petak, 20 april 2018 18:03

Mali sportski vodič

Cilj sporta u suštini i jeste zabava, ali kada malo bolje razmislite i poželite da unapredite svoje mogućnosti, postoje brojne stvari koje biste trebali da znate, od pravilne ishrane, do prevencije povreda i postignuća željenih rezultata.


Ovih dana sam razgovarala sa profesionalnim kondicionim trenerom, kao i fizioterapeutom košarkaškog kluba iz Vršca, Marjanom Kardošem. Tokom naših razgovora i prolaska kroz temelje sporta i dobre forme, došli smo do poučnih zaključaka, kao i slaganja oko mnogih stvari. Kako sam u sportu punih dvanaest godina, a on čak duplo više od mene, ovakvi razgovori su me doveli do vrlo poučnih iskustva, kao i unapređenja u mom znanju na ovu temu.


U radu sa njim sam tokom godina naučila većinu onoga što je potrebno da znam o napretku i načinu mog rada. Odlučili smo da kroz ovih par razgovora na neki način sve to sumiramo i izvučemo celinu.

 

Zašto i koliko je važno baviti se sportom?
Sport kao i svaka vrsta fizičke aktivnosti pomaže u razvijanju i održanju opšte fizičke kondicije. Kroz sport čovek nauči da kontroliše svoje telo, a to mu može pomoći da se kontroliše i u drugim područjima svojih aktivnosti. Sport svojim sredstvima širi i socijalni duh, omogućava bolje međusobno poznavanje i razumevanje, veći interes i simpatije.

Ko se sve može baviti sportom i šta je najbitnije?
Sportom se mogu baviti sve “zdrave” osobe koje su prošle specijalistički lekarski pregled. Volja i ljubav su po meni dva najbitnija faktora. Motivi mogu biti različiti.

Čega se najviše trebamo držati da bismo došli do željenih rezultata?
Prva je disciplina. Zatim sebi postaviti određeni cilj koji želimo da ostvarimo. Uz pravilno vođen trening, adekvatnu ishranu i obavezan period odmora dolazi se do rezultata.

Koliko pravilna ishrana utiče na sposobnosti i napredak?
Ishrana sportista zavisi od sporta kojim se bave. Različiti sportovi iziskuju i različit unos kalorija. U nekim sportskim disciplinama, ishrana se stavlja čak i ispred samog treninga. Uz adekvatan unos proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala poboljšavamo svoje performanse, hranimo mišiće i skraćujemo vreme oporavka.

Da li je dobra atmosfera na treningu ključna za dobro odrađen trening?
Naravno, hemija koja postoji u radnoj ekipi ključna je za dobro odrađen trening ili meč. Moramo uzeti u obzir da svi imamo plus i minus faze.

Koliko česti treninzi, u toku nedelje, trebaju biti?
Taj proces zavisi od mnogo faktora: da li smo profesionalni sportista ili rekreativac, da li se sportom bavimo iz zdravstveno-medicinskih razloga ili iz ljubavi, zavisi od pola i uzrasta. Za sve važi jedan dan odmora u toku sedmice.

Trebamo li imati neke dane u toku kojih pravimo pauze ili takozvane “grešne dane”?
Našem telu potreban je odmor od psiho-fizičkog napora. Period regeneracije. Svi sportisti, čak i profesionalci dobijaju ili uzimaju “godišnji odmor”, period kada “pune baterije”.

Šta je najbitnije u prevenciji povreda i ostanka u dobroj formi?
Pre početka svake fizičke aktivnosti potrebno je telo pripremiti na “stres” koji sledi. Zagrevanje pred trening, istezanje nakon treninga ključni su elementi u prevenciji povreda. Naravno i odmor i period regeneracije.

Koja je po nama najvažnija stvar za dugogodišnji opstanak u svetu sporta?
Marjan: Pre svega trebamo da radimo ono što volimo, da pronađemo sebe u tome.
Ivona: Ljubav prema tvom sportu, vatra u tebi. Nikakav pad volje. I naravno dobro društvo uz koje je sve lakše.

Objavljeno u Razno
petak, 02 mart 2018 11:26

Kako da povratiš motivaciju?

Ulenjio si se... Ili više ne osećaš taj žar dok se baviš svojim voljenim sportom. Ali ipak ne želiš da prestaneš time da se baviš. Ne možeš da odbaciš taj sport jer bi se osećao kao da odbacuješ deo sebe. Razmišljaš o tome da kada si na terenu ili daš sto posto od sebe ili ne igraš. Kriza.


