subota, 14 april 2018 11:14

NEMOJ NIKADA DA ODRASTEŠ

Sigurno ste se nekada zapitali zašto se ova rečenicatoliko ponavlja. Zašto je toliko bitno da zauvek u nama postoji dete koje nikada neće da odraste? Svako ovo shvata na drugačiji način, ali jedno je sigurno – odrastanjem se određene stvari gube i određene lekcije zaboravljaju. Bez njih, ostajemo samo odrasli ljudi, slični milijardama odraslih ljudi. Stalno žurimo, nervozni smo, pijemo previše kafe i jedemo premalo sladoleda. Ipak, ako u sebi zadržimo makar čupavi pramen kose jednog veselog deteta, ne moramo da budemo slični nikome. Možemo da se smejemo glasnije, volimo jače i, naravno, jedemo više sladoleda.

Oduvek nam svi govore da treba da slušamo starije od sebe, da oni imaju više životnog iskustva i mogu svačemu da nas nauče. To je šablon po kome se živi. A šta je sa mlađima od nas? Da li i oni mogu da nas nauče nečemu? Možda nikada niste razmišljali o tome, ali ja jesam. I shvatila sam da nas deca mogu naučiti mnogo važnijim stvarima, nego mnogi stariji ljudi.

Manje brini oko nepotrebnih stvari, a više se smej.Nije svaki trenutak života veseo i šaren, ali ako kroz život ideš sa širokim osmehom, biće ti lakše. A pogotovo nemoj da se nerviraš oko stvari koje ti nisu važne. Za par meseci ili godina smejaćeš se samom sebi zato što si dopustio da te ovakve stvari izbace iz takta.

Iskoristi svaki trenutak koji ti život pruža.Život odraslih je često dosadan i monoton, često se zapada u rutinu i čini se kao da je vrlo teško da se svaki trenutak gleda sa pozitivne strane. Ipak, ovaj trenutak je sve što imaš. Uskoro ga više neće biti. Zato se potrudi da ga zapamtiš, i to na što lepši način.

Stalno uči nove stvari. Svi znamo da deca postavljaju mnogo pitanja. Zašto je Zemlja okrugla, zašto je Sunce žuto i zašto nije dobro jesti previše slatkiša? Sve ih to zanima. Zbog čega si dopustio sebi da sva tvoja radoznalost i sva tvoja pitanja nestanu? Nemoj mi reći da nemaš vremena, da ne želiš da smetaš ili neki slični izgovor koji svi odrasli upotrebljavaju.

Voli. Ako ne možeš da voliš kao dete, onda nemoj da voliš uopšte. Možda se nekada i ne slažeš sa svima što neko radi, sa određenim stavovima i mišljenjima, možda nekada i ne razumeš sve što taj neko radi, ali i dalje voliš, jer tako treba da se voli. Bez obzira na sve suprotnosti i različitosti. Tako voliš ako u tebi još uvek postoji dete.

Uvek pomaži drugima. Da li se sećaš kada si u vrtiću vezao pertle drugu koji to još uvek nije naučio? Nije bilo teško, ali si ti bio vrlo srećan jer si učinio da neko drugi bude srećan. Gde je sada to nestalo? Zašto ponovo nemaš vremena? Možeš da budeš dobar čovek, samo ako si u glavi i srcu još bolje dete.

Usudi se da sanjaš. Decu ne zanima ako drugi misle da su njihovi snovi nerealni ili čudni. Znaš li ko su svi astronauti, vatrogasci, balerine, piloti ili glumci? To su zapravo deca koja nisu prestajala da sanjaju i koja su te „nerealne“ ili „čudne“ snove ostvarila. Zašto onda to ne bi mogao ti?

Prihvataj ono što možda i ne razumeš. Deca ne osuđuju tuđe izbore i odluke. Njima nije bitno koja je boja tvoje kože. Ni koji automobil voziš. Ni koga voliš, ni zašto se oblačiš kako želiš, ni zašto si takav kakav jesi. Vremenom ljudi zaboravljaju ovu, možda najvažniju lekciju i postaju ono što su govorili da nikada neće postati.

Da li te je ovo što si pročitao/la  navelo da makar malo razmisliš o pravim vrednostima, dobrim osobinama i onome šta je važno u životu? Da li ćeš sada probuditi to dete u tebi koje je odavno zaspalo?

Objavljeno u Blog
četvrtak, 15 mart 2018 13:56

Čemu nas je naučio Mali Princ

Jedna priča o dečaku koji vam može biti prijatelj bilo da imate 7 ili 77 godina, uspela je da makar na trenutak svima stavi ružičaste naočare koje pružaju lepši pogled na svet i život. Koliko god puta da je pročitate, uvek će vam biti jednako draga, a ovo su neke od najvažnijih stvari kojima nas je naučio ovaj neverovatan dečak.

Zagrebi dublje ispod površine. Stvari često nisu onakve kakvim se čine.

„Jednom sam uspeo da olovkom u boji nacrtam svoj prvi crtež. Pokazivao sam svoje remek delo odraslima i pitao ih da li se plaše mog crteža. Oni su mi odgovarali: „Zašto bismo se plašili šešira?“ Međutim, moj crtež nije prikazivao šešir. Prikazivao je zmijskog cara koji je progutao zmijskog slona.“

Lepota nije večna. Večno je ono što je u nama.

„I uvek će te voleti?“ „Ne“, reče ruža, „jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive“. „Baš čudno“, reče Mali Princ, „da si ti moja ruža, ja bih te voleo i tada.“

U moru ljudi sličnih tebi, uvek ćeš nekome biti poseban i jedinstven.

„Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja teni nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada drugih lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu.“

Ako nismo nikoga pripitomili, ako niko nije pripitomio nas, život će nam biti siv.

„Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite“, reče im on. „Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.“

Ono što tebi znači sve, drugome možda neće značiti ništa.

„Za sve ljude, zvezde ne znače isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za učenjake, oni su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato.“

One najvažnije stvari ne možemo da vidimo. One se osećaju.

„Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.“

Možda je mali, sićušan dečak, ali je veliki čovek. Uči nas da volimo, osećamo, živimo. Ali, onako, stvarno živimo. Ceneći prave vrednosti i govoriti prave reči. Možda ima tek stotinak strana, ali u sebi sadrži toliko lepote i važnih životnih lekcija, da više strana nije ni potrebno. Sada, kada sam sa vama podelila svoje omiljene lekcije koje sam naučila od Malog Princa, vreme je da uzmete knjigu, obnovite gradivo, a onda razmislite o tome koje su za vas najbitnije pouke koje ova knjiga nosi u sebi.

Objavljeno u Blog
petak, 26 avgust 2016 11:56

Zašto ne voliš sebe?

Da li volite sebe samo kada želite da pokažete nekome  kako ne sme da se poigrava s vama, jer ste svesni koliko vredite? Ili vas na vednosti i mane podseća okolina? 
 
Često gradimo sliku o sebi na osnovu tuđeg mišljenja i tuđih aplauza, čim oni nestanu polako nestaje i ono što smo zavoleli kod sebe, jer smo primetili da se to dopada drugima. Pominjem ljubav prema sebi, jer sam par puta u životu imala prilike da vidim ožiljke po rukama svojih prijatelja, koje im nisu napravili neprijatelji, već su sami sebi naneli bol. Ponekad bivamo nasilnici prema sebi, ali se ne vidimo u tom svetlu, jer smo izgubili čvrsto tlo na kojem je stajala kritička svest o tome šta je dobro za nas, a šta nije. Neprihvaćenost u društvu, nemoć u suočavanju s problemima znaju da pruže ruku za samopovređivanje ili čak samoubistvo. Razlozi su različiti, ali pitanje za sve je isto:  ZAŠTO NE VOLIŠ SEBE? 
 
