Napomena: tekst je namenjen prevashodno brucošima, ali to ne znači da ne može poslužiti I starijim kolegama. Takođe, budite slobodni da sa nama podelite svoja iskustva i savete :)
 
E pa, dragi brucoši, prošlo je prvih mesec dana vašeg samostalnog života. Verovatno se još uvek prilagođavate saobraćajnim gužvama, ishrani u menzi, pravite ekipu s kojom ćete provesti naredne četiri godine u najrazličitijim dogodovštinama, od kojih se brojnih nećete sećati, ali će postojati audio-vizuelni tragovi kao fantastičan materijal za ucenjivanje. Ali, o tome neki drugi put.
 
Sada stvari počinju da bivaju ozbiljne – otvorena je sezona kolokvijuma. Naravno, budući da ste vi bili vredni, išli na sva predavanja i vežbe, hvatali beleške, posle svakog časa podvlačili pređeno gradivo, sada treba samo da ponovite sve i spremni ste da razvalite. Važi. Na nekoj drugoj planeti. Doduše, možda ima i ovakvih primeraka, neću da grešim dušu, ali više su na nivou statističke greške. Velika većina je, da se tako narodski izrazim, “ko puštena s lanca”, što je potpuno normalno i prirodno, da se razumemo. Ali, prijatelji, vreme je da se žurke stave na pauzu  i da se dohvatite knjiga i skripata i da učite dok vam oči ne pobele, jer ne postoji drugi način da spremite 5,6 kolokvijuma koje vam zguraju u 10 dana. (Kad krenete da spremate kolokvijume 2 dana ranije – ne nadajte se nekim dobrim ocenama, ciljajte prolaz, a ako bude više, odlično!)  A kad glava krene da pada od umora, postoje 3 potencijalna rešenja:
 
1) Jedno lonče od po’ litre jake kafe
2) Kao Ćićo zovete ove iz Guarane da vam dovezu cisternu pod prozor pa sprovedete crevo do radnog stola
3) Zovete nekog da vas poliva vodom na svakih 10 minuta kad zaspite nad knjigom 
 
Šalu na stranu, zaista preporučujemo da se potrudite da redovno prelazite gradivo. Ali pošto znamo da su šanse da nas poslušate minimalne, evo nekoliko saveta kako da preživite ovaj period. 
 
1) Napravite plan učenja i držite ga se k’o pijan plota, možete sebe nagraditi nekom čokoladicom nakon svakog završenog zadatka
 
2) Ugasite televizor, kompjuter, zvuk na telefonu I INTERNET,  a ako ne možete da izdržite bez telefona ni 5 minuta, sklonite ga u drugu sobu. Uklonite sve što može da vam ometa pažnju
 
3) Probajte da pustite muziku za koncentraciju da tiho svira, možda će vam prijati. Smatra se da klasična muzika, pogotovo dela Mocarta, pozitivno utiču na koncentraciju, ali ako niste ljubitelj klasike, probajte neke klavirske instrumentale, ili možda ovaj 24/7 mix, bitno je samo da muzika nema reči. 
 
4) Pravite pauze od 5 minuta na svakih 45 minuta učenja. ALI SAMO 5 MINUTA. Za to vreme možete da se protegnete, prošetate po sobi, pojedete voćku ili legnete na krevet i žmurite da vam se oči odmore.
 
5) Napravite i jednu veliku pauzu od sat ili dva, u zavisnosti od plana iz prve tačke, koju bi najbolje bilo da iskoristite za šetnju ili trening. Tako ćete izbaciti sav stres i negativnu energiju 
 
6) Pijte puno vode i jedite redovno, pogotovo voće
 
7) Ležite rano. Znam da vam je ovo, pored isključivanja neta, najbolnija tačka, ali za  visoku produktivnost najbitniji je san. Možda mislite da možete da vežete nekoliko dana da spavate po 2 sata, ali dugoročno, takav ritam je užasno štetan za organizam. Sastaviće vas pre ili kasnije pa ćete spavati po 17 sati i opet ćete biti umorni. 
 
