Povodom Star Wars dana koji je obeležen juče, ovoga puta smo odlučili da vam preporučimo filmove iz kategorije fantastike, odnosno naučne fantastike. Letnji dani, bez obaveza su savršeni za filmske maratone, pa evo nekoliko predloga.

1. Serijal “Ratova zvezda” (Star Wars) 1977-2019.
Naravno da je prva preporuka baš Star Wars. Prvi film ovog serijala izašao je 1977. godine, ali ispostaviće se kasnije da je taj film 4. deo, od ukupno 9. Naime, Džordž Lukas je 1999. godine odlučio da napravi novu trilogiju, ali o dešavanjima pre originalna 3 filma. Nakon što je Dizni kupio Lukasfilm, 2015. godine je izašao 7. deo, ove godine izlazi 8. a poslednji 9. deo očekuje se 2019. godine.
Prva polovine priče Zvezdanih ratova se vrti oko Anakina Skajvokera (Jake Lloyd), čoveka čija se borba između svetle i mračne strane reflektuje na sudbinu cele galaksije. Prva tri filma, poznata kao prethodna trilogija, prikazuje Anakina kao talentovanog mladog Džedaja (čuvari mira i predstavnici Svetle strane Sile) i njegov pad ka Mračnoj strani Sile, pod vođstvom gospodara Sita. Anakin postaje Dart Vejder. Dart Sidijus , njegov učitelj, veštim spletkama dovodi do pada Galaktičke Republike i usponu nove Galaktičke Imperije, koji označava početak građanskog rata.
Drugi deo serije, poznat i kao originalna trilogija (jer su ti filmovi prvo snimljeni), vrti se oko Anakinovog sina, Luka Skajvokera (Mark Hamill), koji postaje pripadnik Pobunjeničke Alijanse koja pokušava da uništi Galaktičku Imperiju. Luk se obučava i postaje poslednji Džedaj (i prvi nove generacije, prema književnim nastavcima filmova) i verovatno je jedini koji se može suprotstaviti Vejderu i njegovom učitelju i gospodaru, imperatoru Palpatinu (Ian McDiarmid).

2. Serijal o “Hariju Poteru” (Harry Potter) 2001-2011.
Filmovi snimljeni po knjigama koje je napisala Džoan Ketlin Rouling. Iako postoji 7 knjiga, snimljeno je 8 filmova jer je poslednji deo podeljen na dva dela.
Radnja filmova je o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru (Daniel Radcliffe) i njegovim pustolovinama tokom školovanja. Njegove roditelje ubio je Mračni gospodar Voldemor (Ralph Fiennes) koji je pokušao i Harija da ubije, ali nije uspeo u tome i od tad mu se gubi svaki trag. Hari je svoje detinjstvo proveo sa tetkom i tečom kao Normalac (ljudi koji ne mogu da koriste magiju). Tek kada puni 11 godina čovek po imenu Hagrid (Robbie Coltrane) otkriva Hariju šta je on zapravo, čarobnjak. Nakon toga se sve menja u njegovom životu. Odlazi u najpoznatiju čarobnjačku školu na svetu, Hogvorts. Tu upoznaje svoje najbolje prijatelje, Rona (Rupert Grint) i Hermionu (EmmaWatson) i zajedno sa njima tokom godina uspeva da preživi. Vremenom Voldemor postaje snažniji, okuplja ponovo svoju vojsku i vraća se svom zadatku, da ubije Harija. Hari i prijatelji se susreću sa opasnim stvarima i zadacima u kojima bi se i odrasli teško snašli.

3. Serijal “Gospodar prstenova” (The Lord Of The Rings) 2001-2003.
Trilogija “Gospodar prstenova” zasnovana je na istoimenom delu Dđ R. R. Tolkina koji je ovu knjigu objavio 1954. godine. Ona je nastavak Hobita koji je izašao 1937. godine (tu trilogiju i ne preporučujemo baš da gledate, ali knjigu svakako pročitajte).
Priča Gospodara prstenova odvija se tokom Trećeg doba Međuzemlja. To područje nastanjuju ljudi i druge humanoidne rase (hobiti, vilenjaci, patuljci i orci) kao i mnoga druga stvarna i fantastična stvorenja. Priča se vrti oko Prstena moći kojeg je stvorio Gospodar tame Sauron i od tihih početaka u Đajru grana se preko Međuzemlja prateći tok Rata za Prsten kroz oči glavnih likova, a posebno glavnog protagoniste Froda Baginsa (Elijah Wood).

