Aleksandra Zarija

Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Jedan beogradski advokat ne želi da zaposli tek svršenog studenta Pravnog fakulteta, a razlog je zaista neverovatan. Problem je što je kandidat za posao bio doslovno savršen student - završio je fakultet u roku, sa prosekom 10!
 
Za 99,9 odsto poslodavaca odličan uspeh tokom studiranja bio bi najbolja preporuka za posao svakom kandidatu. U slučaju advokata Uroša Nedeljkovića, to međutim ne važi.
 
Njemu je u kancelariju stigla prijava za rad o kojoj većina poslodavaca sanja, ali je on odbio da je uopšte i uzme u razmatranje. Osim što, kako kaže, trenutno ne zapošljava nikog, smeta mu što se radi o kandidatu koji je tokom studiranja dobijao sve same desetke, a fakultet je završio za svega četiri godine i tri meseca, dakle u roku.
 
Nedeljković je za "Blic" pojasnio svoj stav.
 
Ovde nije važno samo knjiško znanje
 
- Za ovaj posao nije bitno samo knjiško znanje, već i životno iskustvo i talenat. A šta je on proživeo i radio dok je studirao? To je moj stav. Drugi možda drugačije razmišljaju - navodi on.
 
Kako kaže, ima poznanika koji su tokom školovanja imali sjajne ocene, ali nisu postigli naročiti profesionalni uspeh.
 
- U mojoj kancelariji su gotovo svi studirali šest, sedam godina, ni ne znam kakve su ocene dobijali na fakultetu, a svi su odlični advokati. Ne bi mi bio problem ni da zaposlim nekog ko je studirao 10 godina. Veoma je bitna radna atmosfera u kancelariji. Svaki posao može da se nauči, ali karakter osobe često može biti smetnja ili prednost u radnom okruženju - priča advokat Nedeljković.
 
Tapušković: Apsurdno je ne uzeti u razmatranje odličnog studenta
 
A šta misle njegove kolege? Da li bi i one u startu odbacile prijavu za posao savršenog studenta?
 
Jedan od najpoznatijih advokata u Srbiji Branislav Tapušković navodi za "Blic" da ocene tokom studiranja za posao advokata nisu toliko važne, ali dodaje da je apsurdno odbaciti nečiji CV samo zato što se radi o nekome koje imao prosek na fakuletu 10.
 
- Ocene pokazuju delimično nečiji kvalitet. To je nekakva prednost. Na mestu kolege, pozvao bih takvog studenta na razgovor i procenio bih da li je za ovaj posao ili ne. Međutim, studiranje na Pravnom fakultetu je čisto bubačenje i tu nema nikakve prakse, pa ocene ne znače da će neko zahvaljujući dobrom proseku biti odličan advokat. Važniji je talenat i snalaženje u konkretnim i nepoznatim situacijama - objašnjava Tapušković i dodaje da je zapošljavao svršene studente, ali samo sa preporukom.
 
Izvor: blic.rs (Nataša Latković)

U subotu, 18. novembra 2017. godine, će se na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji EKOF Media Grupe održati druga konferencija Future Is NOW, događaj u vezi sa informisanošću mladih o aktuelnim tehnologijama i metodima u modernom okruženju najvećih kompanija u zemlji i regionu. 

FIN konferencija predstavlja godišnji događaj čija je osnovna misija podsticanje inovativnosti, proaktivnosti i preduzetništva mladih, kroz predstavljanje modernih, savremenih tehnika i tehnologija koje imaju široku primenu u najvećim, najsavremenijim i najuspešnijim kompanijama u Srbiji, ali i onih koje će svoju primenu naći u bliskoj budućnosti.

Govornici konferencije biće predstavnici top menadžmenta najvećih kompanija u Srbiji koji će predočiti primere iz svog poslovanja kroz panel diskusije i posebne studije slučaja koje su kompanije implementirale ili planiraju da sprovedu u budućnosti.

Neke od tema ovogodišnje konferencije su:

  • Veštine uspešnog preduzetnika – Put do uspeha u Srbiji;
  • Četvrta tehnološka revolucija. Kako IT menja naše živote iz dana u dan?;
  • Marketing i korporativne komunikacije u dobu digitalne revolucije;
  • Korporativna kultura u uspešnim kompanijama i primeri savremenog talent menadžmenta.

Predsednik organizacije EKOF Media Group, Miloš Čevizović sugeriše zašto je ova konferencija veoma značajna:
„Većina mladih smatra da, dok se promene dešavaju, poslovanje u Srbiji ostaje u mestu. Da to nije tako, konferencija Future Is NOW uveriće vas po drugi put. I ove godine čućete brojne primere iz prakse od vodećih menadžera iz najvećih kompanija u Srbiji. Saznaćete više o modernim metodima zapošljavanja, načinima za pokretanje sopstvenog biznisa, modernim marketing metodima, kao i o načinu funkcionisanja najsavremenijih kompanija na našim prostorima.“

Na konferenciju se pozivaju svi studenti i diplomci sa Univerziteta u Beogradu kao i studenti sa Univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Subotici, a priliku da konferenciji prisustvuje dobiće oko 500 mladih.

