EESTEC LC Novi Sad je u periodu od 10. do 14. maja organizovao takmičenje u programiranju pod nazivom EESTech Challenge na kome su učestvovali studenti iz 16 evropskih gradova. Takmičenje je održano na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

EESTech Challenge je takmičenje u programiranju koje organizuje Udruženje studenata elektrotehnike Evrope (EESTEC). Cilj takmičenja je da poveže ambiciozne studente širom Evrope, omogući im sticanje novih znanja i na taj način doprinese njihovom profesionalnom napretku. Svake godine, takmičenje se održava u drugom evropskom gradu, te je nakon Ciriha, Novom Sadu pripala čast da bude organizator ovog velikog događaja.

EESTech Challenge je internacionalni hakaton koji se sastoji iz dve faze. Prvu fazu predstavlja lokalna runda, koja se održala u 24 evropskih grada, a 14 najboljih su se plasirali na finalnu rundu, na kojoj su se takmičili sa najboljim studentima iz Evrope i imali priliku da se upoznaju sa vodećim stručnjacima iz ove oblasti.

Jedan od takmičara, Skender Patturi iz Albanije, izjavio je da je organizacija bila odlična, dok je takmičar Enea Duka izjavio da je čak proslavio svoj rođendan na takmičenju! „Bilo je zaista posebno, nikada do sada mi nisu ljudi koje sam upravo upoznao pevali rođendansku pesmicu. Ovo je bilo divno iskustvo, u nekim momentima umarajuće, ali divno. Ljudi iz organizacije su jako druželjubivi i divno se provodim ovde!“

Tema ovogodišnjeg takmičenja je bila Big Data Analysis, koja predstavlja jednu od trenutno najakutelnijih tema u IT svetu.

Objavljeno u Razno

Juče je u Novom Sadu održano još jedno takmičenje učeničkih kompanija u organizaciji „Dostignuća mladih“. Od 36 kompanija sa različitim proizvodima i uslugama, ekipa iz školskog
centra „Nikola Tesla“ iz Vršca, u sastavu Milica Đolić, Filip Miličić, Elena Stojkovski i Ilija Maravić, zajedno sa mentorom Velimirom Radlovačkim, osvojila je prvo mesto i
plasman na nacionalno takmičenje.

Ovo takmičenje ima za cilj da mlade, ambiciozne ljude nauči kako da posluju u sopstvenom preduzeću, te se na različitim nivoima takmičenja sprovodi proces od otvaranja do
zatvaranja jedne kompanije.

U želji da naprave proizvod koji će biti spoj znanja iz informaciono-komunikacionih tehnologija i ekonomije, ova ekipa je odlučila da osnuje učeničku kompaniju „TeslaNET“, koja
se bavi izradom modularnog personalnog alarma iPanic – uređaja koji pomaže ljudima u nevolji. Pritiskom na dugme alarma, osoba može da pošalje SMS, email ili post na društvenoj
mreži unapred definisanim korisnicima sa unapred definisanim sadržajem. Proizvod je namenjen svim osobama sa zdravstvenim problemima, osobama ometenim u razvoju, kao i ljudima koji rade opasne poslove, koji su daleko od kuće, starijim osobama, deci, itd. Postoji i besplatna aplikacija, koju možete preuzeti na http://www.teslavs.edu.rs/ipanic.apk,
pokazuje mogućnosti ovog proizvoda. Kompanija ima i facebook profil (Tesla Net) i instagram nalog (jateslanet).

Žiri je kompanije ocenjivao u dve kategorije, od kojih je jedna predstavljanje kompanije tokom sajma, u okviru koje su ocenjivali izgled i uređenje štanda, originalnost
proizvoda ili usluge, timski duh, prodajne veštine i nivo znanja o proizvodu ili usluzi, kao i jedinstvenost ponude. Druga kategorija jeste prethodno poslat kompanijski
izveštaj, a ocenjivali su se jasnoća i razumljivost izveštaja, kvalitet razrade performansi izveštaja (marketing, finansije i slično), demonstracija stečenih znanja i potencijal
kompanije za realizaciju budućih aktivnosti. „Tesla Net“ je ostvarila odlične rezultate u obe kategorije i pokazala potencijal za dalji napredak.