4. “Planeta majmuna” (Planet Of The Apes) je film iz 1968. godine.
Džordž Tejlor (Charlton Heston) upravlja svemirskim brodom u kojem se nalazi još troje astronauta. Let traje šest meseci gotovo svetlosnom brzinom, što bi bilo 700 godina na Zemlji. To vreme putnici provode u kapsulama u nekoj vrsti hibernacije. Raketa se spušta na nepoznatu planetu izvan Sunčevog sistema. Spuštanje ne prolazi srećno, ali se Džordž i dvojica astronauta spasavaju veslajući prema obali. Tamo ih napadnu gorile koje jašu konje, koriste oružje i međusobno razgovaraju na engleskom. U tom napadu Džordž biva ranjen i operišu ga dve šimpanze, od kojih je jedna doktorka Zira (Kim Hunter). Dok se oporavljao majmuni su zatvorili Džordža u kavez s Novom (Linda Harrison), primitvnim čovekom koji ne zna da govori. Pod tako teškim uslovima, Džordž otkriva da su na ovoj planeti majmuni svesna, inteligentna bića, koja ljude smatraju opasnim životinjama. Zbog toga ih ili odmah ubiju ili na njihovim mozgovima vrše naučne eksperimente. Zira i njen verenik arheolog Kornelius (Roddy McDowall) se ipak zainteresuju za Džordža jer je to prvi čovek koji govori i piše. Kada o tome obaveste najuglednijeg starog dr Zajusa (Maurice Evans), on prvo ne želi da poveruje da ljudi mogu da govore, a potom zapoveda da mu se pregleda mozak.

5. “Međuzvezdani” (Interstellar) je naučno-fantastična avantura iz 2014. godine.
Radnja sedešava u bliskoj budućnosti, a glavni lik je bivši pilot i astronaut Kuper (Matthew McConaughey) koji se okrenuo zemlji i sada se bavi poljoprivredom kako bi prehranio svoju porodicu. Zaplet nastaje onog momenta kada iskusni avanturista čestice prašine koje padnu u sobu njegove kćeri protumači kao binarni kod, što ga dovodi do dobro zakamuflirane naučno-istraživačke baze. Tamo susreće idejnog tvorca, profesora Brenda (Michael Caine), čoveka koji možda ima rešenje za spas posrnule ljudske civilizacije. Da li je moguća ljudska kolonizacija na nekoj od tri udaljene planete, locirane u drugoj galaksiji?

6. “Povratak u budućnost” (Back To The Future) je avantura, komedija i naučna fantastika iz 1985. godine.
Priča ovog filma prati doktora Emeta Brauna (Christopher Lloyd) koji je stvorio mašinu u obliku automobila pomoću koje se može putovati u prošlost i budućnost. Pored toga što mu je ovo najbolji izum, ova mašina je i izuzetno opasna jer nudi mogućnost menjanja i uticanja na sekvence u prošlosti čije menjanje može imati veliki uticaj na to kako će se stvari odvijati u bližoj i daljoj budućnosti. Dr. Emet je postojanje ovog izuma jedino poverio njegovom mladom prijatelju Martiju MekFlaju (Michael J. Fox), na kome, zbog niza nesrećnih događaja, leži obaveza da se vrati u prošlost i spase život doktoru Braunu. Marti odlazi u 1955. godinu i tamo se susreće sa doktorom Emetom, ali pri ideji da ga upozori na to što ga čeka, Marti uspeva da utiče i na stvari koje će direktno ugroziti i njegovu budućnost.