Ukoliko želite da budete deo ove nezaboravne konferencije, da steknete nove kontakte, upoznate se sa uspešnim ljudima i svojim kolegama, dobro se zabavite i dobijete brojne poklone, svoje mesto na Future is NOW možete rezervisati OVDE.

Video sa prošlogodišnje Konferencije Future is NOW na kojoj je pred preko 500 mladih izlagalo 26 govornika iz top menadžmenta najvećih kompanija u Srbiji možete pogledati OVDE.

Kraj studentskog života traje jedan dan - već sutra više ne možete da izvadite studentski BUS plus i vreme je da se krene dalje.
 
Možda ste još na drugoj godini fakulteta shvatili da ne treba ništa preterano da očekujete od te ustanove. A možda ste bodrili sami sebe da će biti sve ok jednom kada zauvek raskrstite sa studentskim životom i krenete da osvajate stvaran svet. Kada taj dan napokon dođe, kada položite poslednji ispit ili odbranite diplomski, trajaće samo jedan jedini dan - već sutra više ne možete da izvadite studentski BUS plus i vreme je da se krene dalje.
 
Moguće se sledeće opcije:
 
1. Nekoliko nedelja nakon što ste postali akademski građani, HR-a kompanije u kojoj ste oduvek želeli da radite na razgovoru za posao doživljava prosvetljujuće iskustvo. Deset dana pre toga ste slučajno naleteli na oglas za posao iz snova i poslali svoj genijalni CV. Napokon je na intervju za početnu poziciju došao neko ko zna i ume i to dokazuje svojim uspehom sa fakulteta, a ima i dokaz za to – sveži spisak položenih ispita ("Desetka iz principa programiranja? Fascinantno!"). To ste vi. Nude vam platu kojom ćete moći sami sebe da izdržavate i čak odete na more. Vas su čekali. Znali su da ove nove generacije nose nešto snažno i magično.
 
Ova je najmanje verovatna opcija.
 
2. Završil ste fakultet nakon 6 i po do 8 godina studiranja. Familija je najzad mirna, ujak je obećao da ćete uskoro da počnete da radite u trafici prijatelja komšinice njegove kume. Vama je sve to dosadno i nekako nestvarno. Razmšljate da li ćete ikako skupititi kintu za Exit ove godine i da li će ekipa skupiti kintu .
 
Verovatna opcija, ali samo onoliko koliko čuvena Bolonja i dalje dozvoljava da se studira sto i jednu godinu.
 
3. Mesec dana nakon diplomiranja, još uvek ste u euforičnom raspoloženju, čime ustvari pokušavate da potisnete prvi talas razočarenja koji vas je zapljusnuo u najnovijem filmu zvanom stvaran život. Prijavili ste se za deset različitih poslova i niko vas nije pozvao čak ni na razgovor. Svi vam govore da od toga leba nema i pitaju je l imate neku vezu. Ekipa sa faksa se raštrkala kud koji, bleje su ređe i drugačije. Postaje vam dosadno. Posle par nedelja shvatite da start u realnom svetu nije baš toliko uzbudljiv i ispunjen kao što ste zamišljali na dosadnim predavanjima. Planirate odlazak na more i da bi skupili pare za taj first minute džabalesku aranžman prihvatate posao u kol centru, jer, jebi ga. U isto vreme, dečko/devojka su dobili svoj do jaja posao, rade i predlažu da letujete na Siciliji.
 
Najverovatnija opcija. Puna uspona, padova i bizarnosti. Tako nekako odrasli žive. A evo šta će vam se još desiti.
 
POVRATAK KOD MATORACA
 
Možda ste studirali u drugom gradu, možda niste. Ono što se dešava je da se vraćate – ili u svoj rodni grad i svoju sobu, koju su u međuvremenu pretvorili u skladište za sve i svašta. Ipak, posteri iz dana kad ste se sekli na metal se naziru negde iza hrpa stvari. Ako ste studirali u svom gradu, roditelje ćete neminovno više viđati kada nemate nikakvih obaveze. Vrlo je moguće da i jedan od njih nema posao, tako da je druženje neminovno. Počećete da trčite rano ujutru da bi izbegli jutarnje kafe. Posle mesec dana suživota sa tvoriteljima, shvatićete koliko zapravo počinjete da ličite na njih.
 
stvari-koje-e-vam-se-desiti-kad-zavrite-fakultet-body-image-1433549693
 
MRZEĆEŠ SEBE ZBOG FAKULTETA KOJI SI UPISAO
 
Ma koliko si se ložio na to što si upisao, ili se i dalje po malo ložiš, tanki glasić u glavi će ti poručivati da si jednostavno neproračunati retard svaki put kad klikneš na Oblast rada na sajtu za traženje posla. Posle maksimum mesec dana ćeš odustati od svakodnevnog traženja jer je izbor toliki da je sasvim dovoljno da jednom u dve nedelje pogledaš da slučajno nema nečeg novog. U prvih deset dana ćeš potragu proširiti na sva polja rada koja postoje na sajtu. U isto vreme ćeš se raspitivati okolo ima li neko nekoga u tih par firmi koje si pikirao. Loša ideja.
 