I šta god da se desi, izbegavajte bilo kakve suplemente za bolju koncentraciju i slično, što studenti masovno kupuju u kriznim periodima. Poslušajte bar 4 od ovih 7 saveta i biće sve ok. 
 
I ljudi, ne brinite, ovo je ništa u poređenju sa januarom, tu stvar počinje da se lomi.    
 
Objavljeno u Blog
ponedeljak, 25 septembar 2017 10:36

Brucoški blamovi: gradski prevoz

Dragi brucoši, bliži se taj trenutak kada ćete napustiti zavičaj i toplo porodično gnezdo i otisnuti se u pustolovinu poznatu kao studentski život. Bilo da pripadate grupi onih koje Vršac „smara“ i jedva čekate da odete ili ste pak uplašeni zbog ovih velikih promena koje vas čekaju, u jedno budite sigurni-studentski život je definitivno najbolji period života. Ali o tim ozbiljnim temama ćemo drugi put. Ovog puta pričamo o nečemu što bi vam malo ko govorio.
 
Elem, kao neko ko je dogurao do četvrte godine fakulteta, i to ( nije da se hvalim)  prilično uspešno, što je, uzevši u obzir moju urođenu trapavost i nesnalažljivost u izvenim situacijama, potpuna misterija (videćete u nastavku), odlučila sam da sa vama podelim neka svoja ne tako slavna iskustva života u Beogradu i da pokušam da vam olakšam ovaj tranzitni period. Prvo i osnovno što bi trebalo da znate jeste da se gafovi uvek i svima dešavaju i počnite da se navikavate na to i da gledate stvari sa smešnije strane. Lakše je, verujte mi.
 
  • GRADSKI PREVOZ
Neprijatelj #1 svakog mladog čoveka koji iz provincije dođe u prestonicu. 
 
 Koliko god često da ste dolazili u Beograd i koliko god ga poznajete (ili mislite da ga poznajete), šansa da se izgubite je obrnuto proporcionalna šansi da seniorska reprezentacija Srbije postane svetski prvak u fudbalu. Dakle, jasno vam je na šta aludiram. To gubljenje može da podrazumeva da ste promašili autobus/tramaj/trolu ili da ste seli u dobar prevoz, ali u pogrešnom smeru, pa čak i samo da ste sišli na pogrešnoj stanici. Svakako, panika koja krene da vas trese i znoj koji vas obliva u tom trenutku su užasno jezivi, pogotovo ako vam se tako nešto desi u kasnim večernjim satima ili ako žurite na jutarnje predavanje. 
 
Međutim, čak i ako uspete da ubodete i tačan prevoz i smer i da znate stanicu na kojoj treba da siđete, u Beogradu postoji još jedan problem. RADOVI. Iz nekog meni krajnje nepoznatog razloga, vlasti u prestonici vole početkom juna da raskopaju pola grada i, normalno, to ne završe do oktobra. Što će reći:
 
  • ukinu se određene linije (ako ste srećković kao ja, upravo one kojima idete na faks) ili;
  • izmene se trase prevoza koje koristite pa se šlogirate kad završite na petom kraju grada;  
  • stvore se neopisivi saobraćajni čepovi i gužve pa, recimo, od Pravnog fakulteta do Slavije idete 15 minuta pa od Slavije do Autokomande 25, iako bi vam inače trebalo duplo manje vremena;
  • kao da sve ovo nije dovoljno loše, ako, ne daj bože, padne kiša pa se od tih raskopanih ulica napravi blato do kolena = katastrofa.
 
Naravno, postoje i neke vanredne situacije, da recimo nestane struje pa tramvaji stanu  i nastane kolaps ili, još gore, da vam se pokvari prevoz.  Meni se jednom pokvario tramvaj na sred Slavije, a napolju- kijamet...kažem ja, srećković.
 
