četvrtak, 08 januar 2015 22:53

Kako različiti narodi proslavljaju Božić 7. januara?

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)
Jeste li znali ko sve, pored pravoslavnih Srba, obeležava rođenje Isusa Hrista početkom januara i na koji način ovi narodi praznuju? Evo kako se vernici raduju Božiću širom sveta...
 
Najradosniji hrišćanski praznik obeležava se po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra i 7. januara. Broj zemalja u kojima se Božić slavi u prvom mesecu godine nije veliki, ali one još uvek neguju običaje svojih predaka i raduju se ovom posebnom danu.
 
Svima su nam poznati običaji koji su opstali u našoj zemlji, a znate li koje rituale i tradicije neguju hrišćani širom planete koji, takođe, proslavljaju ovog praznika u januaru? Predstavljamo vam pet najzanimljivijih...
 
 
Gruzija
 
Gruzini koji Božić slave 7. januara na ovaj dan idu na Alilo, masovnu šetnju ulicama, pri čemu su obučenu u posebnu svečanu odeću. Pri tome, čestitaju jedni drugima praznik i dele najmlađima slatkiše.
 
Božićna jelka (Čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad se umesto nje može videti grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na Zapadu.
 
Deda Mraz je u Gruziji poznat kao Tovlis papa ("Tovlis babua" na zapadu zemlje), što bukvalno znači "deda sneg". Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju “čohu” i  krzneni ogrtač.
 
 
Rusija
 
Ruski pravoslavni vernici se 39 dana pre Božića redovno mole – sve do večeri 6. januara, kada počinju svečane liturgije. Narednog dana, na praznik, porodica se okuplja oko trpeze, na kojoj se nalazi 12 vrsta jela, u čast dvanaestorici apostola.
 
Rusi badnjak nazivaju „sočeljnik“, po reči „sočivo“, jela koje je obavezan deo prazničnog ručka.
 
Ovaj dan rezervisan je za ljubav, pa se Božić u Rusiji čestita svim dragim ljudima, a vrata kuća otvorena suširom kako bi iprolaznici mogli da se pridruže vernicima za ručkom.
 
 
Ukrajina
 
Kada deca na nebu ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća vernike na Tri mudraca, u ukrajinskim domovima počinje Sveta večera. U kuće se unosi pšenica, što je star običaj nazvan „diduh“ („dedin duh“), koji  potpomaže identifikaciju s precima.
 
Nakon što sve svi ukućani pomole, domaćin kaže“Hrist je rođen“, na šta od porodice dobija odgovor „Slavimo ga“. Sledi obrok, čiji su neizostavni delovi boršč, četvrtasta kutija domaćeg pudinga, mleko, knedle s pečurkama ili kupusom i krompirom...
 
Nakon večere, vreme je za božićne pesme, a narednih sedam dana vernici uživaju u danima slavlja.
 
 
Etiopija
 
Proslava Božića u Etiopskoj pravoslavnoj tevahedo crkvi naziva se Gana, a prethodi joj dan posta (u slučaju mnogih vernika, to znači potpuno uzdržavanje od hrane). Na dan Božića, hrišćani oblače belu odeću, a mnogi se odlučuju da tog dana nose tradicionalnu odoru (“šama”), napravljenu od pamuka I ukrašenu svetlim prugama pri krajevima.
 
Obeležavanje Gane u Etiopiji počinje u četiri sata izjutra, a ove svečanosti praćene su igrom dečaka slična hokeju koja se, takođe, zove gana, a podrazumeva upotrebu palice i drvene lopte.
 
Dvanaest dana posle Božića, vernici počinju trodnevnu proslavu Timkat, kojom se obeležava Isusovo krštenje. Važan deo ovog praznovanja je molitva tokom službe u hramu, kada odrasli ponovo oblače šame, a deca odore svojih crkvenih udruženja i krune.
 
 
Egipat
 
Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje spada u hrišćane, a većina ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju u januaru.
 
Mesec koji prethodi Božiću Kopti nazivaju Kiahk, a svako subotnje veče ovog meseca provodi se u pesmi, dok svako nedeljno jutro vernici idu na crkvenu službu.
 
Od 25. novembra do 6. januara, ovi hrišćani poste, što podrazumeva odricanje od hrane životinjskog porekla. Zatim, na Badnje veče, okupljaju se u hramovima, gde slušaju liturgiju, a narednog dana slave najradosniji hrišćanski praznik.
 
Kao i kod većine drugih naroda koji proslavljaju ovaj praznik, on je kod Kopta dan radosti i ljubavi, druženja i poštovanja, pa se vernici u svojim domovima okupljaju kako bi ga zajedno proslavili. Često, pri tome, domaćinima daruju kolačiće (kahk).
 
Deda Mraz je svoje mesto pronašao i u ovoj sredini – on je poznat kao Baba Noël ("Otac Božića"), a mališani veruju da on ulazi kroz prozor dok spavaju i ostavlja im poklone. Zauzvrat, mališani mu ostavljaju kahk.
 
Preuzeto sa: nationalgeographic.rs
Pročitano 1752 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 08 januar 2015 23:00
Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

ClickMan

TOV

edukacija

KulturniCentarVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

ArchLAB

eVrsac

iserbia

OklagijaRS

Cefix

VrsacMOJKraj

parakvadvs

VAK

OpstinaVrsac

VrsacPlus