ponedeljak, 21 mart 2016 16:44

Danas je Svetski dan poezije!

Na današnji dan 1999. godine, Unesco je proglasio Svetski dan poezije, pod sloganom “Dijalog među civilizacijama posredstvom poezije". Namera je da se promoviše čitanje, pisanje i objavljivanje poezije, koja je konkretni izraz ljudskog duha.
 
Poezija nije samo predmet časova književnosti, već i način iskazivanja emocija. U srednjem veku, koji je krivac za svu romantiku s kojom se susrećemo u najromantičnijim filmovima, recitovanje poezije bilo je način udvaranja.
Ovo je savršen dan da pročitate bar jednu pesmu ili napišete u njoj ono o čemu razmišljate, a možda i da osvojite nekoga ko vam je zapao za oko!
                                                            
 
                                   Sami se uvek nađu
 
Samo moja. 
Toliko je moja, da ja do sada ništa što je moje nisam imao više.
Kako me samo pogledom miluje očiju njena boja.
Čujem svoje ime i dok mi u zagrljaju zaljubljeno diše.
 
Samo moj.
Toliko je moj da do sada ništa što je moje nije bilo tako važno.
Moj je dokle god me ljubomorno čuva i pogledom izaziva boj.
Moj je i dok se ljuti I  dok me grli snažno.
 
Njen sam.
Toliko sam njen da tražim u tuđim očima dom svoj.
Čak toliko da bih mogao noćima da tražim i ipak ostanem sam.
Njen sam i kada misliš da sam tvoj.
 
Njegova sam I sada.
Toliko sam njegova da ljubiti druge ne znam.
Čak toliko da ne vidim svoju lepotu od već izbledelog jada.
Njegova sam i kada poželim drugom da se predam.
 
Pričam o nama.
Čak I kada je samo nemo gledam.
Priznajem,raduje me što je sama.
Nisam spreman da nas nema, još uvek je ne dam.
 
Pričam o nama.
Čak i kada mu okrenem leđa.
I kada svetlost njegovu vidim i kada sve mi je tama.
Nisam spremna da nas nema,
njegovo me odsustvo vređa.
 
Ćutim o njoj.
Ćutim, jer ne poznajem joj glas.
Ne čujem joj reči u u buci toj.
Mada i dalje nikog drugog ne čujem osim nas.
 
Ćutim o njemu.
Ćutim, jer ne poznajem mu ruke.
Ove siluete nisu nalik njemu.
Vrati se, magijo, nestaćemo od realnosti puke!
 
Videćemo se mi još.
To vrlo dobro znam.
Videćemo se kada izgubi se u nama ovaj trag besan, loš.
Jer u bajci svakoj viđeno je već da sama uvek nađe onog ko je sam.
                                                                                                                Zorana Tomić
Objavljeno u Kultura
sreda, 10 februar 2016 13:44

Čurčovljeva pisanija

'' Bio sam upućen na redovno čitanje. Čitanje pokreće mišljenje. Tako ponovo počinje moj mislilački život. Pre toga nisam ga dugo imao. Počeo sam stidljivo da živim punim plućima. Čitam, mislim i pišem. Pisanje je brzo postalo isto što i disanje '' B.Č.
             
Svi mi želimo da živimo život punim plućima. Želimo da iskusimo sve što nam život pruži, da uskočimo u taj čudesan voz sudbine, da se igramo sa njom i da je puštamo da nam vodi život, pa da poput nekog deteta gledamo kroz prozor i pitamo kako se drveće, zgrade i ljudi kreću tako brzo dok sedimo u tom čudesnom vozu-u tom čudesnom životu. 
 
Još u mladosti želimo da se prepustimo, da sednemo u taj ekspresni voz i pustimo da nas vozi gde god hoće, gledamo požudno u scene iza prozora i grabimo što više možemo. Nove ljude, nove gradove, nova iskustva...upravo se naš vršački pisac, Branislav Čurčov u svojim tinejdžerskim danima ukrcao na taj čudesan voz i otisnuo na brojna putovanja. 
          
