četvrtak, 17 mart 2016 15:29

Đorđe Lazin

Đorđe Lazin, sekretar udruženja za krivično pravo i kriminologiju Srbije, glavni i odgovorni urednik međunarodnog pravnog časopisa na engleskom, generalni sekretar Balkanske asocijacije za krivično pravo i podpredsednik Jugoslovenske koalicije za stalni međunarodni krivični sud, rođen je u Vršcu 10. septembra 1951. a umro u Beogradu 2009. godine.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1974/75. godine. Još u tim mladim godina bio je nagrađivan na raznim studentskim konkursima, međutim, njegov trud i rad se ne završava samo na prostoru Srbije. Svoje ciljeve ostvarivao je i na prostoru Nemačke tj. Minhena, gde je 1992. godine boravio kao stipendista fondacije "Alexander von Humboldt" na institutu za opšte krivične pravne nauke. Na Pravnom fakultetu se trudio da da svoj doprinos, i time poboljša ugled fakulteta. Učestvovao je u svim akcijama i uvek imao nove ideje koje je pretvarao u dela. Zbog toga je bio veoma cenjen, a njegovi radovi poštovani. Ima mnogo naučnik radova, ali evo nekih od najznačajnijih: posebni i pomoćni krivični postupci, prividni idealni sticaj krivičnih dela, krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja na putevima i mnogi drugi.
Posle smrti je ostao upamćen zbog svih svojih doprinosa društvu.

Objavljeno u Znameniti Vrščani
subota, 05 mart 2016 15:50

Ivan Radović

Ovog puta ćemo vam predstaviti jos jednog poznatog slikara koji je rodom iz našeg malog Vršca. Reć je o akademiku i profesoru Ivanu Radoviću, kojem zivot na početku nije mnogo obećavao, ali koji se na kraju izborio za svoju slavu.
 
Ivan Radović rođen je u Vršcu 14.6.1894. godine u svešteničkoj porodici. Otac mu je prerano umro, materijalno ne obezbedivši porodicu, tako da je njegovo odrastanje i obrazovanje bilo praćeno izuzetno velikim materijalnim problemima. Sa majkom se seli u Sombor gde završava gimnaziju i upisuje se na Preparandiju, kako se tada nazivala učiteljska škola. Bio je osrednji đak, jedino u čemu se isticao bilo je muzičko vaspitanje i crtanje. Umetničku budućnost prvi mu je prorekao nastavnik crtanja još u nižim razredima gimnazije, ipak ne sanjajući da e njegov učenik postati jedan od najvećih slikara prve polovine XX veka tadašnje Jugoslavije.
 
Pored likovne umetnosti’, imao je dara i za muziku. Dobro je svirao violinu, a klavir izuzetno. Istraživao je i sportski talenat. Bio je odličan u tenisu, što mu je otvaralo vrata ka višim društvenim slojevima.
 
Kako je 1913. završio učiteljsku školu, za vreme I svetskog rata, posle neuspešnog pokušaja da pređe Srbiju, bavio se pedagoskim radom. To ga ipak nije ispunjavalo i čeznuo je za velikim metropolama umetnosti: Budimpeštom, Pragom, Minhenom, Parizom... Ipak, taj rad mu je omogućio da konačno stekne neku usteđevinu, kao osnovu za studije na Umetničkoj akademiji u Budimpešti. Po završetku školovanja sledila su kraća studijska putovanja u Prag, Pariz, Veneciju, Minhen i Beč. Godine 1928. dolazi u Beograd gde je bio poznatiji kao teniser nego kao slikar, i to zato što je ostvario dobre rezultate igrajući u više navrata za Dejvis-kup reprezentaciju Jugoslavije. Jedno vreme je predavao na Umetničkoj školi u Beogradu, a kasnije i na Arhitektonskom fakultetu. I dalje ga je pratila nemaština, pa i gladovanje, sve dok se nisu stvorili bolji uslovi za život, ženidbom iz bogate porodice Krsmanović. No, već su počele da ga ophrvaju ozbiljne stomačne bolesti. 
 
Mada je vremenom postao poznat i cenjen u likovnim krugovima, slike je uglavnom poklanjao ili ih prodavao u bescenje, jer je voleo da ljudi imaju njegove slike i da slika za ljude. U poslednjoj deceniji života povukao se u sebe, sve je manje izlazio iz svoje dosta zapuštene čađave sobe, koja je istovremeno i atelje.
 
Ne zna se tačan broj Radovićvih dela, kao ni broj izložbi, posebno kolektivnih. Najveći fundus iz Radovićevog bogatog opusa sačuvan je u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti i u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu. Ali je, takođe, veliki broj njegovih radova rasut po mnogim muzejima i privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.
 
Za svoje stvaralaštvo dobio je mnoga priznanja od kojih treba istaći nagrade za slikarstvo u Filadelfiji 1927., Orden sv. Save na izložbi u Beogradu 1930., Orden belgijskog kralja na izložbi u Briselu 1932., Srebrna medalja na izložbi u Parizu 1937. i Nagrada AVNOJ-a za slikarstvo 1971.godine.
 
Ivan Radović slikar, akademik i profesor umro je 13.8.1973. u Beogradu.
Objavljeno u Znameniti Vrščani

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

edukacija

KulturniCentarVrsac

OpstinaVrsac

iserbia

PricajmoOTome

eVrsac

VrsacPlus

parakvadvs

OklagijaRS

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

TOV

ArchLAB

Cefix

ClickMan

VAK