Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Večito dete i sanjar. Zaljubljena u balet, knjige i prirodu.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Studenti Filološkog i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu juče su započeli proteste zbog promena uslova i cena upisa u narednu godinu studija.
 
  • Protest studenata Filološkog fakulteta  počeo je zbog odluke Nastavno-naučnog veća da od ove školske godine studenti plaćaju punu cenu "ESPB boda", odnosno po oko 100 evra po jednom prenetom ispitu. Osim ove izmene, koja bi i nekoliko puta povećala školarine apsolventima iz generacija od 2008. do 2012, veći troškovi predstoje i studentima produženih master godina 2015. i 2016.

Noseći transparente "Pravda za studente", "Šta pije dekanat, ja plaćam za sve", "Filološka pijaca", studenti su ušli u dekanat i predali svoje zahteve: poništenje odluke Nastavno-naučnog veća od 18. septembra i šesti ispitni rok za neograničeni broj kako usmenih, tako i pismenih ispita.

Novo okupljanje studenata zakazano je za danas u 13h, a nadaju se i da će studentski predstavnici oko 12h moći da pregovaraju sa dekanom.

 
  • Veliki broj akademaca okupio se i na Stomatološkom fakultetu, gde je, kako kažu, "odluka o promeni uslova doneta bez zasedanja Veća".
 
 
22052419 1591973400863193 1860424396 n
 
 
„ Sekretarica je to samo iskucala i zalepili su papir na šalter. Ljudi se upisuju i odjednom su obavešteni da ne mogu da upišu neke predmete, dakle automatski imaju sedmu godinu. Prekršen je statut fakulteta, prekršen je zakon, ali i sva naša prava“ , iznenađeni su okupljeni studenti.
Nakon što su dekanu lupali na vrata, on je izašao, ali i odbio njihove zahteve. 
 
Studenti stomatologije protestovali su juče od 10 do 13 sati, a na razgovoru sa dekanom su bili puna dva časa. Imajući u vidu da je nakon dvočasovnog izlaganja studenata na koji način nove odluke povređuju statut, dekan okončao razgovor, protest će se nastaviti i danas od 10 do 13 časova.
 
Izvor: N1/Blic
 
ponedeljak, 25 septembar 2017 10:36

Brucoški blamovi: gradski prevoz

Dragi brucoši, bliži se taj trenutak kada ćete napustiti zavičaj i toplo porodično gnezdo i otisnuti se u pustolovinu poznatu kao studentski život. Bilo da pripadate grupi onih koje Vršac „smara“ i jedva čekate da odete ili ste pak uplašeni zbog ovih velikih promena koje vas čekaju, u jedno budite sigurni-studentski život je definitivno najbolji period života. Ali o tim ozbiljnim temama ćemo drugi put. Ovog puta pričamo o nečemu što bi vam malo ko govorio.
 
Elem, kao neko ko je dogurao do četvrte godine fakulteta, i to ( nije da se hvalim)  prilično uspešno, što je, uzevši u obzir moju urođenu trapavost i nesnalažljivost u izvenim situacijama, potpuna misterija (videćete u nastavku), odlučila sam da sa vama podelim neka svoja ne tako slavna iskustva života u Beogradu i da pokušam da vam olakšam ovaj tranzitni period. Prvo i osnovno što bi trebalo da znate jeste da se gafovi uvek i svima dešavaju i počnite da se navikavate na to i da gledate stvari sa smešnije strane. Lakše je, verujte mi.
 
  • GRADSKI PREVOZ
Neprijatelj #1 svakog mladog čoveka koji iz provincije dođe u prestonicu. 
 
 Koliko god često da ste dolazili u Beograd i koliko god ga poznajete (ili mislite da ga poznajete), šansa da se izgubite je obrnuto proporcionalna šansi da seniorska reprezentacija Srbije postane svetski prvak u fudbalu. Dakle, jasno vam je na šta aludiram. To gubljenje može da podrazumeva da ste promašili autobus/tramaj/trolu ili da ste seli u dobar prevoz, ali u pogrešnom smeru, pa čak i samo da ste sišli na pogrešnoj stanici. Svakako, panika koja krene da vas trese i znoj koji vas obliva u tom trenutku su užasno jezivi, pogotovo ako vam se tako nešto desi u kasnim večernjim satima ili ako žurite na jutarnje predavanje. 
 
