subota, 06 oktobar 2018 12:01

KADA SE SUSRETNU ISKUSTVO I MLADOST

Košarkaški klub „In monte“ osnovan je sa idejom velikih košarkaškim trenera: Željka Lukajića, Miljana Ivanovića i Dušana Gvozidća koji su ovom sportu posvetili čitave živote. Klub ima za cilj da animira što veći broj dece i da ih uči zdravim stilovima života, redu, radu i disciplini, kao i osnovnim životnim lekcijama. Takođe, klub nastoji da pomogne deci da kroz igru i zabavu upoznaju sebe i kroz druženje steknu znanja o košarkaškim elementima.

Deca nastoje da razviju sportski duh i nauče da budu istrajni.

Luka: „Treniram zato što volim košarku i zato što želim da ostvarim svoje snove u ovom sportu.

U klubu trenutno trenira preko sedamdesetoro dece, a očekuje se još veći broj članova kluba, jer je primetno veliko interesovanje mališana za ovaj sport. Vrši se upis dece od 7 do 13 godina. Treninzi se održavaju u sali Hemijsko-medicinske škole, svakog radnog dana od 19:30 do 20:30 i subotom od 21:30 do 22:30.

Ono čime se "In monte" može pohvaliti jeste veći broj trenera, zbog čega ja pažnja na treninzima posvećena apsolutno svima. Imaju i posebno selektovan uzrast pionira koji se takmiči u košarkaškoj ligi Vojvodine. Ono što je novo u ovom klubu jesu montažni koševi za mini basket, koji se igra sa manjim loptama i koševima, odnosno manjom konstrukcijom, za decu od 7 do 10 godina.

Vasilije: „Volim košarku i jedan od razloga zašto nikada neću prestati da je treniram su moji prijatelji.

KK „In monte“ ovim putem poziva sve zainteresovane da im se pridruže i da uz sport steknu nove prijatelje i nova iskustva.

Objavljeno u Razno
Koliko puta ste poželeli da umesto vršačkog brega, kada ustanete ugledate znak Hollywood? Ili da se umesto Ruskog parka, nađete na nekoj od plaži Floride?
Ovaj dečko je mislio suprotno. Aleksandar Ribić je Amerikanac koji je odlučio da svoj život prebaci u Srbiju, a sada ovde radi na ostvarenju svojih snova. Došao je nenamerno pre par godina, a onda se zaljubio u Srbiju toliko da je izabrao život ovde. Sa Aleksandrom smo pričali o ovoj posve drugačijoj odluci, kao i o planovima za budućnost. 
 
1. Kako je izgledao tvoj prvi dolazak u Srbiju?
- Došao sam u Srbiju tokom leta 2012. godine. Prvo sam došao u Novi Sad kako bih video svoju baku. Tada nisam znao da ću ovde ostajati, niti sam to uopšte planirao. Ipak, zaljubio sam se u ovu zemlju.  Plan mi je bio da ostanem ovde tokom tog jednog leta. Zaljubio sam se ovde u način života, koji je toliko drugačiji od onog koji sam do tada imao. Tada sam odlučio da ću se vratiti i sledećeg leta. Nakon toga, počeo sam da se sve češće vraćam ovde, sada već na svakih tri meseca.
 
2. Dakle, ti sada živiš na relaciji Srbija-Amerika.
- U principu da, samo što u poslednje dve godine, definitivno više vremena provodim u Srbiji. Način života i ljudi ovde su ti koji su me "naterali" da ostanem. Ova zemlja ima predivne ljude, jako su topli, tako da se svagde osećaš dobrodošlo. Maltene, pored svih ovih razloga, nemam zašto da se vraćam u Ameriku. 
 
3. Većina ljudi je suprotna tebi - oni idu iz Srbije u Ameriku i to je njihov san. Kako objašnjavaš tu razliku između sebe i njih?
- To je lako za objasniti. Većina ljudi odavde ne zna drugu stranu priče života u Americi. Oni ne znaju kakva je to borba, koliko zna da bude teško. Amerika definitivno ima lepu sliku koju predstavlja ljudima, ali to nije tako, to nije onaj tipični američki film. Stil života je mnogo drugačiji nego u Evropi, pa zato mislim da kada ljudi odavde odu u Ameriku, često požele da se vrate.
 