Profesor mentor Velimir Radlovački kaže da živimo u vremenu u kom je vrlo važno da domaće kompanije zauzmu dobre pozicije na tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija i da mladi iskoriste mogućnosti koje to tržište pruža preduzetnicima. Za učenike, članove ove kompanije ističe da su od samog početka vrlo ozbiljno pristupili formiranju tima,
istraživanju tržišta, izradi proizvoda, marketingu i prodaji, pokazavši pritom veliku kreativnost, trud i preduzetnički duh. Nisu se oslanjali na šablone za pisanje biznis
planova, već su naučili kako se osnivaju i rastu startap projekti i na koji način se kasnije transformišu u profitabilne kompanije.
Pitali smo i učenike o njihovim utiscima sa takmičenja, a evo šta su nam oni rekli:

Ilija: To je jedno lepo iskustvo gde možeš upoznati drugare iz drugih gradova i škola i videti nove ideje. U početku je bilo kao i svako ostalo takmičenje malo dosadno, sve dok
nismo počeli da upoznajemo drugare iz gimnazije u Šidu koji su bili na štandu pored našeg. Pri kraju je postalo napeto, pogotovo kada su proglašavali pobednika. Planiramo da
malo doradimo naš proizvod i da mu dodamo još neke funkcije.Najveću podršku smo imali od našeg mentora Velimira Radlovačkog I profesorke programiranja Svetlane Radlovački ali su nam pomagali i drugi profesori u školi kao i naši drugari iz razreda koji su nam bili podrška.

Filip: Moji utisci o jučerašnjem takmičenju su fenomenalni. Uspeli smo da očaramo tročlani žiri kao i posetioce BIG shopping centra našim proizvodom. Najbitnije je bilo druženje
članova kompanije sa ostalim izlagačima, sklopili smo i neke dogovore sa relevantnim kompanijama. Od škole smo imali korektnu podrsku. Najviše se zalagao za nas naš mentor,
zamenik direktora i profesor Velimir Radlovački. On je zajedno sa nama uložio velike napore koji su i omogućili da osvojimo prvo mesto u Vojvodini i plasiramo se na Nacionalno
finale koje će se odrzati u Beogradu. Potrudićemo se maksimalno da i tamo predstavimo kompaniju u najboljem svetlu.

Milica: Unapredićemo izgled samog proizvoda, napraviti više varijanti proizvoda. Što se podrške u skoli tiče, profesorka matematike želi da kupi naš proizvod jer joj se dopada,
baš je zainteresovana jer ima staru majku i svekrvu kojima je potrebna pomoć tog tipa. Organizacija je bila dobra, sem što je bilo malo probijanja agende. Upoznali smo mnoge
ljude, družili se sa njima, čak smo i potpisali ugovor o saradnji sa jednom kompanijom.

Elena: Još pokušavam da sastavim sve utiske. Organizacija takmičenja je bila sasvim korektna, pomagači iz organizacije su nas obilazili da se raspituju oko proizvoda i kažu šta
je dobro a šta nije, to nam je jako dobro došlo kad nas je obišao žiri, bili smo spremni, samouvereni i bez treme. Takmičenje je spojilo ljude sa sasvim drugim ambicijama i
razmišljanjem gde smo čak i sklapali ugovore sa drugim kompanijama, družili se sa drugima, razmenjivali utiske, savetovali se međusobno... Dosta ljudi je bilo zainteresovano i
oduševljeno našim proizvodom, što nas je prijatno iznenadilo, neki su čak na licu mesta uzeli da preuzmu našu aplikaciju. Za budućnost nam je u planu da se prijavimo na
takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, preko 3D štampača da napravimo odgovarajuće pakovanje za naš proizvod, pokušamo aplikaciju da plasiramo na online prodavnice
aplikacija radi dodatnog prihoda za dalji razvoj kompanije, eventualno još malo da poradimo na estetici štanda. Profesori Velimir i Svetlana Radlovački su izdvajali svoje
slobodno vreme da bi nam pomagali oko izveštaja, proizvoda, celog osnivanja kompanije, savetovali nas oko takmičenja i daljeg razvoja, i podržavali nas od samog osnivanja, na
čemu smo im veoma zahvalni.

Kompanija „Tesla Net“ će se dalje takmičiti na nacionalnom takmičenju koje će se održati u Beogradu u toku maja.

Ekipa Unije studenata čestita na zasluženoj pobedi i želi svu sreću u daljem takmičenju, kao i u daljem radu kompanije!

Objavljeno u Vesti
Ispitni rok je u jeku, što nužno znači neprospavane noći, litre kafe ili energetskih pića i puno, puno stresa. Međutim, lepe vesti stižu za novosadske studente. Naime, na pojedinim fakultetima došlo je do promene bodovne liste, sa ciljem da se ona izjednači sa listom Univerziteta u Beogradu. 
 
Kako piše novosadski Oradio, iz Rektorata još uvek nema zvaničnih informacija o tome na kojim će se fakultetima i od kada primenjivati novi način bodovanja. Nekim studentima je rečeno da će se nova skala koristiti od januarskog ispitnog roka, dok su drugi samo načuli nešto o ovome.
 
Po beogradskoj listi bodovanja 51 bod je dovoljan za prolaz, dok  za najvišu ocenu treba skupiti 91 ili više bodova. U Novom Sadu Tehnološki fakultet već godinama ocenjuje svoje studente prema toj listi, a sada će ona najverovatnije zaživeti i na drugim fakultetima, pa kriterijum „za prolaz“ više neće biti 55 bodova.
 