Elem, još jedan problem gradskog saobraćaja je što su prevozi uglavnom toliko krcati da ne možete da uđete u njih. Bukvalno. Pa čekate sledeći. Ili se gužvate među 1000 ljudi, a vazduha nema jer su, ako je zima, prozori zatvoreni i grejanje uključeno na maksimum, ili ako je leto, napolju ima 35 stepeni a unutra 40. Ali, ruku na srce, nije tako stalno, ja vam pričam o najgorim scenarijima čisto da vas pripremim. Istini za volju, dođe nekad i polu prazan autobus, nekad čak i nov, čist i to. Mislim, dešava se.
 
Ako već pričamo o prevozu, moramo spomenuti i najomraženije likove u istom-fantome (čitaj, kontrolu). Najviše operišu početkom meseca. Tako recimo dolazi bus na stanicu, uđe gomila nekih ljudi među kojima i ta fantomska trojka koja volšebno vadi aparate za kontrolu i samo odjednom čuješ onu jezivu rečenicu: „KONTROLA U PREVOZU, MOLIMO PRIPREMITE SVOJE KARTE“. Mučenici koji nemaju kartu u trenutku preblede, krenu da se guraju ka vratima, beže ko od kuge na drugu stranu busa, ali ako ne uspeju da uteknu, popiju kaznu i bivaju izbačeni iz prevoza. Ima doduše i finih kontrolora, pa te samo zamole da siđeš na sledećoj stanici, bez kazne i to. Svakako, oni su baksuzi i ako imaš neki kolokvijum/ispit nije dobro da ih sretneš.
 
  • PRIMERI
 
1.Oktobar 2014, prvi vikend mog brucoškog života. Cimerka i ja otišle kući jer nam je već prva nedelja faksa izgledala prestrašno. Vraćamo se u Beograd vozom, sa koferima težim od nas i gomiletinom stvari koje bespotrebno vučemo sa sobom. Loša navika koju i danas imam. Elem, kao da nije dovoljno što imamo te preteške kofere, naše familije, uplašene da smo gladne, strpaju nam po 2 velike torbe krcate hranom, dovoljno da nahrani bataljon vojske. Sa tim bagažom, nas dve treba da promenimo 2 busa da bismo stigle do stana. Jedan od tih autobusa je ozloglašena 26, prilično raspadnuta, ali to vozačima ne smeta pa lupaju po gasu k’o blesavi. Plan je sledeći-cimerka ulazi prva, ja dodajem stvari pa ulazim za njom. Vrata se za mnom nisu ni zatvrorila, „Miško“ dade gas, a mi sa svim stvarima popadasmo po autobusu. Ona razbila koleno, ja lakat, pukle kese, prosule se činije sa hranom po busu-dakle, havarija! Pola busa se smeje, a druga polovina nam pomaže da skupimo sve. Stižemo do naše stanice, plan isti: ona izlazi, ja dodajem stvari, ali „Miško“ zatvara vrata meni pred nosom i daje gas! Ja se iz petnih žila proderem da stane na sred ulice i izlećem iz prokletog busa psujući mu sve po spisku. Godinu dana nakon toga nisam ušla u autobus 26.
 
2.Prva nedelja faksa, dolazi mi kuma iz Novog Sada na neko takmičenje koje se dešava na mom faksu i ja treba da je sprovedem. Zaboravljam da je nedelja i da prevozi idu ređe. Kasnimo. Na stanicu dolazi tramvaj 9L, to je super, on ide do Slavije pa ćemo odatle na neki bus do Voždovca. Ulazimo mi u taj tramvaj, ali on ne ide kuda sam ja mislila da će ići. Kontam ok, ovuda se njime nikad nisam vozila, ali sigurno je to to. Međutim, prelazimo Železnički most, dolazimo do Ušća, meni i dalje ništa nije jasno. Pitam jednu gospođu: „Izvinite, kad će Slavija?“ Žena me tužno pogleda i kaže: „Ovaj ide u Blok 45, Slavija je u drugom smeru“.  
 