NAJVEĆI MORONI NALAZE POSAO
 
Kad sretneš bolida sa fakulteta, kome je glavna fora na eksurzji bila povraćanje po autobusu, kako se u odelu u pet popodne vraća kući, sam ćeš dobiti inspiraciju da baciš peglu. Po njegovom odelu. Reći će ti da je posao super, ne cimaju ga mnogo, i šapnuće ti, u poverenju, kolika mu je plata. Pozelenećeš. Ti toliko para dobiješ od tvojih za dva meseca, i to jedino ako se otvore.
 
 stvari-koje-e-vam-se-desiti-kad-zavrite-fakultet-body-image-1433564361
 
EKIPA
 
Više nije ista. Prosto i jednostavno – odaljićete se. Nemate više fakultet i smaračka predavanja kao izgovor da ispijete sto osmu kafu tog dana. Jedan deo ljudi će otići iz grada, neki preko grane, neki će morati u kiosk brze hrane da zaradjuju za hleba i počeće da mirišu na način na koji ne treba da miriše neko sa kime biste izašli u subotu uveče. Osećaćeš se dezorjentisano jer ljudi koji su bili tu da ti drže glavu dok povraćaš više nisu tu ili jednosatvno nemaju vremena za takve stvari i počeće da te izbegavaju ako nastaviš da piješ tako da ne možeš da zaustaviš čudovište iz sebe.
 
stvari-koje-e-vam-se-desiti-kad-zavrite-fakultet-body-image-1433548192
 
DOSADIĆE TI DA LAŽEŠ I MULJAŠ
 
U nekom trenutku će ti neko od zabrinutih dobronamernika iz šire familije reći da nije dobro da kukaš i žališ se kako još nisi našao posao i kako ti baš ne cvetaju ruže. Biće ti svejedno šta ti matori smorovi koji su diplomirali za vreme Tita kenjaju. Ali, kad u onom istom busu u kome si sreo baticu sa faksa u odelu budeš sreo i sisatu plavušu koja na faksu nije izgovorila dve pune proširene rečenice ni na jednom usmenom ispitu, koja sada sa pundjom nosi ogromnu fasciklu i kaže ti da radi kao konsultant, naučićeš da lažeš. Reći ćeš kako je projekat na kome trenutno radiš do jaja, iako to nije stalan posao, to je start up koji će uskoro napraviti bum. Tako nešto ćeš smisliti i nafilovati na licu mesta. Posle dva meseca ćeš želeti da pobegneš u drugu državu samo da bi izbegao susrete sa zaposlenim maloumnicima i verbalne improvizacije koje daju makar malo dostajanstva tvom malom, usranom životu.
 
PROBAĆEŠ DA POBEGNEŠ U INOSTRANTVO
 
Probaćeš da nađeš i neki pristojan posao, ako može u struci. Raspitivaćeš se i tražiti kombinaciju. Nije lako. Ima mnogo sličnih tebi koji traže isto. Čućeš da za neke određene pare možeš da kupiš EU pasoš. Počećeš da štediš da bi ga kupio. Ili ćeš otići da spašavaš ljude po bazenima. Srećno sa svime.
 
OSEĆAĆEŠ SE MATORO
 
Jer i dalje visiš svojima na grbači. Kintu za izlaske ti daju oni i nemaš da odeš tamo gde bi išao, niti imaš dovoljno da se provedeš kako se ljudi u srednjim dvadesetim, sa poslovima, provode. Jedva skrpiš dovoljno za dva piva, a onda vidiš da se današnje klinci, iz nekog razloga, toga u tvoje vreme nije bilo, lože jedni na druge i ne daju pet para na matore džabolebaroše. A slatki su klinci. Taman toliko da se pored njih osetiš zrelo i stabilo i prosipaš životne mudrosti.
 
POŽELEĆEŠ DA UPIŠEŠ MASTER
 
Srećno sa tim. Nije ga teško upisati, kažu ni završiti. Ali, osim što ćeš se tih nekih godinu, godinu i po, osećati za stepenicu korisnije i svrsishodnije, nema druge velike vajde. Verovatno ćeš ga upisati na istom faksu sa kog si pre manje od godinu izašao, tako da saberi sam dva i dva. Ako ti mudrosti svih tih sedih glava nisu pomogle da živiš pristojno posle četri godine, ta jedna neće mnogo toga promeniti. 
 
PRODAVAĆEŠ PLJESKAVICE
 
Ako su ti roditelji pristojni ljudi iz radničke klase koji su celog života rmbali da bi ti studirao i otišao u Barselonu i Nicu na apsolventsku ekskurziju, prodavaćeš pljedže. Biće mirisno i vrelo, ali upoznaćeš ljude kojima je taj posao karijera i naučićeš da ceniš ovaj urnebesni život koji ti je podario šansu u vidu diplome u džepu i nade da ćeš sa roštilja u nekom momentu preći u neku udobnu stolicu, u kancelariji sa klimom. Zahvali roditeljima na tome, ne životu.
 
