petak, 20 april 2018 18:03

Mali sportski vodič

Cilj sporta u suštini i jeste zabava, ali kada malo bolje razmislite i poželite da unapredite svoje mogućnosti, postoje brojne stvari koje biste trebali da znate, od pravilne ishrane, do prevencije povreda i postignuća željenih rezultata.


Ovih dana sam razgovarala sa profesionalnim kondicionim trenerom, kao i fizioterapeutom košarkaškog kluba iz Vršca, Marjanom Kardošem. Tokom naših razgovora i prolaska kroz temelje sporta i dobre forme, došli smo do poučnih zaključaka, kao i slaganja oko mnogih stvari. Kako sam u sportu punih dvanaest godina, a on čak duplo više od mene, ovakvi razgovori su me doveli do vrlo poučnih iskustva, kao i unapređenja u mom znanju na ovu temu.


U radu sa njim sam tokom godina naučila većinu onoga što je potrebno da znam o napretku i načinu mog rada. Odlučili smo da kroz ovih par razgovora na neki način sve to sumiramo i izvučemo celinu.

 

Zašto i koliko je važno baviti se sportom?
Sport kao i svaka vrsta fizičke aktivnosti pomaže u razvijanju i održanju opšte fizičke kondicije. Kroz sport čovek nauči da kontroliše svoje telo, a to mu može pomoći da se kontroliše i u drugim područjima svojih aktivnosti. Sport svojim sredstvima širi i socijalni duh, omogućava bolje međusobno poznavanje i razumevanje, veći interes i simpatije.

Ko se sve može baviti sportom i šta je najbitnije?
Sportom se mogu baviti sve “zdrave” osobe koje su prošle specijalistički lekarski pregled. Volja i ljubav su po meni dva najbitnija faktora. Motivi mogu biti različiti.

Čega se najviše trebamo držati da bismo došli do željenih rezultata?
Prva je disciplina. Zatim sebi postaviti određeni cilj koji želimo da ostvarimo. Uz pravilno vođen trening, adekvatnu ishranu i obavezan period odmora dolazi se do rezultata.

Koliko pravilna ishrana utiče na sposobnosti i napredak?
Ishrana sportista zavisi od sporta kojim se bave. Različiti sportovi iziskuju i različit unos kalorija. U nekim sportskim disciplinama, ishrana se stavlja čak i ispred samog treninga. Uz adekvatan unos proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala poboljšavamo svoje performanse, hranimo mišiće i skraćujemo vreme oporavka.

Da li je dobra atmosfera na treningu ključna za dobro odrađen trening?
Naravno, hemija koja postoji u radnoj ekipi ključna je za dobro odrađen trening ili meč. Moramo uzeti u obzir da svi imamo plus i minus faze.

Koliko česti treninzi, u toku nedelje, trebaju biti?
Taj proces zavisi od mnogo faktora: da li smo profesionalni sportista ili rekreativac, da li se sportom bavimo iz zdravstveno-medicinskih razloga ili iz ljubavi, zavisi od pola i uzrasta. Za sve važi jedan dan odmora u toku sedmice.

Trebamo li imati neke dane u toku kojih pravimo pauze ili takozvane “grešne dane”?
Našem telu potreban je odmor od psiho-fizičkog napora. Period regeneracije. Svi sportisti, čak i profesionalci dobijaju ili uzimaju “godišnji odmor”, period kada “pune baterije”.

Šta je najbitnije u prevenciji povreda i ostanka u dobroj formi?
Pre početka svake fizičke aktivnosti potrebno je telo pripremiti na “stres” koji sledi. Zagrevanje pred trening, istezanje nakon treninga ključni su elementi u prevenciji povreda. Naravno i odmor i period regeneracije.

Koja je po nama najvažnija stvar za dugogodišnji opstanak u svetu sporta?
Marjan: Pre svega trebamo da radimo ono što volimo, da pronađemo sebe u tome.
Ivona: Ljubav prema tvom sportu, vatra u tebi. Nikakav pad volje. I naravno dobro društvo uz koje je sve lakše.

Objavljeno u Razno
petak, 02 mart 2018 11:26

Kako da povratiš motivaciju?