3.Ponedeljak, idem na prvi kolokvijum u životu. Kiša lije k’o iz kabla, potop k’o u Bibliji. Propuštam prvi bus jer ne uspevam od gužve da se ukrcam. Kao za baksuz, već 10 minuta drugog busa nema. Počinje panika, zakasniću. Kišobran ne pomaže, pokisla skroz. Konačo, 5 minuta kasnije stiže bus, ukrcavam se. Kod „Franša“ ulazi fantomska trojka - kontrola. U JEBOTE, POČETAK MESECA. Naravno da sam zaboravila da uplatim bus plus. Šta mislite, ko je to bio izbačen iz autobusa sa sve kaznom od 8000 dinara? Pogađajte triput. Sreća pa sam krenula sat vremena ranije i što je iza mog išao još jedan bus. I baksuzima u inat, dobila 10 na kolokvijumu.
 
Šta je poenta ovog teksta? Nemam pojma. Ali ću se poslužiti rečima Milana Gutovića: „Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi. A čim ne škodi, znači da koristi“. Ako ništa drugo, možda sam uspela da vas nasmejem. 
 
Objavljeno u Studentski život
četvrtak, 08 septembar 2016 10:46

Novosadski vodič za brucoše

Dobro nam došli, brucoši!
 
Kad kažem brucoši, mislim na mlade ljude koji izgubljeno lutaju po Kampusu* tražeći, kao, neke informacije preko telefona, al 'zalud, nigde ništa praktično objašnjeno.
Sećam se kada sam ja, ne tako davno, bila mali, izgubljeni brucoš, bačena u kampus pod parolom ''snađi se''. Pa u sred septembarsko/oktobarskog roka, cimaj sestru, cimaj ovog druga, cimaj onu drugaricu za informacije... Pošto ni na google-u nisam našla potrebne  informacije, odlučila sam da lutam i sama potražim šta mi je potrebno.
Srećom, Novi Sad nije toliko veliki i brz kao Beograd. U Novom Sadu uglavnom imaš sve na jednom mestu ili je smešteno jedno blizu drugog. Ali, svakako je potrebno da ti neko lepo objasni gde se šta nalazi.
 
Pa, da počnemo!
 
*Kampus - univerzalni naziv za deo Novog Sada gde se nalazi većina fakulteta, menze i ostale studentske ustanove
 
 
Menze(ili, da lepše zvuči, studentski restorani)
 
U Novom Sadu postoje zvanično 3 studentska restorana.
 
''Restoran 1'' se nalazi na Bulevaru Mihajla Pupina br. 18-20. Popularan naziv koji studenti koriste za njega je ''Bulevar'' ili ''Menza u centru''.
Da li vam znači nešto ako napišem Bulevar Mihajla Pupina? Ne baš, rekla bih. Ne poznaju svi najbolje Novi Sad po nazivima ulica, uglavnom se objašnjava po nekim značajnim ili popularnim mestima. Okej, možete da pogledate na Maps-u, ali da vam uštedim vreme. Bulevar Mihajla Pupina je ona široka ulica koja vodi od centra(recimo od Zare ili samog Bazara) do Varadinskog mosta(znate, onaj šareni most što noću sija u duginim bojama - ''Varadinska duga''). Do ove menze možete doći autobuskim linijama 3 i 9.
 
Što se tiče same menze, ona se nalazi bliže mostu, preko puta Dunavskog parka. O ponudi i usluzi ovog restorana iz priče znam da nije ništa mnogo drugačija od ostala dva restorana. Iz ličnog iskustva ne mogu ništa reći, jer svaki put kada sam otišla do te menze, bila je zatvorena. Lucky me. Uglavnom, to je manja menza, koja počinje sa radom krajem jeseni. U slučaju da živite u Petrovaradinu, Starom gradu ili na Podbari, ta menza vam je najbliža. U drugim slučajevima, tu su dve menze smeštene u samom Kampusu.
 
