Dunja Marić

Dunja Marić

Juče je u Novom Sadu održano još jedno takmičenje učeničkih kompanija u organizaciji „Dostignuća mladih“. Od 36 kompanija sa različitim proizvodima i uslugama, ekipa iz školskog
centra „Nikola Tesla“ iz Vršca, u sastavu Milica Đolić, Filip Miličić, Elena Stojkovski i Ilija Maravić, zajedno sa mentorom Velimirom Radlovačkim, osvojila je prvo mesto i
plasman na nacionalno takmičenje.

Ovo takmičenje ima za cilj da mlade, ambiciozne ljude nauči kako da posluju u sopstvenom preduzeću, te se na različitim nivoima takmičenja sprovodi proces od otvaranja do
zatvaranja jedne kompanije.

U želji da naprave proizvod koji će biti spoj znanja iz informaciono-komunikacionih tehnologija i ekonomije, ova ekipa je odlučila da osnuje učeničku kompaniju „TeslaNET“, koja
se bavi izradom modularnog personalnog alarma iPanic – uređaja koji pomaže ljudima u nevolji. Pritiskom na dugme alarma, osoba može da pošalje SMS, email ili post na društvenoj
mreži unapred definisanim korisnicima sa unapred definisanim sadržajem. Proizvod je namenjen svim osobama sa zdravstvenim problemima, osobama ometenim u razvoju, kao i ljudima koji rade opasne poslove, koji su daleko od kuće, starijim osobama, deci, itd. Postoji i besplatna aplikacija, koju možete preuzeti na http://www.teslavs.edu.rs/ipanic.apk,
pokazuje mogućnosti ovog proizvoda. Kompanija ima i facebook profil (Tesla Net) i instagram nalog (jateslanet).

Žiri je kompanije ocenjivao u dve kategorije, od kojih je jedna predstavljanje kompanije tokom sajma, u okviru koje su ocenjivali izgled i uređenje štanda, originalnost
proizvoda ili usluge, timski duh, prodajne veštine i nivo znanja o proizvodu ili usluzi, kao i jedinstvenost ponude. Druga kategorija jeste prethodno poslat kompanijski
izveštaj, a ocenjivali su se jasnoća i razumljivost izveštaja, kvalitet razrade performansi izveštaja (marketing, finansije i slično), demonstracija stečenih znanja i potencijal
kompanije za realizaciju budućih aktivnosti. „Tesla Net“ je ostvarila odlične rezultate u obe kategorije i pokazala potencijal za dalji napredak.

Profesor mentor Velimir Radlovački kaže da živimo u vremenu u kom je vrlo važno da domaće kompanije zauzmu dobre pozicije na tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija i da mladi iskoriste mogućnosti koje to tržište pruža preduzetnicima. Za učenike, članove ove kompanije ističe da su od samog početka vrlo ozbiljno pristupili formiranju tima,
istraživanju tržišta, izradi proizvoda, marketingu i prodaji, pokazavši pritom veliku kreativnost, trud i preduzetnički duh. Nisu se oslanjali na šablone za pisanje biznis
planova, već su naučili kako se osnivaju i rastu startap projekti i na koji način se kasnije transformišu u profitabilne kompanije.
Pitali smo i učenike o njihovim utiscima sa takmičenja, a evo šta su nam oni rekli:

Ilija: To je jedno lepo iskustvo gde možeš upoznati drugare iz drugih gradova i škola i videti nove ideje. U početku je bilo kao i svako ostalo takmičenje malo dosadno, sve dok
nismo počeli da upoznajemo drugare iz gimnazije u Šidu koji su bili na štandu pored našeg. Pri kraju je postalo napeto, pogotovo kada su proglašavali pobednika. Planiramo da
malo doradimo naš proizvod i da mu dodamo još neke funkcije.Najveću podršku smo imali od našeg mentora Velimira Radlovačkog I profesorke programiranja Svetlane Radlovački ali su nam pomagali i drugi profesori u školi kao i naši drugari iz razreda koji su nam bili podrška.