Ulenjio si se... Ili više ne osećaš taj žar dok se baviš svojim voljenim sportom. Ali ipak ne želiš da prestaneš time da se baviš. Ne možeš da odbaciš taj sport jer bi se osećao kao da odbacuješ deo sebe. Razmišljaš o tome da kada si na terenu ili daš sto posto od sebe ili ne igraš. Kriza.


Svakom od nas se bar jednom desilo da prolazimo kroz taj krizni period u životu ili karijeri. Ništa ti se ne radi, a vrlo dobro znaš da je to loše. Počinješ da sumnjaš u ono što najviše voliš i ne možeš da veruješ da se to dešava. Zatvori oči i zamisli da više nikada to ne radiš, odnosno ne igraš svoj sport. Tada bi najverovatnije shvatio da to tako ne ide i da moraš da nastaviš.


Kad je najteže tad ustani, reci sebi “nije kraj, za mene tek sad počinje”. Izađi na teren i svom snagom pobedi loše misli, izbaci ih i ne puštaj ih da se ikada više vrate. Ne dozvoli im da ponovo budu tvoj protivnik sa druge strane mreže ili protivničke klupe. Ti si najbitniji, ničemu ne dozvoli da ti stane na put.


Napravi listu stvari koje voliš kod svog sporta i zašto si počeo da ga treniraš, oraspoložiće te. Probudi emocije i sećanja na lepe momente. Onda, nakon toga napravi listu toga šta te zapravo muči tj. sputava da nastaviš. Poradi na tim stvarima, pređi preko njih i ostavi ih daleko iza sebe, pa ih onda stavi na onu prvu listu lepih stvari kao nešto što si savladao, kao još jednu svoju veliku pobedu.


Takođe nikome ne dozvoli da utiče negativno na tebe, odnosno na tvoju ljubav prema sportu. Glavu gore, gledaj pravo i lagano pređi preko svih prepreka. Pokaži drugima, pa najvažnije i sebi da možeš ti to. Da se nikada nećeš predati, ma koliko ti trenutno bilo teško, nemoj pokazati slabost. Ti si gospodar na terenu.


Pobedi!

Objavljeno u Razno
petak, 09 februar 2018 17:40

Rekreativci vs profesionalci

Nije toliko bitno koliko se ozbiljno bavis nekim sportom, već da voliš da to radiš. U sportu je najvažnije da se ti osećaš dobro i opušteno, kao i da budeš srećan. Ako lagano počneš od toga, i daš sve od sebe, možda ti sport i ta ljubav u jednom trenutku preraste u posao, stekneš nova poznanstva i pojave ti se nove šanse i otvore razni putevi u životu.


Rekreativac, kao prvo, bio bi neko ko se sportom bavi radi sebe, da bi se zabavio. Neprofitabilno, odnosno to mu nije glavno opredeljenje u životu ili se ne takmiči ozbiljnije. Naravno da rekreativac može biti i neko ko redovno trenira, trudi se i daje sve od sebe, ali naravno to uglavnom radi zbog sreće, zdravlja, ili želje da nauči nešto novo. Biti rekreativac, ne znači ništa loše, niti da si loš u tom sportu, samouk i nedovoljno dobar za takmičenje. Možeš biti jako dobar sportista, ali da te turniri jednostavno ne privlače.


Profesionalac, sa druge strane, je neko kome je sport izvor prihoda, tj. osnovno zanimanje. Ovakvi sportisti imaju tačno organizovane dnevne rasporede treninga (koji su uglavom i više puta dnevno po par sati), određenu ishranu koja im najviše odgovara i omogućava da od sebe daju maksimum. U svome stučnom timu ima veći broj članova, specijalizovanih za određenu stvar koju trebaju pružiti sportisti. Profesionalci naravno, mogu biti i treneri.


Kada malo bolje pogledamo, tanka je linija između rekreativaca i profesionalaca, u sportskom pogledu (izuzev nekih malo manje ozbiljnih rekreativaca). Skoro svaki profesionalac ce u jednom trenutku nakon zavrsetka karijere postati rekreativac, tj postace ono od čega je najverovatnije i počeo.


Takođe u pogledu sportskih mogućnosti i veštini igre, svakako može postojati rekreativac koji je poprilično bolji od nekog profesionalca, i koji ga može pobediti. Jedino što verovatno nije takmičarski nastrojen, te ne spadaju u istu kategoriju sportiste.