Ako su ti roditelji poput tebe akademski građani, verovatno te neće pustiti da obrćeš pljeske. Sa jedne strane je to cool, jer ćeš zadržati dostojanstveni miris koji si imao na faksu, ali sa druge, nedostatak bilo kakve aktivnosti i tortura isčekivanja da tvoj odrasli život zvanično počne, dok sakupljaš deliće studentskog života će te izludeti i sa čežnjom ćeš gledati sve te zauzete ljude koji rade svoje usrane poslove.
 
stvari-koje-e-vam-se-desiti-kad-zavrite-fakultet-body-image-1433564645
 
ZABORAVIĆEŠ KAKO TI IZGLEDA RUKOPIS
 
Potpisivaćeš se retko, a sam nećeš sigurno da sedneš i zapišeš svoje refleksije o dosadašnjem životu. Tako to ide.
 
NA KRAJU IPAK SVE DOĐE NA SVOJE
 
Jednom ćeš stvarno dobiti taj mejl i pozvaće te na razgovor na posao. Posle toga će zazvoniti i telefon i pašće ti kamen sa srca. Kriterijume si i onako već kod pljeskavica spustio do kolena. Ima nade. Od ponedeljka će zvanično početi tvoj pravi odrasli život. Samo, kad ušetaš u kancelariju, nemoj da se iznenadiš ako ti je nadređeni mlađi od tebe. I da, to za stolom pored tvog je osoba sa faksa koju nisi mogao da podneseš. Nasmeši se i budi srdačan. To je kolega sa kojim ćeš posle nekog vremena ćaskati uz kafu na pauzi od pola sata.
 
I RASKINUĆEŠ VEZU SA FAKSA
 
Pre ili kasnije ona ili on će suptilno pomenuti to letovanje na Siciliji o kome smo ti pisali na početku teksta. Do tada će stvari izgledati ok, samo što je vaš partner počeo previše vremena da provodi sa ortacima sa posla ili sa ovima sa kojima radi na tim projektima. A to je tebi neki jako čudan svet. Ljubav je to, ali kad je napadnu komšije i šira familija sa pitanjem kad će svadba i razmnožavanje, skontaćeš da ti je život ipak i dalje mio. Šta god si preživeo od tog diplomiranja, želećeš još parče života bez odgovornosti za ikoga drugog osim za sebe. Tu zver bi trebalo da do sada odlično poznaješ.
 
stvari-koje-e-vam-se-desiti-kad-zavrite-fakultet-body-image-1433565868
 
Uživaj. 
 
Izvor: vice.com
četvrtak, 26 oktobar 2017 20:54

OPENS2019 – Otvara vrata

"Budi promena koju želiš da vidiš u svetu" - Mahatma Gandi
 
U sredu, 01.11.2017. godine u 13h Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu poziva studente novosadskog univerziteta na besplatno predavanje “Opens – Omladinska prestonica Evrope – Otvara vrata” koje će se održati u svečanoj sali.
 
Da se podsetimo, Omladinska prestonica Evrope je titula koja se dodeljuje Evropskom gradu na period od godinu dana i titula koju će Novi Sad nositi tokom 2019. godine. Tim povodom je osnovan OPENS 2019, tj. inicijativa koja podstiče mlade ljude da kroz aktivno učešće u višenamenskim programima i projektima prikažu kulturni, društveni, politički i ekonomski život i razvoj mladih u Novom Sadu. 
 
Dođite da saznate na koje načine možete da se uključite u aktivnosti OPENS-a, da se upoznate sa programima i postanete aktivni inicijatori pozitivnih promena i inovativnih ideja u društvu.
Udruženje studenata elektrotehnike Evrope, lokalni komitet Novi Sad (EESTEC LC Novi Sad), želeći da studentima Univerziteta u Novom Sadu omogući usavršavanje ličnih i profesionalnih veština važnih za razvoj karijere, organizuje po četvrti put seminar Soft Skills Academy. Ovaj projekat će se održati 18-19. i 25-26. novembra 2017. godine, a namenjen je studentima svih fakulteta, viših i visokih škola sa teritorije grada Novog Sada.
 
Seminar je besplatan i traje četiri dana, podeljena u dva vikenda u novembru, sa ciljem da podstakne studente da rade na ličnom usavršavanju i da podignu svest o značaju “mekih” veština. 
 
Tokom seminara, 40 odabranih studenata će imati priliku da pohađa radionice i predavanja na temu “Produktivnost i motivacija”, pri čemu će steći veštine potrebne za napredovanje u budućoj karijeri, bez obzira na profesiju kojom planiraju da se bave, ali i veštine koje će im olakšati nastavak školovanja. Polaznici će imati priliku da dobiju savete na temu organizacije, planiranja, donošenja odluka, ostvarivanja ciljeva, motivacije, inspiracije, kao i mnogih drugih. U današnje vreme, internet je preplavljen tekstovima i snimcima upravo na ovu temu, ali ipak to ne može zameniti direktan prenos znanja i sposobnost komunikacije trenera i pojedinca lično. Kroz interakciju trener – učesnici, kao i kroz simuliranje određenih realnih situacija, učesnici mogu uočiti mnogo više detalja, uspešnije zapamtiti i usvojiti pruženo znanje. Treninge i predavanja će voditi predstavnici raznih kompanija, stručnjaci iz oblasti kao i međunarodni sertifikovani EESTEC treneri.
 