Međutim, čak i ako uspete da ubodete i tačan prevoz i smer i da znate stanicu na kojoj treba da siđete, u Beogradu postoji još jedan problem. RADOVI. Iz nekog meni krajnje nepoznatog razloga, vlasti u prestonici vole početkom juna da raskopaju pola grada i, normalno, to ne završe do oktobra. Što će reći:
 
  • ukinu se određene linije (ako ste srećković kao ja, upravo one kojima idete na faks) ili;
  • izmene se trase prevoza koje koristite pa se šlogirate kad završite na petom kraju grada;  
  • stvore se neopisivi saobraćajni čepovi i gužve pa, recimo, od Pravnog fakulteta do Slavije idete 15 minuta pa od Slavije do Autokomande 25, iako bi vam inače trebalo duplo manje vremena;
  • kao da sve ovo nije dovoljno loše, ako, ne daj bože, padne kiša pa se od tih raskopanih ulica napravi blato do kolena = katastrofa.
 
Naravno, postoje i neke vanredne situacije, da recimo nestane struje pa tramvaji stanu  i nastane kolaps ili, još gore, da vam se pokvari prevoz.  Meni se jednom pokvario tramvaj na sred Slavije, a napolju- kijamet...kažem ja, srećković.
 
Elem, još jedan problem gradskog saobraćaja je što su prevozi uglavnom toliko krcati da ne možete da uđete u njih. Bukvalno. Pa čekate sledeći. Ili se gužvate među 1000 ljudi, a vazduha nema jer su, ako je zima, prozori zatvoreni i grejanje uključeno na maksimum, ili ako je leto, napolju ima 35 stepeni a unutra 40. Ali, ruku na srce, nije tako stalno, ja vam pričam o najgorim scenarijima čisto da vas pripremim. Istini za volju, dođe nekad i polu prazan autobus, nekad čak i nov, čist i to. Mislim, dešava se.
 
Ako već pričamo o prevozu, moramo spomenuti i najomraženije likove u istom-fantome (čitaj, kontrolu). Najviše operišu početkom meseca. Tako recimo dolazi bus na stanicu, uđe gomila nekih ljudi među kojima i ta fantomska trojka koja volšebno vadi aparate za kontrolu i samo odjednom čuješ onu jezivu rečenicu: „KONTROLA U PREVOZU, MOLIMO PRIPREMITE SVOJE KARTE“. Mučenici koji nemaju kartu u trenutku preblede, krenu da se guraju ka vratima, beže ko od kuge na drugu stranu busa, ali ako ne uspeju da uteknu, popiju kaznu i bivaju izbačeni iz prevoza. Ima doduše i finih kontrolora, pa te samo zamole da siđeš na sledećoj stanici, bez kazne i to. Svakako, oni su baksuzi i ako imaš neki kolokvijum/ispit nije dobro da ih sretneš.
 
  • PRIMERI
 
1.Oktobar 2014, prvi vikend mog brucoškog života. Cimerka i ja otišle kući jer nam je već prva nedelja faksa izgledala prestrašno. Vraćamo se u Beograd vozom, sa koferima težim od nas i gomiletinom stvari koje bespotrebno vučemo sa sobom. Loša navika koju i danas imam. Elem, kao da nije dovoljno što imamo te preteške kofere, naše familije, uplašene da smo gladne, strpaju nam po 2 velike torbe krcate hranom, dovoljno da nahrani bataljon vojske. Sa tim bagažom, nas dve treba da promenimo 2 busa da bismo stigle do stana. Jedan od tih autobusa je ozloglašena 26, prilično raspadnuta, ali to vozačima ne smeta pa lupaju po gasu k’o blesavi. Plan je sledeći-cimerka ulazi prva, ja dodajem stvari pa ulazim za njom. Vrata se za mnom nisu ni zatvrorila, „Miško“ dade gas, a mi sa svim stvarima popadasmo po autobusu. Ona razbila koleno, ja lakat, pukle kese, prosule se činije sa hranom po busu-dakle, havarija! Pola busa se smeje, a druga polovina nam pomaže da skupimo sve. Stižemo do naše stanice, plan isti: ona izlazi, ja dodajem stvari, ali „Miško“ zatvara vrata meni pred nosom i daje gas! Ja se iz petnih žila proderem da stane na sred ulice i izlećem iz prokletog busa psujući mu sve po spisku. Godinu dana nakon toga nisam ušla u autobus 26.
 