4. Da li (i kada) planiraš da se vratiš za Ameriku?
- Iskreno, za sada nemam takvih planova. Nisam u žurbi da se u skorije vreme vratim u SAD. Većinu vremena provodim ovde, radeći na zaštiti životne sredine. Specifičnije, u pitanju je reciklaža, što je novo za ovaj predeo. U celoj ovoj oblasti, ljudi nemaju svest o reciklaži, pa je to nešto što želim da pokrenem. Želja mi je da generalno podignemo svest ljudi u ovoj zemlji o obnovljivim izvorima energije. 
 
5. Kako si odlučio da se baviš zaštitom životne sredine i koji je tvoj ultimativni cilj?
- U Americi sam diplomirao na ekologiji, odnosno zaštiti životne sredine, tako da je logični sled okolnosti bio da se bavim nečim što je u tom domenu. Kada sam diplomirao, još uvek nisam imao neki poseban cilj. Po dolasku ovde, sve je došlo na svoje mesto - moja diploma, moja interesovanja. Tako sam došao na rešenje kako da ostanem u Srbiji, a da budem produktivan za zajednicu. 
Moj ultimativni cilj je definitivno da ovu državu napravim što je moguće lepšom, da je održavam čistom. Takođe, hoću da napravim vezu između Amerike i Srbije. Imam puno prijatelja i porodice koji će me svakako jednog dana posetiti ovde. Stalno im pričam o tome kako je ovde i puno Amerikanaca je uzbuđeno oko toga.
 
6. Kakvo mišljenje oni imaju u Srbiji?
- Posebno moja generacija, mi koji smo rođeni 90ih godina, pa i oni rođeni 10 godina pre ili kasnije, oni baš i ne znaju o Srbiji. Ne znaju o kulturi, načinu života. Teško je za njih da zapravo dođu ovde, jer je to dugačak put. Moraš da imaš dosta slobode, dosta slobodnog vremena, kao i novca da bi došao ovde. Kada sam otišao tamo i ispričao im kako se ovde živi, dosta njih se zaljubilo u ovu zemlju.
 
7. Pomenuo si da ti se stil života dosta razlikuje u ove dve države. Možeš li to da nam malo objasniš kroz jedan tvoj običan dan?
- Jedna od stvari koju najviše volim u vezi sa Srbijom je to što ne moram da sedim u kolima svakog dana, ne moram dva sata dnevno da potrošim samo na vožnju. U Americi, da bih otišao do škole, prodavnice, bilo gde, svuda moram da idem kolima, dok ovde sve to mogu peške. Sve je blizu. Tamo bi moj dan prolazio u školi, teretani, košarci. Ovde je slično, ali je najveća razlika što sam aktivan i dok stižem do tih mesta.
 
8. Malopre si pomenuo košarku. Koliki deo tvog života zapravo ona predstavlja?
- Ja sam odrastao uz košarku, igram je celog života. Prva stvar u koju sam se zaljubio je verovatno takođe bila košarka. Tokom vremena smo počeli da se odvajamo, želeo sam da uradim nešto veliko za svet. Zato sam i postao zaštitnik životne sredine, to je nešto na šta želim da se fokusiram umesto sporta. 
Odrastao sam u kraju gde se igrala košarka. Imali smo teren na koji su svi dolazili da igramo košarku, a bilo je i dosta dobrih takmičenja tamo. Košarka je tamo deo kulture. Teško je probiti se, drugačije je nego u Evropi ili u bilo kom drugom delu sveta. 
 
9. Takođe si igrao košarku i na Sportijadi. Kakvo ti je to iskustvo i u kojoj meri se razlikuje od košarke u Americi?
- Bilo je predivno, kao i skoro svako iskustvo koje sam stekao od kada sam ovde. Svaki dan koji provedem ovde, sve sam zaljubljeniji u ovu zemlju! Sve sam zaljubljeniji u ljude, sport, hranu. Zaista, obožavam hranu ovde! Bio sam u dosta restorana u Srbiji i definitivno je hrana ovde nešto posebno. 
Što se tiče košarke, ovde je totalno drugačije (smeh). U Srbiji se češće igra 3x3, dok se u Americi ulična košarka češće igra 5x5. Ovde je bitno imati i fizičku snagu, dok je u Americi akcenat na veštini. To su drugačije vrste košarke, a ja volim i jedno i drugo. Moja igra se promenila tokom igranja košarke u Evropi, sada sam više centar. Još jedna razlika jeste što se tamo često igra 1x1, dok je ovde bitan tim. Ako gledate NBA, znaćete o čemu pričam kada kažem da se igra individualno - tamo je vrlo bitno dokazati se. Zbog toga u Americi mnogo poštuju evropske igrače, baš zato što oni imaju timski duh. Ipak, to je ono što rade igračima u Americi, prave od njih zvezde, ikone. Izdvoje ih iz tima, naprave nešto od njih, nađu im sponzore. U Evropi pobedu donosi tim, nema tog izdvajanja. 
 