Filip: Moji utisci o jučerašnjem takmičenju su fenomenalni. Uspeli smo da očaramo tročlani žiri kao i posetioce BIG shopping centra našim proizvodom. Najbitnije je bilo druženje
članova kompanije sa ostalim izlagačima, sklopili smo i neke dogovore sa relevantnim kompanijama. Od škole smo imali korektnu podrsku. Najviše se zalagao za nas naš mentor,
zamenik direktora i profesor Velimir Radlovački. On je zajedno sa nama uložio velike napore koji su i omogućili da osvojimo prvo mesto u Vojvodini i plasiramo se na Nacionalno
finale koje će se odrzati u Beogradu. Potrudićemo se maksimalno da i tamo predstavimo kompaniju u najboljem svetlu.

Milica: Unapredićemo izgled samog proizvoda, napraviti više varijanti proizvoda. Što se podrške u skoli tiče, profesorka matematike želi da kupi naš proizvod jer joj se dopada,
baš je zainteresovana jer ima staru majku i svekrvu kojima je potrebna pomoć tog tipa. Organizacija je bila dobra, sem što je bilo malo probijanja agende. Upoznali smo mnoge
ljude, družili se sa njima, čak smo i potpisali ugovor o saradnji sa jednom kompanijom.

Elena: Još pokušavam da sastavim sve utiske. Organizacija takmičenja je bila sasvim korektna, pomagači iz organizacije su nas obilazili da se raspituju oko proizvoda i kažu šta
je dobro a šta nije, to nam je jako dobro došlo kad nas je obišao žiri, bili smo spremni, samouvereni i bez treme. Takmičenje je spojilo ljude sa sasvim drugim ambicijama i
razmišljanjem gde smo čak i sklapali ugovore sa drugim kompanijama, družili se sa drugima, razmenjivali utiske, savetovali se međusobno... Dosta ljudi je bilo zainteresovano i
oduševljeno našim proizvodom, što nas je prijatno iznenadilo, neki su čak na licu mesta uzeli da preuzmu našu aplikaciju. Za budućnost nam je u planu da se prijavimo na
takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, preko 3D štampača da napravimo odgovarajuće pakovanje za naš proizvod, pokušamo aplikaciju da plasiramo na online prodavnice
aplikacija radi dodatnog prihoda za dalji razvoj kompanije, eventualno još malo da poradimo na estetici štanda. Profesori Velimir i Svetlana Radlovački su izdvajali svoje
slobodno vreme da bi nam pomagali oko izveštaja, proizvoda, celog osnivanja kompanije, savetovali nas oko takmičenja i daljeg razvoja, i podržavali nas od samog osnivanja, na
čemu smo im veoma zahvalni.

Kompanija „Tesla Net“ će se dalje takmičiti na nacionalnom takmičenju koje će se održati u Beogradu u toku maja.

Ekipa Unije studenata čestita na zasluženoj pobedi i želi svu sreću u daljem takmičenju, kao i u daljem radu kompanije!

četvrtak, 22 mart 2018 16:53

Zašto čitam?

Za svoj peti rođendan sam od roditelja umesto lutke dobila člansku kartu biblioteke. Zamislite koliko je sreće tada stalo u jedno malo, čupavo dete. Od tada, čitanje za mene nije samo hobi. Čitanje je za mene nešto poput neobjašnjive topline koju osetim kad god otvorim knjigu, magija za koju bi obični ljudi rekli da ne postoji. Posetila sam druge planete, upoznala hiljade i hiljade ljudi, zaljubila se isto toliko puta, a da nisam napustila svoju sobu. Otkrila sam svetove za koje sam mislila da ne postoje i saznala za ljude koji nisu slični nikome iz moje okoline. Zaljubila sam se u reči i ta ljubav ne prestaje ni danas, više od 13 godina kasnije.