Na sajtu Fakulteta tehničkih nauka  pronašli smo obaveštenje o promeni skale, koje je stupilo na snagu od januara 2018, međutim, na sajtu Univerziteta u Novom Sadu još uvek nema zvaničnog saopštenja. 
 
Untitled
 Izvor: Fakultet tehničkih nauka (print screen)
 
Bilo da se lista na vašem falultetu menja ili ne, svakako nam knjiga "ne gine", a ekipa Unije studenata vam želi puno sreće u ispitnom roku! 
 
Objavljeno u Studentski život
ponedeljak, 06 mart 2017 15:47

Povodom 8. marta ,,Zona Zamfirova"

Povodom Međunarodnog dana žena, odigraće se pozorišna predstava ,,Zona Zamfirova“, Stevana Sremca. Predstava će se održati 11. marta u amfiteatru Univerziteta u Novom Sadu u zgradi Rektorata sa početkom u 19:00h. 
 
I ove, kao i prošle godine, Savez studenata Filozofskog fakulteta, u saradnji sa odsekom za srpsku književnost i jezik, organizuje pozorišnu predstavu ,,Zona Zamfirova“ Stevana Sremca u izvođenju Omladinskog pozorišta ,,Vožd“ iz Mišara (kod Šapca). Specijalan gost biće prof. dr Ljiljana Pešikan – Ljuštanović koja će posetioce pre početka predstave upoznati sa životom, ali i ostalim delima Stevana Sremca. Ova kulturna manifetsacija biće i humanitarnog karaktera, u saradnji sa NURDOR (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka), prikupljaće se pomoć u vidu dobrovoljnog priloga za izgradnju novog dečijeg hemato – onkološkog odeljenja. 
 
Svi zainteresovani, besplatne karte mogu preuzeti u prostoriji Saveza studenata (P12) svakog radnog dana od 11:00 do 14:00h. Broj mesta je ograničen.
 
Objavljeno u Kultura
Novi Sad je definitivno jedan od najlepših gradova u Srbiji. Pa nije tek tako dobio nadimak Srpska Atina. A još je lepši u hladno zimsko jutro, dok se lagano budi prekriven tankim slojem snega.
 
Na Trgu slobode kroz gustu maglu šepuri se velelepno zdanje Župne crkve Imena Marijinog, ili kako je meštani često pogrešno nazivaju, katedrala. Ispred mlada devojka hrani dva prelepa smeđa konja upregnuta u belu kočiju okićenu šarenim ukrasima, dok čeka prve mušterije. Tu su i kućice sa hranom i pićem, ali su zatvorene jer je tek 9. Ispred Gradske kuće postavljena je bina sa koje su se sinoć preko razglasa čule najlepše praznične pesme u izvođenju Frenka Sinatre. Ovuda svakog dana na putu do posla prolazi krhka i mršava devojka tamno smeđe kose, smeđih očiju i oštrih crta lica. To je Sonja Gavrilov, balerina Srpskog narodnog pozorišta.
 
 15002514 10211241069682303 1152977885581450593 o
Sonja 
 
Umotana u debeli sivi kaput, neobičnog hoda koji odaje čime se bavi, kod katedrale skreće desno i dolazi do Srpskog narodnog pozorišta. Bela zgrada jedva se vidi kroz guste slojeve magle. U proleće obično na stepenicama ispred pozorišta skejteri izvode razne akrobacije. Ali ovog jutra, plato je prazan. Samo jedna gopođa u dugačkoj bundi, kožnim rukavicama i šubari stoji preko puta i puši. 
 
Sonja prolazi sa desne strane pozorišta i ulazi na službeni ulaz, ljubazno pozdavlja portira i sigurnim hodom prolazi širokim hodnikom. Već deset godina svakog dana prolazi ovuda, stepenicama se penje na treći sprat do svlačionice, a potom, u crvenom trikou, crnim helankama, grejačima za zglobove koji podsećaju na kućne patofne i kose skupljene u punđu ulazi u baletsku salu. Beli zidovi i baletski pod iste boje čine da sala izgleda nekako sterilno, ali prostrano. Ceo jedan zid prekriven je ogledalima, kako bi baletski igrači mogli da prate svoje pokrete, a po sali su raspoređeni štapovi za vežbu, kao osnovni deo baletskog klasa (Klas podrazumeva vežbe koje baletski igrači rade svaki dan. Sastoje se iz tri dela, za igrače, tj. četiri dela za balerine: vežbe pored štapa, vežbe na parteru, tj. sredini, kombinacije skokova i vežbe u špic patikama. Ove vežbe igrači rade svakog dana, od kada upišu školu, i vrlo su bitne za zagrevanje i postavljanje tela u pravilan baletski položaj).U uglu se šepuri veliki crni koncertni klavir. „Ove vežbe imamo svako jutro od 10 do pola 12, da bismo održavali formu“, priča Sonja dok se zagreva na podu, sedeći u muškoj špagi, odnosno u drugoj poziciji, kako se to kaže u baletskom žargonu.
 