7. Serijal “Matriks” (The Matrix) 1999-2003
Serijal prikazuje budućnost u kojoj Zemljom vladaju roboti koji su stvoreni početkom 21. veka i koji su se pobunili protiv čovečanstva. U jednom trenutku ljudi su pokušali da blokiraju izvor sunčeve energije robota, tako što su prekrilićnebo gustim, olujnim oblacima. Međutim, roboti su izmislili način kako da izvuku bioelektricitet ljudi i termalnu energiju uzgajajući ljude u ljuskama, dok se njihovi umovi kontrolišu kibernetskim implantima koji ih povezuju s virtualnom stvarnošću, tzv. Matriksom.

8. ”Početak” (Inception) je naučno-fantastična akcija iz 2010. godine.
Radnja prati Kob Doma (Leonardo Di Caprio), koji je lopov, specijalizovan za „posebnu vrstu poslova“. Naime, Kob će ući u Vašu podsvest, i ukrasti Vam informacije iz uma, a pošto je najbolji u tom poslu, Vi nećete moći mnogo da uradite da biste ga sprečilli u tome. Kobov zadatak nije da ukrade ideju, nego da je usadi. Ako uspeju, to bi mogao da bude savršen zločin. Ali nema tog pažljivog planiranja ili stručnosti koje može da pripremi tim za opasnog neprijatelja koji može da predvidi njihov svaki pokret. Neprijatelja kojeg je samo Kob mogao da očekuje.

9. “Poludeli Maks: Autoput besa” (Mad Max: Fury Road) je ostvarenje iz 2015. godine.
Radnja je smeštena u pustinjama Australije koje i u savremenom svetu predstavljaju prilično sumorno mesto za ljudsku egzistenciju. Na ovoj post-apokaliptičnoj lokaciji ljudi su svoj život sveli na bukvalni opstanak. Na samom početku filma, Maks (Tom Hardy) biva uhvaćen od strane vojnika Besmrtnog Džoa (Hugh Keays-Byrne), čoveka koji je neka vrsta diktatora, sa potpunim monopolom nad osnovnim životnim potrepštinama u tom delu sveta. Kada ga Furioza (Charlize Teron), jedna od njegovih bliskih ljudi, izda, on šalje čitavu vojsku da povrate ono što mu je otela. Sticajem okolnosti, ona će se udružiti sa Maksom koji će joj pomoći da završi ono što je započela, po svaku cenu.

10. “Osvetnici” (The Avengers”) je Marvelov film iz 2012. godine.
Priča filma “The Avengers” povezuje Iron Mana (Robert Downey JR.), Hulka (Mark Ruffalo), Kapetana Ameriku (Chris Evans), Tora (Chris Hemsworth) i druge i sve njihove započete avanture u jednu veliku bitku o čijem ishodu zavisi dalja budućnost planete zemlje. Loki (Tom Hiddleston), polubog iz Azgarda, dolazi na zemlju i uz pomoć tajnog beziscrponog izvora energije pokušava da otvori portal i dovuče svoju armiju iz drugog univerzuma kako bi pokorio svet i bio apsolutni vladar na zemlji. Nik Fjuri (Samuel L. Jackson) i “S.H.I.E.L.D.” u potpunosti nemoćni naspram Torovog usvojenog brata, u trenutcima očaja odlučuju se da okupe grupu posebnih ljudi sa posebnim moćima, koje već duže vreme prate, kako bi od njih napravili tim koji bi stao u zaštitu planete.

Objavljeno u Kultura
S obzirom na to da se avgustu približio kraj, bliži se i septembarsko-oktobarski ispiti rok. Iako smo upravo stigli sa odmora, prijao bi nam još koji dan, međutim, moramo se posvetiti obavezama. Ipak, pripremili smo samo neke od knjiga fantastike koje su uticale na književnost 20. veka, a koje bi vam mogle pružiti vreme za lutanje po mestima o kojima možete razmišljati u pauzama od učenja. Ukoliko želite da dopunite naš spisak, svoje predloge napišite u komentaru.
 