U čitanju ne postoje granice. Mogu da nosim balske haljine ili se borim za pravdu, mogu da oživim ljude ili budem detektiv. Mogu toliko stvari koje nikada ne bih mogla da uradim a da ne dotaknem knjigu. Mogu da idem glavom kroz zid i idem 200 kilometara na čas i osetim vetar u kosi i kapljice kiše na čelu, sve to i još mnogo više toga, ušuškana u ćebe, sa velikom šoljom kafe u jednoj, a knjigom u drugoj ruci.

Često me pitaju kako mi nije dosadno. A ja nikako ne mogu da shvatim šta bi u čitanju moglo da bude dosadno. Da li je dosadno biti u školi za čarobnjake? Ili rešavati misteriju koja proganja nekoga? Nisam baš sigurna. Mislim da je ipak dosadnije ne napustiti svoja četiri zida, a konstantno biti napolju.

Zašto baš knjige? Zašto ne filmovi? Zato što je osećaj kako zamišljam svoje najdraže junake, stavljam pegice na njihova lica, oblačim ih i razmišljam o tome koja im je omiljena hrana, mnogo lepši nego kada sve ove informacije dobijam servirane kao na tacni.

Zahvaljujući svojim omiljenim autorima i likovima sam shvatila koliko volim da pišem i donela najvažniju odluku u životu, a to je da želim da pišem do poslednjeg dana, da želim da svoje reči delim sa drugima i da pokušam da, makar na trenutak, povedem nekoga u svet koji još uvek nije otkrio. Želim da sama stvaram nove univerzume. Naučila sam i toliko životnih lekcija, toliko važnih stvari koje na prvo čitanje možda i nisu delovale tako važno. Naučila sam da živim da bih čitala i čitam da bih živela. Naučila sam iskrenije da volim i budem bolji čovek.

Toliko knjiga tek čeka da bude pročitano, toliko autora će se tek naći na mojim policama, toliko avantura će tek biti proživljeno. Sa velikim osmehom na licu uranjam u talase stranica i želim to isto i vama. Otkrijte sebe kroz knjige. Svideće vam se.

četvrtak, 15 mart 2018 13:56

Čemu nas je naučio Mali Princ

Jedna priča o dečaku koji vam može biti prijatelj bilo da imate 7 ili 77 godina, uspela je da makar na trenutak svima stavi ružičaste naočare koje pružaju lepši pogled na svet i život. Koliko god puta da je pročitate, uvek će vam biti jednako draga, a ovo su neke od najvažnijih stvari kojima nas je naučio ovaj neverovatan dečak.

Zagrebi dublje ispod površine. Stvari često nisu onakve kakvim se čine.

„Jednom sam uspeo da olovkom u boji nacrtam svoj prvi crtež. Pokazivao sam svoje remek delo odraslima i pitao ih da li se plaše mog crteža. Oni su mi odgovarali: „Zašto bismo se plašili šešira?“ Međutim, moj crtež nije prikazivao šešir. Prikazivao je zmijskog cara koji je progutao zmijskog slona.“

Lepota nije večna. Večno je ono što je u nama.

„I uvek će te voleti?“ „Ne“, reče ruža, „jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive“. „Baš čudno“, reče Mali Princ, „da si ti moja ruža, ja bih te voleo i tada.“

U moru ljudi sličnih tebi, uvek ćeš nekome biti poseban i jedinstven.

„Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja teni nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada drugih lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu.“

Ako nismo nikoga pripitomili, ako niko nije pripitomio nas, život će nam biti siv.

„Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite“, reče im on. „Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.“

Ono što tebi znači sve, drugome možda neće značiti ništa.

„Za sve ljude, zvezde ne znače isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za učenjake, oni su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato.“

One najvažnije stvari ne možemo da vidimo. One se osećaju.

„Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.“

Možda je mali, sićušan dečak, ali je veliki čovek. Uči nas da volimo, osećamo, živimo. Ali, onako, stvarno živimo. Ceneći prave vrednosti i govoriti prave reči. Možda ima tek stotinak strana, ali u sebi sadrži toliko lepote i važnih životnih lekcija, da više strana nije ni potrebno. Sada, kada sam sa vama podelila svoje omiljene lekcije koje sam naučila od Malog Princa, vreme je da uzmete knjigu, obnovite gradivo, a onda razmislite o tome koje su za vas najbitnije pouke koje ova knjiga nosi u sebi.