Polako u dolaze i ostali igrači i počinju da se zagrevaju. Čuje se žamor i šaputanje, čudno se zgledaju, zbunjeni prisustvom nepoznate osobe. U očima im se vidi da im je neprijatno, ali ipak upute blagi osmeh ili tihi pozdrav. U salu neprimetno ulazi korepetitor, seda za klavir i počinje da svira melodiju iz kultne britanske serije „Alo alo“, verovatno kao omaž juče preminulom Gordonu Keju, protagonisti ovog ostvarenja. 
 
Stranci imaju bolji status
 
U salu ulazi i japanski par Juka Macujama - Naojuki Acumi, a potom i markantan mladić plave kose, mišićavih ruku i krupnih ramena, Britanac Samjuel Bišop, solista prve kategorije. „Strani igrači imaju bolji status od nas, imaju bolje uslove rada, za njih postoji poseban budžet, imaju daleko veće plate i bolje ugovore. Mislim da im je čak i stan plaćen“, tiho govori Sonja i pogledom pokazuje ostale kolege. „Većina ljudi ovde je zaposlena honorarno, izuzev stranih igrača i solista. Mi nemamo zdravstveno osiguranje, plate su nam manje. Preko leta imamo kolektivni  godišnji odmor, solisti redovno primaju plate, a nama honorarcima ističe ugovor pa se tri meseca snalazimo. Kad sezona krene, vrlo lako može da se desi da ostaneš bez posla, jednostavno ti ne obnove ugovor. Ta neizvesnost je teška. Od pet mojih drugarica sa klase iz srednje škole, ostale smo nas dve, tri su dale otkaz, nisu mogle da izdrže ove uslove“. Dok zagreva stopala, u oko zapada njen veliki ris (gornji deo stopala), koji je izdvaja od drugih igrača. „Svako ima neki svoj kvalitet, moj su, eto,  jaka stopala“, kaže uz skroman osmeh. 
 
Malo dalje zagreva se još jeda grupica balerina. Među njima je i devojka sitne građe, nežnog izgleda i plave kose-dvadesetpetogodišnja Ana Đurić, prvakinja baleta. Dok se zagrevaju na podu, smeju se i ćaskaju, a u pozadini klavir priča neku svoju priču. Za štap staje i jedna previše mršava devojka, kovrdžave kose skupljene u punđu, veoma bledog lica sa tamnim podočnjacima. Ona je simbol mračne strane baletskog posla-poremećaja ishrane. „Već neko vreme ima problema sa anoreksijom. Ponekad ništa ne jede ceo dan, al ipak uradi svaku probu do kraja“, šapuće Sonja. 
 
Magija pokreta
 
Žamor i zvuke klavira prekida jedno glasno, a opet umilno „Dobar dan“, koje izgovara Maja Grnja, prvakinja baleta SNP, dok hitrim koracima i nasmejanog lica ulazi u salu da održi ovaj čas. „Jeste li dobro? Možemo li odmah da počnemo?“ Staje  pored štapa i pokazuje prvu kombinaciju- demi-pliè. Lagana melodija klavira u četvoročetvrtinskom taktu ispunjava prostoriju dok tridesetoro igrača staje u prvu poziciju i počinje svoju dnevnu rutinu. Iako je kombinacija vrlo jednostavna, svaki igrač dodaje neki svoj element, svoj pečat, niko nijedan pokret ne izvodi identično, svako ima jedinstven umetnički izraz. A opet sve deluje vrlo skladno, prelepo, uzvišeno. Jedna za drugom nižu se vežbe, a takt i tempo klavira se menja. Svaki mišić na njihovim telima je napet, kapi znoja slivaju im se niz lica i leđa, natapajući trikoe, a ipak svaki pokret izvode sa velikom lakoćom i gracioznošću svojstvenim samo baletskim umetnicima. 
 
maxresdefault
 
Podeljeni u dve grupe, rade vežbe na parteru, a potom i kombinacije skovova. Počinju da dišu sve teže, zagušljivo im je jer sala nema nijedan prozor. Videvši da jedan po jedan gube dah, Maja im daje kratku pauzu, da popiju vode i izađu u hodnik ne bi li udahnuli malo vazduha. Momci rade svoje kombinacije skokova i pirueta, ponavljajući ih iznova i iznova, isprobavajući različite načine izvođenja istog pokreta, dok ne budu potpuno zadovoljni, a devojke u međuvremenu oblače špic patike. U silikonski uložak stavljaju bebi puder, potom ga stavljaju na žuljevite, blago izdeformisane prste, preko navlače čarape i konačno svetlo roze baletske patike. Neke su potpuno nove, neke već pohabane, ali izdržaće još koju probu. Jedna po jedna polako staju na vrhove prstiju i isprobavaju neke figure da provere da li su baletanke dobro nameštene. Momci zadihani izlaze iz sale i odlaze pod tuš, a devojke zauzimaju poziciju u uglu sale.
 