Veliki broj ljudi sam taj pojam rekreativca vezuje za nesto losije, za nekoga ko možda čak i nije uspeo u sportu jer nije bio dovoljno dobar, pa sada igra za sebe. To je potpuno pogrešno. Nikoga ne treba podcenjivati, jer nikada ne znate kada neko može da vas iznenadi.
Kada vidite nekoga da se bavi sportom, na kakav god način pohvalite ga. U današnje vreme sve je manje mladih koji su spremni da izađu na teren i osete tu čaroliju u sebi.


Duh sportiste je živahan!

Objavljeno u Razno
petak, 02 februar 2018 11:37

Rodžer Federer- legenda i motivacija

„Biti legenda je lako, da bi postao ta legenda, potrebni su naporan rad i čista posvećenost.“ Nakon toliko godina bavljenja sportom, ovaj čovek skoro nikada nije posustao. Pre nedelju dana je u svojoj 36. godini života ostvario nešto što se na prvi pogled činilo nemogućim. Kada mu se dogodila prva povreda u njegovoj dugačkoj profesionalnoj karijeri, mnogi su bili spremni, baš zbog njegovih godina, da ga otpišu. Ali se vratio, osvojio je Australian Open, svoj 20. veliki Grand Slam (jedan od 4 najvažnija teniska turnira).


Takođe još uvek drži rekrode u najvećem broju osvojenih Vimbldona (8) i najviše uzastopnih US Opena (5). Više puta je bio proglašen i za najboljeg ATP igrača, kao i sportskom ličnošću godine u svojoj rodnoj Švajcarskoj. Proveo je preko 5 godina uzastopno na prvom mestu svetske rang liste u tenisu.


Tenis je počeo da igra u svojoj šestoj godini života, i kako je rastao, rano je krenuo da se probija u svetu tenisa. Osvajao je juniorski Vimblidon, kao uvod za ono što tek sledi. Već na juniorskoj listi probio se do prvog mesta. U prvih sto na ATP listi došao je još 1999. godine, da bi 2003. osvojio svoj prvi pravi Vimbldon, a 2004. dospeo na prvu poziciju na kojoj je ostao do 2008. godine.


U toku svoje karijere ni jednog svog protivnika nije shvatio olako i uvek je bio na visini zadatka. Svaki meč je svoja borba, jer nije ni toliko bitno pobediti ili izgubiti već uvek dati sve od sebe, bez obzira na to ko stoji sa druge strane mreže. Kao što je i sam rekao: „Ne bojim se nikoga, ali poštujem svakoga.“


Federer je, po mišljenju mnogih, najgraciozniji igrač na terenu, sa najpravilnijom i najčistijom tehnikom. Gledati ga na terenu se može uporediti sa umetnošću. On je tenis doveo do svojih „zlatnih godina“, tako što je interesovanje za njim znatno poraslo od kako je Federer stupio na scenu.


Sada zamisli, i on je nekada bio kao i ti. Gledao svoje uzore i maštao o tome kako će on jednog dana dospeti na taj veliki teren. Sada je na vrhu. Trud, rad i vođenje ka savršenstvu ga je zaista i dovelo do toga. A kada je odustao? I nakon toliko godina u njemu možeš videti tu neku vatru, koju svaki teniser u sebi oseti onda kada izađe na teren. On je tu vatru izneo svima, i sada nakon 30 godina se još uvek nije ugasila.


„There is no way around the hard work. EMBRACE it.“ (Ne postoji prečica oko napornog rada. Ceni ga) –Rodžer Federer

Objavljeno u Razno
petak, 26 januar 2018 16:09

Koji je pravi sport za mene?

Sport može biti itekako važan deo života. Sa sobom nosi puno pozitivne energije, pa samim tim i zdravlja, kao i vedrine u našim životima. Bavljenje sportom može znatno doprineti razvoju ličnosti, radnih navika, pa i želji za takmičenjem i težnji ka usavršavanju.

Naravno, ne može svakome svaki sport poći za rukom tj. ležati. Neki vole timski rad, dok neki više vole da zavise od samoga sebe. Razmisli dobro o sebi i svojim osobinama i kakvu bi ličnost voleo da izgradiš. Pokušaj da se vidiš u nekom sportu i kako bi se osećao dok ga igraš. Razmisli šta bi ti bilo zabavno, da li voliš adrenalin ili nešto opuštenije. Šta bi ti želeo da postigneš nekim sportom, da li bi to radio zbog takmičenja ili želiš da se njime baviš rekreativno?