Svakom od nas se bar jednom desilo da prolazimo kroz taj krizni period u životu ili karijeri. Ništa ti se ne radi, a vrlo dobro znaš da je to loše. Počinješ da sumnjaš u ono što najviše voliš i ne možeš da veruješ da se to dešava. Zatvori oči i zamisli da više nikada to ne radiš, odnosno ne igraš svoj sport. Tada bi najverovatnije shvatio da to tako ne ide i da moraš da nastaviš.


Kad je najteže tad ustani, reci sebi “nije kraj, za mene tek sad počinje”. Izađi na teren i svom snagom pobedi loše misli, izbaci ih i ne puštaj ih da se ikada više vrate. Ne dozvoli im da ponovo budu tvoj protivnik sa druge strane mreže ili protivničke klupe. Ti si najbitniji, ničemu ne dozvoli da ti stane na put.


Napravi listu stvari koje voliš kod svog sporta i zašto si počeo da ga treniraš, oraspoložiće te. Probudi emocije i sećanja na lepe momente. Onda, nakon toga napravi listu toga šta te zapravo muči tj. sputava da nastaviš. Poradi na tim stvarima, pređi preko njih i ostavi ih daleko iza sebe, pa ih onda stavi na onu prvu listu lepih stvari kao nešto što si savladao, kao još jednu svoju veliku pobedu.


Takođe nikome ne dozvoli da utiče negativno na tebe, odnosno na tvoju ljubav prema sportu. Glavu gore, gledaj pravo i lagano pređi preko svih prepreka. Pokaži drugima, pa najvažnije i sebi da možeš ti to. Da se nikada nećeš predati, ma koliko ti trenutno bilo teško, nemoj pokazati slabost. Ti si gospodar na terenu.


Pobedi!

Objavljeno u Razno
petak, 02 februar 2018 11:37

Rodžer Federer- legenda i motivacija

„Biti legenda je lako, da bi postao ta legenda, potrebni su naporan rad i čista posvećenost.“ Nakon toliko godina bavljenja sportom, ovaj čovek skoro nikada nije posustao. Pre nedelju dana je u svojoj 36. godini života ostvario nešto što se na prvi pogled činilo nemogućim. Kada mu se dogodila prva povreda u njegovoj dugačkoj profesionalnoj karijeri, mnogi su bili spremni, baš zbog njegovih godina, da ga otpišu. Ali se vratio, osvojio je Australian Open, svoj 20. veliki Grand Slam (jedan od 4 najvažnija teniska turnira).


Takođe još uvek drži rekrode u najvećem broju osvojenih Vimbldona (8) i najviše uzastopnih US Opena (5). Više puta je bio proglašen i za najboljeg ATP igrača, kao i sportskom ličnošću godine u svojoj rodnoj Švajcarskoj. Proveo je preko 5 godina uzastopno na prvom mestu svetske rang liste u tenisu.


Tenis je počeo da igra u svojoj šestoj godini života, i kako je rastao, rano je krenuo da se probija u svetu tenisa. Osvajao je juniorski Vimblidon, kao uvod za ono što tek sledi. Već na juniorskoj listi probio se do prvog mesta. U prvih sto na ATP listi došao je još 1999. godine, da bi 2003. osvojio svoj prvi pravi Vimbldon, a 2004. dospeo na prvu poziciju na kojoj je ostao do 2008. godine.


U toku svoje karijere ni jednog svog protivnika nije shvatio olako i uvek je bio na visini zadatka. Svaki meč je svoja borba, jer nije ni toliko bitno pobediti ili izgubiti već uvek dati sve od sebe, bez obzira na to ko stoji sa druge strane mreže. Kao što je i sam rekao: „Ne bojim se nikoga, ali poštujem svakoga.“


Federer je, po mišljenju mnogih, najgraciozniji igrač na terenu, sa najpravilnijom i najčistijom tehnikom. Gledati ga na terenu se može uporediti sa umetnošću. On je tenis doveo do svojih „zlatnih godina“, tako što je interesovanje za njim znatno poraslo od kako je Federer stupio na scenu.