Link za prijavu se nalazi OVDE, a prijave su otvorene su od 23.10. do 05.11.2017.
 
Nakon četiri produktivna i ispunjena dana, naši polaznici će biti nagrađeni sertifikatom kao dokazom da su uspešno savladali datu temu. 
 

Uspeh ne dolazi preko noći. Naše priče predstavljaju i dobre i loše strane na putu do toga da neko uspešno živi lokalno, a radi globalno. Zbog ličnih priča naša konferencija inspiriše i često je prekretnica u karijerama mnogih učesnika.

U periodu od 27-29. oktobra, ekipa WWVRŠAC petu godinu za redom organizuje konferenciju pod sloganom "Živi lokalno, radi globalno" u Kongresnoj dvorani centra Milenium u Vršcu. Znamo da u Srbiji može da se živi dobro ako digitalne proizvode i usluge plasiramo putem Interneta, što dokazuje preko 50 uspešnih priča ljudi iz našeg okruženja ispričanih upravo u okviru ove konferencije. Zato se WWVRŠAC ekipa potrudila da i ove jeseni u grad pod Kulom dovede preko 400 ljudi koji žive lokalno a rade globalno, na konferenciju koja je nazvana najinspirativnijom u Srbiji.

Ukoliko ste iz Vršca i okoline, stariji od 18 godina, bilo kog pola i zainteresovani ste da se pridružite timu kao volonter, prijavite se OVDE.

Na ovogodišnjoj konferenciji će biti 12 predavača u 4 tematska bloka: Keynote, Outsourcing, Startup i Freelance.

Marvin Liao partner u investicionom fondu 500 Startups i vodi njihov akcelerator u San Francisku.

Marvin Liao

Danilo Micić osnivač je Case3D Creative Studio iz Novog Sada. Govoriće u outsourcing bloku.

Danilo Micić

Marija Ilić vodi studio Two Desperados, koji je jedan od najuspešnijih domaćih gejming studija. Njihovu igru Woka Woka - Marble Shooter igra preko deset miliona ljudi širom sveta, a taj broj se uvećava svakodnevno. Mariju ćete imati prilike da čujete u Startap bloku.

Marija Ilić

Miloš Grubješić je radio kao istraživač na nacionalnom univerzitetu u Jokohami, a trenutno radi kao freelance data scientist od 2010 u Novom Sadu.

Miloš Grubješić

Branimir Gajić je jedan od osnivača kompanije Infostud I predavaće u okviru Keynote bloka.

Branimir Gajić

Nenad Tešović

Nenad Tešović

Bojan Leković je osnivač kompanije KupujemProdajem, koji nam dolazi iz Holandije i koji zapravo živi globalno, a radi lokalno.

Bojan Leković

Charlie Pommier je osmislio čitavu liniju nameštaja, i uspešno sproveo Kickstarter kampanju da pokrene proizvodnju. Uspeo je ono o čemu se malo priča - da fizički proizvod pravi lokalno u Srbiji, a da ga prodaje globalno, celom svetu.

Charlie Pommier

Ana Babić je autorka brenda Škrabac. Uspela je da svoj hobi pretvori u biznis, a kada je shvatila da mora u potpunosti da se posveti, ostavila je ostale poslove kojima se bavila i fokusirala se na razvoj svog brenda.

Ana Babić

Nikola Božinović je osnivač kompanije Frame I poslednjeg vikenda u oktobru će pričati kako su prikupili ogromne investicije, i privukli investitore kao što je Microsoft i slični i partnere kao što su Adobe, Autodesk i slični, ali I uspeli da danas imaju kancelarije San Franciska i u Nišu i Beogradu.

Nikola Božinović

Ratko Šolaja je jedan od najboljih freelance wordpress developera u Srbiji i regionu, a to što svoje usluge pruža kroz platformu Toptal govori i da se nalazi u 3% najboljih frilensera na tržištu.

Ratko Šolaja

Dragan Trifunović je čovek koji je među prvima foto i video opremu vinuo u vazduh. Dronovi su sada česta stvar, a kada je on počinjao snimanje iz vazduha to je bila stvarno ekskluziva.

Dragan Trifunović

 

Satnicu možete pogledati OVDE.

sreda, 18 oktobar 2017 17:11

Studentski tabu: Obnova godine

Opet trošiš vreme na nešto što nema veze sa faksom? Mani se toga, bolje se knjige uhvati i završi školu što pre. Šta će ti to u životu, pa to nema nikakve veze sa onim što učimo na faksu? Ma sedi i naštrebaj to napamet, šta se mučiš da shvatiš ako ne ide.
 
Ja sam Aleksandra Zarija i student sam treće godine elektrotehnike. Opet. Neuspevši da sakupim dovoljan broj ESP bodova, pre 7 dana sam zvanično pala godinu. I za sad se čini da je svima u mojoj okolini to teže palo nego meni.
 
Evo kako ja vidim stvari: ove godine ću imati više vremena da se posvetim matematikama koje sam do sad prenosila; redovno ću trenirati; pročitaću knjigu koja mi već duže vreme stoji pored kreveta; počeću da učim strani jezik; konačno ću realizovati ideje u vezi sa Unijom koje mi se vrzmaju po glavi (neću da otkrivam previše, stay tuned).
 