''Restoran 2'' je najveći studentski restoran sa kapacitetom od oko 10000 obroka dnevno. Poznatiji je pod nazivom ''Velika menza''. U ovoj menzi postoje tri linije, dve u prizemlju i jedna na spratu. Pod pojmom ''linija'' se podrazumeva put  od ulaza do hrane, najprostije rečeno. Postoje predrasude da  je u liniji 1 najbolja hrana. Zapravo sve dolazi iz iste kuhinje, a redovi su napravljeni da bi se smanjila gužva. Po mišljenju studenata iz moje okoline, najukusnija hrana se služi početkom obroka. Treća linija se otvara po potrebi kada je baš velika gužva, uglavnom za vreme ručka. Što se tiče kvaliteta hrane, sasvim je u redu, ponekad je manje ukusno, ponekad bih tražila porciju više, to je individualno. On podrazumeva mogućnost izbora: glavno jelo, supa ili čorba, salata, hleb i slatkiš/sokić/voće.Možete kombinovati, možete uzeti samo jedno, kako želite. Bitno je samo da imate karticu i žeton za pribor. 
 
Ovaj studentski restoran se nalazi u Ulici dr Sime Miloševića br. 2. Ali opet, pretpostavljam da vam ovo ne znači puno. Najjednostavnije rečeno, u moru zgrada sa fasadom od crvene opeke pored samog Kampusa, nalazi se Velika menza koja se razlikuje od drugih sličnih zgrada po velikoj reklami za Ultru. Ne možete pogrešiti. Pored te menze se nalaze studentske ustanove kao što je npr. Dom zdravlja, ali i studentski domovi ''Slobodan Bajić'' i ''Veljko Vlahović''.
 
''Restoran 3'' je takozvana Mala menza. Ona se nalazi na kraju Kampusa, tačnije iza PMF-a, kada se prođe FTN, a ukoso od Visoke Poslovne škole. Razlika od Velike menze je u samom nazivu. Ova menza ima manji kapacitet obroka i mesta, ali po mom mišljenju, ima mnogo ukusniji i raznovrsniji izbor hrane. Opet kažem, to je individualno. Još jedna od razlika jeste u tome što na kraju obroka, u Velikoj menzi samo stavite tacnu sa priborom na pokretnu traku i sačekate žeton, dok ovde odvajate posebno tanjire, činije i pribor i istresete tacnu pa tek onda stignete do žetona. O ljubaznosti tetkica(kako ih ja zovem) neću da pričam. To je priča za sebe i zavisi od položaja kosmičkih pojava i ustajanja na levu ili desnu nogu. :)
 
Do Kampusa možete stići autobuskim linijama 1, 4, 8, 9, 11, 13.
 
RADNO VREME
 
Mala menza počinje sa radom krajem avgusta, dok Velika menza počinje početkom septembra.
 
Doručak: 07:00-09:00
Ručak: 11:00-15:00 (u Maloj menzi puštaju ranije)
Večera: 17:00-19:00 (u Maloj menzi počinje u 17:30)
 
Vikendom u menzi možete otići na ručak, dok je večera za poneti.
 
BLAGAJNA ISHRANE
 
Iza Velike menze nalazi se čuvena Fontana kod koje se skupljaju studenti, kao i prostorije gde vadite karticu i žeton i uplaćujete obroke - blagajna ishrane. Jedna od propratnih informacija je to da je minimalan broj obroka deset mesečno, dok je u trećoj dekadi meseca moguće uplatiti manje obroka. U slučaju da ne iskoristite sve obroke u toku meseca, oni će se preneti u sledeći mesec. Uslov za to jeste da u toku meseca nakon uplate iskoristite bar jedan obrok. Jedini izuzetak je mesec jul, rok za trošenje preostalih obroka, nakon čega se stanje na kartici anulira.
 
Brucoši mogu koristiti menzu od početka oktobra. Sam proces pravljena kartice je pomalo dosadan i ume se odužiti. Vodite računa o tome da blagajna ishrane radi od 07:00 do 13:00 radnim danima. Početkom oktobra su ogromne gužve, pa pokušajte da iskombinujete radno vreme studentske službe na fakultetu sa radnim vremenom blagajne ishrane. Zbog čega da pazite sve na to? Jednostavno da biste što brže završili sa tim, jer su gužve ogromne!
 