10. Kakvi su ti planovi za budućnost?
- Moj najveći plan je ujedno i moj najveći cilj - želim da iza sebe ostavim što je moguću lepšu životnu sredinu,  da pomognem što više mogu,  uradim najviše moguće za svoje ljude ovde, kao i zajednicu. Vršac ima puno dobrih ljudi, što mi dodatno daje razloga da ostanem ovde. Naravno, teško je biti ovde kada ti je cela porodica u Americi, ali sada sam svestan koliko je bitna bila odluka da dođem ovde i ne bih je nikada promenio.  
 
Objavljeno u Studentski intervju
Pobednici humanitarnog košarkaškog turnira: "Igraj za humani koš, pogodi humanu trojku" je ekipa Bakice u sastavu: Igor Mirosavljev, Dejan Blagojević i Deni Marček. 
 
 
 
 
 
Udruženje fizioterapeuta za rad sa osobama sa invaliditetom i sportistima "Fizio" Vršac organizovalo je basket 3x3 turnir, 28. I 29. decembra u sali Hemijsko-medicinske škole i to sve u svrsi pomoći nastavku besplatnih terapija osobama i deci sa invaliditetom. Ukupno je sakupljeno 20.000 dinara!
 
Veljko Ogrizović je u ime organizacije rekao da je veoma zadovoljan. "Sve je proteklo stvarno dobro. Ekipe su bile odlične, svi su igrali fer plej i sportski su se borili. Najbolji su pobedili na kraju. Plan je da ovo ne bude sve - u toku sledeće godine ćemo probati da organizujemo ili fudbalski ili odbojkaški turnir". 
 
Ukupno je učestvovalo 12 ekipa, a 8 najboljih su nadmetanje nastavili u četvrtak 29. decembra. Posle par sati neizvesnih utakmica, u polufinale su stigle 4 ekipe: Bakice protiv Jednostavnog života, a El Toros protiv Džihada. Bakice su nadvladale Jednostavan život, a El Toros je pobedio Džihade i tako je u 13 časova počelo veliko finale između Bakica i El Torosa. Za ekipu El Torosa su se borili Stefan Marković, Dejan Karović, Momir Stanić i Jovan Mitrović. U neizvesnoj završnici, ekipa Bakice je odnela pobedu!
 
Prvoplasirani su za naš portal izjavili kako se osećaju fenomenalno. "Bilo je teško i naporno, ali sve se to isplatilo. Zahvaljujemo se publici koja je došla u velikom broju da nas podrži. Veoma nam je drago što smo pomogli i nadamo se da će u budućnosti biti još više ovakvih turnira gde možemo svi da pokažemo svoj humanitarni karakter". 
 
Nakon finala počela je borba za treće mesto između Jednostavnog života (Veljko Ogrizović, Miloš Vidaković, Lazar Orlić i Nenad Stanović ) i Džihada (David Pasku, Andrej Babeu, Ivan Turkan i David Ipač). Do samog kraja se nije znalo ko će osvojiti "bronzu", ali su do broja 21 ipak prvi stigli Džihadi!
 
Paralelno sa turnirom 3x3, basketaši su se takmičali i u bacanju trojki. Prvo mesto su podelili Lazar Orlić i Nenad Stanković. Drugo mesto osvojio je Dejan Blagojević, a trećeplasirana je bila jedina dama turnira, Jelena Markov!
 
 
 
 
Na kraju, možemo samo reći da je divno kada se u našem gradu organizuju događaji koji podstiču humanitarnost i dobrotu koja nam je svima potrebna. Svaka čast organizatorima, publici i, naravno, fenomenalnim takmičarima!
Objavljeno u Razno
četvrtak, 25 februar 2016 17:47

Pregled dešavanja od 26. do 3. februara

Pred nama je nedelja koju željno iščekuju svi ljubitelji sporta, ali i oni koji vole igru i muziku. Okršaj između košarkaša Crvene Zvezde i turskog Efesa će se odigrati u našem gradu, a Ruski Carski balet je pomeren sa četvrtka na subotu, tako da svi koji vole umetnosti igre, još uvek imaju priliku da nabave ulaznice.