2.Prva nedelja faksa, dolazi mi kuma iz Novog Sada na neko takmičenje koje se dešava na mom faksu i ja treba da je sprovedem. Zaboravljam da je nedelja i da prevozi idu ređe. Kasnimo. Na stanicu dolazi tramvaj 9L, to je super, on ide do Slavije pa ćemo odatle na neki bus do Voždovca. Ulazimo mi u taj tramvaj, ali on ne ide kuda sam ja mislila da će ići. Kontam ok, ovuda se njime nikad nisam vozila, ali sigurno je to to. Međutim, prelazimo Železnički most, dolazimo do Ušća, meni i dalje ništa nije jasno. Pitam jednu gospođu: „Izvinite, kad će Slavija?“ Žena me tužno pogleda i kaže: „Ovaj ide u Blok 45, Slavija je u drugom smeru“.  
 
3.Ponedeljak, idem na prvi kolokvijum u životu. Kiša lije k’o iz kabla, potop k’o u Bibliji. Propuštam prvi bus jer ne uspevam od gužve da se ukrcam. Kao za baksuz, već 10 minuta drugog busa nema. Počinje panika, zakasniću. Kišobran ne pomaže, pokisla skroz. Konačo, 5 minuta kasnije stiže bus, ukrcavam se. Kod „Franša“ ulazi fantomska trojka - kontrola. U JEBOTE, POČETAK MESECA. Naravno da sam zaboravila da uplatim bus plus. Šta mislite, ko je to bio izbačen iz autobusa sa sve kaznom od 8000 dinara? Pogađajte triput. Sreća pa sam krenula sat vremena ranije i što je iza mog išao još jedan bus. I baksuzima u inat, dobila 10 na kolokvijumu.
 
Šta je poenta ovog teksta? Nemam pojma. Ali ću se poslužiti rečima Milana Gutovića: „Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi. A čim ne škodi, znači da koristi“. Ako ništa drugo, možda sam uspela da vas nasmejem. 
 
Kada vidite čoveka visokog skoro dva metra, širokih ramena i guste, crne brade, na prvi pogled ne biste baš rekli da se bavi humanitarnim radom, zar ne? Ali ipak znamo da se o knjizi ne sudi po koricama ni ljudima po izgledu. Stefan Nikolić, iako izgleda kao „opasan lik“ zapravo ima ogromno srce, a humanitarnim radom se, na krajnje neobičan način, bavi pet godina. Predsednik je humanitarne ogranizacije "Dobro delo", koja iza sebe ima nekoliko nesvakidašnjih akcija, a suština priče  je podizanje svesti i pokretanje ljudi da čine dobra dela. Na pitanje ko je zapravo Stefan Nikolić, odgovara: 
 
„Kontroverzni humanitarac (smeh). Pa ne znam šta bih ti rekao...volim da putujem, volim umetnost, pogotovo slikarstvo, najviše umetnost renesanse, ali takođe i impresionizam čuvenog Van Goga. Takođe, volim i sport, a najviše boks, koji i treniram od malih nogu. Igrao sam i stoni tenis i basket, američki fudbal, a bavim se i dizanjem tegova. Volim mnogo i da čitam, uglavnom su to knjige vezane za modernu psihologiju i biznis“. 
 
Kaže i da je vrlo samokritičan i oštar prema sebi jer uvek misli da može više i bolje. Studirao je FON u Beogradu, ali je fakultet napustio na drugoj godini.
 
„Nisam znao šta je tačno fakultet. Imao sam, naravno, neke pretpostavke, kao i svi, ali nikad ne znaš šta je to stvarno dok ne odeš tamo. Kada sam upisivao FON, postao je jako komercijalizovan, školarine su jako poskupele, nekako su gledali da uzmu što više novca i neki predmeti jednostavno nisu mogli da se polože. U jednom trenutku sam shvatio da to nije ono što sam ja zamislio i nikako nisam video sebe kako radim u nekoj firmi, u odelu od 9 do 17h“.
 
Ipak, ističe da iz perioda studiranja nosi brojna pozitivna iskustva i da se i dalje koristi znanjem koje je tamo stekao.
 
„Fakultet me je jako promenio, živeo sam u Beogradu tri godine, osamostalio se, i naravno da i dalje koristim sve što sam na fakultetu naučio. Ali sam u jedno siguran, da sam završio fakultet, ne bi bilo „Dobrog dela“.
 