Ogrebotine, posekotine, povučenost, opekotine, samoubistva, tužne su priče koje se mogu čuti u društvu mladih. Možda niste obratili pažnju, ali komšinica koja je prošla pored vas nosi majicu na dugačke rukave usred velikih vrućina jer pokušava da sakrije tragove nasilja, koje sama čini. Plaši se da je neko od vas ne pita u čemu je problem ili da je neko ne osudi, jer se loše ponaša prema sebi. Nasilje nad sobom se ne ogleda samo u fizičkom maltretiranju, već i u čestom samokritikovanju i samosputavanju. 
Kada se ogledamo, posebno obratimo pažnju na ono što ne valja i time smo opterećeni dokle god ne izađemo iz kuće, a pri tom se ne fokusiramo  na sreću zbog toga što imamo s kim da izađemo, što nam, na primer, noge lepo izgledaju u toj suknji i što smo prethodno imali šta da jedemo, nego bivamo neraspoloženi zbog kilograma više. Pomenula sam ovaj banalan primer jer se čak i na osnovu te slike o sebi može  primetiti koliko ne volimo sebe, te dopuštamo da nam  ta sitnica upropasti izlazak. Međutim, tada više nije problem samo taj loš izlazak, već i kompleksi koje stvaramo sami sebi. Oni su jedan od uzroka gubljenja čvrstog tla. Čim se stvore kompleksi, prva kritika  postaje uvreda. Da li nas onda neko vređa ili vređamo sami sebe? Da li ste ikada uvredili sebe ili vam je za to baš uvek potreban krivac? Dešava se da ljudi povređuju sebe zbog griže savesti. Da li će posečena ruka učiniti da greška koju smo učinili bude manja? I da li ste ikada pokušali da oprostite sebi ili često razmišljate o tome? 
 
Postoji milion situacija koje su naterale ljude da sebi učine nešto bolno i koje nimalo nisu naivne, ali isto tako postojalo je i bar jedno rešenje ili lepa misao koja bi situaciju učinila boljom. Ljudi grle jedni druge jer se vole, daju komplimente jer im je neko drag, opraštaju zbog nedostajanja. Voliš li sebe? Jesi li sebi drag? Nedostaješ li sebi kada primetiš da nisi „ sav svoj“ ? Voli sebe i oprosti sebi, jer ako sebi budeš nedostajao uvek će ti nešto faliti.
 
Objavljeno u Blog
       Ovih dana Vršac je ponovo posetio reditelj Zdravko Šotra sa glumačkom ekipom koju čine Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Srđan Timarov, Aleksandar Berček i drugi, kako bi snimio seriju inspirisanu biografijom Laze Kostića. Kako je i sam naveo, život ovog pisca je veoma zanimljiv, toliko da za film i seriju nije bilo potrebno ništa izmišljati. Serija će prikazati život Laze Kostića i njegovu ljubav prema Lenki Dunđerski. Tim povodom smo mi odlučili da zavirimo u život ovog slavnog književnika.
 
       Laza Kostić je poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima, posle Jovana Jovanovića Zmaja i Đure Jakšića. Rođen je 1841. u Kovilju u Bačkoj, u bogatoj oficirskoj porodici, te je, materijalno obezbeđen, mogao da se posveti čitanju i učenju. Godine 1866. odbranio je doktorsku tezu na latinskom, a potom i službovao u Novom Sadu u saradnji sa Svetozarom Miletićem. Bio je politički veoma aktivan u pokretu Omladine srpske, poslanik Karlovačko-narodnog crkvenog sabora i Peštanskog parlamenta. Zbog svojih političkih delatnosti bio je hapšen i progonjen od strane austrijskih i mađarskih vlasti. 
 
       Godinama koje su usledile, Kostić je, posle Dositeja, postao jedan od najobrazovanijih književnika tog doba, poliglota i erudita. On je bio prvi šeksipiroman među svojim savremenicima, pisac koji je najviše doprineo Šeksirovoj kulturi u srpskom romantizmu. 
Zanesen Šekspirom, kao pravi romantičar, i sam počinje da se bavi dramom i ubrzo postaje “naš mladi Šekspir”. Još kao mlad đak piše svoju prvu dramu “Maksim Crnojević” koja je i ostala njegov najbolji komad. Međutim, kao liričar bio je mnogo jasniji, a njegova originalna reč je bila kobna po njega. Bio je smatran za pesnika “u čijim grudima bukti sveti plamen poezije.” 
 
       Laza Kostić, kao liričar, nesumnjivo je najneobičnija ličnost u srpskoj poeziji i pisac od koga je književna kritika toga doba napravila “slučaj”. Još na samom početku svog rada vladao je većom književnom kulturom od ostalih pesnika, te ga je generacija više slavila nego shvatala. Zbog svog stalnog odstupanja, kako u životu tako i u književnosti, važio je za osobenjaka i neuravnoteženog čoveka. Neki su to posmatrali kao genijalnost, a neki kao brbljanje, te je zbog svoje originalnosti, pod starost, doživeo opšte osporavanje, čak i prezir. Svoj uspeh u književnosti Kostić je postigao tek nakon smrti. Posle Prvog i, naročito, posle Drugog svetskog rata, u Kostiću su videli književnika koji je stvarao iznad svog vremena.
 
“Santa Maria della Salute”
 
       “Santa Maria della Salute” je najlepša ljubavna – elegična pesma napisana  1909. godine, samo godinu dana pre Kostićeve smrti. Sa sobom ju je nosio četrnaest godina. Za njeno razumevanje bitne su sledeće činjenice: lepota crkve “Santa Maria della Salute” u Veneciji, Kostićeva reakcija na saznanje da je ova velelepna crkva sagrađena od materijala sa naših prostora i njegova ljubav prema Lenki Dunđerski koja je rano preminula.
 
        Crkva Gospe od Spasa pripada remek-delima latinske arhitekture, a posvećena je, kako je istaknuto i u samom naslovu pesme, Bogorodici. Njena raskošna lepota i danas izaziva divljenje, kako spoljašnjom dekoracijom, mnoštvom kubeta i lukova, tako i unutrašnjom lepotom. Poštovaoci ove građevinske lepote obično čekaju trenutak pred zalazak sunca, kada je crkva okupana sunčevim sjajem, a estetski doživljaj postaje potpun. Ikona Gospe od Spasa je rađena u stilu vizantijskog slikarstva. Svojim prvim pogledom na građevinu, i sam Kostić biva očaran njenim sjajem. 
 
lee-frost-santa-maria-della-salute-church-at-sunset-venice-veneto-italy
 
        Naime, Laza Kostić je, trideset godina pre nastanka pesme “Santa Maria della Salute”, napisao pesmu “Dužde se ženi” u kojoj izražava revolt i ogorčenje zbog seče dalmatinskih šuma koje su služile kao materijal za izgradnju poznate venecijanske crkve.
 
        Kada je zakoračio u petu deceniju svog života, upoznao je dvadesetogodišnju devojku Lenku Dunđerski, ćerku svog bogatog prijatelja Laze Dunđerskog. Iako je razlika u godinama bila velika, ljubav koja se rodila bila je obostrana. Lenka je bila opčinjena slavnim pesnikom, koga je do tada znala samo po stihovima, a Laza je bio očaran njenom lepotom i mladošću. Laza, kao razuman čovek, shvatavši da je razlika u godinama prevelika, smatrao je takvu ljubav nemogućom. Kako bi se sklonio od emocija prema mladoj lepotici, Laza odlazi u manastir Krušedol i tamo ostaje nekoliko godina. Takođe, kao prijatelj Nikole Tesle, predlaže mu da se Lenkom oženi. Međutim, Tesla mu jasno stavlja do znanja da se interesuje samo za nauku. Na predlog svog prijatelja Laze Dunđerskog, Lenkinog oca, Kostić se ženi somborskom bogatašicom Julijanom Palanački i nakon ceremonije odlazi sa suprugom u Veneciju. Nekoliko dana po odlasku, Lenka umire od tuberkoloze, kako nalažu zvanične informacije.
 