Sada zamisli, i on je nekada bio kao i ti. Gledao svoje uzore i maštao o tome kako će on jednog dana dospeti na taj veliki teren. Sada je na vrhu. Trud, rad i vođenje ka savršenstvu ga je zaista i dovelo do toga. A kada je odustao? I nakon toliko godina u njemu možeš videti tu neku vatru, koju svaki teniser u sebi oseti onda kada izađe na teren. On je tu vatru izneo svima, i sada nakon 30 godina se još uvek nije ugasila.


„There is no way around the hard work. EMBRACE it.“ (Ne postoji prečica oko napornog rada. Ceni ga) –Rodžer Federer

Objavljeno u Razno
utorak, 28 novembar 2017 15:54

Tajna uspeha- suplementi vs steroidi

Svi mi ljudi po prirodi težimo ka nekom vidu uspeha. Želimo da za nas to ostvarenje samo po sebi bude veliko i značajno, ali često zaboravljamo da je za to potreban trud. Tražimo lakša rešenja, odnosno prečice, kako bi do toga došli, ponekad zanemarujući posledice takvog ostvarenja.

U samom sportu postoje brojna, takoreći, pomagala koja ubrzavaju sam proces do željenog cilja. Naravno, ništa se ne dešava samo od sebe, ali opet korišćenje bilo kakvih sredstava je na neki način varanje. Nije bitno da li se neko sredstvo koristi samo radi ličnog zadovoljstva ili pak radi ostvarenja na nekom takmičenju, odnosno pokazivanju drugima.


Šta su suplementi?
Suplementi su delovi hrane. Prirodni su. Koriste se kao alternativni izvor proteina i oni deluju uz samo telo. Unose se iz jednostavnih razloga: jednostavnija priprema, mala količina nekog suplementa odgovara velikoj količini neke hrane (npr. ono što od proteina unesemo kroz 1kg mesa mogli bi da unesemo kroz 5g suplementa kreatina). Pogodni su za one koji nemaju puno vremena za brigu o ishrani, a treniraju. Vrhunski sportisti bi morali da unose suplemente različitih vrsta.
Naravno ni sa samim suplementima ne treba preterivati. Sve ono što njima možemo uneti, možemo i adekvatnom ishranom. Važno je posvetiti vreme i pažnju ishrani i svome zdravlju, samim tim nije u potpunosti u redu raditi to na lakši način, odnosno unošenjem suplemenata.

Šta su steriodi?
Steroidi su hormoni, veštački derivati, odnosno sintetički stvoreni (npr. testosteron koji je sam po sebi zadužen za dodavanje mišićne mase). Steroidi se ne mogu naći u prirodi, odnosno u hrani. Mogu da izazovu neželjene reakcije (neke trajne posledice, npr. uništenje kože, smanjenje prirodne sinteze nekog hormona u telu koji je unešen steroidom, propadanje organa...) i takođe da naruše zdravlje. Testosteron npr. kao jedan od steroida prisilno tera mišić da raste. Steroidi poboljšavaju performanse sportista, uvećavaju snagu i povećavaju izdržljivost. Naravno ne povećavaju spretnost, tj. vaše atletske veštine. Ubrzo se gubi sva snaga koja je stvorena unošenjem steroida.

Kada malo bolje razmislite, da li je vredno toga? Rano i bez potrebe narušiti sebi zdravlje, možda zbog nekog kompleksa ili nedostakta volje i truda. Da li bismo se kasnije zaista osećali dobro posle svega toga što ste uradili? Možda i da, ali sa druge strane i sami znate da ste prevarili sami sebe. Onda se svaki smisao dobro odradjenog treninga i zadovoljstva posle toga gubi, kao i sam smisao sporta.


Naravno postoje razna mišljenja kako o suplementima, tako i o steroidima. Donekle, kako neki smatraju, i suplementi se predstavljaju kao vid hemije. Navodno, zašto bismo unosili nešto putem praška što možemo i samom hranom? Ono što je stečeno prirodno kroz trening uz san i pravilnu ishranu ostaje za ceo život, dok ono stvoreno na brzinu, brže, nestaje kada se prestane sa treninzima.


Prečica do uspeha ne postoji, možda možete malo sebi potpomoći, ali nikada zaista nešto napraviti kao prirodno. Savest će vam biti čistija, a i telo „srećnije“. Ako zaista odlučujete da se sportom bavite onda se bavite time u pravom smislu te reči.

Srećno!

 

Objavljeno u Sportovi
petak, 13 oktobar 2017 10:10

Šta nas to pokreće?

Koliko mlade u Srbiji zanima da napreduju, da se usavršavaju, uče, čitaju? Mnogo je studenata koji su jako posvećeni učenju i prilično angažovani oko obaveza na fakultetu. Trude se, prelistavaju ogromne, stručne knjižurine, literature neophodne za polaganje ispita i ide im dobro. Međutim malo studenata čita bilo kakvu literaturu sa strane. Ono na šta ih niko ne primorava i nije im obavezno da urade, uglavnom većina ne radi. 

Postavlja se pitanje da li studiraju samo zbog diplome, jer znaju kakve prednosti ona donosi, ili ih zaista zanima to što uče i oko čega se tako silno trude.

Možda je problem u tome što se nakon toliko nametnutih obaveza izgubi volja da se radi bilo šta drugo, makar i ono što nam prija i što zaista želimo da radimo, ali jednostavno nemamo ni vremena ni snage za to.

Jedan od razloga zašto ljudi sve manje uzimaju knjige u ruke jeste i internet, koji nam je omogućio da sve to što u njima piše saznamo i razumemo na mnogo brži i lakši način. Samo što je taj način često polovičan ili čak netačan. Ako nešto želim da uradim kako treba, mislim da za to ne postoji lakši način, nema prečica, samo trud i zalaganje.

Ovde ne mogu da ne spomenem i problem zastupljenosti ove teme u medijima. Priče o ovoj i sličnim temama, jako se retko provlače kroz medije u Srbiji. Šta je zapravo cilj svih nas, da se ostvarimo kao lekari, pravnici, ekonomisti... ili da se ostvarimo kao ono što bismo zapravo želeli da budemo? Zašto je biti automehaničar ili bilo kakav zanatlija danas podređen posao? Ako je čovek dobar u svom poslu može dovoljno dobro i da zaradi, koji god to posao bio. Pitanje ne bi trebalo da bude čime se neko bavi, već koliko je sposoban za to što radi. Neki se školuju celog života i nikada se ne ostvare u tome za šta su se spremali godinama, niti to unovče.

Mislim da je pogrešno decu učiti da treba da završavaju razne visoke škole kako bi sutra bili ljudi i gospoda jer čovek se ne postaje sa diplomom, a biti gospodin je pitanje časti, ne obrazovanja. Treba ih naučiti kako da rade i budu spremni na izazove, a gde će oni to primeniti treba njima da se ostavi na izbor.

Ambicije nisu nešto što se može usaditi nekoj osobi, nikoga ne možemo naterati da bude ambiciozan, ali pretpostavka je da svako od nas ima neki motiv koji ga vuče da radi određene stvari u životu, motiv koji nas pokreće. To je razlog zašto sam ja napisao ovaj tekst i zašto ga ti upravo čitaš i sve što je svakodnevica svakoga od nas jeste taj mali, skriveni motiv. On je taj koji nas vuče da, i pored ogromnog pritiska društva i silnih, nametnutih klišea, ipak radimo nešto svoje, nešto za sebe. Koji je tvoj motiv?

 

Piše: Vojislav Stojsavljević

Objavljeno u Blog
Ljudi koji su dovoljno hrabri da misle da mogu da promene svet, obično su oni koji to i čine. Samanta Gilice je Vrščanka, ali pre svega devojka koja to svakodnevno čini. Okolini je poznata po mnogim stvarima: ispisivanju motivacionih poruka po kamenju, maratonima, Herbalife-u , youtube videima i svojoj knjizi. Ono što je krasi je njena neobjašnjiva pozitivna energija koja je u stanju da pokrene bilo koga.
 
Sa Samantom smo pričali o njenoj motivaciji, ciljevima i dosadašnjem životu. Prvi utisak je bio sasvim dovoljan, dok je čekala da intervju počne, hranila je golubove u Ruskom parku. 
 
 Ono po čemu si ti Vrščanima najpoznatija jeste ispisivanje kamenja motivacionim porukama. Kako je počelo?
 
To zapravo nisam ja počela. Svi mi koji se bavimo motivacijom smo prijatelji na fejsu. Jedna žena je bila na moru i na velikom kamenu je počela da piše. Ja sam ranije imala običaj da ispisujem želje, na primer, za rođendan bih nekome donela balon u koji su ubačene motivaicone poruke. Na taj način sam svuda ostavljala poruke, posebno kada odem na neki vrh, kao što je recimo Lisičja glava, uvek ostavim neku poruku u svesci za upisivanje. U srednjoj školi sam često drugarima iz klupe otvarala svesku na neku nasumičnu stranu do koje će taj neko tek doći. Ova žena je počela sa kamenjem i ja sam pomislila: Što da ne? Počela sam u Vršcu, što je veoma iznenadilo ljude. Zaustavljaju me ovde ljudi i pitaju da im dam neko uputstvo za to. Uputstvo ne postoji. Jednostavno je, ispišeš kamen i ostaviš ga bilo gde. 
 