Daglas Adams,“Autostoperski vodič kroz galaksiju”
Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Prva, možda i jedina, naučno-fantastična komedija. “Vodič” je najpre bio radio-drama, a zatim je prodat u 250.000 primeraka za prva tri meseca. Prestižni “Guardian” svrstao ga je u svoju listu 1.000 romana koje svi moraju pročitati, dok se u anketi “BBC-ja” nalazi na četvrtom mestu 200 knjiga dobrog štiva.
 
Dž. R. R. Tolkin, “Gospodar prstenova”
Svima već dobro poznato ime, najbolji roman 20.veka iz pera začetnika epske fantastike proglašenog za pisca 20. veka. Knjiga po kojoj je snimljen film sa najvećom gledanošću, zaradom i ukupnim brojem. Oskara u istoriji filma.
Hobiti, vile, orci, uklete šume, čarobnjaci, ratnici i nazguli, moć, prijateljstvo, pohlepa i dobrota, samo su delići ovog bogatog, živopisnog romana kojem nema premca, zasnovanog na nama bliskim severnjačkim legendama, i bajkovitosti sličnoj onoj iz narodnih priča. Knjiga koja je večna! 
Svaki pisac epske fantstike danas, a koji je počeo sa pisanjem posle triologije “Prstenova”, je Tolkinov dužnik. On možda nije izmislio ovu formu, ali je stvorio najvažniji model modernog doba, a svaki pisac svestan je njegovih različitih komponenti. Materijal je takođe uticao i na pisce drugih kategorija fikcije, ne toliko sadržajem, koliko formom i stilom. Idealan da odlutate od misli usmerenih na ispite i učenje! 
 
Isak Asimov, trilogija “Zadužbina” 
 “Zadužbina” je zanosna priča o psiho-istoriji i bici za intelektualnu dušu civilizacije. Psiho-istorija je fikcionalna nauka u “Zadužbini” koja kombinuje istoriju, sociologiju i matematičku statistiku kako bi predvidela ponašanje veće grupe ljudi.
U prvoj knjizi trilogije, “Zadužbina” radi se o dalekoj budućnosti, u kojoj je planeta Zemlja samo zaboravljena tačkica u svemiru, beskrajno Galaktičko carstvo je u krizi. Jedina osoba sposobna da se suoči s katastrofom koja preti jeste Hari Seldon, psihoistoričar i matematičar. On može naučno predvideti budućnost, a ona ne izgleda nimalo lepo – mračno doba neznanja, varvarizma i ratova trajaće trideset hiljada godina. Kako bi sačuvao celokupno ljudsko znanje i ljudsku rasu, s grupom odabranih naučnika upućuje se na zabačenu i pustu planetu Terminus, s namerom da tamo napišu Enciklopediju Galaktika, zbirku sveg ljudskog znanja. Ali da bi se ona završila potrebne su generacije naučnika, a ko će preuzeti baklju nakon Seldona?
 
Robert Hajlajn, “Stranac u stranoj zemlji” 
Prva SF knjiga koja je dospela na “New York Times” bestseler listu najprodavanijih knjiga. Prodata je u više od pet miliona primeraka. Kurt Vinegut je nazvao “predivnom humanom rukotvorinom za one koji smatraju da je mesto ljudi u svemiru, a ne za kuhinjskim stolom”. 
Glavni junak je Majkl Valentajn Smit, čovek s Marsa. Rođen tokom nesretne prve ekspedicije na Mars, a zatim odgojen i obrazovan od strane Marsovaca. Hajlajn tada nije znao ono što mi znamo o Marsu. U njegovo vreme je marsijanska civilizacija, živa i zdrava, bila još stvarna mogućnost. No, to sada nije važno. Važno je da je Majk odrastao daleko od ljudske civilizacije, ljudskog jezika i ljudskih zamisli o životu. Odjednom, kada se na Marsu pojavi druga ekspedicija, Majk biva poslat nazad na Zemlju, među ljude.
Došavši na Zemlju, Majk sada mora najpre prilagoditi svoje telo većoj gravitaciji, zatim naučiti jezik, upoznati ljude, njihove običaje i svet u kom žive. Gledano kroz oči, um i srce takvog “čoveka s Marsa”, ljudski svet izgleda jako neobično i u mnogim slučajevima potpuno neuravnoteženo. Hajlajn je svakako bio među prvima koji je na vrlo zanimljiv i intrigantan način ukazao na činjenicu da kultura u kojoj živimo ima potpunu vlast nad nama.
 
