utorak, 30 januar 2018 17:40

I TO JE ŽIVOT: Sindrom emigrantskog gastarbajtera

Napisao 
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

Imala sam jednu drugaricu, zvala se Jela. Zajedno smo krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih švercovale cigare i robu iz Rumunije. Kao dete sa sela, iz veoma skromne porodice koja je jedva spajala kraj s krajem od početka do kraja meseca, naučila je da se snalazi i preživljava kako mora. Uvek smo se držale zajedno kada je u pitanju „posao“ kojim smo se bavile kako bismo obe izvukle najveću moguću crkavicu i imale deci šta da stavimo na sto. Muž ju je ostavio kada joj je stomak bio već do zuba, nije imala kud, rodila je sina.

Kada šverc cigareta više nije bio opcija, Jela je počela da radi neke kombinacije na crno, uglavnom neprijavljena, jer je tako mogla i da dobija socijalnu pomoć i da zadrži bonus koji je zarađivala na aktuelnom poslu. Šila je, radila nokte devojkama koje kod manikira u životu nisu bile pa im je njen rad bio odličan, radila kao ispomoć u kuhinji jednog restorana... Ali sve je to bilo kratkog daha, njoj je trebalo nešto konkretno. Zato se kada je sin stasao bez imalo straha uputila ka Nemačkoj i obećanom sigurnom poslu. Jela sa kojom se već u to vreme dugo nisam čula počela je da radi u poslastičarnici.

Život u Nemačkoj bio je toliko sladak da je na svom fejsbuk profilu već nakon nekoliko dana od odlaska objavila da više nije singl, novi dečko bio je gazda poslastičarnice. Bilo mi je drago kada sam čula, posle toliko mučenja zaslužila je da malo odahne i uživa u životu. Usledile su slike sa skijanja u jednoj zemlji, letovanja u drugoj, nasmejana lica u šoping centrima i pune kese poznatih brendova. Jela je naučila da živi život punim plućima. Jednom prilikom mi je nakon što sam joj lajkovala fotku poslala poruku u inbox.

– „Hej, pa gde si ti ribo nema te ko sunca u sred zime! Šta ima? Nismo se čule sto godina bre. Pričaj, kako je?“ – napisala je.

– „Hej. J Evo nije loše, raducka se na sitno, deca u školi, ja sama i slobodna ko ptica na grani. :D Kako si ti? Vidim da ljubav cveta k'o cveće u proleće.“ – odgovorila sam.

– „Hehehe ljubav, se to maže na ’leb? Nije ljubav ribo, bacio je oko na mene kad sam došla pre par godina i to je bilo to. Znao je da ga niko posle bivše neće sa dvoje dece, ovako je svako dobio nešto, on ženu, a ja papire, vizu, prepis'o mi i deo poslastičarnice... Bog me pogledao.“ – uzvratila je ubrzo.

Nismo se do dan danas ponovo čule. Dolazi u Srbiju jednom godišnje da vidi staru kuću i staro društvo. Kažu da joj je svaka druga rečenica pravljenje razlike između TAMO i OVDE. Priča kako poslastičarnica radi kao luda i da jedva ima vremena da deci spremi tri obroka dnevno. Zato je tu služavka koju je unajmila. Muž joj je za rođendan kupio neki baš besan auto, a ona je pobesnela zato što uopšte nije želela takav. Sve u svemu, živi na sedmom nebu. Pravi život iz snova.

Čujem da kada dođe, uglavnom pred Novu godinu, Jela organizuje igranke bez prestanka. Sa svojim društvom odlazi na pijanke po hotelima i luksuznim restoranima u kojima jedna večera za njih desetoro košta kao moje četiri mesečne plate. Veoma svesno i iritanto u razgovor na srpskom jeziku ubacuje nemačke reči i fraze kako bi se znalo da je ona samo putnica u prolazu, i da je nekadašnju zemlju već uveliko oplakala i prežalila. Kažu da srpski i dalje govori bolje od nemačkog.

Nakon skupog muštuluka i povratka u „rodnu“ Nemačku Jela se bavi prodajom polovne robe na lokalnim pijacama, jer poslastičarnici zapravo i ne ide tako dobro kako priča. Muž o kojem prijateljima govori sve najbolje živi u drugoj kući, zato što i njihova veza nije onakva kakvom se opisuje. Svom sinu umesto džeparca u Srbiju šalje polovnu robu, kako bi ga sam zaradio. Jedino sigurno što tamo ima jesu papiri i viza, emigrantu iz Srbije dovoljno.

Za svoje prijatelje u Srbiji, Jela je i dan danas žena, majka, kraljica, borac, uspešna žena i gastarbajterka koja u Nemačkoj gradi svoju slatku imperiju golim rukama. Za bilo kog Nemca koji se igrom slučaja nađe na istoj pijaci sa njom, ona je samo jedna u nizu žena sa kojom će se cenjkati pokušavajući da snizi cenu pantalona sa oparanim džepom i flekama na nogavicama...

Pročitano 179 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 30 januar 2018 17:52

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

iserbia

ClickMan

TOV

ArchLAB

VrsacPlus

parakvadvs

OpstinaVrsac

edukacija

KulturniCentarVrsac

VAK

Cefix

OklagijaRS

VrsacMOJKraj

PricajmoOTome

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu