskog programa.

Iskreno, do samog kraja nisam znao koji ću fakultet upisati i dok sam razmišljao, setio sam se da mi jedino istorija od svih predmeta u školi nije bila dosadna za učenje, pa sam se tako odlučio za taj smer na Filozofskom fakultetu.

Smatraš li da si napravio dobar izbor?

Moj izbor smatram ispravnim, jer sam upisao ono što volim, razumem, povezujem i ono što mi je na kraju krajeva išlo od ruke.

Gledajući sam smer, to još uvek ne mogu da znam, ali što se tiče društva i sportskog udruženja čiji sam član, definitivno sam napravio pravi izbor.

Koliko je teško gradivo koje se prati na tvom fakultetu?

Predavanja su prilagođena tako da studenti mogu da prate i kada imaju neko pitanje ili sugestiju slobodni su da pitaju predmetnog profesora. Potencira se uključivanje studenata u nastavu. Naravno, nekada se dešava da profesori ne uspeju da ispredaju celokupno gradivo studentima, ukoliko dođe do toga postoje termini za konuslutacije kada sve što nije bilo jasno ili pak što je propušteno može da se nadoknadi.

Težina gradiva opada u svakoj fakultetskoj godini, barem što se tiče mog smera. Prva godina je najteža dok je u četvrtoj najlakše gradivo.

Kada bi mogao, šta bi promenio na odseku sa Istoriju?

Kada sam završavao osnovne studije, poslednji semestar, imali smo predmet metodička praksa koji mi se veoma svideo. Držali predavanja po školama, a nedostatak je to trajalo svega nekoliko dana i neposredno posle toga usledio je ispitni čas. Studentima je potrebno više prakse kako bi se bolje uputili u posao za koji se školuju.

Teško pitanje. Verovatno bih promenio taj obim gradiva u prvoj godini, konkretno vezanog za istoriju Rima i Grčke, jer koga to toliko zanima, svakako će se opredeliti za taj modul u četvrtoj godini pa tada može da nauči sve što nije u prvoj godini. Takođe bih promenio to što za neke predmete ne postoji konkretan "udžbenik" već kolokvijumi i ispiti moraju da se spremaju ponekad i iz deset ili više različitih knjiga do kojih nije uvek tako lako doći.

Koliko je razvijena komunikacija na relaciji Profesor - Student?

Kao što sam ranije naveo postoje termini konsultacija u kojima su studenti mogu slobodno da pitaju ukoliko imaju nekih nedomuica, da se upute na literaturu, dopune nedostatke sa predavanja. Svi profesori koriste elektronsku poštu tako da su i na ovaj način dostupni studentima. Profesori znaju da cene kada se studenti angažuju i dolaze na konsultacije.

Mislim da je prilično razvijena. Retko idem na konsultacije, ali znam da svaki profesor minimum jednom nedeljno održava konsultacije u određenom terminu, a skoro svi profesori odgovaraju na mejlove u najkraćem mogucem roku.

Da li ste zadovoljni odnosom stručne katedre na fakultetu?

Svoje profesore izuzentno cenim, među njima ima vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima i odnose se prema poslu veoma odgovorno.Naravno, pojedini profesori se ističu svojim didaktičkim umećem i meni su dolasci na njihova predavanja u većoj meri pomogli prilikom polaganje ispita. Stručnost zaista niko ne može da im ospori.

Mislim da sam zadovoljan. Svi profesori su među najcenjenijim stručnjacima u zemlji, neki čak i u svetu.

Da li je teško biti istoričar u našoj zemlji?

Srpsko društvo danas nema mnogo razumevanja za istoriju i istoričare. Ovde se čini na su svi stručnjaci za Srednji vek, ustanke, drugi svetski rat i istoriju Jugoslavije pogotovo. Dešava se često da mi ljudi postavljaju pitanja poput :'' Da li su Srbi najstariji narod?'' ''Je l istina da je Hitler preživeo?'' ''Ko je ustvari bio Josip Broz Tito?''. LJude zanimaju teorije zavare a mi se time na svu sreću ne bavimo.