        Laza Kostić, saznavši za Lenkinu smrt, odlazi u crkvu Gospe od Spasa. Ganut lepotom građevine okupane suncem, izražava kajanje zbog ranije napisanih stihova i traži oproštaj. Druga tema prepliće se sa prvom. Pesnik se seća Lenke Dunđerski, a potresen njenom ranom smrću i smatra sebe krivim. U neizmernom bolu vaskrasava je svojim rečima i doziva da se vrati. Lenka mu odgovara kao u snu, javlja se kao vizija, koja u Kostiću izaziva uzbuđenje i nadu. U snu će bar imati ono što na javi nije mogao. Pesnik blaženo sanjari, a čitavu pesmu ispevava harmonično i svečanim tonom. Kraj odiše sveukupnim blagostanjem, životnom harmonijom i srećom.  
 
        Laza Kostić poslednje godine provodi sasvim izvan javnog života, ogorčen i usamljen. Upokojio se 1910. godine u Beču, gde je otišao na lečenje, a sahranjen je na velikom Pravoslavnom groblju u Somboru.
 
Objavljeno u Kultura
utorak, 16 avgust 2016 00:50

I dečaci plaču!

Nakon što sam objavila svoj prvi blog o nasilju, par mojih drugova nazvalo me je feministkinjom. Začudila sam se jer,  prvo, nisam feministkinja, a drugo, poenta teksta nije bila da treba da sprečimo muškarce u maltretiranju žena, već da sprečimo bilo koju vrstu nasilja. To me je navelo da razmišljam o položaju momaka danas. Zapitala sam se kako bih reagovala da na ulici vidim kako devojka udara momka. Verovatno bih pomislila da ju je prevario ili napao, te bih ga i ja udarila torbicom. Pošto nije sve onako kako izgleda, te je možda devojka zbog svoje nervoze izudarala nedužnog momka, da li bi se o njenom agresivnom ponašanju širile priče? Ne bi, jer kod nas važi da žena, kao slabije biće, ima prava da pokazuje fizičku agresivnost prema jačem polu, sve dok to ne uradi njen ljubavnik. Smatralo bi se da je za to kriv suprug, jer joj „ mnogo dopušta“, ali ne i to da jedna osoba upravo vrši nasilje nad  drugom. Neka mi ne zamere feministkinje, jer ja ne branim ni muškarce ni žene, već ljubav, ali zašto nekada ne pogledamo sebe i pitamo svoje „ žensko ogledalo“ zašto u njima nismo probudile nežnost i želju da budu džentlmeni prema nama?
 
Statiska pokazuje da je više zloostavljanih žena, ali obzirom na to da nasilje od strane muškaraca polako postaje stereotip, trebalo bi se pozabaviti pitanjem zašto je čovek čoveku vuk. Često korišćenje ravnopravnosti dovodi momke u nezgodan položaj. Kao devojka, moram priznati, volim da šefujem, baš kao i moje drugarice. Ta naša „ strast“ zna da izudara momke po obrazu, ne zato što znaju da budu sujetni, već zato što i oni znaju da vole. Da li smo onda  samo „ zle žene“ kao u Sterijinom delu? Ne, onda smo i nasilnici, verbalni nasilnici.  Poznajem muškarce  koje žene stalno vređaju jer bolje izgledaju od njih. I one koji rade sve kućne poslove, jer žena više zarađuje, te on nema prava glasa. I one kojima je prećeno da neće viđati decu ako se stambeno ne odvoje od njegovih roditelja. A, i one koji opravdaju ženino loše ponašanje svakog meseca  zbog mesečnog ciklusa. Kad god nešto nije po našem, kažemo momku da nije džentlmen. Da li smo mi baš uvek dame i da li ikada priznamo sebi da to možda i nismo?
 
Često su muškarci i fizički maltretirani, ali se o tome malo govori, jer se stide da pokažu svoju slabost. Sada se verovatno nekolicina smeje, jer im nije jasno kako žena od 50 kg može da prebije muškarca od 120 kg, a ja se smejem jer naš mentalitet nikada nije bio svestan koliko je u stvari žena jaka. Nikada mi neće biti jasno zašto se uvek žrtve stide, a nasilnicima se tapše? I zašto nas uče da su junaci oni koji odu u rat, a ne oni koji ih spreče? 
 
Ne zaključujte o nasilju iz ugla žene il muškarca, već iz ugla čoveka, koji čoveku nije vuk. 
I dečaci plaču!
 
Objavljeno u Blog
ponedeljak, 29 februar 2016 20:36

PREPORUČUJEMO: Romantični filmovi 2

Iako se čini da su ljubavni filmovi namenjeni samo ženama, sigurni smo da će među našim preporukama i muškarci naći nešto uz šta će krišom moći da puste suzu. Ovom listom završamo februar i temu ljubavi. Tema sledećeg meseca su trileri.

“500 dana leta” ((500) Days of Summer) je američka romantična komedija sa elementima drame iz 2009. godine.
Ovaj film donosi neobičan pogled na jednu vezu, njene uspone i padove. Radnja filma prati večitog romantičara Toma (Joseph Gordon-Levitt) i devojku njegovih snova, Samer (Zooey Deschanel) , koja za razliku od Toma ne veruje da ljubav postoji. To ga neće sprečiti da krene da je osvaja, iznova i iznova. Ovo je priča o momku koji se potpuno razlikuje od savremenog stereotipa modernog muškarca. Po svom izrazu i formi film se razlikuje od ostalih ostvarenja ovog žanra. Narator se prebacuje sa početka veze, na njen kraj, pa se onda vraća u sredinu i pokušava da shvati kako je došlo do toga.

“Nekim ljudima je suđeno da se zaljube jedno u drugo, ali im nije suđeno da završe zajedno.”

"Umetnik" (The Artist) je francuska romantična komedija, napravljena kao crno-beli, nemi film iz 2011. godine.
Radnja se odvija u tridesetim godinama prošlog veka u Holivudu i prati vezu Džordža Valentina, zvezde nemih filmova (Jean Dujardin) i mlade glumice u usponu, Pepi Miler (Bérénice Bejo). Pepi i Džordž zajedno sarađuju na jednom filmu, i ne samo da je on uzima pod svoje, da je poduči kako da opstane u film biznisu. U toku narednih par godina, nemi filmovi izlaze iz mode jer se pojavljuju filmovi u kojima se priča, koji momentalno ovaj stari format bacaju u zaborav i prošlost. Džordž sada bez posla i karijere, bori se da pronađe razlog zbog kojeg da ostane u životu, dok Pepi uživa u ogromnoj slavi kao vodeća filmska zvezda novog formata.

“Da li smo mi u šemi?” (That Awkward Moment) je američka romantična komedija iz 2014. godine.
Ova komedija govori o tome koliko zaista odnosi i veze mogu da budu komplikovani. Kad Majkija (Michael B. Jordan) ostavi devojka, njegovi najbolji prijatelji, Džejson (Zac Efron) i Danijel (Miles Teller), sklapaju pakt da će i oni ostati samci sve dok se Majki opet ne nađe u njujorškom kovitlacu izlaženja sa devojkama. Ali kad Džejson upozna Eli (Imogen Poots), a Danijelovo prijateljstvo sa Čelsi (Mackenzie Davis) preraste u nešto veće, momci shvataju da je linija između neobaveznog zabavljanja i ozbiljne veze tanja nego što su mislili.