Kako to drugi vide? Pa nisam sigurna. Sem zabrinutih pogleda i neizostavnog pitanja: “Šta su ti rekli tvoji?”, nisu preterano komentarisali, ali nažalost znam kako su komentarisali druge koji su pali godinu. Da budem iskrena nisu bili ni malo uviđavni. Šta više, opisala bih ih kao nipodaštavajuće komenatre pune predrasuda. 
 
Zašto tako komentarišemo kolege koje se nisu snašle? Obnoviti godinu na fakultetu nije isto kao i pasti treći razred osnovne škole. Ili jeste? Mišljenja sam da u dvadesetima postoji čitava lepeza stvari koje mogu da utiču na naš uspeh na fakultetu, jer smo svesniji sveta oko nas i više nismo ušuškani od strane roditelja kao kad smo bili mlađi. Da ne pričam da neki ni tada nisu bili.
 
Kako bilo, ja ne dajem previše na značaju tim pogledima punim "saosećanja" ili unižavajućim komentarima. Imam svoj cilj, svoju ideju kako do njega treba da stignem i roditelje koji mi pružaju bezgraničnu podršku.
 
Zašto onda ovo pišem? Zato što ima ljudi koji ovakvim komentarima pridaju mnogo veći značaj. Pišem za one koje treba ohrabriti da stvore svoju viziju. Naše društvo je takvo da sve što se ne poklapa sa ponašanjem mase, defakto mora biti loše.
 
Dakle, jedini ispravan put je već raskrčen put. Nije.
 
Ja nisam postala loš čovek zato što nisam ispunila predviđenu normu za slušanje sledeće godine. Ta granica u vidu potrebnog broja ESPB je tu sa razlogom. Ako niste dovoljno dobro savladali gradivo, ne možete da položite ispit. Ako niste položili dovoljan broj ispita, nemate dovoljno znanja da shvatite gradivo koje je predviđeno za sledeću godinu. Da sumiramo, broj položenih ispita je odraz vašeg znanja, eventualno uloženog truda, ali ne vašeg karaktera.
 
Zato ne dozvolite drugima da vas demorališu. Okružite se ljudima koji umeju da vrednuju vaš trud i koji će vas, kad im saopštite da ste obnovili godinu, zagriliti i pomoći vam gde god da ste to zapeli. A dušebrižnicima? Njima se samo nasmejte. Ne trošite energiju na njih. Trebaće vam mnogo snage da raskrčite svoj put kroz šumu.
četvrtak, 12 oktobar 2017 10:01

Kakav je osećaj kad završiš faks

Bilo je četiri ujutru, a ja sam još uvek bio nad knjigom. Brat je spavao u sobi koju već dvadeset godina delimo, pa sam se žrtvovao i prebacio knjige, markere i ohlađenu 3u1 kafu u trpezariju. Kuče se sklupčalo oko mojih nogu, a obnavljanje je ometalo ćaletovo hrkanje koje je dolazilo iz susedne sobe. Ali znao sam da je ovo poslednji put da učim u ovakvim uslovima. Sledećeg dana je trebalo da diplomiram.
 
Ok, ne baš da diplomiram, ali na Filozofskom po tzv. Bolonji nemamo odbranu diplomskog, pa se polaganjem poslednjeg ispita smatra da smo zvanično diplomirali. To jeste dosta olakšavajuće, jer su se odbrane diplomskog pretvorile u rutinski powerpoint kafaning, ali nekako se malo lejm osećaš pred studentima drugih fakulteta kada kažeš da nemaš diplomski. Samo dobiješ onaj "oh, pa viste neki 'viša poslovna u Blacu' rang" pogled. Ali baš zato što moje diplomiranje predstavlja polaganje poslednjeg ispita, krasilo ga je upravo ono što gotovo sve odbrane diplomskog nemaju – mogućnost da padnem.
 
Naravno, čim je postojala mogućnost da me obore, nisam nikako mogao da budem siguran da će ovo biti poslednja noć kada će mi srce preskakati, kada ću ponavljati sve već pročitano i odlaziti da spavam u pet, kako bih u devet već ustao da obnavljam opet. Ali sam nekako znao da ne mogu da se vratim više na faks, barem ne zbog polaganja ispita. Već sam imao bradu sa kojom sam ličio na ozračenog pustinjskog skočimiša i kosu kroz koju provlačim prste kao oni ljudi koji stvarno koriste mozak. Morao sam da položim, nisam mogao da izdržim više i da ulazim u apsolventski rok. Ovo je morao da bude kraj.
 
Ustao sam u devet, nakon jedva tri sata sna, iako je ispit bio zakazan tek za dva popodne. Otišao sam do kluba na poslednjem spratu. Tu sam pred svaki ispit obnavljao gradivo sa kolegama, zapravo, oni su obnavljali dok sam ja paničio. Ali ovog puta sam bio sam, pošto su oni poslednji ispit položili u julu. Seo sam na uobičajeno mesto, rasprostreo knjige po čitavom stolu i poručio uobičajeno – kiselu vodu, jer samo to pijem kada sam nervozan, a stalno sam nervozan.
 
