nedelja, 07 decembar 2014 18:03

Šta je bitkoin?

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)
Pre nekoliko godina, pojavila se digitalna valuta – bitkoin. Isprva, ideja da ova valuta jednog dana postane glavno sredstvo plaćanja među ljudima i da se potpuno ukine bankarski sistem i posrednici u finansijskim transakcijama delovala je kao utopija šačice sanjara. Međutim, san polako postaje realnost. Sve više ozbiljnih kompanija prima bitkoin kao sredstvo plaćanja, i njegovo usvajanje se povećava iz meseca u mesec.
 
Kako zapravo radi bitkoin? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pođimo od jednog starijeg problema u matematici, koji se zove „problem vizantijskih generala”.
 
Vizantijski generali opkolili su neprijateljski grad. Svaki od generala nalazi se sa svojom vojskom negde oko grada, i generali su geografski razdvojeni. Komunikacija među generalima ide preko kurira, koji prenose poruke. Da bi napad uspeo, generali moraju da se dogovore oko zajedničkog nastupa – da krenu svi odjednom u dogovoreno vreme. Međutim, problem je što među generalima, pa i među kuririma mogu da postoje izdajnici – ljudi koji rade za neprijatelja i koji će namerno preneti pogrešnu poruku kako bi sabotirali napad. Kako organizovati prenošenje poruka među generalima tako da akcija uspe, bez obzira na izdajnike?
 
Rešenje ovog problema postoji i u pitanju je veoma kompleksan matematički algoritam koji se razvio početkom 21. veka. Pojavom bržih kompjutera, ovaj problem postao je rešiv za kraće vreme. U praksi, ovo je značilo da smo dobili način da se uspostavi potpuno poverenje između dve osobe na internetu koje se uopšte ne poznaju. To je otvorilo čitav novi spektar mogućnosti – a jedna od tih mogućnosti je digitalni novac.
 
Bitkoin sistem je zapravo kao jedna velika finansijska knjiga na internetu. Vi kupujete prostor u toj knjizi, u zamenu za klasičan novac ili prodajom neke robe ili usluga i tada postajete vlasnik određene sume bitkoina. Taj svoj prostor zatim možete prodati nekom drugom ko hoće da ga kupi. Sve transakcije su potpuno sigurne i niko na svetu ne može da ospori da su se desile.Transakcije automatski beleži mreža kompjutera širom sveta prema „algoritmu vizantijskih generala”, bez ikakvog upliva živih ljudi, kako dobijamo maksimalno poverenje. S obzirom na to da su ljudi eliminisani iz jednačine, najvažnija posledica ovog sistema je to što sada sve transakcije mogu da budu bez posrednika, bez banaka i nema provizije.
 
Ova poslednja činjenica je jedan od ključnih razloga što je bitkoin uveden kao sredstvo plaćanja u mnogim prodavnicama. Koliko god opskurno delovao, bitkoin je zapravo mnogo povoljniji za prodavce od klasičnog novca. Recimo da prodajete elektronske uređaje, gde je uobičajena margina profita oko pet procenata. Banke za procesiranje kartice uzimaju 2,5 odsto. Vi, dakle dajete polovinu svog profita banci, samo zato što banke kao sistem imaju monopol nad plaćanjem i nemate izbora. Tačnije, niste imali izbora do pojave bitkoina.
 
Za velike kompanije, kojima ne smetaju bankarske provizije, bitkoin je više stvar prestiža i mode. „Hej, pogledajte kako smo mi moderna kompanija, primamo bitkoine.” Međutim, za male porodične biznise bitkoini bukvalno mogu da znače opstanak.
 
Postavlja se logično pitanje, šta je to što bitkoinima daje vrednost? Odgovor na ovo pitanje zapravo leži u pitanju „šta je to što daje vrednost klasičnom novcu”. Ako pogledamo istoriju novca, u početnom trenutku za ljude je to bilo neko parče papira, ali su uvedene zlatne rezerve kao garancija da taj papir vredi. Ova garancija stvorila je kod ljudi veru u novac i ta vera čini njegovu vrednost. Kasnije, ove zlatne rezerve su davno prevaziđene i nemaju veze s količinom novca u opticaju, ali ono što je ostalo jeste vera u novac i samo zahvaljujući toj veri novac ima vrednost.
 
Ista stvar je i sa bitkoinima. Njegovu vrednost zapravo čini vera. Milionima ljudi širom sveta krv uzavri od sreće kada čuju za ideju da se konačno iskoreni bankarski sistem. Oni vide bankare kao „krvopije koji žive na tuđoj grbači”, i podržaće svaku ideju u tom pravcu. Počeće pasionirano da koriste bitkoine kao sredstvo plaćanja gde god je to moguće, sanjajući da dožive tokom svog života naslov u novinama „Bankari ostali bez posla”, da bi tog dana mogli da kažu: „I ja sam u ovome učestvovao, ja sam jedan od oslobodilaca čovečanstva.”
 
Naravno, kao i svaka tehnologija u svojoj ranoj fazi, bitkoin ima svoje propuste koji se sređuju. Ako pogledate internet komentare, ima ljudi koji će naći sto mana bitkoinima. Ipak, da smo slušali kritizere koji kritikuju tehnologije u ranoj fazi, nikada ne bismo imali avione, električnu struju, ili bilo koje inovacije koje su u početku delovale nesigurno, a bez kojih nam je današnji život nezamisliv.
 
Preuzeto sa: politika.rs
Pročitano 1841 puta Poslednji put izmenjeno nedelja, 07 decembar 2014 21:09
Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VrsacMOJKraj

Cefix

OklagijaRS

edukacija

TOV

OpstinaVrsac

VrsacPlus

KulturniCentarVrsac

ClickMan

ArchLAB

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

parakvadvs

eVrsac

VAK

iserbia