“Biti tu za nekoga kad mu trebaš. To je sve što čini veze.”

“Doručak kod Tifanija” (Breakfast at Tiffany’s) je američka ljubavna drama snimljena 1961. godine.
Holi Golajtli (Odri Hepbern) je pripadnica njujorškog visokog društva, koja zarađuje radeći kao poslovna pratnja. Stan joj je u neredu, leže kasno, ustaje još kasnije. Jednom nedeljno posećuje svog sponzora koji je u zatvoru. U stan do nje se useljava mladi pisac Pol Varžak (Džordž Pepard), i premda je očigledno da mu se ona dopada, Holi želi da budu prijatelji. Kako vreme prolazi, njih dvoje se zaljubljuju jedno u drugo, ali Holi nije spremna da se veže za bilo koga, i neprestano govori da ljudi ne pripadaju jedni drugima. Pol shvata da se iza te hladnoće krije zapravo strah i na sve načine pokušava da je spreči da posle loših muškaraca izlazi sa još lošijim.

“Znaš šta je tvoj problem? … Plašiš se da kažeš “Dobro, život je takav, ljudi se zaljubljuju, pripadaju jedni drugima i to je jedina šansa koju imamo za sreću.” Zoveš sebe slobodnim duhom, divljom stvari, plašiš se da će te neko staviti u kavez. Pa, dušo, već si u kavezu. Napravila si ga sama … I gde god da bežiš, naletećeš na samu sebe.”

“Muška srca” (Männerherzen) je nemačka komedija iz 2009. godine. 2011. godine snimljen je i nastavak ovog filma ''Männerherzen… und die ganz ganz große Liebe”
Priča prati živote pet muškaraca koji idu u istu teretanu u Berlinu i imaju problema sa ženama. Gunteru (Christian Ulmen) nikako ne ide onlajn zabavljanje, Džerom (Til Schweiger) je muzički producent i ženskaroš koji je u prošlosti bio povređen, Ronald (Wotan Wilke Möhring) je mašinovođa koji ima problema sa agresivnim ponašanjem, Filip (Maxim Mehmet) je nezreli sanjar čija devojka iznenada ostaje trudna, a Niklas (Florian David Fitz) čovek kome je sve u životu isplanirano ali nije siguran da li je to život koji želi. Iako toga nisu svesni njihovi životi su povezani.

“Stigla Vam je pošta” (You've Got Mail) je američka romantična komedija iz 1998. godine.
Ketlin (Meg Ryan) vlasnica je male knjižare koju je davno osnovala njena pokojna majka. Ona živi sa dečkom, uglednim novinarom Frenkom (Greg Kinnear), ali je njihova veza odavno prerasla u rutinu. Ketlin se tajno dopisuje sa neznancem sa interneta kog prepoznaje po šifri "NY 152". Iza šifre se krije Džo Foks (Tom Hanks), sin vlasnika lanca knjižara "Fox", koji jednu od svojih velikih knjižara otvara preko puta Ketlinine knjižare. Njih dvoje se sreću u stvarnom životu i postaju poslovni konkurenti i neprijatelji, ne znajući da su u isto vreme preko interneta zaljubljeni jedno u drugo...

“Dah mi zastane dok ne čujem te reči: Stigla Vam je pošta. Ne čujem ništa. Samo otkucaje svog srca. Imam poruku. Od tebe.”

"Zaljubljeni Šekspir" (Shakespeare in Love) je romantična komedija iz 1998. godine.
Ovo je priča o mladom Vilu Šekspiru (Joseph Fiennes), zvezdi londonske pozorišne scene u usponu, koji se suočava sa problemom blokade u pisanju. U pravom trenutku pojavljuje se ona, lejdi Viola (Gwyneth Paltrow). Plemkinja koja sanja o tome da postane glumica, iako to ženama nije dozvoljeno. Rađa se ljubav, ali i inspiracija za Šekspirovo umetničko delo… Ipak, ta ljubav je osuđena na propast jer je Viola obećana lordu Veseksu (Colin Firth).

“Imaću poeziju u svom životu. I avanturu. I ljubav. Ljubav iznad svega.”

"Prljavi ples" (Dirty Dancing) je američki romantični film iz 1987. godine.
Leto 1963. godine. Sedamnaestodišnja Bejbi (Jennifer Grey) provodi praznike s roditeljima u poznatom letovalištu Katskils. Prateći zvuk uzbudljive muzike, upoznaje Džonija (Patrick Swayze), instruktora plesa, koji za razliku od naivne Bejbi ima veliko životno iskustvo. Hipnotisana seksi ritmom i slobodnim pokretima "prljavog plesa" Bejbi ubrzo postaje Džonijev najbolji učenik kako u plesu tako i u ljubavi.

“Plašim se da ću izaći iz ove sobe i da se do kraja života više nikada neću osećati onako kako se psećam sa tobom.”

“Vreme za ljubav” (About Time) je britanska romantična komedija iz 2013. godine.
Dvadesetjednogodišnji Tim (Domhnall Gleeson) otkriva da, kao i njegovi otac i deda, može da putuje kroz vreme i menja događaje iz svog života. Njegova odluka da pronađe devojku i ulepša život nije tako laka kao što na prvi pogled izgleda.

“Svi putujemo kroz vreme, svakog dana naših života. Sve što možemo da uradimo je da uživamo u ovoj vožnji.”

“Voli me…ne voli me” (À la folie… pas du tout) je francuska psihološka drama iz 2002. godine.
U centru radnje se nalaze studentkinja umetnosti (Audrey Tautou) i oženjen kardiolog koji čeka bebu (Samuel Le Bihan) i kojim je ona opsednuta. Nada se da će on napustiti ženu i biti sa njom, međutim, on vidi stvari na sasvim drugi način. Kada shvati da su njeni pokušaji da ga navede na to neuspešni, postaje opasna. Ipak, ona to ne vidi tako. Film je pun preokreta i iznenađenja.

Objavljeno u Kultura
nedelja, 28 februar 2016 13:57

PREPORUČUJEMO: Ljubavni romani #2

 

Donosimo vam i drugi deo liste ljubavnih romana koje preporučujemo (prvi deo možete pronaći OVDE). Tema sledećeg meseca su trileri. Vaše predloge knjiga, filmova i serija koji odgovaraju ovoj temi ostavljajte u komentarima.

 

Gijom Muso „Zov anđela“
U gužvi najvećeg njujorškog aerodroma dvoje ljudi doslovno će naleteti jedno na drugo. Madlin i Žonatan brzo će sakupiti prosute stvari i produžiti svako na svoju stranu. Oni se nikada pre toga nisu sreli, a verovali su i da se taj suret više neće ponoviti. Ipak, u žurbi da prikupe svoje stvari, slučajno su zamenili mobilne telefone. Kada budu uvideli grešku, već će ih deliti više od deset hiljada kilometara – on je vlasnik restorana u San Francisku, dok ona radi u jednoj pariskoj cvećari.
Iako su svesni da zadiru u tuđu privatnost, neće moći da odole i pregledaće sadržaj telefona koji se zatekao kod njih. Međutim, nesputana radoznalost dovešće ih do zapanjujućeg otkrića: shvatiće da su njihovi životi neraskidivo povezani tajnom za koju su oboje verovali da će ostati zauvek skrivena...