Prva stanica je bila Pravni faktultet u Novom Sadu, još od ranijih dana je njegov život bio ispunjen knjigama, pisanjem, mišljenjem o okruženju koje počinje sve više i više da mu privlači pažnju. Njegovi sve manji stidljivi pogledi kroz prozor voza postaju sve puniji, sve smeliji. Shvativši lepotu prizora pred sobom i moći pisanja koje postaje sastavni deo njegovog života. 
             
 A onda gde je život, tu je i ljubav. Postao je opijen ljubavlju, mladim devojkama koja su iz njega izvlačile ljubavne stihove, a zatim i prozu, a za njom i nove prizore pred prozorom. 
             
Zašto putovati u jednom pravcu kada možemo da biramo kuda ćemo ići? 2014. godine upisuje Srpsku književnost i jezik i od jednom se njegova predviđena stanica pretvorila u još jednu samo sa uzbudljivijem putem i još uzbudljivijim prizorima. Ali sve mora ići sa granicama, naš pisac je naučio da ne treba žuriti u životu, da polako treba pustiti stvari da se razvijaju, kako život tako i pisanje. 
             
Mnogo je devojaka ušlo i prošlo kroz njegov život, donoseći i odnoseći mnoga osećanja. Voz je jurio, ljudi su prolazili a njegova proza je stajala na istom mestu, samo što se ljudi nisu mnogo osvrtali na nju. Ali to mu nije slamalo volju. Svoju prvu pesmo, posvećenu Gaju, učitelju rimskog prava iz 2. veka je objavio u ,,Pravniku'' studentskom časopisu, zatim je i učestvovao na brojim takmičenjima u besedništvu tri godine za redom. Na drugom učešću osvojio je nagradu žirija. Treća beseda po mišljenju Branislava, bila je najbolja. Elem, najpoznatija pesma mu je svakako ,,Banaćani'', koju možete pročitati na kraju teksta.
        
 Dok je studirao književnost, pisao je brojne kratke priče, eseje i još štošta mešajući brojne žanrove. Neka od ovih dela su objavljena u ,,Pravniku'', ali ono što je možemo reći obeležilo Branislavov život jeste ,,Il poeta tirreno'' esej/priča o njegovom profesoru Mariju Liguoriju koja je objavljena od strane KOV-a u br. 24 ,,Kovina''. A zatim dogođaj koji je usledeo prošloga leta, 19. avgusta je predstavljalo priređeno književno veče u bivšem Domu vojske. 
        
 Istog tog leta je usledio još jedan značajni događaj, Branislav Čurčov je osnovao i blog, u kojem je počeo da objavljuje svoja dela. Ali ono što je naučio je da požljivo posmatra prizore iza prozora, ne žuri i uživa na tenane u njima. Ono na čemu sada radi jeste priprema za novu knjigu. 
          
 Na nama ostalima ostaje da i mi uživamo i cenimo vožnju vozom, ne dozvolimo da nas previše opije i zavede. Sve se mora raditi polako i sa ogromnim strpljenjem, jer nagrada za sav naš trud je tu, odmah iza sledeće skretnice voza.   
 
BANAĆANI
 
Sveti Teodor Vršački
Kad mrak ti zapreti, uvek prvi sinu
Mačevi junaka izašlih iz blata!
I vekovima rastu, žive i ginu,
Za tebe, najbolji sinovi Banata!
 
Rođenjem nam je darovana umešnost
Za zanate, za učenje blagorodno,
Za nauke svakojake, za umetnost,
Ali i za vojevanje, prevashodno!
 
Prvi su ustali Srbi, protiv sila
Azijskih, Turaka, tih strašnih zlotvora,
U Banatu, gde se krv sa suzom lila
Mučenika serbskog, Svetog Teodora!
 
Čuvaćemo vazda spomen tvoje slave!
Nevažno ko tobom upravlja il’ vlada,
Uz barjake sa likom Svetoga Save
Uvek te Lala brani i za te strada!
 
Jer mi smo ti Srbi, Srbijo majčice!
Zauvek bićemo deo tvoga jata!
U krvi je našoj, Srbijo matice,
Zakletva najboljih sinova Banata!
                                            
                                                 Branislav Čurčov
Objavljeno u Kultura

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VrsacPlus

Cefix

iserbia

OklagijaRS

parakvadvs

ArchLAB

OpstinaVrsac

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

eVrsac

ClickMan

VAK

KulturniCentarVrsac

edukacija

PricajmoOTome