14567602 10210901130024024 1668255833936998600 o
 
Klavir ne prestaje da svira, dobro uigrani korepetitor samo menja takt i melodiju u skladu sa vežbama, pritom ne gledajući u dirke klavira, već mu pogled zamišljeno luta po sali. Za poslednju kombinaciju odabrao je lagani valcer u tročetvrtinskom taktu, na veliku radost balerina. Čini se da baš vole tu melodiju i sa velikim oduševljenjem rade vežbu, uživajući u svakom tonu i pokretu, stvarajući magiju od jednostavne kombinacije pirueta balancè-piquè-chainè i završavajući vežbu, a i ovaj klas pozom prvi arabesque. Aplauz na kraju svake probe znak je zahvalnsosti predavaču, korepetitoru, ali i međusobne podrške i podstreka. 
Jedna po jedna izlaze iz sale i odlaze pod tuš. Imaju nekoliko sati pauze do večernje probe na kojoj uvežbavaju delove iz predstava. Klavir je utihnuo. Prostrana bela sala ostaje pusta i tiha. Ali samo do 19h.
 
Aplauzom protiv problema
 
Sonja izlazi iz svlačionice, silazi niz stepenice, prolazi prostranim hodnikom do vrata službenog ulaza i pozdravlja portira. Hladan vazduh preseca njen topli dah, dok umorno, ali zadovoljno korača poleđenim trotoarom. „Teško je i naporno i imamo toliko problema. Ali ipak ne mogu da zamislim da se bavim nečim drugim. Kada dođeš pred predstavu, pa te šminkaju i prave ti frizuru, kada te u garderobi presvlače, zaista je veliko uživanje. I nekako je glamurozno. I ništa ne može da se meri sa osećajem izlaska na scenu. A tek aplauz na kraju! I posle deset godina zaplačem! Taj aplauz je vredan svih problema u ovom poslu. Na kraju, ipak radim ono volim, a to je najvažnije. Ja sam zadovoljna osoba. I u to ime sad ću pojesti jedan giros!“, kaže uz glasan smeh.
 
Objavljeno u Kultura
subota, 10 decembar 2016 21:24

ISTORIJA: BEOGRAD VS NOVI SAD

Za istoriju kažu da je učiteljica života, a kako izgleda studirati je u našoj zemlji? Do danas smo svedoci neprestanih napora za dokazivanjem i opovrgavanjem istorijskih činjenica, iznošenja različitih istorijskih teorija, ignorisanja očiglednih i nedvosmislenih dokaza. Kada pomislite da je sve to prošlost, ljudi koji izučavaju ovu oblast podsete nas da je istorija veoma bitan deo nas, bez koga ne bismo znali ni kako smo došli tu gde smo sada. Šta je ono što je naše današnje sagovornike nateralo da izgrade svoju karijeru učeći o prošlim vremenima, da li su zadovoljni svojim izborom i koliko je teško izučavati ovu oblast, reći će nam Zoran Živković, student master studija Istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i student osnovnih studija Istorije na beogradskom Univerzitetu Nikola Milutinović.

 

 

ZoranZivkovic

Zoran

NikolaMilutinovic

Nikola

Zašto si se odlučio baš za studije istorije?

Za studije istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odlučio sam se jer sam od najmlađih dana pokazivao interosovanje za ovaj predmet. Svakako, kao dečaku u ranim razredima osnovne škole najviše su me interesovali ratovi, bitke i osvajanja. Vremenom spektar mog interesovanja se širio i osim samog školskog gradiva dosta sam vremena provodio čitajući enciklopedije i gledajući dokumentarne istorijske emisije. To je na kraju kulminiralo mojim upisivanjem ovog studijskog programa.

Iskreno, do samog kraja nisam znao koji ću fakultet upisati i dok sam razmišljao, setio sam se da mi jedino istorija od svih predmeta u školi nije bila dosadna za učenje, pa sam se tako odlučio za taj smer na Filozofskom fakultetu.

Smatraš li da si napravio dobar izbor?

Moj izbor smatram ispravnim, jer sam upisao ono što volim, razumem, povezujem i ono što mi je na kraju krajeva išlo od ruke.

Gledajući sam smer, to još uvek ne mogu da znam, ali što se tiče društva i sportskog udruženja čiji sam član, definitivno sam napravio pravi izbor.

Koliko je teško gradivo koje se prati na tvom fakultetu?

Predavanja su prilagođena tako da studenti mogu da prate i kada imaju neko pitanje ili sugestiju slobodni su da pitaju predmetnog profesora. Potencira se uključivanje studenata u nastavu. Naravno, nekada se dešava da profesori ne uspeju da ispredaju celokupno gradivo studentima, ukoliko dođe do toga postoje termini za konuslutacije kada sve što nije bilo jasno ili pak što je propušteno može da se nadoknadi.

Težina gradiva opada u svakoj fakultetskoj godini, barem što se tiče mog smera. Prva godina je najteža dok je u četvrtoj najlakše gradivo.

Kada bi mogao, šta bi promenio na odseku sa Istoriju?

Kada sam završavao osnovne studije, poslednji semestar, imali smo predmet metodička praksa koji mi se veoma svideo. Držali predavanja po školama, a nedostatak je to trajalo svega nekoliko dana i neposredno posle toga usledio je ispitni čas. Studentima je potrebno više prakse kako bi se bolje uputili u posao za koji se školuju.

Teško pitanje. Verovatno bih promenio taj obim gradiva u prvoj godini, konkretno vezanog za istoriju Rima i Grčke, jer koga to toliko zanima, svakako će se opredeliti za taj modul u četvrtoj godini pa tada može da nauči sve što nije u prvoj godini. Takođe bih promenio to što za neke predmete ne postoji konkretan "udžbenik" već kolokvijumi i ispiti moraju da se spremaju ponekad i iz deset ili više različitih knjiga do kojih nije uvek tako lako doći.

Koliko je razvijena komunikacija na relaciji Profesor - Student?

Kao što sam ranije naveo postoje termini konsultacija u kojima su studenti mogu slobodno da pitaju ukoliko imaju nekih nedomuica, da se upute na literaturu, dopune nedostatke sa predavanja. Svi profesori koriste elektronsku poštu tako da su i na ovaj način dostupni studentima. Profesori znaju da cene kada se studenti angažuju i dolaze na konsultacije.

Mislim da je prilično razvijena. Retko idem na konsultacije, ali znam da svaki profesor minimum jednom nedeljno održava konsultacije u određenom terminu, a skoro svi profesori odgovaraju na mejlove u najkraćem mogucem roku.

Da li ste zadovoljni odnosom stručne katedre na fakultetu?

Svoje profesore izuzentno cenim, među njima ima vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima i odnose se prema poslu veoma odgovorno.Naravno, pojedini profesori se ističu svojim didaktičkim umećem i meni su dolasci na njihova predavanja u većoj meri pomogli prilikom polaganje ispita. Stručnost zaista niko ne može da im ospori.

Mislim da sam zadovoljan. Svi profesori su među najcenjenijim stručnjacima u zemlji, neki čak i u svetu.

Da li je teško biti istoričar u našoj zemlji?

Srpsko društvo danas nema mnogo razumevanja za istoriju i istoričare. Ovde se čini na su svi stručnjaci za Srednji vek, ustanke, drugi svetski rat i istoriju Jugoslavije pogotovo. Dešava se često da mi ljudi postavljaju pitanja poput :'' Da li su Srbi najstariji narod?'' ''Je l istina da je Hitler preživeo?'' ''Ko je ustvari bio Josip Broz Tito?''. LJude zanimaju teorije zavare a mi se time na svu sreću ne bavimo.

Smatram da jeste tesko biti istoričar u našoj zemlji, ne samo u našoj nego na Balkanu uopšte,  jer nisam siguran u objektivnost onih koji su pisali o našoj istoriji, ili onih koji će tek da pišu o tome.

Kakve su mogućnosti za zaposlenje i postdiplomske studije?

Naša zemlja ne pruža puno šanse za mlade istoričare. Ukoliko pokažu interesovanje za rad u muzeju prvo je potrebno da volontiraju a posle toga pitanje da li je dobiti posao. Samo volontiranje može da traje veoma dugo i do nekoliko godina. Sa druge strane posao u obrazovnim institucijama je još teže naći. Moje iskustvo govori da su ljudi mahom koji danas predaju istoriju, ograđujem se na Novi Sad, uglavnom su srednjih ili već poznih godina. Smatraju nas mlade za konkureciju jer smo daleko ambiciozniji, sposobniji imamo savremen pristup nastavi. Na birou prednost imaju nastavnici koji nemaju pun fond časova a mladima se ne pruža nikakva šansa. Svi studenti koji ostvare zadovoljavajući prosek mogu da se upišu na postdiplomske studije, tu će se više usmeravati za oblast koju su odabrali. Takođe se više podstiče samostalni rad studenta.