20750544 1872176492797840 565238751 n
 
Kako je nastalo „Dobro delo?“
 
„U početku smo delili priveske, jer je ideja bila da ljudima damo neki predmet koji bi nosili sa sobom i kada učine dobro delo nekoj osobi, njoj taj privezak proslede. Računao sam da će to biti dobro jer svi nose priveske za ključeve, međutim, nekim ljudima su se ti privesci previše svideli da bi ih dali (smeh). Tako da sam odlučio da priveske zamenim silikonskim narukvicama i to je ispalo još bolje. Do sada smo podelili oko 1000 narukvica, a uskoro ćemo uraditi još jednu turu“, priseća se Stefan početka. 
 
Nakon toga, usledilo je nekoliko humanitarnih žurki, od kojih ističe žurku sa Unijom studenata u toku Meseca solidarnosti, žurku za našu sugrađanku Jelenu Stojanović,  potom Uskršnju žurku na kojoj su se prikupljali slatkiši za decu iz doma „Vera Radivojević“ iz Bele Crkve itd.
 
„Ali akcija koja je napravila pravi bum bila je Humanitarna kafa, skupili smo oko 25 000 dinara za decu iz Bele Crkve. Sledeća Humanitarna kafa će biti namenjena nekoj drugoj svrsi, ali najviše volim da radim akcije za nezbrinutu decu jer smatram da je njima pomoć najpotrebnija. U sledećoj Humanitarnoj kafi trebalo bi da učestvuje oko deset lokala i  da se sakupi između 100 i 200 hiljada dinara. To su neke moje procene na osonvu svega što se do sada radilo“.
 
Aktivnosti „Dobrog dela“ su potpuno drugačije od rada drugih organizacija, a Stefan otkriva u čemu je fora.
 
„Ja uglavnom preusmeravam sredstva, spajam ljude koji se bave nečim, recimo ugostiteljstvom, dakle koji drže kafiće, a od skoro sam počeo da animiram i picerije, sa ljudima kojima je potrebna pomoć, pa je tako jedna od ideja da se deli pica deci sa spiska Crvenog Krsta. To nije veliki novac, a obe strane od toga imaju koristi. Ulaganje u humanitarni rad je, po mom mišljenju, najkvalitetniji vid marketinga na planeti. Vi ne dajete novac za bilborde i reklame, već onome kome je to zaista potrebno, a svakako će se zbog toga čuti za vas“.
 
Međutim, u  svom poslu naš sugrađanin se susreće i sa brojnim preprekama. Jedna od najvećih svakako je nepoverenje.
 
„Ljudi su u Srbiji mnogo sumnjičavi prema humanitarnom radu jer je masa ljudi ovde prokockala to poverenje. Tako da su u početku ljudi jako nepoverljivi prema meni, svaki dan usledi neko odbijanje. Opet, odbijanje je ključ uspeha svakog čoveka, jer ako prevaziđete strah od odbijanja, koji je verovatno jedan od najvećih ljudskih strahova, jako ste blizu uspeha. Ali teško je. Nailazim na svakakve situacije, nekad me to pogodi više, nekad manje, nekad izdržim, nekad želim da odustanem. Konstantno se cimam, sav novac koji imam ulažem u projekte. Ali znam da to vredi raditi i ne odustajem.“
 
Trenutno aktuelna je akcija besplatnog šišanja dece sa spiska Crvenog Krsta, koja se obavlja u saradnji sa frizerom Tasketom.
„Svake druge srede po četvoro mališana dobije besplatno šišanje, biće ošišano njih ukupno 88. Ovim tempom trebaće mu godinu i po dana da ošiša sve klince, bilo bi mnogo lakše kad bi se još neki frizer priključio, ali šta je tu je, bitno je da se nešto radi, nadam se da će se uskoro još neko priključiti“, optimističan je Stefan.
 
19667471 831408047017634 7873600697881436824 o
 
Šta ima? 
 
„Postoji jedan projekat na kome radim već dve godine, to je portal koji se zove „Šta ima?“  i preko njega pravim mrežu lokala koji će se baviti humanitarnim radom. Cilj je da im uradimo jako kvalitetan marketing, lokal se snimi u 360 tehnologiji, ubaci se kompletan cenovnik, jelovnik, kontakt, u suštini, vi dobijete veb sajt na mom veb sajtu. Opet je pristup drugačiji, ponudite nešto ljudima da biste ih animirali da se bave humanitarnim radom, a ne stalno nešto da im tražite. Dakle, kad uđete na sajt i kliknete na neki lokal,  prikaže se slika sa kamere iz lokala i vi vidite šta se u tom trenutku tamo dešava“, priča Stefan i dodaje da je portal počeo sa radom pre nešto više od mesec dana. 
 