 
Bez obzira što sam ovog puta bio u solo varijanti, nešto je bilo drugačije. I dalje je tu bio radio sa kog je išao Čola i Neno Belan, fiksni old skul telefon je neprekidno zvonio, ali su mnoga pića falila. Ubrzo sam saznao da je to bio poslednji radni dan kluba. Zatvaraju ga i prave učionicu. Jebote, pomislio sam, sve nedvosmisleno upućuje na kraj. Čak je i profesor, koga sam igrom slučaja upoznao baš u ovom klubu, preminuo pre nedelju dana. Zar će sve što me vezuje za ovaj fakultet nestati nakon ovog sedmog oktobra?
 
Manijakalno sam prelistavo stranice i podvlačio nepodvučene delove koji su očigledno sa razlogom ostali nepodvučeni do poslednjeg dana. Marker mi se ispisao, pa sam ga samo vratio u ranac. Uvek sam učio do poslednjeg trenutka, pa i sada. I nikada nisam smeo da padnem, ali sada super specijalno nisam smeo da padnem. Sve dok nije ostalo još pola sata do početka ispita, nisam bio svestan da je u pitanju zapravo taj – poslednji ispit. Već mesec dana sam uvek govorio kako imam dva ili jedan i po ispit do kraja, ali kada sam konačno došao do tog poslednjeg, onda me je sve puklo. Mislim, došao sam do poslednjeg ispita pre nedelju dana, ali mi je tek sada stiglo do mozga da se tu sve završava.
 
I dalje sam gledao u knjige i svoje beleške, ali više uopšte nisam registrovao to što sam čitao. Kada sam pre četiri godine upisao ovaj fakultet, diplomiranje je za mene predstavljalo naučnu fantastiku. A još više je delovalo neizvodljivo kada sam pre šest godina prvo upisao ekonomiju. I sada, dvadeset minuta pre nego da poslednji put izvadim papir za koncept, počeo sam da razmišljam o tome šta sam sve postigao za ove četiri godine. Lista ide ovako:
 
- Nabio sam prosek preko 9, pa sam primao stipendiju dve godine (jesam učio kao stoka, ali mislim da sam se više nekako našao u pravo vreme na pravom mestu, u prevodu, nisam izlazio van zgrade fakulteta, ali sam imao i dosta imbecilno lakih predmeta)
 
  • Uspeo sam da razumem sociologiju (barem mislim da jesam) i da je zavolim 
 
  • Četiri godine imao konstatno ispod 65 kilograma
 
  • Iz prvog puta, i to sa devetkom, položio sam ispit koji se u Blicu našao na listi top 10 najtežih u Srbiji (i time dokazao da je u pitanju bio potpuno idiotski tekst) 
 
  • Posvađao se sa gomilom ljudi, uglavnom zbog gluposti
 
  • Kupio odelo za proslavu apsolventske večeri koje mi je već sada veliko 
 
  • Nekim čudom prevario urednike da imam neku predstavu o pisanju i da za to treba da me plaćaju
 
Moje misli prekinuo je kolega sa drugog departmana koji je polagao ispit sa mnom. Pozvao me je da siđem nekoliko spratova niže jer je otkrio u kojoj učionici polažemo. Na brzinu sam pokupio knjige, otpio gutljaj kisele i platio svoj bukvalno poslednji račun u ovom klubu, usput poželevši sreću konobarici i izrazivši nadu da ćemo se nekada sresti na nekom boljem mestu. Kao da idem u akciju spašavanja zarobljenika Islamske države, a ne na ispit.
 
Kada sam ušao u učionicu, shvatio sam da sam se suviše opustio u mislima sa svojim maloumnim dostignućima i da nisam dovoljno obnavljao gradivo. Odlučio sam da budem u drugoj grupi za odgovaranje, koja će na red doći za dva sata. I to mi je bilo nedovoljno, ali nije bilo šanse da odmah odgovaram. Kolega se našao u istoj grupi, pa smo izašli u hodnik da se propitujemo. Zapravo smo dva sata samo pričali o glupostima jer se nismo videli nekoliko meseci i umesto obima znanja, jedino što se povećalo bili su sati otkako sam poslednji put jeo nešto.
 
Baš zato što nemamo diplomski, hteo sam da čitav taj krug studiranja zatvorim nekim kul predmetom. Zato sam i ostavio "Neverbalnu komunikaciju" kao poslednji ispit. Šta više reći o predmetu na čijem predavanju gledate pilot epizodu Lie to me? Rekao sam da mi ne pada na pamet da izađem sa fakulteta bez desetke. Ali već u hodniku sam znao da nema ništa od toga. Kada je ispit počeo, odmah sam podsetio profesorku na moju, u tom trenutku, nerealnu odluku i rekao joj da zaboravi na to. Već sam pogazio gomilu principa u poslednjih mesec dana, da sam počeo da se pitam da li uopšte imam neke.
 
Profesorka prvo nije želela da mi da nižu ocenu i predložila mi je da dođem u subotu i odgovaram kao čovek. Ponuda je bila i više nego velikodušna, razmatrao sam je svega nekoliko sekundi i odbio. Morao sam da završim to, tog trenutka. Upisaću master i učiću čitavog života, ali ne vraćam se više ovde, ne bez kluba i sa praznim markerom. Čak su mi se i srećne čarape toliko izlizale da nisam mogao viša da ih ušivam.
 