Iako sada upisujem produženu, petu godinu još uvek nisam dovoljno upućen u te stvari, ali ko je zainteresovan, mislim da uvek može da nađe posao. Ne mora to da bude škola, može da bude istorijski muzej ili nešto slično, za šta postoje razne prakse o kojima se studenti obaveštavaju za vreme studiranja.

Šta biste poručili budućim studentima koji žele da upišu istoriju?

- Budućim generacijama bih poručio da dobro razmisle i prouče studijski program, mogućnosti za zaposlenje. Moj savet je da budu istrajni, nema odustajanja i redovan odlazak na predavanja i po potrebi konsultacija kod predmetnog profesora.

Prvo što bih im poručio, ali to nije nikakva kurtoazija, jeste da budu spremni na to da moraju mnogo, baš mnogo da čitaju. Drugo, iako ima mnogo da se čita, ako se sve čita na vreme to nije na kraju toliko mnogo kao što izgleda. Treće, da prisustvuju predavanjima. Ja nisam išao ni na jedno predavanje koje nije bilo obavezno i pred svaki ispit sam se kajao zbog toga. Ko ima volju i koncentraciju da sedi i prati predavanje sat i po vremena (inace, to bih takođe promenio, skratio bih na sat vremena), svakako može mnogo da nauči slušajući profesora.
Objavljeno u Studentski dvougao
nedelja, 30 oktobar 2016 12:24

NOVOSADSKI KONCERT GODINE 2016.

Sedamnaesti NS Koncert godine, održaće se u subotu 10. decembra u Velikoj dvorani SPC ,,Vojvodina“ – SPENS sa početkom u 16h. 
 
I ove godine održaće se tradicionalna novosadska muzička manifestacija na kojoj će se predstaviti jedne od najvažnijih muzičih grupa sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije. Na sedamnaestom Koncertu godine, publici će se predstaviti:
 
Goblini
Ritam nereda
Van Gogh
Bjesovi
Direktori
 
Prvi put na Koncertu godine nastupiće grupe:
 
Urban&4
Kolja i Grobovlasnici – Nikola Kolja Pejaković
Irie Fm
Čovek vuk
 
Ovogodišnji Koncert godine, otvoriće mlade i neafirmisane muzičke grupe. Pobednici 50. zaječarske Gitarijade – Rok sastav Hadži prodane duše i muzička grupa Harlekin, koja je pobedila na Gitarijadi Vojvodine u Kisaču.
 
Svi zainteresovani karte mogu kupiti na Gigstix prodajnoj mreži ili poručiti preko mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili pozivom na broj: 021/ 472-4816 
Cena ulaznica:
Do nedelje 30. oktobra, do ponoći, karte će se prodavati po promotivnoj ceni od 1000 dinara. Nakon promotivne cene, karte će se prodavati po ceni od 1250 dinara Parter, tribina Zapad 2 i Tribina Zapad 1, sedenje - 1350 dinara.
Cena svih ulaznica na dan koncerta je 1450 dinara.
 
Objavljeno u Razno
utorak, 25 oktobar 2016 16:29

Novosadski OCTOBERFEST 2016.

Novosadski sajam i Color Press Grupa organizuju OCTOBERFEST! Festival će se održati u Master Centru Novosadskog Sajma u periodu od 27. do 30. oktobra. 
 
Tokom Octoberfesta, posetioci će biti u prilici da probaju više stotina različitih vrsta piva, kako domaćih, tako i stranih proizvođača, austrijske i nemačke kobasice i hrskave perece najboljih srpskih pekara. Pored toga, posetioce će zabavljati Zvonko Bogdan, Dejan Petović Big Bend, Ortodox Celts, Gift, Ničim izazvan, The Frajle. Izdvojen je i Family day koji će trajati od subote do nedelje od 10 do 19 časova.
 
Karte za ulaz na Octoberfest možete kupiti već danas na Gigstix prodajnoj mreži.
 
Objavljeno u Razno
Oko 250 studenata Univerziteta u Novom Sadu tražilo je danas da fakulteti ne naplaćuju ono što, kako smatraju studenti, spada u redovne aktivnosti studija, kao što su prijave ispita, overe semestra, upis godine i drugi administrativni troškovi.
 
Prema odluci Univerziteta u Novom Sadu u redovne usluge školovanja spadaju troškovi aktivne nastave poput predavanja, vežbe, kolokvijumi, najmanje jedna prijava ispita, kao i usluge administrativno-stručnih službi i to ne treba da bude naplaćeno.
 
Iako fakulteti imaju autonomiju, odluke Univerziteta su obavezujuće. Međutim, kako kaže rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić, u ovom slučaju dolazi do konflikta dva zakona – o visokom obrazovanju i o obligacionim odnosima. Prema prvom te usluge treba da budu besplatne, ali s druge strane fakulteti treba da plate troškove poput grejanja, struje i vode i imaju autonomiju da osmisle kako će to da urade.
 
