Svaki četvrti mladić u Srbiji smatra da "jedan šamar nije nasilje", a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu "sama kriva" ako je neko napadne, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra.
 
Istraživanje u srednjim školama širom Srbije je sprovedeno u okviru kampanje "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje".
 
Po istraživanju o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima, u kojem je učestvovalo 415 osoba iz 10 gradova u Srbiji, najveći broj mladih ljudi - u 80 odsto slučajeva, ne slaže se s tvrdnjom da ima prilika u kojima je "opravdano da mladić udari partnerku", ali na tu tvrdnju ipak različito gledaju devojke i mladići.
 
"Da je opravdano ponekad udariti partnerku, nažalost, misli svaki deseti mladić, dok se sa ovom tvrdnjom slaže samo 3,2 odsto ispitanih devojčica. S druge strane, da je tolerisanje nasilja vrlo prisutno među mladima i da ne umeju da razlikuju oblike nasilja, govori podatak da svaki četvrti dečak, ali i svaka deseta devojčica misle da jedan šamar nije nasilje", pokazuje istraživanje.
 
Vršnjačka edukatorka na projektu, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra ističe da mladi ljudi ne prepoznaju sve oblike nasilja, i da postoji razlika u tome kako nasilje vide i doživljavaju devojke i mladići.
 
"Seksualno uznemiravanje kao deo šale i odrastanja je, na primer, potpuno prihvatljivo za svakog četvrtog mladića, dok tek svaka 25. devojka misli isto. Naravno, to je zato što su upravo devojke najčešće žrtve seksualnog uznemiravanja, pa jako dobro razumeju njegove posledice, dok ga mladići i ne prepoznaju kao nasilje", rekla je ona.
 
Rezultati istraživanja su pokazali da su vulgarni komentari upućeni devojkama, prihvatljivi za svakog trećeg mladića i za svaku desetu devojku.
 
"Najveći otpor i najmanje razumevanja pokazuje se, očekivano, prema LGBT zajednici, pa tako čak svaki drugi mladić smatra da momak koji je zaljubljen u drugog momka, treba da bude pretučen. S tom tvrdnjom se slaže tek svaka 25. devojčica, što dodatno pojačava utisak da su devojčice daleko manje tolerantne prema bilo kojem vidu nasilnog ponašanja", navodi se u istraživanju.
 
"Jedan od najjačih mitova je, na primer, stav da je devojka koja nosi usku majicu i mini suknju, sama kriva ako je muškarac napadne. Posebno je problematično što u to veruju čak i devojke, što nam pokazuje da i dalje treba mnogo rada kako bi se promenila ta patrijarhalna svest koja odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu", podvukla je ona. Grupe koje pohađaju radionice u 10 gradova u Srbiji, imaju i obuku o "javnom zagovaranju" tako da kasnije mogu same da organizuju slične akcije i pomognu vršnjakinjama i vršnjacima.
 
Tako su devojke iz jedne srednje škole u Smederevskoj Palanci uspele da se izbore da na putu gde su često izložene dobacivanju i seksualnom uznemiravanju, bude školski policajac, dok se druga grupa devojaka izborila da se zaključavaju sva vrata školskih toaleta.
 
AŽC će ove jeseni organizovati seriju radionica i na izabranim fakultetima u Srbiji da bi i studentkinje podstakao da prepoznaju forme seksualnog uznemiravanja, i da bi se, u saradnji s fakultetima, razvili interni akti o sprečavanju i kažnjavanju seksualnog uznemiravanja u tim ustanovama.
 
Kampanja "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" deo je projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koju sprovodi AŽC, a podržava Fond UN za suzbijanje nasilja prema ženama i trajaće dve godine.
 
Cilj kampanje je da nauči mlade devojke da prepoznaju nasilne obrasce u partnerskim odnosima i osnaži ih da ne pristaju na iste.
 
Izvor: N1
Objavljeno u Razno
Zanemarljiv broj mladih u javnom i političkom životu Srbije zaključak je nakon završetka prvog monitoringa istraživanja „Indeks participacije mladih“, koje je sprovela Mreža omladininskih fondova Zapadnog Balkana i Turske. Kategorija mladih svrstava participante  između 15 i 30 godina.
 
U Vladi Republike Srbije trenutno nema nijednog mladog ministra ni ministarke, a od 2001. godine do danas bilo ih je dvoje. Da li je to rezultat zakonskog okvira, koji ne dozvoljava mladima da aktivno učestvuju u donošenju odluka, ili je, pak, mlada osoba nedovoljno relevantna da donosi bitan sud, takođe je pitanje na koje će rezultat projekta dati odgovor.
 