„Bio sam administrator sa visokom platom, godišnjim bonusima i svim povlasticama. Nalazio sam se na pravom putu. U ponedeljak, sedmog januara 2008. godine, u tri sata popodne, u maloj prostoriji za konferencije na poslednjem spratu zgrade, direktor kompanije me je pozvao na kratak razgovor, koji je trajao čak i kraće od očekivanog. Otpustio me je. Nikada neću zaboraviti kako su mi njegove reči oduzele dah. Napustio sam prostoriju i otišao kući, pravo u krevet, gde sam u poziciji fetusa ostao naredna tri sata. Ono što sada shvatam je da je taj događaj stvorio najveću količinu nelagodnosti koju sam ikada osetio. Vidite, prijatelji, ono što čini da se osećate komforno može da vas uništi. Ono što vam stvara nelagodost je jedini način da rastete.“ Bill Eckstrom

Šta je to zona komfora? Možda je najispravnije reći da je ona nešto što čini da se osećate dobro i sigurno, ali budimo iskreni, zona komfora je često kutija u kojoj se nalazimo i koja nam dopušta da preživljavamo, ne i da živimo. Ovo može značiti da ne radite nove stvari jer ne želite da izađete iz zone komfora, ne jedete novu hranu, ne otkrivate novu muziku i stalno radite iste stvari, jer ste na to navikli. Svako od nas ima nešto što može predstavljati zonu komfora, ali šta kada poželimo nešto drugačije, a plašimo se nepoznatog?

Pokušajte da se setite neke situacije u kojoj ste izašli iz zone komfora. Setite se osećanja koja su tada vladala u vama. Možda ste bili pomalo uplašeni, ali uzbuđenje je bilo veće od straha, zar ne? Zbog čega onda sebi uskraćujete taj osećaj? Zašto se ne trudite da svaki dan izlazite iz svoje zone komfora i proživljavate ga iznova i iznova?

Ali šta ako je strah veći od uzbuđenja? I to onaj najgori strah, onaj koji nas sprečava da uradimo ono što želimo? Onda je vreme da udahnete duboko, izbrojite u sebi do deset i preispitate svoje strahove. Stavite na papir sve sitnice koje želite da uradite, a van su vaše zone komfora. Odslušati novi muzički žanr, probati kinesku hranu ili ispijanje čaja umesto kafe. To su nekome možda beznačajne sitnice, ali ako će one učiniti da izađete iz vaše zone komfora bez straha, zašto ne pokušati? Kasnije možete preći na veće stvari, kao što su pisanje bloga ili promena frizure.

Možda se pitate čemu sve to? Zašto juriti u nepoznato, kada već imate ispitan teren i znate koje vam stvari idu od ruke i šta vas čini srećnima. Zato što možda pronađete još stvari koje vam idu od ruke i još stvari koje vas čine srećnima. Nikada ne treba ograničavati sebe. Možda u sebi imate mnogo više od onoga što mislite, ali se plašite da to iskoristite. Jednog dana će vam biti krivo što niste uradili sve ono što ste želeli, zato izađite iz svoje zone komfora već danas i ne dozvolite da se to desi. Ne razmišljajte previše. Uradite nešto novo odmah. Shvatićete da je život sačinjen od trenutaka koji mogu biti mnogo lepši i bolji od onoga na šta smo navikli. Samo zamislite kako je lepo usuditi se na isprobavanje novih stvari. A onda ih probajte.