  • Ako tražiš sport koji zahteva strpljenje, preciznost, hladnu glavu, da radiš sam i razmišljaš, za tebe su sportovi poput tenisa, golfa, streljaštva ili neke borilačke veštine. Držiš se perfekcionizma i voliš da imaš kontrolu nad situacijom.
  • Sa druge strane, ako si hiperaktivan i nikada nemaš mira, avanturista si i stalno tražiš neko zanimljivo, ludo društvo, probaj nešto poput trčanja, biciklizma, skijanja ili čak plivanja. A ako zaista imaš toliki višak energije, mogao bi probati i boks.
  • Ako si nezavisan i miran, ne želiš puno jurnjave i dinamičnog timskog rada, pokušaj da radiš jogu ili pilates. Ostani u dobroj formi i maksimalno se opusti, bez velikih odricanja.
  • Osećaj pripadnosti nekoj celini i zajedništva te ispunjava, pravi si timski igrač. Osećaš kako te tim gura napred i da budeš bolji. Voliš da se ponekad opustiš na terenu dok saigrač na trenutak „sređuje situaciju“ i veruješ da zajedno možete postići sve, da radite kao jedan. Za tebe su tu odbojka, košarka, fudbal, rukomet...
  • Ceniš umetnost i hteo bi da je pretočiš u nešto dinamično, aktivno. Držiš do sebe i imaš držanje i osećaj za ritam. Plesni podijum je tvoj teren.

Naravno, može se desiti da se jednostavno zaljubiš u neki sport, ma koliko god po ovome ne odgovarao tvojoj ličnosti. To nikako ne sme da te spreči. Onog trenutka kada ti osetiš da je to ono pravo za tebe, onda to tako i jeste.

Sportovi se lako mogu opisati svim tim osobinama, kada se zagledaš u njihovu dubinu, zaista ih možeš tako i posmatrati. Da ne ponavljamo uvek samo zdravlje, to svi znamo, ali sport može još mnogo toga pozitivnog učiniti za tebe. Kada odabereš ono pravo, što ti leži, jednostavno će ti i teški treninzi postati odmor i uživanje, i na neki način će postati deo tebe i nećeš znati kako bi bez toga. Sportom možeš postati i bolja osoba, u njemu se kriju i mnoge životne lekcije. Ako pregrmiš neki težak period na treningu ili takmičenju, naučiš da se boriš, ustaneš i uvek nastaviš još jače, tako ćeš i u bilo čemu drugom u životu nastaviti.

Probaj i uživaj.

 

Objavljeno u Razno
subota, 20 januar 2018 18:15

Treniraj dok ti idol ne postane rival

Zašto baš ti ne bi postao nova zvezda sporta?
Zamisli jednog da se dana sva deca ugledaju baš na tebe, zamišljaju se da su TI. Stojiš na terenu, na centru velike arene, dok hiljade ljudi uskliče tvoje ime. Pripremaš se da odigraš do sada neviđeni potez i uplivaš u novu pobedu. Još jedan turnir u nizu je tvoj. Kreću suze radosnice, još uvek nisi siguran da li je sve ovo samo san. Penješ se na „presto“ i dižeš pehar iznad glave. Gromoglasan aplauz.

Sve je moguće ako imaš veru u sebe. Kada si bio mali gledao si svoj omiljeni sport, verno bodreći najdražeg sportistu zamišljajući sebe u njegovoj ulozi. Kako bi to bilo lepo... Vučeš tatu za rukav i pitaš ga da te upiše na taj sport. Početak je kao igra, što je naravno i dobro i dokaz da zaista to i voliš da radiš. Rasteš i krećeš sve ozbiljnije da treniraš, imaš osećaj da se polako približavaš svom idolu iz detinjstva.

Onda u jednom trenutku ti kažu: „Treniraj dok ti idol ne postane rival.“ To je sasvim u redu i toga se treba pridržavati. Idol ti ne mora biti neki značajan sportista, možda je to baš i tvoj trener. Daje ti motivaciju to da ga sustigneš, da mu se suprotstaviš (u sportu naravno) na pravi način. Da mu zadaš težak zadatak da te pobedi i da se konačno osetiš da si dostigao visok nivo znanja u sportu koji voliš.