Rejnbou Rauel “Eleonora i Park”
Priča o dvoje buntovnika, Eleonori i Parku, čiji putevi su se ukrstili na čudesan način. Kada Eleonora bude srela Parka, i mi se susrećemo s našim prvim ljubavima i svim teškoćama koje one donose. 
Eleonora je nova u kraju, njena razbarušena riđa kosa i pocepana odeća nimalo joj ne pomažu da se uklopi u novu sredinu. Iako sede zajedno u školskom autobusu, nikada ne progovaraju ni reč, sve dok Park ne primeti da Eleonora krišom viri u stripove koje je stalno čitao. Vremenom, stripove okreće sve više ka njoj kako bi i ona mogla da ih čita. 
Polako, veza Eleonore i Parka se razvija, sve dok ne shvate da im je vožnja u školskom autobusu omiljeni deo dana. Ipak, stvari nisu tako jednostavne: Eleonoru maltretiraju druga deca u školi, a kod kuće je čeka još teža situacija. Parkovim roditeljima se u početku i ne sviđa njegova čudnjikava devojka.
Oboje veoma dobro znaju da prva ljubav nikad ne traje večno, ali su dovoljno hrabri i očajni da ipak pokušaju da to i ostvare.

Rouan Kolman „Jedina na svetu“
Kler ima sve što se poželeti može: divnu decu, savršenog supruga i uspešnu karijeru. Međutim, oboleva od Alchajmerove bolesti i idila se ruši: Kler će morati da učini sve da ne izgubi kontrolu nad sopstvenim životom.
U svetu koji se pretvara u nepoznato mesto Kler grabi trenutke lucidnosti i počinje da beleži sve uspomene i sećanja koja je vežu za porodicu. Uprkos bolesti koja ubrzano napreduje, bezuslovna ljubav prema najbližima uliva joj snagu da svojoj kćerki pruži potrebnu podršku, ispravi greške iz prošlosti, a možda i oživi uspavane emocije u sebi...

Sidni Šeldon “Ako dočekam sutra”
Trejsi Vitni oseća se kao da je čitav svet njen. Mlada je, lepa i uskoro će se udati za bogatog i glamuroznog muškarca. Međutim, povedena sopstvenom naivnošću, završiće u zatvoru, nepravedno optužena za zločine okrutne mafijaške grupe.
Verenik je ostavlja na cedilu, a Trejsi, potpuno fizički i psihički slomljena, pokušava da se izvuče iz muka koje su je zadesile. Željna osvete, putuje od Nju Orleansa do Londona, od Pariza do Madrida i Amsterdama, sve vreme opasno se igrajući životom.
Samo jedan čovek može joj biti izazov – on je zgodan, ubedljiv i ništa manje odvažan od Trejsi. Samo jedan čovek može je zaustaviti – zločinački genije čiji spas jedino leži u Trejsinom potpunom uništenju!

Helen Filding “Dnevnik Bridžet Džouns”
Bridžit Džons je neudata tridesetogodišnjakinja, u stalnom nastojanju da postane bolja ličnost, tako što će izgubiti koji kilogram, smanjiti broj alkoholnih jedinica koje popije u toku dana, prestati da puši i da se nervira zbog majčinih večitih primedbi, naći bolji posao i stalnog dečka…
Knjiga ima nastavke “Bridžet Džouns – na ivici razuma” i “Bridžet Džouns – Luda za njim”, a po njoj je snimljen i film.
“Više neću padati na sledeće tipove: alkoholičare, radoholičare, vezofobičare, zauzete, ženomrsce, megalomane, šoviniste, parazite, perverznjake.

Aleksandar Dima „Dama s kamelijama“
Priča melodramskog zapleta o, za ono vreme provokativnoj, „jeretičkoj" ljubavi mlade, prelepe pariske kurtizane i mladića iz ugledne porodice, istovremeno, pobuna protiv licemerja društva, traje kao suptilno promišljanje navek složenog odnosa muškarca i žene. Čudni su, bolni putevi ljubavi, mnogo toga razjeda niti koje drže tu „uzvišenu detinjariju", bez obzira da li se ona rodila „u Parizu, matičnom gradu skandala" i u doba „lakog morala"...

Aleksandra Poter “Detektiv za ljubav”
Rubi Miler je pisac koji će srećnim završetkom svake svoje priče, uneti dašak radosti u vaš život. Sve dok sama ne izgubi veru u ljubav. U pokušaju da preboli prevaru, kreće u misterioznu potragu za odbeglom sestrom, ne sluteći da joj se sprema vrtoglava pustolovina i neverovatno poznanstvo.
Magičan svet Indije, nežan dodir svile i miris aromatičnih začina hrle u svet najlepših ljubavnih priča, izgubljenih i nađenih. Kroz zidove starih palata i tvrđava, dok hodnicima tumaraju čitači sudbine, Rubi će pokušati da pronađe ključ koji otvara sva vrata ka sreći.
U vatrometu raskošnih zabava, gozbi i venčanja, ljubav je konačno izvela svoju čaroliju...

Džil Mansen "Pruži mi priliku"
Klio Kvin nije imala mnogo sreće s muškarcima, sve dok nije srela Vila. On je zgodan i pažljiv i vrlo moguće da je njen gospodin Savršeni. Sudbina joj se stvarno nasmešila... Međutim, u Klijin život nenadano se vraća plahoviti Džoni Laventura, briljantni vajar i njen rival iz detinjstva, i počinje da je maltretira kao nekada.
U međuvremenu, Klijina sestra Ebi ima sopstvenih problema – njen muž Tom postao je povučen i dalek, a ona je odlučna u nameri da sazna zašto se to dešava. Međutim, da li će šokantna istina označiti kraj njihovog idilično srećnog braka?
Sestre će uskoro otkriti da prošlost ume da progoni, a da ljubav može da procveta kad je najmanje očekivana...

Emili Bronte „Orkanski visovi“
Priča o fatalnoj ljubavi i kobnoj osveti, o tajnama i protivrečnostima skrivenim u dubinama ljudskog srca.
Usamljena vresišta severne Engleske. Dve porodice, dva suprotstavljena sveta destruktivnih strasti i stidljivog konformizma. Neprevaziđenom dramskom snagom bezvremenog klasika, surova stvarnost svakodnevnog života stapa se sa neutoljivim strastima, dubokim emocijama i gnevom osvete, pripovedajući o nesreći ljudskog roda sputanog i poraženog sopstvenim ograničenjima.
Ova tragična ljubavna priča, burna poput severnog vetra koji briše pustarama Jorkšira, obuhvata dve generacije – od vremena kada je Hitklif, ostavši sam na svetu, došao da živi na imanju porodice Ernšo, pa sve do njegove smrti mnogo godina kasnije.
Jedini roman Emili Bronte uzbudljiv je viktorijanski klasik o snazi ljubavi koja, uprkos svemu, pa i smrti, živi večno.

Vesna Zakonović Arežina "(Ne) Verujem u ljubav"
Lana ima dvadeset osam godina, iza sebe tri ozbiljne veze i milion neuspelih pokušaja, bogat društveni život, omiljena mesta za izlazak... Stambeno je situirana. Emotivno ruinirana.
I Ana ima dvadeset osam. Iza sebe dve simpatije, jedan poljubac na plaži i malo pipkanja preko kupaćeg. Pored sebe ima muža i slatku kćerkicu od pet godina, konstantni problem šta da kuva sutra... i pustu čežnju za izlascima.“
Sticajem životnih okolnosti, Ana i Lana postaju najbolje prijateljice, dajući jedna drugoj odgovore na čuvena ženska pitanja: Da li neudate žene ipak najviše maštaju o ljubavi, mužu, konstantnoj obavezi, ocu svoje dece, dok one sa prstenom očajnički vape za slobodnim vremenom, kafom sa drugaricama i malo više slobode? Ili, ipak, prava sloboda tek u paru dobija smisao?

