petak, 12 januar 2018 13:13

Ishrana- put do zdravlja

Red, rad i disciplina... hmm... Naravno, u sportu bi se trebalo toga pridržavati. Ne treba biti previše strog prema sebi i preforsirati se, ali se nekih pravila treba držati. Na primer kada je ishrana u pitanju, potrebno je biti što ozbiljniji, jer pravilnom ishranom se može doći do boljih rezultata, ali i lošom do gubitka mišićne mase i lošije fizičke spreme.

Veliki broj sportista, koji su ozbiljniji u onome što rade, treniraju svakodnevno ili čak po dva puta u toku dana (naravno, uz adekvatne pauze da ne bi došlo do preforsiranja), pa se telo prosečnog sportiste konstantno troši. Da bi održali svoje telo i mogućnosti, potrebno je hraniti se pravilno.

Evo nekoliko osnovnih, tj. bitnijih pravila i činjenica u vezi sa ishranom:

-Jedi umereno i napravi sebi više obroka u toku dana (5-6), da bi ravnomerno rasporedio unetu hranu.
-Ujutru doručkuj obilno da bi ubrzao metabolizam.
-Ubaci proteine u obroke (suplementi za profesionalne sportiste i one koji ozbiljno rade u teretani).
-Izbaci nezdravu hranu kao što su grickalice i gazirana pića (važi i za one koji se ne bave sportom).
-Jedi sat i po do dva pre treninga, da bi imao dovoljno snage na treningu (ako jedeš neposredno pre treninga, organizam će početi da vari tu hranu dok si na treningu i biće ti teže da daš sve od sebe).
-OBAVEZNO jedi nakon treninga, bez obzira na to kojim se sportom baviš. Jako je vazno da uneseš hranu koja sadrži proteine nakon treninga da ne bi gubio na mišićnoj masi koju si izgradio, jer kada telo više nema hranu koju može da troši, ono krene da troši sebe.

Koje namirnice da trošim pre treninga?
Nešto lagano poput:
-belanca, vocnih smoothie-ja, ovsene kaše, humusa, pite, salate, kikiriki putera, tosta... (ovo su samo neki od primera)

Koje namirnice da trošim nakon treninga?
Hranu koja sadrži proteine:
-jaja, ribu (najbolje tunu ili lososa), avokado, kikiriki puter, proteinsku čokoladicu, sir, orahe, lešnike i slično...Takođe, nakon treninga odmah možeš pojesti bananu (ovo su samo neki od primera).

Šta da jedem za bolji metabolizam? (važi za sve)
-zelenu salatu, krastavce, spanać, paradajz, lubenicu, jabuke, beli luk, zeleni čaj, limun...

*Ovakav način ishrane važi iskljucivo za sportiste rekreativce (koji se redovno bave sportom radi sebe) ili profesionalce (tamo gde je to navedeno). Nije poželjno da se ostali toga pridržavaju, jer se sportisti svakodnevno troše i potrebno im je mnogo više hrane u toku dana da sve to nadoknade i dodaju novu energiju za nastavak. Potpuno precizna ishrana zavisi isključivo od pojedinca i njegovog cilja, odnosno toga šta taj pojedinac želi da postigne. Postoje posebni načini ishrane za one koje žele da izgube kilažu i one koje žele da je dodaju, kao i za mnoge druge primere.

Kako stara izreka kaže: U zdravom telu, zdrav duh! Kada brinete i radite na sebi, sve možete da postignete. Srećno!

Tekst napisala Ivona Đorđević

Objavljeno u Razno
utorak, 28 novembar 2017 15:54

Tajna uspeha- suplementi vs steroidi

Svi mi ljudi po prirodi težimo ka nekom vidu uspeha. Želimo da za nas to ostvarenje samo po sebi bude veliko i značajno, ali često zaboravljamo da je za to potreban trud. Tražimo lakša rešenja, odnosno prečice, kako bi do toga došli, ponekad zanemarujući posledice takvog ostvarenja.