Ursula Legvin,“Hainski ciklus”
„Hainski ciklus" počiva na zamisli o jednoj humanoidnoj prarasi, Haincima, koji su u dalekoj prošlosti „zasejali" život na više pogodnih planeta u jednom sektoru Galaksije.
Iz tih „klica” iznicali su razni varijeteti Hainaca, sa vlastitim posebnostima, a ciklus priča o povezivanju tih različitih „potomaka" Hainaca (među kojima je i ljudska rasa) u Ekumen, Ligu svetova, kao i o potonjim usponima i padovima Lige.
Epizode su u velikoj meri međusobno nezavisne, a ono što im je zajedničko jeste motiv „prvog kontakta" koji se na nadasve osoben način varira u gotovo svima. Najizvrsnije ostvarenje sa ovim motivom nesumnjivo je čudesni roman Leva ruka tame, kojim se Legvinova 1969. odmah popela na sam vrh SF panteona.
“Leva ruka tame” nije samo promenila fantastiku, već i feminizam, a bila je i deo procesa promene koncepta o tome šta znači biti muško ili žensko. Takođe, "Leva ruka tame" je roman o sasvim osobenoj civilizaciji jedne planete (civilizaciji prikazanoj u ukupnosti njenih veoma specifičnih crta), na kojoj izaslanik sa Zemlje biva upleten u dramatičnu borbu za svoj opstanak - i za uspeh jednog opšteljudskog napora.Književi kritičar Harold Blum je 1994. uključio ovo delo u svoj kanon zapadnjačke literature smatrajući da je “Le Gvinova, više nego Tolkin, podigla fantastiku u više literarne krugove današnjice”.
 
Frenk Herbert, “Dina” 
Kosmička epopeja o dobru i zlu, prepuna avantura, izdaja, misticizma - od feudalnog društva iz daleke, izmišljene budućnosti čovečanstva rasutog po mnoštvu planeta širom galaksije do ideje o stvaranju čoveka natprirodnih, gotovo božanskih moći. 
Pisci su i ranije zamišljali život na drugim planetama i katastrofe žvotne sredine, ali razmera “Dine” je bez presedana, uporediva, po mišljenju Artura Klarka, samo sa “Gospodarima prstenova”. Dobila je 1966. godine Hugo, kao i prvu ikada Nebula nagradu.
 
Džordž Martin, “Pesma leda i vatre”
Džordž Martin je nesumnjivo najpoznatiji, a po mnogima i najbolji, pisac moderne epske fantastike. Autor serijala “Pesme leda i vatre” čija je ekranizacija, u seriji “Igra prestola”, postavila nove standarde u svetu filma, te postigla ogroman uspeh kod publike i kritike.
U „Pesmi leda i vatre“, Džordž Martin je stvorio istinsko remek-delo, objedinivši sve ono najbolje što žanr epske fantastike može da pruži. Magija, spletke, romanse i pustolovine ispunjavaju stranice prvog toma ovog epskog serijala, koji će zasigurno oduševiti ne samo ljubitelje žanra, već i mnogo širi krug čitalaca.
U prvoj knjizi serijala, “Igra prestola” radi se o  zemlji u kojoj leta mogu trajati decenijama, a zime pokolenjima, nad kojom su se nadvili crni oblaci. Ledeni vetrovi ponovo duvaju i u snežnim bespućima severno od Zimovrela, mračne i natprirodne sile okupljaju se iza velikog zida koji štiti kraljevstvo. U središtu sukoba nalazi se porodica Stark od Zimovrela, ljudi nepopustljivih i tvrdih kao što je i zemlja kojom vladaju. Prostirući se od predela okovanih surovom hladnoćom do dalekog letnjeg kraljevstva obilja i raskoši, ovo je priča o vitezovima i damama, vojnicima i čarobnjacima, plaćenim ubicama i kopiladima, ljudima koji žive u vremenu zlih predskazanja. Kroz mnoge zavere i spletke, tragedije i izdajstva, bitke i opsade, rešava se sudbina porodice Stark, njihovih saveznika i neprijatelja, dok svi oni pokušavaju da pobede u toj najsmrtonosnijoj od svih igara: igri prestola.
 