U pripremi...
 
Ovaj mladi ambiciozni Vrščanin ne planira da se zadrži na lokalu, već da projekat „Šta ima?“ proširi na teritoriju čitave zemlje, ali i van granica Srbije.
 
„Već sam ispitao tržište u inostranstvu i vidim da svuda „Ima prođu“, jer je to jedinstven projekat koji ne postoji nigde u svetu. Takođe, u planu je izrada aplikacija za android i iPhone, čime će se zaokružiti kompletna priča. Nakon Vršca, koji je zapravo samo test projekat jer je cilj bio da prvo izvedemo da sve tehnički funkcioniše besprekorno, planiram da odem u inostranstvo i tamo implementiram ceo marketinški i humanitarni mehanizam pa da se tek onda vratim i nastavim da radim Srbiju. Iako bih najviše voleo da prvo završim sve u Srbiji, primoran sam da odem „preko“ jer su uslovi rada tamo, na žalost,  nesrazmerno bolji nego kod nas, pa na taj način mnogo lakše mogu da skupim sredstva za nastavak širenja mreže i kod nas. Najverovatnije će prvo biti Švajcarska, tamo je teren već utaban jer sam u kontaktu sa ljudima iz njihove socijalne službe. Oni finansiraju slične projekte, tako da se nadam da ćemo vrlo brzo ostvariti saradnju“, kaže kontroverzni humanitarac.
 
Dragi čitaoci, ukoliko ste nakon čitanja ovog pisanija poželeli da učinite dobro delo i da se priključite radu ove organizacije, to možete uraditi putem sajta dobrodelo.rs, svaka ideja je dobrodošla!  A tekst ćemo završiti rečima našeg sagovornika, jer potpisnica ovih redova ne može da smisli bolji zaključak od ovog: 
 
„Ulaganje u humanitarni rad je najbolja investicija koju možete napraviti. Koliko god da ulažete u dobro, uvek će vam se vratiti više“.
 
petak, 09 jun 2017 14:21

Danas počinje Cirkuliranje!

Ko kaže da se u Vršcu ništa ne dešava?! Ovog vikenda naš grad će biti prepun kulturnih, umetničkih i muzičkih događaja i to na različitim lokacijama- počinje festival „Cirkuliranje!
 
Šta je zapravo „Cirkuliranje?“ 
 
„Festival i konferencija je tačka susreta kulturnih, sportskih i socijalnih aktivnosti sa jedne, festivalske strane, i poslovnih trendova iz oblasti turizma sa druge, konferencijske. Festival smo zamislili kao šetnju od istorijske znamenitosti do rok koncerta, od izložbe fotografija do sportskog terena, od dečjeg hora do predavanja o vinu, jednom rečju – CirKuliranje“, kažu organizatori.
 
Festival će trajati od 9. do 11. juna, a program se održava na više lokacija:
 
•Dom Vojske
•Ruski park
•Trg pobede
•Gradski muzej „Vršac“
•Klub „Izazov“
 
Svečano otvaranje počinje večeras u 19h. Posetioci će u  bašti Doma vojske imati priliku da vide samostalnu izložbu akademskog slikara Bogdana Đorića, a u gradskom muzeju biće postavljena izložba fotografija  „The Balkan Route“ autora Marka Đurice, fotoreportera Reuters-a, koji je migrantsku krizu počeo da prati 2013.vgodine. Na fotografijama su zabeleženi svakodnevni problemi i masovna kršenja ljudskih prava sa kojima se izbeglice, migranti i azilanti sa Bliskog Istoka susreću na putu ka boljem životu.
 
Drugog dana festivala centralni događaj je tribina „Zdrav život i mladi heroji“, gde će učešće, pored EXIT fondacije, Udruženja „Parakvad VŠ“, Paraglajding kluba „Berkut“,  VAK Vršac i drugih, uzeti i Unija studenata Vršca. Žurka će se nastaviti na „Mini rock fest-u“ u Domu omladine, a za dobro raspoloženje pobrinuće se: 
- Mladi Džek
- Irvasi
- Bolesna štenad
- Kanda, Kodža i Nebojša
 
Događaj koji će zatvoriti ovogodišnje „Cirkuliranje“ je monodrama „Lilika“ - master predstava Maje Nikolić, Akademija umetnosti Novi Sad, koja će se oržati u Domu Vojske sa početkom u 21:00h.
 