Kada je reč o sveobuhvatnom angažovanju u javnom i političkom životu, svega 3 procenta, od ukupno 20, koliko naša populacija broji mladih, ima udela , i to uglavnom u jedinicama lokalne sauprave. 
„Na pozicijama najviše političke moći, tj na pozicijama donošenja ključnih izvršnih odluka ili uopšte nema mladih ljudi ili ih ima u zanemarljivom procentu. Izostavljanje mladih sa izvršnih pozicija je trend koji traje već 15 godina i on se mora menjati. I omladinska politika ovog društva mora da bude podsticajnija za mlade ljude, da prepozna njihovu vrednost i da im pruži priliku da učestvuju u donošenju odluka bar u onim sferama koje se direktno tiču njihovog života“, rekla je Jovana Tripunović, iz Fondacije Ana i Vlade Divac, predstavljajući ovo istraživanje pred novinarima.
 
Do sličnih rezultata došlo se i u regionu. U zemljama koje su takođe uključene u projekat, kao što su Crna Gora i Albanija nema mladih ministara, dok u Makedoniji 9 ministara od ukupno 20 spada u kategoriju mladih, što je ohrabrujuća činjenica.
 
Autorka: Aleksandra Janković
 
Objavljeno u Studentski život
petak, 12 februar 2016 13:19

Dunavska zimska škola 2016

Danube Area Research Center (DAReC) u saradnji sa Evropskom dunavskom akademijom organizuje Dunavsku zimsku školu, koja će se održati od 16. do 21. marta u Andrevlju na Fruškoj Gori i Novom Sadu.

Dunavska zimska škola je razvijena sa ciljem zbližavanja mladih ljudi raznih nacionalnosti i akademskih pozadina iz dunavskog regiona koji će prisustvovati raznovrsnom, svestranom i akademskom programu.

Teme predavanja obezbeđene su od strane EU dunavske strategije i uključuju, između ostalih:

  • istoriju dunavskog regiona;
  • restauraciju i očuvanje kulturne baštine dunavskog regiona;
  •  komercijalni i ekonomski potencijal ovog regiona;
  •  transport;
  • turizam;
  • mogućnosti preduzetništva ovog regiona;
  • pisanje projekata i prikupljanje sredstava za projektne ideje.

S obzirom da škola traje samo 6 dana, učesnici mogu dobiti samo kratak uvid u ove teme. Takođe, učesnici imaju mogućnost druženja sa ostalim učesnicima u neformalnom okruženju kroz razne tematske večeri, kao što je „Danube Interregional night“. Prvog dana, učesnici su pozvani da održe kratku prezentaciju o rodnom regionu/državi, kao i da prezentuju svoje istraživanje ili ideju za projekat poslednjeg dana programa.

Krajnji rok za prijavu: 15. februar 2016. do 17h (CET)

Otvorena za: kandidate sa master i doktorskih studija, osobe koje su nedavno završile studije i mladi profesionalci iz sledećih zemalja dunavskog regiona: Nemačka, Austrija, Slovačka, Češka Republika, Italija, Slovenija, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, Rumunija i Ukrajina.

Broj učesnika: 25

Zvaničan jezik: engleski jezik

Troškovi: Ne postoje troškovi za učešće u ovom programu. Smeštaj i obroci su plaćeni od strane DAReC organizacije i njihovih sponzora, ali troškovi putovanja i zdravstvenog osiguranja nisu pokriveni, stoga će učesnici morati te troškove snositi sami.
Organizacija obezbeđuje materijale koji će se koristiti tokom kursa, kao i sertifikate za polaznike, s tim što je neophodno prisustvovati na 90% predavanja, a to će proveravati organizatori.

Važno: Samo odabrani učesnici će biti kontaktirani. Lista učesnika biće objavljena na sajtu.

Formular za prijavu kao i detaljnije informacije možete pronaći na zvaničnom sajtu.

Danube Area Research Center (DAReC) je nevladina organizacija osnovana u cilju edukacije mladih koji su zainteresovani da istražuju region Dunava, stvore partnerstva sa civilnim društvom i akademskim zajednicama, kao i da implementiraju različite projekte.

Objavljeno u Razno

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

PricajmoOTome

Cefix

TOV

VAK

edukacija

ArchLAB

ClickMan

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

VrsacMOJKraj

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

parakvadvs

iserbia

eVrsac

VrsacPlus