 

Kultura i sport:

Centar Milenijum
Petak
KK Crvena Zvezda – Anadolu Efes 20:00
Subota
Ruski Carski balet – Labudovo jezero

Pozorište „Sterija“
Nedelja
Predstava - Tri praseta 11:00

 

Zabava:

Petak
Kwon – Coctail night, DJ Aleksandar Radić 22:30
Kafanica „Naša Tajna“ – Vesna Pitik
Čađava Furuna – M.O.M.O.

Subota
Kwon – DJ night 22:00
Kafanica „Naša Tajna“ – Paradox band
Eskada – Tempero bend 22:00
DOV – Bite, premijera spota „Stranger“ 22:00
Čađava Furuna – Rajko i Živi Zid

četvrtak, 04 februar 2016 21:43

Pregled dešavanja od 5. do 11. februara

Ove nedelje nas očekuje mnogo zanimljivih dešavanja. Fanovi sporta moći će da podrže vršačke košarkaše i košarkašice u utakmicama koje im predstoje, svi filmofili će imati priliku da uživaju u projekcijama filmova iz ciklusa “Novi francuski film” (ulaz je slobodan), dok će oni koji vole da pevaju moći pokažu svoj talenat na karaoke žurki u Priči.

Kultura i sport:

Narodno pozorište "Sterija"
Sreda
Ana Frank - premijera 20:00
Četvrtak
Teatrul De Vest - Rešica 20:00

Centar Milenijum
Subota
Mini Maxi liga 11:00 - 15:00
KK Vršac – KK Beovuk 18:00
ŽKK Vršac - ŽKK Vojvodina 20:30
Nedelja
Mini Maxi liga 09:00 – 18:00
Cetvrtak
Film - "50 nijansi crne" 20:00

Trg Svetog Teodora Vršačkog
Petak
Polazak u šetnju Sterijinim stazama 13:15

Kulturni Centar
Petak
Predstavljanje knjige poezije Petra Žarkova “Jutarnja kapija” 19:00
Nedelja
Predavanje Spasoja Vlajića – “Zaštita od biohemije stresa i straha” 17:00
Ponedeljak
Film – “Čovek koga su previse voleli” 19:00
Utorak
Film – “Kineski rebus” 19:00
Sreda
Promocija knjige „Ja ili ja, ko sam ja?“ i razgovor sa njenim autorom, dr Lazarom Trifunovićem 19:00
Četvrtak
Film - „Bird People“ 19:00


Zabava:

Petak
Priča – Karaoke party
London Pub – Acoustic night
Kafanica "Naša tajna" – Blondy band, Dario, Zorica
Čađava Furuna - Sans banda

Subota
DOV – Gitarijada 21:00
Kwon - DJ VOICE & DJ Aleksandar Radić
Eskada bar – Bend Blizanci & Tea Stoševska
Čađava Furuna – Black Cat
Kafanica "Naša tajna" – Black and White band

“Bavite se sportom, makar i rekreativno. Nikada ne odustajte od svojih želja, jer ćete samo velikim radom i zalaganjem doći do željenog uspeha”, poručuje nam Dušan Gvozdić, najmlađi trener u istoriji naše košarke, koji je svoju karijeru započeo sa samo 20 godina. Ostvario je veliki uspeh u Srbiji, Rusiji, Litvaniji, Ukrajini i Bosni, a radio je i kao asistent trenera reprezentacije Srbije Dušana Ivkovića.

Tim KK “Vršac Swisslion” je preuzeo na polusezoni 2014/2015. To je bila najuspešnija sezona od kad je tim promenio ime u Vršac. Osvojili su Kup Srbije, bili u polufinalu Kupa Radivoja Koraća i jedan koš udaljeni od plasmana u Superligu. Naredna sezona nije krenula tako dobro i vrščani se trenutno nalaze u donjem delu tabele. Zbog toga, ali i još nekih razloga, Gvozdić je podneo ostavku i pritom izjavio: “Želim da saopštim javnosti da od danas neću biti trener KK „Vršac Swisslion“. Razlozi su brojni, vrlo složeni, što zahteva široka razlaganja, a to u ovoj izjavi nije moguće. Rezultati koji su postignuti samo su deo tog obrazloženja i ne mogu se definisati da su u okvirima očekivanih kriterijuma - i mojih i klupskih. Zahvalio bih se Upravnom odboru kluba, direktoru, saradnicima i svima koji su me podržavali, na maksimalnoj korektnosti prema mom radu i zalaganju. Svojim odlaskom ostavljam prostor nekom drugom treneru da pokuša da klubu da neki novi doprinos, koji klub svojom reputacijom svakako zaslužuje“

Pročitajte šta nam je rekao o tome kako je započela njegova karijera, koju su to izazovi koje donosi posao trenera i iskustvima koja je stekao tokom rada.