Imati idola je sa jedne strane dobro, ali i loše. Idol te vuče napred, natera te da se više trudiš, da postigneš to čemu težiš, ali kada stigneš do toga, šta tada? Ako težiš ka tome da budeš neka određena ličnost koja već postoji kao takva, teško ćeš to i zaista postići. Jer su se i veliki naučnici izdvojili po tome što su mislili drugačije od drugih i stvorili nešto novo. Tako je u svemu u životu, pa i u sportu. Naravno, postavi sebi cilj kakav želiš da budeš, drži se toga jedno vreme, ali i postani bolji od toga! Prevaziđi sve granice, a onda jednoga dana možda i ti postaneš nečiji idol.

 

Objavljeno u Razno
petak, 12 januar 2018 13:13

Ishrana- put do zdravlja

Red, rad i disciplina... hmm... Naravno, u sportu bi se trebalo toga pridržavati. Ne treba biti previše strog prema sebi i preforsirati se, ali se nekih pravila treba držati. Na primer kada je ishrana u pitanju, potrebno je biti što ozbiljniji, jer pravilnom ishranom se može doći do boljih rezultata, ali i lošom do gubitka mišićne mase i lošije fizičke spreme.

Veliki broj sportista, koji su ozbiljniji u onome što rade, treniraju svakodnevno ili čak po dva puta u toku dana (naravno, uz adekvatne pauze da ne bi došlo do preforsiranja), pa se telo prosečnog sportiste konstantno troši. Da bi održali svoje telo i mogućnosti, potrebno je hraniti se pravilno.

Evo nekoliko osnovnih, tj. bitnijih pravila i činjenica u vezi sa ishranom:

-Jedi umereno i napravi sebi više obroka u toku dana (5-6), da bi ravnomerno rasporedio unetu hranu.
-Ujutru doručkuj obilno da bi ubrzao metabolizam.
-Ubaci proteine u obroke (suplementi za profesionalne sportiste i one koji ozbiljno rade u teretani).
-Izbaci nezdravu hranu kao što su grickalice i gazirana pića (važi i za one koji se ne bave sportom).
-Jedi sat i po do dva pre treninga, da bi imao dovoljno snage na treningu (ako jedeš neposredno pre treninga, organizam će početi da vari tu hranu dok si na treningu i biće ti teže da daš sve od sebe).
-OBAVEZNO jedi nakon treninga, bez obzira na to kojim se sportom baviš. Jako je vazno da uneseš hranu koja sadrži proteine nakon treninga da ne bi gubio na mišićnoj masi koju si izgradio, jer kada telo više nema hranu koju može da troši, ono krene da troši sebe.

Koje namirnice da trošim pre treninga?
Nešto lagano poput:
-belanca, vocnih smoothie-ja, ovsene kaše, humusa, pite, salate, kikiriki putera, tosta... (ovo su samo neki od primera)

Koje namirnice da trošim nakon treninga?
Hranu koja sadrži proteine:
-jaja, ribu (najbolje tunu ili lososa), avokado, kikiriki puter, proteinsku čokoladicu, sir, orahe, lešnike i slično...Takođe, nakon treninga odmah možeš pojesti bananu (ovo su samo neki od primera).

Šta da jedem za bolji metabolizam? (važi za sve)
-zelenu salatu, krastavce, spanać, paradajz, lubenicu, jabuke, beli luk, zeleni čaj, limun...

*Ovakav način ishrane važi iskljucivo za sportiste rekreativce (koji se redovno bave sportom radi sebe) ili profesionalce (tamo gde je to navedeno). Nije poželjno da se ostali toga pridržavaju, jer se sportisti svakodnevno troše i potrebno im je mnogo više hrane u toku dana da sve to nadoknade i dodaju novu energiju za nastavak. Potpuno precizna ishrana zavisi isključivo od pojedinca i njegovog cilja, odnosno toga šta taj pojedinac želi da postigne. Postoje posebni načini ishrane za one koje žele da izgube kilažu i one koje žele da je dodaju, kao i za mnoge druge primere.