Naravno, ovo su samo NEKI od događaja u okviru festivala. Detaljan program i satnice možete pronaći na fejsbuk stranici Cirkuliranje i na zvaničnom sajtu http://www.cirkuliranje.com/
 
Pridruži se i ti, Cirkuliraj!:)
 
Imaš ideju kojom želiš da promeniš zajednicu? Razmišljaš o preduzetništvu? Ili te samo zanima šta je to društveno preduzetništvo? Jednodnevni seminar o društvenom preduzetništvu „Pokreni dobar biznis“ je prilika da svoje ideje pretvoriš u dobar biznis i naučiš kako da kreiraš dobru preduzetničku ideju.
 
Seminar će se održati 20. maja u Omladinskom klupu Opens (Bulevar Despota Stefana 5) u periodu od 11:00 do 18:00 časova. Cilj je da se mladim ljudima (od 14 do 30 godina) pruži prilika da razviju ideje, dobiju znanja i savladaju alate za pokretanje sopstvenog društvenog preduzeća.
 
Učešće na seminaru je potpuno besplatno, samo je potrebno prijaviti se OVDE
 
 Social Impact Award je edukativni program i takmičenje ideja za mlade čiji je cilj da razvije i implementira inovativna rešenja za društvene i ekološke probleme. Više informacija  o Social Impact Award programu možete pronaći OVDE. 
 
Kraj srednje škole, odabir i upis fakulteta svakako su neke od najvećih prekretnica u životu svakog mladog čoveka. Stoga je, dragi naši srednjoškolci, potrebno da pažljivo razmotrite sve opcije koje vam se nude i pokušate da napravite pravi izbor. Međutim, to nije nimalo lak posao, pogotovo ako niste sigurni čime želite da se bavite ili ako vas zanima više stvari. Ali ne brinite, mi vam možemo pomoći!
 
Naime, nekoliko članova Unije studenata prošlo je GIZ-ovu obuku za vršnjačko karijerno vođenje i savetovanje i organizovaće niz radionica u kojima će se pomagati mladima da spoznaju sebe, svoje lične potrebe, interesovanja i vrednosti, da se suoče sa realnim mogućnostima i ponudama na tržištu rada, da prikupe ključne informacije o različitim zanimanjima i obrazovanju. Takođe, pokušaće da ih motivišu da isprobaju razne poslove, uporede svoje želje sa saznanjima koje su stekli o određenim poslovima, te u odnosu na realne uslove i okolnosti donesu odluku o svojoj karijeri.
 
Prva radionica pod nazivom „Putevi razvoja karijere i njihovo upoznavanje“ održaće se u nedelju, 30. 4. u kancelariji Unije studenata Vršca (Sterijina 62) sa početkom u 12h. Radionica je namenjena učenicima 3. i 4. razreda srednje škole, a cilj je da se mladi upoznaju sa načinima informisanja i vidovima donošenja odluka u vezi sa razvojem karijere. 
 
Prijave se mogu izvršiti OVDE.
 
Broj učesnika je OGRANIČEN, desetoro najbržih će obezbediti svoje mesto! Oni koji ne uspeju da izbore svoje mesto na ovoj radionici, automatski će biti pozvani na sledeću.
 
Požuri, prijavi se što pre, čekamo te!
 
četvrtak, 06 april 2017 20:46

Picerija „Travolta“ otvara novi objekat

Porodična picerija „Travolta“ prepoznatljiva po najvećoj pici u gradu, širi biznis! Naime, otvara se novi lokal, „Travolta 2“ u Kopaoničkoj ulici broj 32, i to u nedelju 9. aprila sa početkom u 16h.
 
Pre nešto više od dve decenije,  u blizini Gradske kuće, osnovan je porodični ugostiteljski biznis pod nazivom "Travolta", koji će postati jedna od najpopularnijih kafana u gradu. Pizzeria „Travolta“ počela je sa radom 2015.
 
Nakon dve godine uspešnog rada i velikog poverenja građana i ljudi koji su dolazili iz drugih gradova, odlučili smo da osnujemo još jedan prijatan ambijent u Kopaoničkoj ulici 32, u blizini vršačkih vinograda. Očekujemo Vas 9. aprila od 16 časova, da zajedno uživamo u prijatnoj atmosferi i odličnoj pici“, poručuju vlasnici picerije.
 