Objavljeno u Kultura
četvrtak, 25 februar 2016 16:15

PREPORUČUJEMO: Serije

Nakon knjiga i filmova, došlo je vreme da vam preporučimo i neke serije. One su drugačije i imaju različitu tematiku, ali je ono što se provlači kroz sve njih ljubav, jer je to tema koju smo odabrali za ovaj mesec.

Koju biste seriju vi dodali na ovu listu?

 

“Kako sam upoznao vašu majku” (“How I Met Your Mother”) je američka humoristička televizijska serija čije je prikazivanje trajalo od 2005. do 2014. godine.
Radnja sitkoma smeštena je u 2030. godinu i otac priča deci kako je upoznao njihovu majku, tako da se prava radnja odigrava u sadašnjosti. Priča nas vodi kroz avanture, Teda, mladog arhitekte u potrazi za pravom ljubavi, Robin, voditeljke iz Kanade koja je došla u Njujork zbog karijere, Tedovog najboljeg druga, advokata, Maršala i njegove dugogodišnje devojke, vaspitačice i slikarke, Lili i Barnija, ženskaroša i zavodnka. Svako od njih deluje kao Tedov savetnik i rame za plakanje kad je u pitanju ljubav.
Kraj je iznenadio sve ljubitelje ove serije i mnogi od njih misle da on nije osmišljen dobro i zbog toga je snimljen i alternativni završetak.

“Emili Ovens M.D.” (“Emily Owens M.D.”) je američka medicinska drama koja je prikazivana tokom 2012. i 2013. godine.
Serija prati život Emili Ovens, stažistkinje na prvoj godini u bolnici Denver. Sa njom stažiraju i njena ljubav s fakulteta, Vil, kao i Kasandra, suparnica iz srednje škole. Emili mora da se bori sa svojom naklonošću prema Vilu i da se pre Kasandre dokopa prestižnog mesta pomoćnice Đine Bandari, svetski poznatog kardio-torakalnog hirurga. Emili upoznaje i Majkla, koji je odgovoran za stažiste i sa kojim se ona vrlo brzo zbližila i pomogla mu tokom teškog perioda kroz koji je prolazio, dok on njoj pomaže da poveća svoje samopouzdanje. Emili shvata da se, iako je sada odrasla, život ne razlikuje mnogo od srednje škole.
Iako je serija brzo otkazana zbog nedovoljne gledanosti, mišljenje kritike je da je reč o kvalitetnoj seriji koja nije dobila svoju šansu.

“Kugar taun” (“Cougar Town”) je američka televizijska humoristička serija čije prikazivanje je počelo 2009. godine.
Džuls je razvedena samohrana majka koja istražuje istinu o vezama i starenju u društvu opsednutom lepotom i mladošću. Dok je većina žena u svojim dvadesetim prolazila kroz život doživljavaljući izazove upoznavanja muškaraca, Džuls je preuzela odgovornosti braka i odgajanja sina. Ona u svojim četrdesetim kreće na putovanje samootkrića. Džulsina podrška su Lori, mlađa i impulsivna koleginica koja je podstiče na izlaske i zabavu. Eli, sarkastična prijateljica koja je zadovoljna svojim brakom sa prosečnim suprugom, kao i Džulsin bivši muž Bobi, koji često izaziva njeno strpljenje dok zajedno odgajaju svog sina tinejdžera.

“Tračara” (“Gossip Girl”) je američka tinejdžerska serija, snimana od 2007. do 2012. godine.
Serija prati burni život grupe srednjoškolaca iz bogatih porodica koji pohađaju privatnu školu u elitnoj Njujorškoj četvrti na Menhetnu. Prelepa i buntovna Serena van der Vudsen i atraktivna i ambiciozna Bler Valdorf su najbolje prijateljice, ali i povremene suparnice. Njih dve razdvojila je velika Serenina greška, Nejt Arčibald, dečko sa Aper Ist Sajda. Njegova suprotnost je Čak Bas, ženskaroš i antiheroj, koji ne preza ni od čega da bi stigao do cilja. U njihovo odabrano društvo početkom školske godine stiže tipična porodica Rufusa Hamfrija. Den i Dženi se na različite načine uklapaju u snobovsku sredinu, a fatalna Serena ostaviće mladog Dena Hamfrija bez daha još prilikom prvog susreta. Gledaoce u svaku epizodu uvodi naratorka - Tračara. Ona na svom blogu skuplja najsočnije tračeve o ovom društvu.

“Ti si moj porok” (“You re the Worst”) je američka komedija, čije je snimanje započeto 2014. godine.
Radnja se vrti oko Džimija, koji živi od toga što je nakon teškog raskida napisao roman koji je postao veoma popularan, i Grečen, PR menadžerke reperskog tria iz Los Anđelesa. Ovo dvoje ljudi uništavaju sami sebe i nisu u stanju da izgrade ozbiljnu vezu. Oni započinju neobaveznu aferu, ali vrlo brzo shvataju da se vezuju jedno za drugo i da moraju da nauče da žive u dvoje. Pored toga, priča prati živote Grečenine drugarice Lindzi i njene sestre i Džimijeve bivše devojke, Beki, koje su u brakovima bez ljubavi, kao i Edgara, ratnog veterana i Džimijevog najboljeg druga.

“Eliza iz Rivombroze“ (Elisa di Rimvombrosa“) je italijanska serija čije je snimanje počelo 2005. godine.
Radnja serije se odvija u 18. veku. Veliko imanje Rivombroza , okolnosti u kojima živi torinsko plemstvo, spasenje onih koji svoju sudbinu suprotstavljaju klasnim i društvenim predrasudama predstavljaju bit ove serije. Elizu razdiru ljubavni jadi koje deli sa mladim Fabriciom, plemićem, vojnikom i kraljevim saveznikom. Eliza je sluškinja, a on plemić, zaljubljuju se jedno u drugo, iako je to protiv pravila. Njegova posvećenost nije podstaknuta koristoljubljem, niti slavoljubljem. Kako bi zaštitio ženu koju voli biće primoran na dvoboj sa svojim najboljim prijateljem. Ujedno, sukobiće se i sa korumpiranim plemstvom i kraljevim zaverenicima. Iako prepune teških događaja, sudbine Elize i Fabricija čeka zaslužena sreća i kraljevsko poštovanje i zahvalnost.
Snimljen je i nastavak ove serije, “Elizina kći” (“La figlia di Elisa”).
Prošlo je 20 godina i mnogo toga se promenilo na Rivimbrosi i u Evropi. Napoleonova vojska oslobađa Italiju i ulazi u Pijemont, obećavajući slobodu i jednakost. Ali kako to uvek biva, okupacija donosi siromaštvo i nesigurnost. U Rivimbrosi i okolnim selima, počinju priče o grupi maskiranih odmetnika koji se bore protiv Francuske okupacije. Vlastelini i farmeri sa strahom šapuću njihova imena. Elisina ćerka Anjeze sad je već odrasla devojka, lepa i šarmantna kao i njena majka. Uskoro odlazi na put ka Rivombrosi da poseti brata koga dugo nije videla, ne sluteći da će joj se život promeniti...kao i njena majka, zaljubiće se u najnepogodniju osobu i njihova veza biće obmotana crnim velom prošlosti.