"Ni Univerzitet u celini, niti fakulteti nisu dobili nijedan jedini dinar naknade za troškove grejanja, struju i vodu za oktobar, novembar i decembar prošle godine i to se reflektuje na ukupnu poziciju u kom se nalaze i Univerzitet i pojedini fakulteti. To je period koji je za nama i ja se iskreno nadam da ćemo u vremenu koje dolazi imati konsolidovanu situaciju, jer je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje najavio da će izdvajanja biti znatno veća i da ćemo sa onih 'nula dinara' koje smo dobili prošle godine, doći do toga da procenat izdvajanja da svi mogu snositi svoje troškove u celosti i onako kako priliči akademskoj zajednici", rekao je rektor Nikolić.
 
Jedan od zahteva studenata jeste i transparentnost u radu i finansijama fakulteta. Rektor je rekao da će studenti znati koliko će novca Pokrajina izdvojiti za troškove grejanja, struje i vode čim rukovodstvo univerziteta i fakulteta to bude znalo.
 
Protest je organizovala neformalna grupa studenata Studentski pokret Novi Sad, a kako je rekao rektor, nijedna zvanična studentska organizacija nije ih podržala.
 
"Zamolio sam studente koji su članovi i rukovodioci pojedinih studentskih organizacija da nas obaveste o svom stavu i rečeno mi je da nijedna od tih studentskih organizacija zvanično nije podržala protestna okupljanja", rekao je rektor Nikolić za O radio. 
 
"Studentski parlament ne može u ovakvim situacijama ništa da uradi. Na Senatu univerziteta na kom su prisutni predstavnici studenata, odluke se donose prostom većinom, a studenti su tu u ogromnoj manjini. Kada se donosi nekakva odluka, koja bi se recimo ticala dodatnih troškova, studenti bi bili preglasani", kaže Marko Kordić sa Filozofskog fakulteta objašnjavajući zašto su se odlučili na protest, a ne na drugi način uticanja na upravu.
 
Nakon protesta počeo je Zbor na kom su studenti iznosili probleme i razgovarali o mogućim rešenjima.
 
Izvor: O Radio 
 
Objavljeno u Studentski život
Studentski pokret Novi Sad pokrenuo je peticiju za ukidanje dodatnih troškova studiranja, koju je do sada potpisalo oko 1.500 studenata. Oni od uprava fakulteta zahtevaju da na osnovnim i master akademskim studijama prestanu sa dodatnom naplatom redovnih usluga i troškova studiranja, koje su, kako kažu, studenti već regulisali školarinama ili budžetskim statusom.
  
Studentski pokret Novi Sad, za budžetske i samofinansirajuće studente, zahteva ukidanje naplate upisa u narednu školsku godinu, koji trenutno na svakom fakultetu iznose minimum 5.000 dinara, kao i ukidanje naplate overe semestra, prijave ispita, administrativnih troškova, usluga biblioteke i čitaonice, troškova izrade završnih radova...
Oni traže i reviziju cenovnika fakulteta, u stavkama poput izdavanja potvrda ili dokumenata, i smatraju da cena polaganja prijemnog ispita za kandidate ne sme biti veća od 1.000 dinara.
 
Studentski pokret podseća da je Savet Univerziteta u Novom Sadu, na predlog Senata UNS, na sednicama održanim u maju 2007. i februaru 2015. godine, odlučio da u redovne usluge, koje visokoškolska ustanova pruža, spadaju najmanje jedna prijava ispita i usluge administrativno-stručnih službi, što znači da su te usluge regulisane školarinom i budžetskim statusom za jednu školsku godinu i fakulteti ih ne smeju dodatno naplaćivati.
 
"Na osnovu prethodno iznetog zahtevamo od fakulteta da iskoriste autonomiju visokoškolskih ustanova i svoje pravne akte, odnosno statute fakulteta, usklade sa odlukom koju je doneo Savet UNS i prestanu sa dodatnom naplatom redovnih usluga i troškova studiranje", kažu u Studentskom pokretu Novog Sada.
 
Oni napominju da internet peticija nije njihov najjači argument, već brojnost studenata koji će izaći na jesenje proteste, i da uprkos različitim fakultetima koje studiraju i oblastima kojima se bave dele mnoge zajedničke probleme, a to su srozavanje kvaliteta obrazovanja i zavlačenje ruku u studentske džepove.
 
Peticija se može potpisati na ovom linku.
 
 
 Izvor: www.novisad.com
Objavljeno u Studentski život

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VAK

eVrsac

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

TOV

parakvadvs

PricajmoOTome

OpstinaVrsac

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

edukacija

Cefix

iserbia

VrsacPlus

ClickMan