 Veoma mali broj ljudi bi se setio da tako nešto i uradi zapravo.
 
To ti je posledica nekih spoznaja o sebi. Hajde da krenemo od toga, ne možemo nekom istinski pomoći dok sami sebi ne pomognemo. Ne možemo da budemo najlošiji đak u školi, a da savetujemo nekoga da bude dobar. Kada središ taj tvoj neki segment, ja sam evo sada, od kad znam za sebe, najsrećnija i najispunjenija. Tada jednostavno imaš potrebu da to prenosiš dalje na bilo koji način. 
 
 Maratoni su takođe ogroman deo tvog života. 
 
Maratoni su me najviše promenili. Ukupno sam učestvovala na 28 maratona od 42 kilometra, što je i moja disciplina. Bila sam na još dosta trka koje nisu moje zvanične discipline. Ove godine postavljam rekord Srbije u broju istrčanih maratona. Trenutni rekord je 13, dakle meni je potrebno 14, što znači još 6 komada su mi potrebni da ostvarim taj cilj. Ukupno sam bila na nekih 45-50 trka. 
Sa maratonom sam počela tako što su mi U Herbalife-u prvo pomogli da skinem 25 kilograma. Onda sam krenula na prvi maraton i tu sam videla koliko mogu i šta mogu, a onda je krenulo i samopouzdanje. Posle toga, iz trke u trku je bilo sve veće i veće, a onda dođu i neki uspesi. Svaki dan radim na sebi. Kada dođem kući ja čitam knjigu ili gledam neki motivacioni video, ne gledam crnu hroniku. Radim na sebi i psihički i fizički svaki dan i ovo nije ništa više no proizvod toga.
 
 Da li bi neki maraton mogla da izdvojiš kao najomiljeniji?
 
Jedan od omiljenih maratona mi je Fruškogorski zato što obožavam prirodu i zato što sam tu uspela da pređem distancu od 111 kilometara, posle koje se život iz korena promeni, spoznaja o sebi, pogled na svet, sve. Svake godine prelazim ovu distancu u aprilu i obično mi treba između 28 i 33 sati za to, zavisno od vremenskih uslova. Do sada sam četiri puta za redom to uspela, a sledeće godine će biti jubilarni peti put gde bi trebalo da dobijem počasnu značku za preko 500 pređenih kilometara. Pored njega, Ljubljanski maraton mi je jedan od najlepših maratona. Osim toga, upečatljiv mi je moj prvi maraton, Novosadski, 2012. godine koji sam bukvalno slučajno istrčala, ne znajući šta me čeka. Prijavila sam se tog dana i sa 0 na 42 istrčala i bila treća. Stala sam na postolje već na prvom maratonu i to me je nekako zadržalo, taj osećaj. 
 
 Radiš i u Herbalife-u. Šta radiš tamo? Kako izgleda jedan tvoj radni dan?
 
U suštini, pomažem ljudima na način na koji su oni meni pomogli. Kroz savetovanje i plan ishrane im pomažem da dođu do svojih nekih ciljeva. Nije u pitanju isključivo mršavljenje, tu ima i sportista koji hoće bolje performanse u sportu. 
Pre mesec i po dana sam dobila još jedan novi posao, tako da sam popodne vezana za kompjuter i telefon. Radim u jednoj novosadskoj firmi, povezujem firme preko računara. Pre podne mi je uvek trening, ali ne u tom nekom isključivo napornom smislu. To može da bude i neka šetnja, meditacija, breg. Volim da pravim planove i zapisujem ciljeve. Popodne sam na radnom mestu, ali se i tu, kada nema posla, kuju neki planovi za dalje, radim na sebi. 
Inače volim ceo Vršački breg zato što nema ljudi, mir je i tišina, mogu u potpunosti da se opustim i da uživam u danu onako kako ja to želim. Kad god imam vremena odem ujutru rano na Frušku goru. Budem tamo jedan deo dana i vratim se. Iako sam Vrščanka, Fruška gora mi je definitivno duboko u srcu.
 