„Hladno je i maglovito zimsko jutro, a ja stojim na najvišem bandži tornju na svetu. Platforma na kojoj stojim je toliko uska da moram da stojim na prstima i balansiram svojim telom u odnosu na vetar. Rukovodilac mi vezuje konopce oko zglobova. Osećam kako me njihova težina lagano vuče na dole. Pogledam dole. Svi putevi i građevine su zakopani u magli. Čujem glas u svojoj glavi koji mi govori „Ne možeš ti ovo“. Okrećem se i saopštavam rukovodiocu da želim da odustanem, a onda ugledam veliki tekst na prozoru pored mene. „Život počinje tamo gde zona komfora prestaje“. Ni sama ne znam zašto, ali ova kratka, a opet, toliko snažna rečenica mi daje snagu i shvatam da se krećem ka platformi i skačem sa najvišeg bandži tornja na svetu. Tih pet sekundi, koliko je trajao slobodan pad, u sebi sam pomislila „Nije strašno koliko se čini“. Yubing Zhang

četvrtak, 01 mart 2018 14:43

Inspiriši se

Šta je to inspiracija? Da li je to situacija u kojoj uzimaš olovku u ruke, a reči ne mogu da dočekaju da pređu iz tvojih misli na papir? Da li je to sjajna ideja koja ti je pala na pamet dok si gledao u nebo i slušao omiljenu pesmu? I šta se desi kada se odjednom ostane bez nje? Kada ni najdraža olovka ne može da popravi stvar? 
 
Inspiracija je svuda oko nas. U bojama, zvucim, ukusima. Nalazi se u svima nama. Ona nas tera da radimo obične stvari na neobične načine. Ona nas tera da izrazimo sebe i svoje najdublje misli. Ako je inspiracija u tebi, zašto se desi da obične stvari radiš na sasvim obične načine? Da li je to pritisak koji stvaraš sam sebi? Da li je to želja da se drugima svidi tvoj rad? Strah da će neko osuditi tvoje ideje? Možda to nikada nećeš saznati, ali uvek zapamti da inspiracija nije odustala od tebe zauvek. Vratiće se nekad, verovatno onda kada je najmanje očekuješ.
 
Svaka tvoja ideja je stvorena od mnoštva stvari koje si video i koje je tvoj um povezao. Bez obzira na to što ti se čini da je ta ideja tuđa, nije. U stvaranje svoje umetnosti uneo si sebe i to nikada neće moći da bude tuđe. To si ti.
 
Ako ti se dogodi da ti se čini da su sve tvoje ideje besmislene i glupe i da više nikada nećeš ponovo biti dobar u nečemu, prvo se reši svega što ti smeta da stvaraš. Isključi telefon, skloni haos sa stola i popij veliku šolju kafe. Ne daj da ti pogled odluta ka polici sa knjigama ili prozoru. Zagledaj se u sebe. O čemu razmišljaš? Eto, baš to je je ono o čemu treba da pišeš sledeće. Da li sada shvataš da je inspiracija u tebi? 
 
Budi otvoren za novo. Promeni stil ili temu o kojoj ćeš pisati. Možda si stvoren za promene. Možda se brzo zasitiš svega i to nije loša stvar. Lutaj, izgubi se, vrati se na stazu i dozvoli sebi da se opet izgubiš. I sam znaš da ćeš se uvek vratiti. Probaj nešto što do sada nisi i shvatićeš da je možda upravo ono što ti je bilo potrebno. 
 
Čitaj. Puno čitaj. Knjige, časopise, portale. Važno je da shvatiš da na ovom svetu ima toliko ljudi koji stvaraju i toliko ljudi čiji je rad vredan pažnje. Podvlači omiljene rečenice u knjgama, zapisuj ono što te inspiriše. Trudi se da rasteš i unapređuješ svoje pisanje. Budi otvoren za kritike drugih ljudi i potrudi se da ih shvatiš kao smernice za bolju budućnost, a ne kao nešto negativno.
 
Nikada se ne upoređuj sa drugima. Uvek će postojati neko čiji ćeš rad ceniti i poštovati, ali zašto bi se upoređivao sa njim? Ti si jedinstven i poseban, drugačiji na sebi svojstven način i što pre shvatiš to, bolje je za tebe.
 
