sreda, 08 mart 2017 18:10

Pa, nek' nam je srećan 8. mart!

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

         Prvi blog nakon skoro godinu dana započeću zapažanjem o sebi da sve što sam starija, postajem kritičnija prema svetu. Možda sam i uspela da izgradim kritičko mišljenje, a možda se samo zavaravam.

            Zašto baš tako počinjem, pored ovakvog naslova? Jednostavno je. Videli ste zašto baš danas u kom god da ste gradu, kojom god ulicom šetali - u vetru se osetio osmi mart. I ne samo u vetru - u kasama cvećara, poslastičara, butika, kineskih radnji, u novčanicima uličnih prodavaca koječega. Ne možete me osporiti da je danas dan velikoj većini poznat kao dan darivanja poklona bliskim ženama i čestitanja nekog praznika, a svakako i dan kada većina žena željno iščekuje ovakvu pažnju od muškaraca iz svog okruženja.

Ali šta većina zna o današnjem datumu i zašto se okrećemo prvenstveno trošenju novca da bismo ga proslavili? A, da, dan žena je.

Borba za ženska prava počela je pre tek sto godina, kada su žene rekle: Dosta je!

Dosta je da se prema meni odnose kao prema objektu, jer sam živo biće.

Dosta je da neko drugi odlučuje moju sudbinu.

Dosta je da sam svetu u kome živim - nebitna.

Dosta je.

 

           Problem koji vidim iznova svake godine jeste da kod nas nedostaje šibica aktivnizma muškaraca. Iz nekog razloga, popularno je mišljenje da je sramota biti "papučar" nego istinski poštovati žene koje su odabrali kao životne partnere, zatim svoje sestre i majke, i da je dovoljno kupiti poklon dva puta godišnje, 8. marta i za rođendan, kako bi one mislile da su brižni i da ih smatraju bitnima.

            Kao što je razlog zašto je patrijarhat i muška dominacija u muškim rukama, tako je i uslovno rečeno dozvoljavanje istih prava nama ženama na istom mestu. Feministkinje i feministi svesni su činjenice da društvu nema napretka ako je u vođenju istog uključena samo polovina njegove populacije, kao i da su ženska prava ljudska prava. Smatram da davanje poklona ženama, pa čak i njihovo očekivanje istih baš ovog datuma na neki način dozvoljava komercijalnom i konzumerskom društvu da skrene pogled sa apsolutno bitnih stvari koje su suština ovog dana - želimo da odlučujemo za sebe, bez kočnica, bez diskriminacije, bez osuda.


Želimo svoje živote u svojim rukama.

 

Iako je velika nepravda svesti ovu mukotrpnu borbu na svega stranicu, želim da istaknem kako je došlo do toga da se baš današnji dan slavi kao podsetnik na promenu paradigme društva današnjice u kojem vlada nejednakost među polovima.

 

1908

Po deklaraciji Socijalističke Partije Amerike, prvi Nacionalni dan žene (National Woman's Day - NWD) slavljen je širom Sjedinjenih država 28. februara. Do 1913, žene su slavile NWD svake poslednje nedelje februara.

1910

Ove godine, u Kopenhagenu je održana Internacionalna Konferencija Zaposlenih Žena. Predvodnica kancelarije žena Socijalno-demokratske stranke Nemačke Klara Zetkin, predložila je ideju Internacionalnog dana žena. Predložila je da se svake godine u svakoj državi na isti dan slavi Dan Žena da bi se dodatno označili njihovi zahtevi. Njen predlog jednoglasno je prihvaćen od strane 100 žena iz 17 zemalja prisutnih na konferenciji, koje su predstavljale unije, socijalističke partije, klubove zaposlenih žena - uključujući prve tri žene izabrane u finskom parlamentu.

1911

Nakon ove odluke, 1911. je Internacionalni dan žena poštovan po prvi put u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj 19. marta. Više od jednog miliona žena i muškaraca je prisustvovalo mitinzima koji su kao cilj imali ženska prava na rad, glas na izborima, pravo na obučavanje, na mesto u javnim kancelarijama i kraj svim vidovima diskriminacije. Međutim, manje od nedelju dana kasnije, 25. marta, dogodio se čuveni požar u firmi tekstila Triangle Shirtwaist Company koji je odneo živote više od 140 žena, većinom maloletnih imigrantkinja koje su radile u poprilično nehumanim uslovima koji se danas uglavnom povezuju sa istočnim zemljama. Veoma tragičan, ovaj događaj privukao je pažnju vlade Amerike na uslove rada, kao i na njihov zakon o regulaciji istog, što je takođe bila tema i narednih događaja povezanih sa Internacionalnim Danom Žena. Ove godine je takođe započet dvomesečni štrajk "Hleb i ruže" industrijskih radnika koje su većinom činile imigrantkinje i njihova deca.

1913-1914

Poslednje nedelje februara 1913, večeri kampanje za mir u Prvom svetskom ratu, žene u Rusiji proslavile su svoj prvi Internacionalni dan žena. Iste godine, u kasnijim diskusijama, ovo obeležavanje prebačeno je na 8. mart, datum koji je ostao obeležen kao Internacionalni dan žena do današnjeg dana. Naredne godine su se žene širom Evrope okupljale na mitinzima čije su kampanje bile protiv rata i izražavanje solidarnosti sa ženama. Jedan od primera jeste i marš od Bou do Trafalgarskog trga u Londonu, za pravo glasa žena, kada je Silvija Pankhurst uhapšena na svom putu da priča na ovom mitingu.

1917

Poslednje nedelje februara, Ruskinje su počele štrajk za "hleb i mir" kao odgovor na preko 2 miliona smrti ruskih vojnika u Prvom svetskom ratu. Iako su iskusile otpor tadašnjih političkih čelnika, car je četiri dana kasnije bio primoran da abdicira i privremena vlada dodelila je ženama pravo glasa. Datum ovog štrajka bio je 8. mart po Gregorijanskom kalendaru.

1975                            
Ovo je godina kada su Ujedinjene Nacije po prvi put proslavile Internacionalni dan žena.

1996
UN je ove godine započela kampanju godišnjih tema. Prva je bila "Slavljenje prošlosti, planiranje budućnosti",  zatim "Žene na Mirovnom stolu", "Žene i ljudska prava" i 1999. "Svetski dan bez nasilja nad ženama".  Ovogodišnja tema je "Žene u promenljivom svetu rada: Planeta 50-50 do 2030."

2000
Početkom novog milenijuma, aktivnosti povezane s Internacionalnim danom žena stale su u mnogim zemljama. Feminizam je postao "jučerašnja vest". Bici nije bio kraj i trebala joj je nova šibica. 

...imate li upaljač možda?

Pročitano 963 puta
Alena Delkić

Budući inženjer i dizajner. Zaljubljenik u univerzum.

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

OpstinaVrsac

ClickMan

VrsacMOJKraj

eVrsac

VAK

TOV

OklagijaRS

VrsacPlus

parakvadvs

edukacija

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

iserbia

PricajmoOTome

Cefix

ArchLAB