 Ljudi obično imaju taj osećaj da kada se jednom prebace na zdrav način ishrane, nikada neće smeti da pojedu kockicu čokolade. 
 
To su samo predrasude. Pa ja prva bez šećera ne bih mogla da istrčim 60 kilometara, pala bih u nesvest. Bitno je dati telu ono što mu treba: vitamine, minerale, proteine, ali kada mu daš osnovno, daj mu i energiju. Iako se lično bavim zdravom hranom, to ne znači da ne jedem i ostalo. Pošto je pred maraton bitno da u organizmu ima dosta šećera kako ne bi došlo do grčeva, jednom prilikom sam tako pojela celu čokoladu od 200 grama. Na fejsbuku čak ima i slika toga kako jedem! To je zanimljivo, ono što ti očekuješ, to će se i desiti. Da sam ja očekivala negativne komentare, prozivke, provociranje, to bih i dobila. Ja sam od toga napravila šalu, tako da su takve i bile reakcije: „Ostavi mi jedan red“ i tome slično.  
 
 Pre par meseci si počela da na youtube kačiš svoje snimke. Kako je to počelo?
 
Počelo je nenadano (smeh). Ta ideja je došla sama od sebe, jer sam osetila potrebu da ljudima prenesem neka svoja znanja i opažanja, a kroz pisani oblik se ne oseti ta emocija. Tako sam samo odlučila da krenem sa youtube snimcima. Ono što me u nekom datom trenutku inspiriše ili kada doživim neku promenu za koju smatram da bi ljudima mogla da pomogne, tada snimam. Za sada imam 20 snimaka, sa tim da sam počela da snimam pre nekih 2 meseca. Snimke uglavnom prati ta neka grupa ljudi koja je otvorena i spremna na promene. Oni drugi dolaze polako, ali sigurno. Ono što je takođe zanimljivo, jeste da su 75% mojih pratilaca devojke, a 25% muškarci, ipak, čast izuzecima!
 
Tvoji pratioci na društvenim mrežama mogu da često primete reč „Vortex“. Možeš li da nam objasniš šta je to?
 
Vortex je kada se dobro osećaš i kada si ono što jesi. To je jedna dobra energija koju imaš u sebi i koja ti je dovoljna da budeš srećan i fokusiran na sebe.  U bukvalnom prevodu, Vortex je vrtlog pozitivne energije. Ja bih to ipak prevela kao dobar osećaj, nešto ka čemu svi treba da težimo. Ne težimo mi u životu ni za čim, sem za tim dobrim osećajem. Mi ne želimo automobile zbog automobila, već zbog osećaja koji ćemo imati u njemu. Ne želimo dečka ili devojku zbog toga, nego zbog osećaja koji ćemo imati u toku vremena provedenog sa njim ili njom. Tako je Vortex taj vrtlog pozitivnih misli. 
 
 Ono što se takođe može videti na tvojim društvenim mrežama jeste da privlačiš predmete na sebe. Kako to radiš?
 
Sve oko nas je energija. Mi delujemo vibracijski, a što si energetski na višem nivou, to predmeti na tebi duže stoje. Svi smo mi energetski veoma jaki magneti i privlačimo najviše metal, a pomalo i plastiku. Tako možemo čak i da proverimo kakva nam je energija, da znamo da li smo dobro ili nismo. Sa ovim sam počela takođe na fejsbuku, tako što je jedan od ljudi za motivaciju to uradio. 
 
 Napisala si čak i knjigu! Kako si došla na tu ideju i kako ti se svidelo pisanje? 
 
Sve ono što sam spoznala imam ogromnu želju da prenosim ljudima. Sa druge strane, obožavam da pišem i još kao mala sam pisala poeziju. Tada mi je bila ogromna želja da izdam knjigu, ali tada nije bilo izdavača i to je bilo jako teško. Ovde je isto zakon privlačenja odigrao ulogu, tako što sam ja u svoj notes zapisala da će se meni izdavač javiti. Pisanje knjige sam počela upravo sa tom verom i nedelju dana nakon ispisane rečenice, javio se izdavač. Knjiga je o motivaciji u sportu, sa naglaskom na trčanje i posvećena je Hani, mojoj budućoj ćerci. Iako još ne postoji, ona me najviše inspiriše da pišem, upravo ta pomisao, šta će moje dete imati u nasleđe od mene.
 