Dodatne informacije i rezervacije: 069 38 30 674 , pizzeriatravolta.rs
 
Povodom obeležavanja Meseca romskog ženskog aktivizma, od 8. marta do 8. aprila, Ekumenska humanitarna  organizacija iz Novog Sada zajedno sa Inicijativom romskih studentkinja  i Romskom ženskom mrežom Srbije organizuje  seriju tribina o položaju Romkinja u visokoškolskim ustanovama.
 
Tribina u Vršcu biće održana 3. aprila u Galeriji Kulturnog centra sa početkom u 16h.
 
Takođe, jedna od aktivnosti biće i otvaranje izložbe fotografija romskih studentkinja sa njihovim majkama sa porukom o prednostima obrazovanja. Nakon toga bi bio prikazan film o položaju Romkinja u Srbiji (u trajanju od 16 minuta), a potom diskusija na temu obrazovne inkluzije marginalizovanih grupa sa posebnim akcentom na položaj Romkinja studentkinja u visokoobrazovnim ustanovama. 
 
četvrtak, 30 mart 2017 07:23

58. konkurs za nagradu "Paja Jovanović"

Kulturni centar Vršac raspisuje ove godine 58. konkurs za nagradu "Paja Jovanović”, koji će biti otvoren  do 8. maja. Cilj konkursa je podsticanje aktivnosti unapređenja likovne umetnosti i kreativnosti dece i omladine.
 
Radovi će biti ocenjivani  od 17. do 19. maja, nakon čega će rezultati biti objavljeni sa sajtu Kulturnog centra. 
 
Nagrada Paja Jovanović jedno je od najznačajnijih obeležja grada Vršca. Sada već tradicionalno, ova nagrada se dodeljuje svakog proleća, još od 1959. godine, kada je manifestacija ustanovljena. Skupština opštine Vršac i Narodni muzej su tada ovaj događaj pokrenuli kao vid zahvalnosti čuvenom slikaru za svu slavu koju je doneo svom gradu, ali i u nadi da će ona pokrenuti i afirmisati mlade, talentovane slikare sa ovih prostora. 
 
Takođe specifično u vezi sa ovom nagradom jesu medalje i plakete, koje, zajedno sa diplomama i pohvalama, nagrađeni dobijaju. Njih svake godine izrađuju naši najpoznatiji umetnici, kao što su: Zoran Petrović, Pavle Radovanović, Jovan Soldatović, Delia Prvački, Radmila Graovac, Kolja Milunović, Dragan Jelenković, Snežana Jovčić Olđa i drugi. 
 
Više informacija o žiriranju, uslovima takmičenja i starosnim kategorijama, možete pronaći OVDE.
 
Prevaziđeni predmeti, obavezna predavanja, vežbe, kratki semestri, predugački ispitni rokovi, nepovezani studijski programi, loš kvalitet i još gora organizacija nastave samo su neki od problema sa kojima se susreću budući akademski građani. Zato mnogi ne mogu da se snađu, pa je uvek rešenje prilikom upisa naredne godine – smanjenje kriterijuma.
 
Ovo je već peta godina kako se na univerzitetima u Srbiji primenjuje takozvana “Bolonja”, a čini se da je sada zavladao opšti haos. Nijedan studijski program nije povezan sa tržištem, pa se i dalje ne zna da li će diplomci na kraju osnovnih studija uopšte moći da se zaposle. To je, kako napominje Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ključna stavka “Bolonje”, koja u Srbiji nije ispoštovana.
 
– Jeste da su studenti veoma prebukirani obavezama, da uopšte nije urađena metodologija opterećenosti, a to je osnova Bolonjske deklaracije. Ali ne mogu studenti samo da se upisuju i školuju ako ne znamo kakve su potrebe tržišta. To se kosi sa „Bolonjom“, kaže za „Blic“ profesorka Turajlić, i navodi da studentima mora da se obezbedi da lakše prolaze kroz seminarske radove, testove, kolokvijume i, na kraju, ispite.
 
Ona još dodaje da ne može da se obezbedi kontinuitet kvalitetnog učenja kada semestri traju tako kratko, a imamo toliko duge ispitne rokove.
 
Treba obezbediti manje časova dnevno, kao i ispita, jer je cilj „Bolonje“ da se student tokom semestra pripremi za završna polaganja, napominje profesorka Turajlić.
 
Primera na pretek
 
Da je situacija u srpskom visokom obrazovanju zaista haotična, potvrđuje i Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete, sada nezavisan ekspert Edukativnog centra za karijeru.
 