I nikada ne odustaj. Možda trenutno nisi siguran u ono što radiš i misliš kako nikada ponovo nećeš stvoriti nešto kreativno, prelepo i vredno pažnje. Piši svakog dana. Počni sa jednom rečenicom, zatim dve ili pet. U jednom trenutku primetićeš da si napisao deset strana i da nije bilo teško. Ako voliš ono što radiš i radiš ono što voliš, inspiracija će uvek biti tu. Potrudi se da je čvrsto prigrliš i izvučeš ono najbolje iz nje. Voli je dok je tu, a kada ti se čini da je više nema, samo pogledaj malo bolje od sebe. Možda ti maše sa drugog kraja ulice.
petak, 16 februar 2018 16:47

DA LI STE PUSTILI SVOJ BALON?

Ako ste se juče zatekli u centru grada, mogli ste videti stotine zelenih balona kako lete ka nebu. Razlog za to je Svetski dan dece obolele od raka. Tačno u 1 sat, pustili smo balone u znak podrške deci koja se bore sa rakom i u znak sećanja na one koji više nisu sa nama. Ovaj događaj je po prvi put organizovan u našem gradu, od strane NURDOR-a, Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka. Pre samog puštanja balona, nastupili su „Otvoreno srce sveta“, dečji hor „Zvončići“, škola gitare Nenada Kukića i plesni studio „Millenium“. Na štandu NURDOR-a su ljudi mogli da kupe balone, magnete, šolje i druge sitinice, a pun iznos svake kupovine doniran je za izgradnju hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Pored toga, u lokalima: „Element“, „Eskada“, „Slatka radionica Jovana“, „Contrast pizzeria“, „Koliba“, „Jazzva“, „Sky bar“ i „Tamaris“ održan je događaj „Humanitara kafa“, a sav prihod ode preko 750 popijenih kafa, takođe je doniran. Vrščani su juče zajedno sakupili preko 123.000 dinara.

Dok sam prisustvovala ovom događaju, shvatila sam da strah uvek treba zameniti hrabrošću, osuđivanje podrškom, a patnju snagom. Treba se informisati i truditi da razumemo i ono sa čime se nikada nismo susreli. Treba znati da u Srbiji godišnje od raka oboli 300-350 dece, a svake nedelje jedno dete umre. Treba znati da je rak prvi uzročnik smrti kod dece i adolescenata. Treba znati da se godišnje u Srbiji leči 500 hrabrih mladih ljudi, a da su uslovi za to veoma loši. Takođe, treba znati da je za opremanje hemato-onkološkog odeljenja u Nišu potrebno izdvojiti još 17 miliona dinara. To je ogromna suma, ali ako se svi potrudimo, možemo podariti šansu za život ovim malim borcima. Pomozi već danas, tako što ćeš poslati SMS na 1150. Cena poruke je 100 dinara.

Za bolje sutra svakog deteta u našoj zemlji, i ja se borim. Da li se i ti boriš sa mnom?

četvrtak, 15 februar 2018 15:11

HAJDE DA SE(BE) VOLIMO

Ljudi stalno govore o tome koliko je važno da volite druge i da im to pokazujete. Ako naučite da volite druge, i oni će voleti vas. Ipak, jedna stvar važnija od ljubavi prema drugima, jeste ljubav prema sebi. Treba naučiti da volite sebe sa svim manama u svetu u kojem ljudima težnja za savršenstvom okupira svu pažnju. Promene u ishrani, pojačani treninzi i plastična hirurgija. Budimo iskreni, odlično je što živimo u vremenu u kojem možete promeniti na sebi sve ono što ne volite. Mada, zar nije bolje prihvatiti sve na sebi i naučiti da se ponosite svojim širokim kukovima ili divljom kosom? Zašto je u 21. veku toliko strašno voleti picu više od trbušnjaka?