 Da li smatraš sebe za religioznu osobu?
 
Verujem u boga. Ne samo da verujem, nego jednostavno znam da postoji. Neko to naziva bogom, neko univerzumom... Poenta uverenja je da nama to uverenje služi. Možda taj bog i ne postoji, ali meni znači to uverenje da on postoji. Isto tako možda ja i nisam energetsko biće i možda se novčići lepe za mene zbog nečeg drugog, ali ja verujem da jesam i to meni znači. Samo se o tome radi. Generalno zaista verujem i u boga, univerzum i u anđele koje još izučavam. 
 
 Neopisivo si pozitivna i svuda širiš tu svoju energiju. Koji je tvoj stav o svetu danas?
 
Moj stav o svetu danas je da je svet takav kakvim ga ti vidiš i kakav si ti. Ima svakakvih ljudi, i onakvih i ovakvih, ali ako se ti okružiš sa 50 pozitivnih ljudi koji veruju, koji rade na sebi, ti samo takve ljude i vidiš. Tebi je tad svet fantastičan, kao što je meni sada. Kada sam trčala Bukovički maraton, ja nijednog namrštenog čoveka nisam videla. Kako onda može neko da mi kaže da je svet negativan, kada ja vidim 100 istinski nasmejanih i srećnih ljudi? Svet je naše ogledalo i zato pažljivo birajte celo svoje okruženje. 
Lično u Vršcu ima ogroman broj kvalitetnih ljudi koji pokušavaju nešto da urade, ima jako puno talenata i još neotkrivenih velikih ljudi. Ipak, oni jednostavno zahtevaju podršku opštine, nekih sponzora, neko da ih primeti, vidi i podrži. Dok sam živela u Novom Sadu, njihova opština mi je redovno pomagala - opština Novi Sad, gde sam ja jedan popriličo prosečan maratonac, a ovde sam jedini. Tamo ima hiljadu sportista, a oni su meni platili ceo Atinski maraton koji nije bio jeftin.
 
 Kada bi mogla jednu stvar da poručiš celom svetu, šta bi to bilo?
 
To bi definitivno bila ona moja klasična parola i naziv mog youtube kanala: Nemoguće je samo ono čega smo se unapred odrekli. Mi možemo apsolutno sve. Postoji ona jedna jako dobra rečenica: Sve je u životu moguće, a za nemoguće treba samo malo više vremena. Sve što je na svetu ijedna osoba ikada uradila, možemo i mi. Zato se okružite ljudima koji će verovati u vas i gurati vas napred!
Objavljeno u Studentski intervju
nedelja, 28 februar 2016 16:42

Početna stranica pregledača kao motivacija

Postoji mnogo korisnih načina da sebi prilagodite početnu stranu svog pregledača. Kada je već tako, zašto onda ne biste postavili stranicu koja će vam davati pozitivni podsticaj? Posebna motivišuća misao ili osvežavajuća fotografija mogu biti dobar izbor.

Setite se samo koliko puta dnevno pristupate pretraživaču kako biste proverili elektronsku poštu, dešavanja na društvenim mrežama ili završili neki deo svoga posla. Bloger Kosio Angelov predlaže svima da koriste početnu stranicu pregledača kao inspiraciju, ne samo kao alat.

Vaša početna stranica može da prikazuje neki motivacioni snimak. To bi isto tako mogla biti neka mudra izreka, omiljena misao ili draga fotografija. Vi sami najbolje znate šta vas najviše pokreće i svakodnevno motiviše. Budite u češćem kontaktu sa takvim detaljima tako što ćete ih postaviti kao početnu stranicu. Većina ljudi na početnoj stranici drži nešto što ima veze sa poslom – elektronsku poštu, kalendar, Google ili podrazumevanu stranicu pregledača. Takav izbor ne samo što neće doprineti vašoj sreći, već će dovesti do toga da postanete potpuno neproduktivni. Vrtlog opsesivnog proveravanja elektronske pošte, prilikom otvaranja svakog novog jezička u pregledaču, ne ostavlja mnogo prostora za inspiraciju i stvaranje.

Dakle, šta je to što vas inspiriše u ovom momentu? Ukoliko možda pokušavate da doterate svoju figuru, snimak koji prikazuje određenu vežbu može vam pomoći da ostanete na pravom putu. Ako vam je cilj da postanete osoba koja ima pozitivniji stav prema životu, pronađite podršku u pozitivnim mislima. Pouka koju one nose može vam pomoći da ostanete skoncentrisani na važne stvari. Nije važno šta je to što vas motiviše, važno je da takvim sitnicama omogućite da deluju.