Kako stara izreka kaže: U zdravom telu, zdrav duh! Kada brinete i radite na sebi, sve možete da postignete. Srećno!

Objavljeno u Razno
utorak, 28 novembar 2017 15:54

Tajna uspeha- suplementi vs steroidi

Svi mi ljudi po prirodi težimo ka nekom vidu uspeha. Želimo da za nas to ostvarenje samo po sebi bude veliko i značajno, ali često zaboravljamo da je za to potreban trud. Tražimo lakša rešenja, odnosno prečice, kako bi do toga došli, ponekad zanemarujući posledice takvog ostvarenja.

U samom sportu postoje brojna, takoreći, pomagala koja ubrzavaju sam proces do željenog cilja. Naravno, ništa se ne dešava samo od sebe, ali opet korišćenje bilo kakvih sredstava je na neki način varanje. Nije bitno da li se neko sredstvo koristi samo radi ličnog zadovoljstva ili pak radi ostvarenja na nekom takmičenju, odnosno pokazivanju drugima.


Šta su suplementi?
Suplementi su delovi hrane. Prirodni su. Koriste se kao alternativni izvor proteina i oni deluju uz samo telo. Unose se iz jednostavnih razloga: jednostavnija priprema, mala količina nekog suplementa odgovara velikoj količini neke hrane (npr. ono što od proteina unesemo kroz 1kg mesa mogli bi da unesemo kroz 5g suplementa kreatina). Pogodni su za one koji nemaju puno vremena za brigu o ishrani, a treniraju. Vrhunski sportisti bi morali da unose suplemente različitih vrsta.
Naravno ni sa samim suplementima ne treba preterivati. Sve ono što njima možemo uneti, možemo i adekvatnom ishranom. Važno je posvetiti vreme i pažnju ishrani i svome zdravlju, samim tim nije u potpunosti u redu raditi to na lakši način, odnosno unošenjem suplemenata.

Šta su steriodi?
Steroidi su hormoni, veštački derivati, odnosno sintetički stvoreni (npr. testosteron koji je sam po sebi zadužen za dodavanje mišićne mase). Steroidi se ne mogu naći u prirodi, odnosno u hrani. Mogu da izazovu neželjene reakcije (neke trajne posledice, npr. uništenje kože, smanjenje prirodne sinteze nekog hormona u telu koji je unešen steroidom, propadanje organa...) i takođe da naruše zdravlje. Testosteron npr. kao jedan od steroida prisilno tera mišić da raste. Steroidi poboljšavaju performanse sportista, uvećavaju snagu i povećavaju izdržljivost. Naravno ne povećavaju spretnost, tj. vaše atletske veštine. Ubrzo se gubi sva snaga koja je stvorena unošenjem steroida.

Kada malo bolje razmislite, da li je vredno toga? Rano i bez potrebe narušiti sebi zdravlje, možda zbog nekog kompleksa ili nedostakta volje i truda. Da li bismo se kasnije zaista osećali dobro posle svega toga što ste uradili? Možda i da, ali sa druge strane i sami znate da ste prevarili sami sebe. Onda se svaki smisao dobro odradjenog treninga i zadovoljstva posle toga gubi, kao i sam smisao sporta.


Naravno postoje razna mišljenja kako o suplementima, tako i o steroidima. Donekle, kako neki smatraju, i suplementi se predstavljaju kao vid hemije. Navodno, zašto bismo unosili nešto putem praška što možemo i samom hranom? Ono što je stečeno prirodno kroz trening uz san i pravilnu ishranu ostaje za ceo život, dok ono stvoreno na brzinu, brže, nestaje kada se prestane sa treninzima.


Prečica do uspeha ne postoji, možda možete malo sebi potpomoći, ali nikada zaista nešto napraviti kao prirodno. Savest će vam biti čistija, a i telo „srećnije“. Ako zaista odlučujete da se sportom bavite onda se bavite time u pravom smislu te reči.

Srećno!

 

Objavljeno u Sportovi
ponedeljak, 06 jun 2016 13:12

Vratimo fizičko vaspitanje na fakultete!