Smatram da jeste tesko biti istoričar u našoj zemlji, ne samo u našoj nego na Balkanu uopšte,  jer nisam siguran u objektivnost onih koji su pisali o našoj istoriji, ili onih koji će tek da pišu o tome.

Kakve su mogućnosti za zaposlenje i postdiplomske studije?

Naša zemlja ne pruža puno šanse za mlade istoričare. Ukoliko pokažu interesovanje za rad u muzeju prvo je potrebno da volontiraju a posle toga pitanje da li je dobiti posao. Samo volontiranje može da traje veoma dugo i do nekoliko godina. Sa druge strane posao u obrazovnim institucijama je još teže naći. Moje iskustvo govori da su ljudi mahom koji danas predaju istoriju, ograđujem se na Novi Sad, uglavnom su srednjih ili već poznih godina. Smatraju nas mlade za konkureciju jer smo daleko ambiciozniji, sposobniji imamo savremen pristup nastavi. Na birou prednost imaju nastavnici koji nemaju pun fond časova a mladima se ne pruža nikakva šansa. Svi studenti koji ostvare zadovoljavajući prosek mogu da se upišu na postdiplomske studije, tu će se više usmeravati za oblast koju su odabrali. Takođe se više podstiče samostalni rad studenta.

Iako sada upisujem produženu, petu godinu još uvek nisam dovoljno upućen u te stvari, ali ko je zainteresovan, mislim da uvek može da nađe posao. Ne mora to da bude škola, može da bude istorijski muzej ili nešto slično, za šta postoje razne prakse o kojima se studenti obaveštavaju za vreme studiranja.

Šta biste poručili budućim studentima koji žele da upišu istoriju?

- Budućim generacijama bih poručio da dobro razmisle i prouče studijski program, mogućnosti za zaposlenje. Moj savet je da budu istrajni, nema odustajanja i redovan odlazak na predavanja i po potrebi konsultacija kod predmetnog profesora.

Prvo što bih im poručio, ali to nije nikakva kurtoazija, jeste da budu spremni na to da moraju mnogo, baš mnogo da čitaju. Drugo, iako ima mnogo da se čita, ako se sve čita na vreme to nije na kraju toliko mnogo kao što izgleda. Treće, da prisustvuju predavanjima. Ja nisam išao ni na jedno predavanje koje nije bilo obavezno i pred svaki ispit sam se kajao zbog toga. Ko ima volju i koncentraciju da sedi i prati predavanje sat i po vremena (inace, to bih takođe promenio, skratio bih na sat vremena), svakako može mnogo da nauči slušajući profesora.
Objavljeno u Studentski dvougao
petak, 02 decembar 2016 18:27

PREPORUČUJEMO: Istorijski filmovi

Ovoga puta vam preporučujemo istorijske filmove koje morate pogledati! Da li vi imate neku preporuku za nas?

1. “Hrabro srce” (Braveheart) je poluistorijski, polumitološki film iz 1995. godine.
Radnja filma se dešava u Škotskoj, u 13-tom veku. Vilijam Valas (Mel Gibson) je poveo svoj narod u borbu protiv tiranske vlade engleskog kralja Edvarda I (Patrick McGoohan), koji je engleskom plemstvu dao pravo "Prima Nocta", po kom imaju pravo da sa svakom mldom provedu prvu noć. Škoti nisu ni malo zadovoljni engleskim osvajačima, ali im fali odlučan vođa da im se odupru. Valase je, svojom hrabrošću i odbranom svog naroda, kao i napadima na Engleze, od sebe napravio legendu.

2. "Spašavanje vojnika Rajana" (Saving Private Ryan) je akciona drama iz 1998. godine.
General Marshall informisan je o velikoj tragediji koja je zadesila porodicu Ryan. Tri sina nesretne majke poginula su u ratu, o čemu će uskoro biti obaveštena. General saznaje kako postoji i četvrti sin, takođe vojnik koji se nalazi u Francuskoj, duboko iza neprijateljskih linija. Nakon ovog saznanja učiniće sve ne bi li pronašao Jamesa Ryana (Matt Damon). U centru radnje je kapetan Miller (Tom Hanks) i njegova jedinica čiji zadatak je pronaći jedinog preživelog Ryana i vratiti ga kući.