"Vesele sedamdesete" ("That '70s Show") je američki televizijski sitkom koji se prikazovao od 1998. do 2006. godine.
Serija prati život Erika i njegovih pet prijatelja: Done, njegove devojke i komšinice, Stivena, buntovnog rokera, Majkla, priglupog narcisoidnog ženskaroša, Džeki, srednjoškolske navijačice preokupirane bogatstvom i statusom i Feza, budalastog momka stranog porekla čija su domovina i pravo ime nepoznati svima osim njemu i čiji hormoni su van kontrole. Serija je dobila status retrospektive ka deceniji punoj političkih događaja i tehnoloških pronalazaka koji su oblikovali današnji svet. Vesele sedamdesete se vešto dotiču značajnih društvenih fenomena Amerike sedamdesetih godina: feminizam, nova shvatanja seksualnosti, ekonomskih poteškoća recesije, rastućem nepoverenju prema američkoj vladi među radnicima, upotrebi droge i razvojem zabavne tehnologije.

“Devica Džejn” (Jane the Virgin”) je američka satirična romantična komedija čije je emitovanje započeto 2014. godine. Serija sadrži i elemente parodije klasičnih latinoameričkih sapunica.
Džejn je vredna, religiozna devojka, koja je u vezi sa detektivom Majklom. Zbog greške doktora ostaje trudna. Da stvar bude još gora, otac njene bebe je Rafael, oženjen čovek, bivši plejboj i vlasnik hotela u kome Džejn radi, ali i dečko u koga je bila zaljubljena u srednjoj školi. Kako trudnoća napreduje, Džejn i Rafael počinju da gaje osećanja jedno prema drugom.

“Undateable” je američka televizijska serija čije je prikazivanje počelo 2014.
Kada njegov cimer odluči da se oženi, samopouzdani Deni prihvata Džastina, vlasnika bara, za cimera. Tako usvaja i Džastinovu grupu punu prijatelja kojima baš i ne ide u ljubavi. Pošto se Deni vidi kao vođa, jer je do tad imao sreće sa ženama, preuzima na sebe dužnost da nauči tu grupu kako da "igraju igru" zvanu ljubav. Da li će Deni uspeti da ih nauči sve što zna i da li će on naučiti kako da se veže?

“Jelena” je prva srpska telenovela ikad snimljena (tokom 2004. i 2005. godine). Rađena je po uzoru na latinoameričke telenovele, ali je prilagođena našem podneblju.
Mlada Jelena, ćerka visokog funkcionera u partiji i mladi, siromašni Vuk su odlučili da pobegnu iz grada na njen osamnaesti rođendan. Neko je međutim saznao za njihov plan i odlučio da im pomrsi konce. Jeleni je stavljeno sredstvo za uspavljivanje u šampanjac. U isto vreme neko puca u Vladimira, Jeleninog oca. Vuk čuje pucnjavu i pokušava da mu pomogne. Ljudi, koji dolaze na mesto zločina, su ubeđeni da je Vuk ubio Vladimira. Vuk beži i napušta tadašnju Jugoslaviju.
Nakon tri decenije, želeći da istera pravdu, Vuk se vraća u Beograd sa ćerkom i otvara firmu "Stigma". Jelena se udala i ima dvoje dece. Njen muž se trudi da osujeti Vukove planove iz ljubomore, jer zna da su se Jelena i Vuk nekada davno voleli, a Jelenina ćerka i Vukov sin se ne znajući sve to, zaljubljuju jedno u drugo.

Objavljeno u Kultura
utorak, 16 februar 2016 17:13

PREPORUČUJEMO: Romantični filmovi

Nakon liste ljubavnih romana došao je red na listu romantičnih filmova. Koji film vi rado gledate kada ste u ljubavnom raspoloženju?

 

“Bezvremena Adelin” (The Age of Adaline) je romantična fantazija iz 2015.
Nakon saobraćajne nesreće mlada žena (Blake Lively) prestaje da stari. Odlučuje da će se svakih 10 godina seliti i u potpunosti menjati svoje okruženje, kako njena tajna ne bi bila otkrivena, a ona posmatrana kao medicinski fenomen. Od starog života ostaje joj samo veza sa ćerkom. Nakon godina usamljeničkog života, upoznaje čoveka (Michiel Huisman) koji je možda vredan gubljenja besmrtnosti. Da li će tajne iz prošlosti i njegov otac (Harrison Ford) uticati na njihovu vezu ili će ljubav biti dovoljno jaka da pobedi sve?

"Nije isto kad ne provedete život zajedno. Bez toga, ljubav je samo slomljeno srce."


“Pisma Juliji” (Letters to Juliet) je romantična drama iz 2010.
Mlada Amerikanka (Amanda Seyfried) putuje u Veronu, grad legendarne ljubavi Romea i Julije. Tamo se pridružuje grupi volontera koja odgovara na pisma Juliji u kojima se traže ljubavni saveti. Posle odgovora na pismo iz 1951. godine, ona inspiriše ženu koja ga je napisala (Vanessa Redgrave) da doputuje u Italiju u potrazi za svojom izgubljenom ljubavi. Splet čudnih okolnosti doneće u živote obe žene romansu, kakvu nikada nisu mogle ni da zamisle.

""Šta" i "ako" su dve bezopasne reči. Ali ako ih stavite jednu pored druge, imaju moć da vas progone do kraja života. Šta ako?"


“Večni sjaj besprekornog uma” (Eternal Sunshine of the Spotless Mind) je romantična fantazija iz 2004.
Emotivno povučeni Džoel Beriš (Jim Carrey) i pomalo impulsivna Klementina Kručinski (Kate Winslet) se upoznaju u jednom vozu u Njujorku i ubrzo shvataju da među njima postoji hemija uprkos tome što su njihove ličnosti veoma različite. Nakon jedne svađe Klementina odlučuje da se podvrgne procesu selektivne amnezije koji će iz njenog pamćenja u potpunosti obrisati Džoela. Shvativši šta je ona uradila, Džoel odlučuje da je najbolje da i on uradi isto. Međutim, tokom brisanja memorije Džoel u svom umu (u kojem se i odvija najveći deo filma) ponovo proživljava neke trenutke koje su njih dvoje zajedno proveli shvatajući koliko zaista voli Klementinu. Na sve načine pokušava da sačuva bar jedno sećanje na nju.

"Možeš da izbrišeš nekoga iz svog uma. Izbaciti ga iz srca, to je već druga stvar."


“P.S. Volim te” (P.S. I love you) je romantična drama iz 2007.
Holi Kenedi (Hilari Svonk) je prelepa, pametna i udata za čoveka svog života – strastvenog i duhovitog Irca po imenu Geri (Džerard Batler). Kada Geri izgubi život zbog bolesti i Holin život počinje da bledi. Jedina osoba koja može da pomogne je ona koja nije više tu. Niko ne poznaje Holi bolje od Gerija. Zato je dobro što je razmišljao unapred. Pre nego što je umro, Geri je napisao Holi niz pisama koja će je voditi ne samo kroz patnju već i na putu ponovnog otkrivanja sebe. U narednim nedeljama i mesecima na iznenađujuće načine stižu pisma od Gerija. Svako je šalje na novu avanturu i svako je potpisano na isti način: P. S. Volim te.

"Posegni za mesecom. Čak i ako ga ne uhvatiš, uvek ti preostaju zvezde."


“Pre svitanja” (Before Sunrise) je ljubavna drama iz 1995.
Radnja prati mladog Amerikanca Džesija (Itan Hok) i mladu Francuskinju, Selin (Žili Delpi) koji se upoznaju putujući vozom po Evropi i odlučuju da zajedno siđu u Beču, gde provode jedan dan. Film nema klasičan zaplet nego prikazuje razgovore između Džesija i Selin dok šetaju Bečom, u kojima iznose svoje stavove o životu, ljubavi i drugim temama. Snimljeni su i nastavci ovog filma “Pre zalaska sunca” (2004) i “Pre ponoći” (2013).