 

Izvor: http://edukacija.rs/motivacija/pocetna-stranica-pregledaca-kao-motivacija

Objavljeno u Razno
petak, 28 novembar 2014 16:01

KAKO POVRATITI MOTIVACIJU?

Bliži se januarski rok, a još se niste oporavili od dočeka, reprize, reprize reprize i ostalih slavlja, još malo će Božić i naravno, kome se sad uči? Optimistično razmišljate da je 10 dana sasvim dovoljno da se spremi ispit, motaju vam se po glavi standardne priče: "Krećem od ponedeljka", "Mogu sad da dam 1 ili 2 komada, ima i drugoh rokova", "Gde ćemo za Srpsku?"  Klasičan početak studentske godine.
 
Ali...vrlo dobro znamo da su to samo izgovori, da prokrastinacija NEĆE doneti ništa dobro, da 10 dana IPAK NIJE DOVOLJNO i da ćemo nekoliko dana pred ispit "živeti" na kafi, slatkišima i energetskim pićima, neispavani, čupavi i nervozni i da ćemo psovati sebe jer smo bili lenji i opet nam "fali taj jedan proketi dan" da spremimo ispit kako valja. U pokušaju da predupredimo ovaj uobičajeni sled događaja pred ispitni rok, spremili smo vam nekoliko saveta kako da podignete motivaciju i produktivnost. 
 
1. Postavite realne ciljeve
 
Sasvim je ok biti ambiciozan i prijaviti 4/6 ispita za jedan rok, ali da li je to realno izvodljivo? Računajte da ćete posle drugog ispita već biti umorni, da kapacitet za učenje vremenom opada i prosto da nećete svaki dan imati jednaku želju  i koncentraciju. Napravite dobar plan, procenite svoje mogućnosti i POČNITE ODMAH. Ne sutra i ne od ponedeljka. SADA.
*reče Jasmina i nastavi da piskara ovaj tekst umesto da sprema 4/4 ispita koje je prijavila za januar....*
 
2.Napravite „TO DO“ listu
 
Dobra organizacija je najbolji saveznik motivacije! Zato je vrlo važno da napravite „to do“ liste i da ih  se čvrsto držite. Ispišite zadatke na papiru i štiklirajte svaki koji ste uradili. Motivacija će se polako vraćati što se više bližite kraju svoje liste. Na kraju dana, kada štiklirate poslednji zadatak, osetićete zadovoljstvo usled postizanja zacrtanog cilja.
 
3.Nagradite sebe
 
Kada ste sastavili svoju listu, razmislite čime biste mogli da se nagradite nakon završetka određenog broja zadataka. Možda je to odlazak u kratku šetnju, trening, gledanje jedne epizode omiljene serije, slušanje muzike, čokoladica ili nešto slično, delovaće pozitivno na vaš um i pomoći vam da se opustite i lakše nastavite sa daljim zadacima.
 
4. Izolujte se od svega što vam odvlači pažnju
 
NEMA TELEFONA, NEMA INTERNETA, NEMA TELEVIZIJE. Sve što vAm odvlači pažnju mora biti uklonjeno. Znam da zvuči gotovo nemoguće, ali sasvim sigurno možete ugasiti internet na sat vremena zarad višeg cilja - jedne pređene lekcije, recimo. Kada završite zacrtani zadatak, onda može sve.
 
5.Odmorite se
 
Ako ne ide, ne silite sebe, to može samo pogoršati stvari. Priuštite sebi neki vid relaksacije- kratku šetnju, dobar film ili knjigu, bilo šta što može da vam pomogne da anulirate negativnu energiju i osetite se srećnim. Ali NE po sistemu: "učim pola sata, odmaram pola godine", nego odmor od 15, 20 minuta do sat, čisto da vam se misli malo saberu.  
 
I možda najvažnija stvar- redovno spavajte i verujte u sebe! Nije ispitni rok nije bauk, samo treba razraditi dobru taktiku i nema greške! 
 
 
 
Objavljeno u Razno

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

Cefix

KulturniCentarVrsac

parakvadvs

TOV

OpstinaVrsac

OklagijaRS

PricajmoOTome

VrsacPlus

VrsacMOJKraj

ArchLAB

eVrsac

VAK

iserbia

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

edukacija