Lepota je u svakome od nas, iako mnogi to ne mogu da vide. Možda ti je zaista jedno oko veće od drugog, ali zašto je to toliko bitno kada imaš tako divan um? Zašto su široka ramena važnija od sve kreativnosti koja jedva čeka da izađe iz tebe i od svih znanja koja možeš da podeliš drugima? Možda i imaš butine šire od idealnih, ali tvoje pesme, crteži i fotografije mogu da promene svet. Da li ti je zaista još uvek bitno što imaš lice prepuno pegica ili male oči? Ili je ipak važnije to što svakodnevno napreduješ i što imaš osmeh toliko topao, da bi mogao da zameni Sunce?

Voli sebe i daj povoda drugima da te vole. Nije bitno da li imaš toliko bledo lice da ne možeš da pronađeš dovoljno svetao puder. Bitno je koja je tvoja omiljena knjiga i koju hranu jedeš nedeljom ujutru. Važno je kakvim mislima započinješ i završavaš svoje dane. Možeš da ispuniš sve što poželiš, a sve tvoje nesavršenosti nikada neće moći da te spreče u tome. Nikada nemoj da zaboraviš da kažeš sebi „Lepa sam“. Nikada nemoj da zaboraviš da pojedeš jednu kockicu čokolade više. Nije to toliko strašno. Uvek teži ka boljem i usudi se da na sebi promeniš sve ono što ne voliš, ali se usudi i da voliš sebe u svetu u kojem svi liče jedni na druge u kojem se svi trude da bude ono što nisu. Ono što je na glavi nikada neće moći da bude važnije od onoga što je u njoj. Na tebi je da to prihvatiš i da odlučiš da ćeš od ovog Dana zaljubljenih, pa do poslednjeg dana svog života, biti zaljubljena u sebe.

subota, 10 februar 2018 11:24

OMILJENE SERIJE VRŠAČKIH STUDENATA

Da li poznajete osobu koja ne voli da gleda serije? Verovatno ne. Jednostavno je - što više epizoda, likova i drame, to je serija zanimljivija. Najgora stvar u vezi gledanja neke serije je čekanje na nove epizode, ali i to vredi kada shvatite da vas nakon čekanja očekuju sati vaše omiljene serije. I članovi Unije su fanovi serija, te vam predstavljam neke od serija u kojima mi uživamo.

Grey’s anatomy – U bolnici u Sijetlu pet stažista započinje svoju hiruršku karijeru. Mesto na kojem se prepliću život i smrt postaje drugi dom ovim mladim ljudima. Da li će i pored i svih drami, spletki, svađa, grešaka koje se ponavljaju, ipak svi uspeti da se drže zajedno?
https://www.youtube.com/watch?v=q1pcpgREQ5c

Sherlock – Savremena verzija priča o detektivu Šerloku Holmsu. Serija sa manje dužih epizoda. Prema rečima Miljane Nikolić, scenario, režija i gluma su kao ni u jednoj drugoj seriji.
https://www.youtube.com/watch?v=xK7S9mrFWL4

Criminal minds – Serija koja prati rad FBI-eve jedinice za analizu ponašanja. Od drugih, sličnih serija se razlikuje po tome što u prvi plan stavlja zločinca, a ne sam zločin. Ovo je jedna od omiljenih serija Alene Delkić,  zbog dobre glume, efekata i čudnih likova koji zajedno čine sjajnu celinu.
https://www.youtube.com/watch?v=XJAjw42JjZs

The big bang theory – Još jedan Alenin favorit, jer su, prema njenim rečima, u jednom od najpopularnijih sitkoma ikada spojeni ljudi za koje ne postoji šansa da bi bili popularni u stvarnom životu. Sve naučne činjenice koje se pominju u seriji su tačne, a još jedna odlična stvar je što će i posle bezbroj odgledanih epizoda ova serija i dalje moći da vas zasmeje.
https://www.youtube.com/watch?v=WBb3fojgW0Q

Orange is the new black – Serija bazirana na ispovestima bivše zatvorenice, prati živote Piper i njenih prijateljica i neprijateljica u zatvoru. Da li je moguće da se u zatvoru sklope prijateljstva i ljubavi koje će opstati i kada svaka od ovih žena bude na slobodi?
https://www.youtube.com/watch?v=vY0qzXi5oJg