Kako ste odlučili da se bavite poslom trenera?
Košarku sam počeo da treniram vrlo rano, sa samo sedam godina. Sa profesionalne strane to nikome ne preporučujem. Ranije sam krenuo u školu i zbog toga nisam mogao da pariram svojoj generaciji sa rastom. Došli smo do kadetskog uzrasta i već tada nije bilo prostora za mene u ekipi. Tada sam shvatio da volim košarku i da ću sigurno ostati vezan za nju u bilo kojoj funkciji. Tokom srednje škole, u dogovoru sa čuvenim domarom Hemijske škole, “Ćaletom”, kako smo ga zvali, počeo sam da držim treninge.
Izuzetno lako sam se odlučio za trenerski posao. Košarku sam trenirao do svoje sedamnaeste godine, kada sam shvatio da nisam bio dovoljno dobar da bih se profesionalno bavio njom kao igrač. Odmah nakon završetka igračke karijere, znao sam da cu i dalje ostati u košarci.
Kada me je kao srednjoškolca rođeni brat upitao čime bih voleo da se bavim u životu, odgovorio sam da bih voleo da ostanem u košarci kao trener.

Kao trener ste radili u Rusiji, Belorusiji, Litvaniji, Ukrajini… Koje su razlike u radu i igračima tamo i u Srbiji?
U profesionalnoj košarci nema mnogo razlike što se tiče rada.
Moje zapažanje je da su Litvanija i Srbija vrlo slične što se tiče obuke igrača, jer naše dve nacije imaju mnogo kvalitetniji rad sa mlađim kategorijama od ostalih zemalja.
Ono što je specifično za naše trenere, a sto su mi rekli da je na igrače ostavilo najveći utisak, jeste autoritativni pristup radu koji je karakterističan za našu trenersku školu na koji oni nisu navikli.

Koje posebne momente u karijeri biste izdvojili kao najdraže?
Svaki uspeh mi je drag, ali među najdražima izdvajam:
- osvajanje Jadranske lige sa KK”Hemofarm”, Vršac
- poziv od tadašnjeg selektora Ivkovića
- osvajanje PRVE medalje za reprezentaciju Srbije 2009. godine u Poljskoj

Kako je bilo raditi u reprezentaciji sa Dušanom Ivkovićem?
Pre svega, velika je čast ali i ogromna odgovornost.
Ono što sam shvatio u reprezentaciji jeste da se kvalitet rada koji sam do tada imao kroz rad po klubovima sa vrhunskim trenerima, pre svega Željkom Lukajićem, ne razlikuje previše od rada u reprezentaciji.

Kakav odnos imate sa igračima koje trenirate?
Mislim da je to pitanje pre svega za njih. Lično se trudim da na terenu to bude potpuno profesionalni odnos, a van terena otvoren i prijateljski.

Da li mislite da posao trenera u Srbiji ima perspektivu?
Trenutna ekonomska situacija u Srbiji je vrlo teška i to se odrazilo ne samo na sport, nego i na sve ostalo u našoj zemlji. U ovom momentu je vrlo teško baviti se trenerskim poslom i živeti u Srbiji. Ja se iskreno nadam da će država naći načina da pomogne sportu, a samim tim i trenerskom kadru, jer je sport sigurno najbolja reklama za državu.

Koji su Vaši planovi za budućnost?
Planovi su mi da ostanem u košarci i da se i dalje usavršavam, a gde će me profesionalno odvesti moj posao…to je vrlo teško reći.

Da li ste pratili Vršačku uličnu olimpijadu i koje je vase mišljenje o ovom događaju?
Jesam. Mislim da je to fenomenalan projekat i mnogo mi je drago da mladi ljudi kao vi rade na popularizaciji sporta i ulažu svoje vreme i energiju na najlepši mogući način.

Da li biste želeli da poručite nešto našim čitaocima?
Bavite se sportom, makar i rekreativno. Nikada ne odustajte od svojih želja, jer ćete samo velikim radom i zalaganjem doći do željenog uspeha.

 

Objavljeno u Studentski intervju

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

Cefix

KulturniCentarVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

ClickMan

edukacija

VrsacMOJKraj

VrsacPlus

TOV

parakvadvs

eVrsac

OpstinaVrsac

ArchLAB

VAK

PricajmoOTome

OklagijaRS