Nakon obilatog preznojavanja, vađenja odgovora iz malog mozga i samosažaljenja, dobio sam osmicu uz primedbu da je onakvo odgovaranje prava bruka. I bilo je, ne bruka za predmet, već za čovečanstvo.
 
I to je bilo to? Diplomirao sam? Kapiram da sam poslednje četiri godine težio ka tome i da je kad-tad moralo da se desi, ali zar ovako? Nisam bio uzbuđen, nisam bio ni najmanje srećan, nisam osetio nikakvo olakšanje. Ovo je najbedniji osećaj na svetu. Šta treba u životu da uradim da bih se osećao bolje? Da dobijem dete? Prevarim doping test na Tur de Fransu?
 
Izašao sam iz zgrade fakulteta i pogledao u mobilni. Imao sam nekoliko propuštenih poziva i poruka sa smajlijima. Roditelje i kolege je interesovalo da li sam prošao, drugare da li idemo na pivo večeras. Odgovorio sam samo drugarima jednim prostim "da". Kiša je počela da pada i tada sam već bio siguran da se univerzum zajebava sa mnom.
 
Izvor: Vice Srbija
Nakon letnje pauze krećemo sa novim ciklusom filokafea i pozivamo vas da u subotu, 14. oktobra učestvujete u filokafeu na temu „Panta rei – o promenama“.
 
"Ne može se dvaput u istu reku zagaziti", reči su antičkog mislioca Heraklita. Promena je konstantna. Ipak, naš utisak je da mnoge stvari u našem životu ipak stoje u mestu. Zbog čega imamo takav utisak? Koje su to promene koje se dešavaju mimo nas, a koje su one koje zavise od nas? Kako se prilagoditi onim spoljašnjim, a stalnim promenama, ali i kako doprineti ličnim promenama?
 
Neka od pitanja o kojima ćemo razgovarati su:
 
• Šta znači pojam promene?
• Šta utiče na našu svest o promenama?
• Šta su individualne, a šta društvene promene?
• Koje promene su objektivne, a koje subjektivne?
• Kako prevazići otpor prema promenama?
• Koji faktori utiču na prihvatanje promena?
• Čemu uopšte promene?
 
Kroz ovaj razgovor vodiće vas svo četvoro vršačkih koordinatora, master filozofi Marija Mitrovanov i Miroslav Milojević, diplomirani sociolog-master Snežana Đenić i diplomirani politikolog i master kandidat sociologije Dragana Radmanović.
 
Vreme i mesto održavanja filokafea „Panta rei – o promenama“: subota, 14. oktobar, 16.00h, Galerijana (Sterijina 26 u Vršcu).
Kotizacija: 500 dinara, što uključuje dve konzumacije po izboru, zakup prostora na tri sata samo za nas, trosatno učešće u filokafeu uz rad stručnih koordinatora i materijal za rad.
Prijave: Zbog evidencije koliko učesnika da očekujemo, molimo vas da svoje učešće blagovremeno prijavite mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , gde možete i postaviti dodatna pitanja.
 
Zbog čega je filokafe mesto baš za vas?
 
Šta se radi na filokafeima? Pije se omiljeno piće, analizira se tema u maloj grupi, učesnici onoliko koliko žele daju mišljenje, slušaju druga mišljenja, uče se argumentaciji i uče nešto novo od koordinatora. Rezultat: lični zaključci dobijaju objektivan karatker i praktično koriste u životu.
Ko može da učestvuje? Svako, koje god da ste struke, čime god da se bavi, jer je filokafe aktivnost za svakoga. 
Učestalost: Filokafei se održavaju jednom mesečno. Susret traje tri sata (sa pauzama po potrebi), ali bez  osećaja napora zato što je metod filokafea neformalan - ciljano se održava u kafiću, uz piće po želji učesnika, uz onakvo učešće kakvo svakom učesniku pojedinačno prija. 
Uslovi: Ne postoje uslovi za učesnike. Potrebno je samo da imate želju da nešto novo čujete, da osvestite neke svoje intuicije i da dođete do korisnih zaključaka. 
•Dolasci na filokafee nisu obavezujući, već zavise od zainteresovanosti učesnika za temu. 
Kako se određuju teme? Svakog meseca radi se neka nova tema i svako može da predloži temu za naredni mesec. 
Ko vodi filokafee? Filokafe vode stručni koordinatori iz oblasti humanističkih nauka, u zvanju stručnog saradnika pri Srpskom udruženju za filozofsku praksu, gde bar jedan od njih mora da bude filozof. Zadatak koordinatora je da vam omoguće da dođete do izražaja onoliko koliko vam prija, a da izađete sa nekim zaključcima koji će vam koristiti u životu. 
 
Zajednički oblikujemo svoje misli precizno i objektivno i učimo kako da svoje ideje primenjujemo u praksi - to može svako!  

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

edukacija

TOV

VrsacPlus

iserbia

ArchLAB

ClickMan

VAK

VrsacMOJKraj

PricajmoOTome

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

OpstinaVrsac

eVrsac

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

parakvadvs