"Uvek se šalimo sa tim, ali zar nije sve što radimo u životu način da budemo voljeni malo više?"


„Ti ga prosto ne zanimaš“ (He's Just Not That into You) je igrani film iz 2009. godine.
Džidži (Ginnifer Goodwin), Konor (Conor), Aleks (Justin Long), Ana (Scarlett Johansson), Ben (bradley Cooper), Dženin (Jennifer Connelly), Bet (Jennifer Aniston), Nil (Ben Affleck) i Meri (Drew Barrymore) su komplikovani ljudi sa komplikovanim emocijama koji moraju naučiti kako da upravljaju vezama, starim i novim. Neki brakovi će se raspasti, neki će tek nastati, stare navike će nestati, a nove će se pojaviti. Samo je jedno sigurno u svemu: ako te nije nazvao, ako ne spava s tobom, ako je oženjen drugom, vrlo verojatno je da mu baš i nije stalo.

"A možda je srećan kraj saznanje da nakon svih neuzvraćenih poziva i slomljenog srca, nakon svih pogrešno protumačenih signala, svog bola i neprijatnosti, ipak nisi prestao da se nadaš."


“Prohujalo s vihorom” (Gone with the Wind) poznata je američka ljubavna istorijska drama iz 1939. godine.
Glavna tema filma je uticaj sukoba na društvo u Atlanti, nestanak plemića i dama, opstanak onih koji su umeli da se snađu u vrtlogu obračuna. Radnja se vrti oko razmažene južnjačke lepotice, Skarlet O”Hare (Vivien Leigh) koja odrasta tokom i nakon Američkog građanskog rata i Reta Batlera (Clark Gable).

"I posle svega, sutra je novi dan..."


“Zgodna žena” (Pretty Woman) je romantična komedija iz 1990. godine.
Edvard (Richard Gere) je bogati biznismen koji kupuje kompanije sa poslovnim teškoćama, koje potom djeli na manje delove i dobro prodaje. Poslom dolazi u Los Anđeles, gde mu mlada i privlačna ulična prostitutka Vivien Vard (Julia Roberts) pokazuje put do Beverli Hilsa. On je pozove da provede noć s njim u luksuznom hotelu, a sutradan joj predloži da s njim ostane cele nedelje za tri hiljade dolara. Pošto joj se svideo, Viviven prihvata, a on joj kupuje novu i vrlo skupu garderobu. Vivienina neposrednost i dobrota počinju pozitivno delovati na tvrdokornog biznismena. Ubrzo njihov odnos postaje sve osim poslovnog.

"Ljudi te spuštaju toliko da počneš i sam da veruješ u to."


“Teorija svega” (The Theory of Everything) britanska je biografska ljubavna drama iz 2014.
Film je inspirisan memoarima Džejn Hoking „Teorija svega: Čudesni život Stivena Hokinga“ i prikazuje vezu fizičara Stivena Hokinga (Edi Redmejn) i njegove dugogodišnje supruge Džejn (Felisiti Džouns), njegovu borbu sa Lu Gerigovom bolešću i uspon u naučnoj karijeri.

"Koliko god težak život izgledao, tu je uvek nešto što možeš da uradiš i uspeš u tome."


“Ljubav i druge droge” (Love & Other Drugs) je romantična drama iz 2010. Godine.
Megi (Anne Hathaway) je privlačna devojka slobodnog duha koja zbog Parkinsonove bolesti ne dopušta nikome ili ničemu da je veže uz sebe. Sve dok ne upozna svoju srodnu dušu, Džejmija (Jake Gyllenhaal), šarmantnog i neodoljivog farmaceutskog trgovca I ženskaroša. Oboje nenaviknuti na slične situacije brzo otkrivaju da su pod vrlo čudnim uticajem najsnažnije i najzavisnije od svih droga – ljubavi.

"Upoznaš hiljadu osoba i nijedna od njih te stvarno ne dotakne. Onda upoznaš tu jednu osobu i tvoj život je promenjen."

Objavljeno u Kultura
petak, 12 februar 2016 12:57

Da li ste znali?

   Februar je drugi mesec i julijanske i gregorijanske kalendarske godine, jedini sa manje od 30 dana. Takođe je i treći mesec zime u severnoj hemisferi i treći i poslednji mesec leta južne hemisfere, što bi ga činilo ekvivalnetnim našem avgustu... ali ovo ste već znali.

   Svake godine na današnji datum (12. II) obeležava se dan Čarlsa Darvina, posvećen njegovom životu i uticaju na nauku koji se i dan danas oseća. Iako se Darvinovo delo veličalo ranijih godina, Darvinov Dan je zvanično prvi put obeležen 2009. godine, 200. godišnjice njegovog rođenja i 150 godina nakon objavljivanja „O delu vrsta“.

„Ljubav prema svim živim stvorovima je najplemenitija ljudska osobina“, rekao je Darvin.

   Nesumnjivo je da je ljubav i prihvatanje cilj svakog od nas, a naše telo i mozak  ima čudne odgovore na „fenomen“.

  • -          Potrebno nam je samo 4 minuta da shvatimo da li nam se neko sviđa ili ne.
  • -          Zaljubljivanje ima isti neurološki efekat kao kokain.
  • -          Zagrljaji bude prirodni ublaživač bolova – oksitocin.
  • -          Samo gledanje u fotografiju voljene osobe oslobađa telo bola.
  • -          Najverovatnije je da su osobe u romantičnoj vezi na istom nivou privlačnosti.
  • -          Parovi koji su previše slični jedno drugom teže opstaju zajedno.
  • -          Postoji Sindrom slomljenog srca, koji opisuje snažan bol u predelu srca kada osoba doživi traumatičan raskid, razvod ili napuštanje od strane voljene osobe.
  • -          Promena u ljudima kada se zaljube objašnjava se time da u početnim fazama zaljubljenosti, telo luči više kortizola, koji je povezan sa stresom, a manje serotonina, hormona sreće. Ovaj hemijski sastav mozga imaju i osobe sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem.
  • -          Tražeći dugoročnog partnera, više se obaziremo na njihovo lice, dok je kod kratkoročnih avantura bitnije kako izgleda telo.
  • -          Držanje za ruku s voljenom osobom oslobađa telo od bola i stresa.
  • -          Leptiriće u stomaku stvara adrenalin.
  • -          Zenice nam se šire kada gledamo u osobu koja nas privlači.
  • -          Najsnažnije oružje u osvajanju nečije privrženosti je direktan pogled u oči, koji, između ostalog, prikazuje samouverenost osobe.

Samouverenost je teže osećati nego što zvuči. Često nas manjak samopouzdanja zaustavlja u ostvarivanju ciljeva. Veliki deo samouverenosti oslanja se na mišljenju društva o nama, koje takođe samoljublje povezuje sa sebičnošću i taštinom, moralnim manama. Šta ne treba zaboraviti u mesecu kada se slavi ljubav dve osobe, i to zaokupljenošću i komercijalnom slavom Dana zaljubljenih, jeste da treba da zavolite osobu s kojom je neminovno da provedete ceo život – sebe. Rita Mej Braun je rekla da je nagrada konformiteta da se svima sviđaš sem sebi. „I ti sam, kao i svi ostali na ovom univerzumu, zaslužuješ svoju ljubav i privrženost“, Buda.

Objavljeno u Razno

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

iserbia

ArchLAB

OpstinaVrsac

eVrsac

OklagijaRS

VAK

parakvadvs

PricajmoOTome

edukacija

VrsacPlus

KulturniCentarVrsac

VrsacMOJKraj

TOV

Cefix