Prvo morate otići do blagajne ishrane i uzeti karton koji ćete zatim popuniti svojim podacima i podacima svojih roditelja. Pazite koji karton uzimate, možete uzeti zahtev za izradu kartice studenata koji su na budžetu, studenti čije je prebivalište u Novom Sadu(koji imaju pravo samo na ručak) ili samofinansirajućih studenata. Zatim idete do studentske službe vašeg fakulteta i zatražite overu te papirologije koju ste prethodno popunili potrebnim podacima. Nakon toga se ponovo vraćate do blagajne ishrane gde, kada stignete na red, prilažete overene papire i indeks. Tu će vas fotografisati malom kamerom koju smo svi kad-tad koristili za skype, što je svim studentima zanimljivo. Nakon uplaćenih 2200 din. za karticu i 1000 din. za žeton, završili ste sve što je trebalo tog dana. U roku od dva dana možete preuzeti karticu. Ona se preuzima u zgradi pored, ali to će vam jasnije biti na licu mesta.
 
Naravno, ne bi student bio student kada se ne bi snalazio. Tako se za karticu snalaze studenti koji nisu na budžetu. S obzirom na to da su obroci za samofinansirajuće studente nešto skuplji od drugih, studenti su se ipak snašli da prođu jeftinije. Naime, kolege koje su na budžetu i koje ne žele da se hrane u menzi ili su izgubili status budžeta, odustali od fakulteta itd, uglavnom izrade karticu na svoje ime i prodaju je studentima koji nisu na budžetu. Zapravo je zabranjeno korišćenje tuđe kartice, međutim zbog ogromne gužve, tetkice ne proveravaju svačiju fotografiju i  podatke, čak ponekad kada vide da npr. muško ima karticu ženske osobe, umeju da prokomentarišu da se dečko prolepšao/promenio. Takve ponude ćete uglavnom naći na društvenim mrežama.
Stanje obroka na kartici se može proveriti u menzama na računaru koji stoji kod početka redova.
 
Cenovnik obroka:
-za studente na budžetu: doručak 40, ručak 72 i večera 59 RSD;
-za samofinansirajuće studente: doručak 105, ručak 225 i večera 185 RSD.
 
O svemu se dodatno možete informisati na šalterima studentske službe. Nemojte se stideti ili plašiti da pitate. Vaše je pravo da pitate, a njihova obaveza da vam odgovore i pomognu. U svakom slučaju, nas uvek možete kontaktirati za sve nejasnoće!
 
campus
Mapa Kampusa
 
 
Legenda:
1 - Rektorat
2 - Poljoprivreni fakultet(glavni ulaz)
2a - Poljoprivredni fakultet(parking)
2b - Poljoprivredni fakultet(stočarski paviljon i ulaz 3)
2c - Poljoprivredni fakultet(ratarski paviljon i ulaz 2)
2d - Poljoprivreni fakultet(hemijski paviljon, spojen sa Tehnološkim fakultetom)
3 - Tehnološki fakultet(glavni ulaz)
3a - Tehnološki fakultet
4 - Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
5 - Spavaonica
6 - Fontana
7a - Velika menza
7b - Mala menza
8 - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata
9 - Blagajna ishrane(u prizemlju)
10 - Studentski dom ''Veljko Vlahović''
11 - Studentski dom ''Slobodan Bajić''
12 - FTN - Fakultet tehničkih nauka
12a - FTN - kula
13 - Pravni fakultet(glavni ulaz)
14 - Filozofski fakultet(glavni ulaz)
15 - PMF - Prirodno-matematički fakultet
16 - ''Plantland''
17 - Visoka poslovna škola
18 - Centar za fizičko vaspitanje
19 - Ekonomski fakultet
20 - Studentski tereni za fudbal, odbojku, rukomet i tenis
21 - Teniski centar
Objavljeno u Studentski život

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VAK

ClickMan

OklagijaRS

parakvadvs

KulturniCentarVrsac

PricajmoOTome

ArchLAB

iserbia

eVrsac

VrsacPlus

OpstinaVrsac

VrsacMOJKraj

edukacija

TOV

Cefix