U samom sportu postoje brojna, takoreći, pomagala koja ubrzavaju sam proces do željenog cilja. Naravno, ništa se ne dešava samo od sebe, ali opet korišćenje bilo kakvih sredstava je na neki način varanje. Nije bitno da li se neko sredstvo koristi samo radi ličnog zadovoljstva ili pak radi ostvarenja na nekom takmičenju, odnosno pokazivanju drugima.


Šta su suplementi?
Suplementi su delovi hrane. Prirodni su. Koriste se kao alternativni izvor proteina i oni deluju uz samo telo. Unose se iz jednostavnih razloga: jednostavnija priprema, mala količina nekog suplementa odgovara velikoj količini neke hrane (npr. ono što od proteina unesemo kroz 1kg mesa mogli bi da unesemo kroz 5g suplementa kreatina). Pogodni su za one koji nemaju puno vremena za brigu o ishrani, a treniraju. Vrhunski sportisti bi morali da unose suplemente različitih vrsta.
Naravno ni sa samim suplementima ne treba preterivati. Sve ono što njima možemo uneti, možemo i adekvatnom ishranom. Važno je posvetiti vreme i pažnju ishrani i svome zdravlju, samim tim nije u potpunosti u redu raditi to na lakši način, odnosno unošenjem suplemenata.

Šta su steriodi?
Steroidi su hormoni, veštački derivati, odnosno sintetički stvoreni (npr. testosteron koji je sam po sebi zadužen za dodavanje mišićne mase). Steroidi se ne mogu naći u prirodi, odnosno u hrani. Mogu da izazovu neželjene reakcije (neke trajne posledice, npr. uništenje kože, smanjenje prirodne sinteze nekog hormona u telu koji je unešen steroidom, propadanje organa...) i takođe da naruše zdravlje. Testosteron npr. kao jedan od steroida prisilno tera mišić da raste. Steroidi poboljšavaju performanse sportista, uvećavaju snagu i povećavaju izdržljivost. Naravno ne povećavaju spretnost, tj. vaše atletske veštine. Ubrzo se gubi sva snaga koja je stvorena unošenjem steroida.

Kada malo bolje razmislite, da li je vredno toga? Rano i bez potrebe narušiti sebi zdravlje, možda zbog nekog kompleksa ili nedostakta volje i truda. Da li bismo se kasnije zaista osećali dobro posle svega toga što ste uradili? Možda i da, ali sa druge strane i sami znate da ste prevarili sami sebe. Onda se svaki smisao dobro odradjenog treninga i zadovoljstva posle toga gubi, kao i sam smisao sporta.


Naravno postoje razna mišljenja kako o suplementima, tako i o steroidima. Donekle, kako neki smatraju, i suplementi se predstavljaju kao vid hemije. Navodno, zašto bismo unosili nešto putem praška što možemo i samom hranom? Ono što je stečeno prirodno kroz trening uz san i pravilnu ishranu ostaje za ceo život, dok ono stvoreno na brzinu, brže, nestaje kada se prestane sa treninzima.


Prečica do uspeha ne postoji, možda možete malo sebi potpomoći, ali nikada zaista nešto napraviti kao prirodno. Savest će vam biti čistija, a i telo „srećnije“. Ako zaista odlučujete da se sportom bavite onda se bavite time u pravom smislu te reči.

Srećno!


Tekst napisala: Ivona Đorđević

Objavljeno u Sportovi
ponedeljak, 06 jun 2016 13:12

Vratimo fizičko vaspitanje na fakultete!