Primera ima na pretek, a najlošija situacija je na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. Tamo je Bolonjska deklaracija načisto vulgarizovana. Studenti polažu samo testove formalnog karaktera, pišu seminarske radove, a malo šta i nauče, objašnjava Šećibović, dodajući da na ovim medicinskim fakultetima profesori ne znaju ni kako da se usaglase sa stepenovanim sistemom.
 
Kako kaže Šećibović, ništa ne može da se promeni dok se na čelnim mestima nalaze profesori sa krutim stavovima koji su upereni direktno protiv Bolonjske deklaracije.
 
Oni ne dozvoljavaju da se bilo šta menja. Zbog toga je prolaznost ista kao i ranijih godina. Ništa tu „Bolonja“ nije bitno promenila, upozorava Šećibović.
 
Loša prolaznost
 
Nedavno je za “Blic” Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, potvrdio da na pojedinim fakultetima u Beogradu „Bolonja“ nije najjasnije primenjena. On je rekao da, iako je čak 70 odsto studenata uspelo da se upiše u narednu godinu, to nije realna slika stanja, jer je dozvoljen uslovni upis godine. Smanjivanje potrebnih bodova sa 60 na 48 stvorilo je veštačku sliku o dobroj prolaznosti od 70 odsto.
 
Još postoje fakulteti koji su uska grla i gde je na pojedinim predmetima prolaznost svega 10 odsto, što je nedopustivo. Ti nastavni programi moraju da se menjaju. Ovakvih problematičnih predmeta ima na gotovo svakom fakultetu u Srbiji, kaže Kovačević.
 
Jedan od takvih predmeta je i ekonomija na drugoj godini sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
 
Ovaj predmet stvara neverovatan čep za čišćenje godine i pravi je kamen spoticanja. Ima više od 1.000 strana i neke stvari u njemu jednostavno ne mogu da se sažmu kako to nalaže Bolonjska deklaracija. Postoji problem i što su na mnogim kursevima samo fiktivno smanjeni gradivo i literatura. Kasnije se ispostavi da je i neobavezna literatura neophodna za polaganje ispita, kaže Matija Medenica, student ovog studijskog programa.
 
Dok se rešenje problema ne nazire, jer mnogi nažalost smatraju da se „Bolonja“ i te kako dobro primenjuje, Šećibović savetuje da se pod hitno oformi nezavisno telo koje bi procenjivalo interes studenata i kako se zaista deklaracija primenjuje u praksi. Dotle ostaje da čekamo da proces teče. Jer, kako ministar prosvete pre neki dan reče u Leskovcu, obrazovanje je proces.
 
A šta kažu studenti?
 
Na Filološkom fakultetu ne postoje audio-vježbe, koje su neophodne za strane jezike, iako je laboratorija opremljena. Nedostatak prakse postoji na svim fakultetima i to je još jedna stvar koja se ne radi po „Bolonji“, kaže studentkinja sa Filološkog fakulteta u Beogradu.
 
Na svim tehničkim fakultetima najveći problem je to što se i dalje na ispitima dokazuju matematičke teorije, iako je u svetu to odavno prevaziđeno. Dokazivanje matematičkih teorija inženjerima nije toliko potrebno kao primenjena matematika, kojoj se kod nas vrlo malo pažnje posvećuje, navodi Vladimir Smuđa, Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu.
 
Najveći problem na našem fakultetu je taj što su nam svi kolokvijumi obavezni i bez njih uopšte ne možemo da izađemo na ispit. Predispitnim obavezama moramo da sakupimo 30 poena, a bez toga ne možemo ni da pomislimo da izađemo na ispit, mišljenja je David Bakić, student biologije u Beogradu.
 
Idite na Filozofski kod istoričara i pitajte ih za ispite Rim i Grčku. Videćete mnoga pozelenela lica. Treba da pročitamo za jedan ispit sigurno više od 10.000 stranica, da znamo (detaljnu) istoriju koja obuhvata 1.000 godina, navodi Ivana iz Smedereva.
 
Studenti na psihologiji su gotovo po celi dan na fakultetu. Predavanja i vežbe su nam obavezni, tako da nemamo vremena da se posvetimo istraživanju oblasti koja nas najviše interesuje. Takođe su nam veliki problem i kolokvijumi koji moraju da se polože kako bi se uopšte izašlo na ispit, kaže J. M., studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
 
 

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

parakvadvs

ArchLAB

iserbia

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

KulturniCentarVrsac

PricajmoOTome

VAK

OpstinaVrsac

TOV

OklagijaRS

ClickMan

edukacija

VrsacPlus

Cefix