American horror story – Svaka sezona ove serije zapravo predstavlja potpuno drugačiju priču, te nije bitno kojim redosledom gledate sezone. Bilo da su u pitanju uklete kuće, cirkusi ili škole za veštice, ovo je serija sa neverovatnim likovima i interesantnim događajima.
https://www.youtube.com/watch?v=-9KZr2Vn7CQ

Friends -  Kultna serija koja kroz deset sezona prati živote šestoro potpuno različitih ljudi koji zajedno funkcionišu savršeno. Ljubav, posao i ispijanje kafa u omiljenom kafiću čine svakodnevnicu prijatelja.
https://www.youtube.com/watch?v=hDNNmeeJs1Q

sreda, 31 januar 2018 18:59

SVETSKI DAN DECE OBOLELE OD RAKA

Da li ste znali da je Srbija prva u Evropi po broju dece obolele od raka? Svake godine od ove bolesti oboli od 300 do 350 dece u našoj zemlji. Podaci iz 2016. godine pokazuju da je te godine najvažniju bitku, onu za život, izgubilo čak 49 sjajnih malih ljudi.
 
NURDOR je nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka koje koje od 2003. godine oboleloj deci i njihovim najbližima pružaju materijalnu i onu još važniju, emotivnu podršku. Kao i prethodnih godina, tako i ove, NURDOR povodom obeležavanja svetskog dana dece obolele od raka, 15. februara, od 12 do 14 časova, organizuje niz humanitarnih događaja pod nazivom „I ja se borim!“ u više od 40 gradova Srbije. Ova kampanja ima za cilj podizanje svesti javnosti o malignim oboljenjima kod dece, kao i poziv na podršku projektu od nacionalnog značaja – izgradnji i opremanju novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja pri Klinici za dečje interne bolesti u Nišu. NURDOR je krajem prošle godine započeo radove na drugoj fazi projekta, a to su unutrašnji zanatski radovi i postavljanje instalacija, a njen završetak planiran je za kraj februara ove godine. Treća faza projekta je opremljenje objekta za koju je potrebno obezbediti još 17 miliona dinara.
 
U saradnji sa svim mobilnim operaterima otvoren je i SMS broj za podršku projetku - SMS 1150. Cena poruke je 100 dinara. Broj tekućeg računa za donacije za podršku projektu izgradnje novog odeljenja u Nišu je: 170-30010715002-76 kod UniCredit Bank.
 
Pozivamo sve ljude dobre volje i velikog srca da se priključe kampanji tako što će povodom svetskog dana dece obolele od raka (15. februara ili nekog drugog dana po svom izboru, u terminu koji vama odgovara) donirati neku svoju uslugu ili proizvod koju bi  kupac „platio“ slanjem jednog SMS na 1150. Ovu ideju su dali sami građani iz gradova u kojima je NURDOR tokom predhodnih godina obeležavao ovaj dan, tako što su samoinicijativno poklanjali:  pecivo, šišanje, sat vremena u dečjoj igraonici…za jednu SMS poruku.
 
NURDOR i Unija studenata Vršac vas pozivaju da 15. februara na Trgu Svetog Teodora Vršačkog prisustvujete humanitarnom događaju koji će se prvi put održati i u našem gradu, u trajanju od 12 do 14 časova. Uz muzički program, tačno u 13 časova će biti pušteni baloni podrške malim ljudima, ali velikim borcima i u ime sećanja na one koji više nisu sa vama.
Hajde da zajedno pružimo podršku onima kojima je ona najpotrebnija. Hajde da se tog četvrtka vršačkim nebom uzdigne toliko balona, da niko ne može da izbroji koliko ih je. Hajde da budemo ljudi.

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

TOV

VAK

ArchLAB

eVrsac

edukacija

VrsacMOJKraj

OklagijaRS

ClickMan

OpstinaVrsac

iserbia

Cefix

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

KulturniCentarVrsac

PricajmoOTome

parakvadvs