Fizička aktivnost ne sme biti privilegija, ona mora biti dostupna svim članovima naše zajednice. Studenti Republike Srbije svesni su značaja fizičke kulture kao realne potrebe savremenog čoveka, što i pokazuje anketa studenata Fakulteta organizacionih nauka. Naime, 85% studenata koji su obuhvaćeni ovom anketom ima pozitivan stav prema tome da se fizičko vaspitanje vrati na fakultete kao izborni ili kao obavezni predmet. Koristim reč „vrati“, zbog činjenice da je nastava fizičkog vaspitanja uvedena u školskoj 1970/71. godini na svim fakultetima Univerziteta kao izborni predmet, ali se ugasila 90-tih godina zbog nedostatka materijalnih sredstava. Univerziteti u Srbiji bi trebalo da daju više na značaju fizičkoj kulturi kao neprocenjivom sredstvu za integralan razvoj mladih osoba, odbacivanje pojava delikventnog ponašanja, doprinos telesnog blagostanja, razvijanje motoričkih sposobnosti, razvijanje pozitivne slike o sebi, itd.

Opšti cilj je pre svega izgradnja zdrave populacije, sposobne da svoje slobodno vreme iskoristi za sopstvenu nadgradnju u toku, i nakon studenstskih dana.

Organizacija nastave fizičkog vaspitanja na fakultetima bi bila veliki poduhvat sa obzirom na predviđeni broj studenata, dostupnih sala, bazena. Smatram da nastava fizičkog vaspitanja treba da bude definisana kao obavezni predmet za sve godine studija, ali bi sadržaji, tj. programi nastave bili izbornog karaktera u zavisnosti od afiniteta studenata. Takođe, održavanje nastave bi bilo prilagođeno obavezama studenata, a nastava bi se odvijala u zakupljenim salama sportskih centara, škola, na bazenima i, kada to atmosferske prilike dozvoljavaju, na otvorenom. Naravno, na nastavi bi uvek bilo prisutno stručno lice, čija bi glavna funkcija bila obuka studenata u odabranoj aktivnosti(ma). Studenti bi birali sportove/aktivnosti u kojima žele da učestvuju, a među tim aktivnostima bi bile:

  • sportske igre (odbojka, košarka, fudbal, rukomet)
  • plivanje, vaterpolo
  • sportska, ritmička gimnastika
  • plesovi (narodni, društveni)
  • atletika
  • borilačke veštine

Države kod kojih se fizička kultura jako ceni, već ubiraju plodove svojih pametnih odluka. Treba naglasiti da u SAD, jedan aktivan građanin uštedi 500 dolara godišnje fondu za zdravstvenu zaštitu. Nameće se pitanje koliko bi se situacija poboljšala kod nas, ako znamo da je naša država na samom vrhu liste po procentu obolelih od kardiovaskularnih bolesti, a redovno bavljenje fizičkom aktivnošću je nesumnjivo dobra preventiva, a kod nekih drugih bolesti i kurativa. Navike za redovno rekreativno bavljenje fizičkim aktivnostima se stiču u mladosti i moja želja je da se uvođenjem ovih aktivnosti pokažu načini, sredstva i metode kojima se mogu služiti mladi i posle studenskog života, za njihov zdraviji i uspešniji život.

I na kraju, moramo se zapitati zbog čega se na fakultetima zaustavlja kontinuitet fizičkog vaspitanja (budući da je to predmet koji je zastupljen tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja)? Zašto bismo se odrekli mogućnosti da se fizički uzdižemo? I zašto bežimo u prostor u kome vlada samo umno usavršavanje? Čak su i stari Grci pre mnogo vekova uspevali da očuvaju jedinstvo duha i tela, a mi danas i pored neospornog civilizacijskog napretka, to ne uspevamo. Treba vratiti časove fizičkog vaspitanja na fakultete kako bi telesni razvoj predstavljao podlogu za napredovanje u odabranoj struci. Jer ako želimo da svet oko nas učinimo boljim, moramo početi od sebe!

Danica Janićijević, student treće godine Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Dobitnik nagrade za studenta godine na pomenutom fakultetu školske 2010/2011, kao i 2011/2012. godine.

Izvor: casopisinterfon.org

Objavljeno u Studentski život

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

eVrsac

KulturniCentarVrsac

parakvadvs

OklagijaRS

VrsacMOJKraj

TOV

ArchLAB

Cefix

PricajmoOTome

iserbia

edukacija

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

VAK

VrsacPlus

OpstinaVrsac