Fizička aktivnost ne sme biti privilegija, ona mora biti dostupna svim članovima naše zajednice. Studenti Republike Srbije svesni su značaja fizičke kulture kao realne potrebe savremenog čoveka, što i pokazuje anketa studenata Fakulteta organizacionih nauka. Naime, 85% studenata koji su obuhvaćeni ovom anketom ima pozitivan stav prema tome da se fizičko vaspitanje vrati na fakultete kao izborni ili kao obavezni predmet. Koristim reč „vrati“, zbog činjenice da je nastava fizičkog vaspitanja uvedena u školskoj 1970/71. godini na svim fakultetima Univerziteta kao izborni predmet, ali se ugasila 90-tih godina zbog nedostatka materijalnih sredstava. Univerziteti u Srbiji bi trebalo da daju više na značaju fizičkoj kulturi kao neprocenjivom sredstvu za integralan razvoj mladih osoba, odbacivanje pojava delikventnog ponašanja, doprinos telesnog blagostanja, razvijanje motoričkih sposobnosti, razvijanje pozitivne slike o sebi, itd.

Opšti cilj je pre svega izgradnja zdrave populacije, sposobne da svoje slobodno vreme iskoristi za sopstvenu nadgradnju u toku, i nakon studenstskih dana.

Organizacija nastave fizičkog vaspitanja na fakultetima bi bila veliki poduhvat sa obzirom na predviđeni broj studenata, dostupnih sala, bazena. Smatram da nastava fizičkog vaspitanja treba da bude definisana kao obavezni predmet za sve godine studija, ali bi sadržaji, tj. programi nastave bili izbornog karaktera u zavisnosti od afiniteta studenata. Takođe, održavanje nastave bi bilo prilagođeno obavezama studenata, a nastava bi se odvijala u zakupljenim salama sportskih centara, škola, na bazenima i, kada to atmosferske prilike dozvoljavaju, na otvorenom. Naravno, na nastavi bi uvek bilo prisutno stručno lice, čija bi glavna funkcija bila obuka studenata u odabranoj aktivnosti(ma). Studenti bi birali sportove/aktivnosti u kojima žele da učestvuju, a među tim aktivnostima bi bile:

  • sportske igre (odbojka, košarka, fudbal, rukomet)
  • plivanje, vaterpolo
  • sportska, ritmička gimnastika
  • plesovi (narodni, društveni)
  • atletika
  • borilačke veštine

Države kod kojih se fizička kultura jako ceni, već ubiraju plodove svojih pametnih odluka. Treba naglasiti da u SAD, jedan aktivan građanin uštedi 500 dolara godišnje fondu za zdravstvenu zaštitu. Nameće se pitanje koliko bi se situacija poboljšala kod nas, ako znamo da je naša država na samom vrhu liste po procentu obolelih od kardiovaskularnih bolesti, a redovno bavljenje fizičkom aktivnošću je nesumnjivo dobra preventiva, a kod nekih drugih bolesti i kurativa. Navike za redovno rekreativno bavljenje fizičkim aktivnostima se stiču u mladosti i moja želja je da se uvođenjem ovih aktivnosti pokažu načini, sredstva i metode kojima se mogu služiti mladi i posle studenskog života, za njihov zdraviji i uspešniji život.

I na kraju, moramo se zapitati zbog čega se na fakultetima zaustavlja kontinuitet fizičkog vaspitanja (budući da je to predmet koji je zastupljen tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja)? Zašto bismo se odrekli mogućnosti da se fizički uzdižemo? I zašto bežimo u prostor u kome vlada samo umno usavršavanje? Čak su i stari Grci pre mnogo vekova uspevali da očuvaju jedinstvo duha i tela, a mi danas i pored neospornog civilizacijskog napretka, to ne uspevamo. Treba vratiti časove fizičkog vaspitanja na fakultete kako bi telesni razvoj predstavljao podlogu za napredovanje u odabranoj struci. Jer ako želimo da svet oko nas učinimo boljim, moramo početi od sebe!

Danica Janićijević, student treće godine Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Dobitnik nagrade za studenta godine na pomenutom fakultetu školske 2010/2011, kao i 2011/2012. godine.

Izvor: casopisinterfon.org

Objavljeno u Studentski život

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

ArchLAB

iserbia

VAK

edukacija

parakvadvs

KulturniCentarVrsac

TOV

PricajmoOTome

ClickMan

VrsacMOJKraj

VrsacPlus

Cefix

OpstinaVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

OklagijaRS