Džo Aberkrombi, “Prvi zakon”
Ukoliko vam se svidela “Pesma leda i vatre”, znači da će i serijal “Prvi zakon” biti potpuni pogodak za vas. U pitanju je najbolja trilogija žanra objavljenja u skorije vreme. Jednostavno nema uepšavanja stvarnosti niti kategorične podele na dobre i loše likove. Ironično je to da u ovoj fantaziji možete videti realnije sudbine nego u mnogim dramama, a dozirani crni humor je dodatni argument za najtopliju preporuku ovog serijala.
Prva knjiga serijala naziva se “Oštrica”. Ono što je najupečatljivije kod nje jeste što su glavni likovi mahom otpadnici, ljudi sa dna svih mogućih lestvica koji definitivno nemaju sjajnu startnu poziciju i igri koja se raspliće kako roman odmiče. Prvi sa kojim se srećemo je Logen Devetoprsti, iskusni varvarin sa severa kome je sreća konačno okrenula leđa i koji se već u samom startu nalazi u goroj poziciji nego što je ikada bio, progonjen od strane svih i svakoga. S druge strane, u centru velikog carstva nalazi se Džezal dan Lutar, sebični plemić kome je visoko poreklo obezbedilo poziciju i koji se bori da se probije više i dalje, trudeći se pritom da potroši što više vremena i novca na piće i žene. Na kraju, možda najinteresantniji lik je Inkvizitor Glokta, nekada veliki ratnik i poštovani oficir koji je nakon nekoliko godina zarobljeništva u rivalskom carstvu obogaljen i lišen svega što je nekada bio. On se sada nalazi u poziciji da otkriva tajne koje bi mogle dovesti do pada ustrojstva kompletne kraljevine ali i do njegove smrti ako ne bude planirao svaki sledeći korak vrlo pažljivo. Ukoliko ste željni dobre akcije i varvarske borbe, plemićkih smicalica, udvaranja, kockarskih dogodovština i mračnih pletenja, zavera i ubistava, onda je „Oštrica“ pravi roman za vas. Zli, cinični i pokvareni likovi sa kojima se sretnete ovde vas nikako neće ostaviti ravnodušnim.
 
Piter Bret, “Demonski ciklus”
Demoni haraju svetom. Ljudski rod je gotovo istebljen. Preživeli su grupisani u nekoliko manjih gradova i sela. Život se odvija samo preko dana, jer sa zalaskom sunca dolaze demoni od kojih postoji slabašna zaštita u vidu nacrtanih simbola, jer nijedno poznato oružje im ne može stvarno nauditi. Nekada su ljudi posedovali znanje kojim su gotovo uništili demone predvođeni Izbaviteljem. Vremenom su ljudi ušli u međusobne zavade i bivaju napušteni od Izbavitelja. Vekovi su prošli. a Iscjeljitelj i demoni su već postali mit u koji niko više nije verovao sve do njihovog povratka. Međutim znanje za borbu protiv demona je izgubljeno, a ljudski rod je prepušten molitvama za povratak Izbavitelja koji bi ponovo ujedinio ljude i povratio izgubljena znanja. 
 
Objavljeno u Kultura

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

edukacija-logo-kursevi

239x106 novi 

 

  • 1
  • 2
  • 3

ClickMan

VrsacPlus

PricajmoOTome

VrsacMOJKraj

TOV

eVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

Cefix

VAK

ArchLAB

iserbia

KulturniCentarVrsac

OklagijaRS

edukacija

OpstinaVrsac