3. "Linkoln" (Lincoln) je istorijska drama iz 2012. godine.
Američki građanski rat je pred kraj 1864. i početkom 1865. pred završetkom. Konfederacijske države su toliko oslabljene da su odlučile krenuti sa pregovorima o predaji. Predsednik Abraham Linkoln (Daniel Day-Lewis), koji je nedavno ponovo izabran, je hteo zabraniti ropstvo ustavom. Senat je taj amandman odobrio još u aprilu 1864. Kako bi se to potvrdilo, potrebna je dvotrećinska većina u predstavničkom domu. Međutim, upravo tu, ali i unutar sopstvenog kabineta, Linkoln nailazi na žestoki otpor. U predstavničkom domu još uvek vladaju rasističke predrasude, dok su u kabinetu ljudi spremni zadržati ropstvo samo da bi se rat što brže završio. Linkoln i njegovi pomoćnici pokušavaju raznim merama preokrenuti takve stavove kako bi stekli što više glasova za ukidanje ropstva, katkad čak i pritajenim potkupljivanjem.

4. "12 godina ropstva" (12 Years A Slave) je istorijski film iz 2013. godine.
Radnja je smeštena u doba tek pred početak američkog građanskog rata. Solomon (Chiwetel Ejiofor) je slobodan čovek crne puti koji radi kao muzičar u Njujorku. Nakon primamljive ponude za posao odlazi iz Njujorka na dve nedelje, ali biva otet, prodat u roblje i poslat na plantažu u Nju Orleans. Tada počinje njegova borba za slobodu i povratak porodici. Njegov prvi vlasnik je savesni hrišćanin Ford (Benedict Cumberbatch) koji se prema njemu ophodi sa poštovanjem, ali nakon problema sa jednim od nadglednika Solomon se premešta kod Epsa (Michael Fassbender), nemilosrdnog robovlasnika koji je ekstreman u svojim zahtevima i nasilju prema robovima.

5. "Šindlerova lista" (Schindler’s List) istorijska drama i biografija i Oskaru Šindleru iz 1993. godine.
Oskar Šindler (Liam Neeson) je član Nacional Socijalističe partije i biznismen koji se odmah po osvajanju Poljske seli u Krakov kako bi pokušao da iskoristi situaciju i došao do bogatstva. Pošto nije znao mnogo o vođenju posla, blisko sarađuje sa Icakom Šternom (Ben Kingsley), koji ima veze u jevrejskom biznis veću. Uz pomoć svog šarma, ali i mita on obezbeđuje razne povlastice i zapošljava Jevreje jer njih i ne plaća, već samo potplaćuje SS oficire da zažmure kada treba.

6. "Lorens od Arabije" (Lawrence of Arabia) je avanturistička drama iz 1962. godine.
Ovaj film se bavi podvizima većih-od-života T.E. Lorensa (Peter O'Toole), oficira Britanske vojske u službi na Bliskom Istoku tokom Prvog svetskog rata, koji je, prema jednom svedoku, "bio pesnik, učenjak i moćni ratnik". Radnja filma počinje 1935. godine, sa prologom koji prikazuje Lorensovu smrt u saobraćajnoj nesreći, posle koje sledi njegova sahrana. Vreme se zatim pomera više od 20 godina unazad, i selimo se u Kairo, gde se Lorens sprema da krene u najveću avanturu u svom životu. Njegov komandujući oficir naređuje mu da uđe u pustinju i ostvari kontakt sa beduinom princom Fejselom (Alec Guiness), koji je saveznik Britanaca u borbi protiv Turaka. Ono što sledi nije samo pregled događaja kako je Lorens postao krucijalna figura u arapskom revoltu protiv Turaka, već je i skoro-šekspirovski uspon i pad njegovog lika.

7. "Gandi" (Gandhi) je biografski film iz 1982. godine.
1893. godine, Gandi je izbačen sa južnoafričkog voza jer je bio Indijac i putovao je prvom klasom. Gandi shvata da su zakoni protiv Indijaca i odlučuje da pokrene nenasilni protest za prava svih Indijaca u Južnoj Africi. Nakon brojnih hapšenja i neželjene pažnje sveta, vlada je konašno popustila i prihvatila zakone za Indijce, ali ne i za crnce iz Južne Afrike. Nakon ove pobede, Gandi je pozvan nazad u Indiju, gde je sada smatran za nacionalnog heroja. Pozvan je da se uključi u borbu za nezavisnost Indije od Britanske imperije. Gandi prihvata i pokreće nenasilnu kampanju u kojoj Indijci neće sarađivati sa Britancima. Postoje neki zastoji, kao što su nasilje nad pobunjenicima i Gandijev pritvor. Ipak, kampanja je privukla veliku pažnju i Britanija se suočila sa velikm pritiskom javnosti.

8. "Kraljev govor" (The King’s Speech) je biografski film iz 2010. godine
London, tridesete godine 20. veka. Britanski princ Albert (Colin Firth), vojvoda od Jorka, suočen je s velikim problemom, naime, muca od detinjstva kad je u većem društvu i pri javnim nastupima, što stvara loš utisak o njemu kao pripadniku kraljevske porodice. Zbog mucanja jedva održi govor 1925. godine za Britansku izložbu na stadionu Vembli u Londonu. Njegova supruga (Helena Bonham Carter), želeći da mu pomogne, očajnički obilazi psihijatre i logopede, dok jednog dana ne naleti na Lionela Louga (Geoffrey Rush), uglednog australijskog specijalista koji živi i radi u Londonu. Malo po malo, doktor i pacijent krenu u rešavanje problema, ne bi li se pacijent napokon opustio i pronašao uzroke svoje bolesti.

9. "Ben Hur" (Ben Hur) je istorijski film iz 1959. godine.
Juda Ben-Hur (Charlton Heston) je imućni jevrej i plemenit čovek iz Jerusalima za vreme rimske imperije u 1. veku. Broj rimskih legija se povećava u Jerusalimu i tada u grad dolazi stari Judin prijatelj Mesala (Stephen Boyd), koji je bio u Rimu dugo godina i koji je u međuvremenu postao vojni zapovednik. Obojica su srećni što se sreću nakon toliko godina, ali zaključuju da imaju različita mišljenja o Rimskom carstvu. Juda želi da Rimljani odu iz Judeje, dok Mesala misli da rimljani treba da vladaju Judejom kao i do sada. Tokom parade za doček guvernera, sa Judine kuće otpadne deo starog krova i zamalo ubije važnog gosta. Iako je Mesala znao da je u pitanju nesrećni slučaj, on okrivi Judu zajedno sa majkom i sestrom za pokušaj ubistva. Judu pošalje u roblje, a njegovu majku i sestru u zatvor.

10. "Hitler: Konačni pad" (Downfall/Der Untergang) je istorijski film iz 2004. godine.
U aprilu 1945. godine Nemačka stoji na ivici poraza dok Sovjetska armija opkoljava sa zapada i juga. U Berlinu, glavnom gradu Trećeg Rajha, Adolf Hitler (Bruno Ganz) proglašava da će Nemačka ostvariti pobedu i naređuje generalima i savetnicima da se bore do poslednjeg daha. Ovaj film istražuje poslednje dane Rajha, gde nemački lideri napuštaju voljenog Firera, samo da spasu svoje živote, dok su drugi i dalje verni. Hitler se pretvara u paranoičnog čoveka, punog optimizma u jednom trenutku i depresivnog u drugom. Kada je kraj konačno došao, i kad se Hitler ubio, ono što je ostalo od vojske mora naći način da zaustavi ubijanje i da se preda.

Objavljeno u Kultura

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

ClickMan

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

TOV

edukacija

VrsacPlus

ArchLAB

eVrsac

VrsacMOJKraj

KulturniCentarVrsac

iserbia

OklagijaRS

PricajmoOTome

VAK

parakvadvs

Cefix