utorak, 16 avgust 2016 10:27

Studentski život najskuplji u Japanu, a najjeftiniji u Bugarskoj

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)
Prilikom upisa uglavnom se ne polažu prijemni ispiti. – U Velikoj Britaniji i Švajcarskoj ne postoje stipendije, u Bugarskoj i Kini studentima nije dozvoljen rad uz studije. – Najveće interesovanje za Ameriku
 
Honorarni posao je većini studenata koji se odluče za indeks stranog univerziteta jako bitan, a nekad i glavni izvor prihoda, pa nije svejedno da li će im uz studije biti dozvoljen rad, kao i da li će tokom nedelje moći da rade 10 ili 40 sati. U Bugarskoj i Kini srpskim studentima nije dozvoljen rad uz studije, dok se u Italiji radna dozvola za akademce van EU jako teško dobija. U Grčkoj je zabranjen rad uz studije na privatnim univerzitetima. S druge strane, stranim studentima u Švedskoj većina univerziteta nudi pomoć pri traženju honorarnog posla, a tokom godine se organizuje i veliki broj sajmova za zapošljavanje.
 
Za smeštaj i troškove života u Australiji je potrebno najmanje 1.550 australijskih dolara mesečno, u Velikoj Britaniji 1.350 funti, a u Holandiji najmanje 1.100 evra svakog meseca. Najskuplji je studentski život u Japanu, a najjeftiniji u Bugarskoj. U Nemačkoj nema školarine, već se po semestru plaća upisnina od 100 do 150 evra, dok se u Češkoj studije na engleskom jeziku plaćaju 5.000 evra.
 
U Austriji i Nemačkoj bez znanja nemačkog jezika možete da upišete studije, ali samo kao vanredni student. U Velikoj Britaniji i Švajcarskoj ne postoje stipendije, a u Belgiji na ovu vrstu pomoći mogu da računaju samo master studenti. Prijemni ispiti uglavnom ne postoje na stranim univerzitetima, izuzetak su Bugarska, Italija, Japan, Turska i Španija.
 
Ovo su samo neki od zanimljivih detalja koji se mogu pronaći u brošuri o studiranju u inostranstvu, koju je nedavno objavio OSSI – Organizacija srpskih studenata u inostranstvu. Aleksandar Jakovljević, predsednik OSSI, objašnjava za “Politiku” da je ovo prvi dokument ove vrste kod nas, redovno se ažurira, a trenutno je na spisku 21 zemlja.
 
On dodaje da su akademci nekada morali da prođu trnovit put od Srbije do nekog stranog univerziteta, jer su, osim novca, morali da prikupljaju i informacije poput – da li je potrebna boravišna dozvola i koja je procedura za njeno dobijanje, da li mogu da se dobiju stipendije i koje, da li postoje prijemni ispiti, kolika je školarina ili koliko iznose troškovi života i smeštaja. Sada je sve to dato na jednom mestu, uz sajtove, kontakte i iskustva kolega koji već studiraju ili su studirali u inostranstvu...
 
– Pokrili smo sve ključne zemlje u kojima ima najviše naših studenata, ali ćemo u narednom periodu dodavati i one za koje ne vlada veliko interesovanje poput Slovenije ili Južne Koreje. Mladi koji nas zovu se i dalje najviše interesuju za Ameriku, jer je procedura komplikovana i nepoznata, a Zapadna Evropa je već razrađen sistem, lakši je pristup informacijama. Najnoviji hit je Kina – objašnjava Jakovljević.
 
„Politika” je izabrala da detaljnije predstavi nekoliko zemalja: Kinu, kao sve popularniji akademsku destinaciju, Švajcarsku, Rusiju i Ameriku, kao i Austriju u kojoj je najveća srpska studentska dijaspora na svetu (procene su da u Beču studira oko 6.000 naših studenata).
 
KINA:
 
Osim za studente koji žele da upišu studije na kineskom jeziku, poseban prijemni ispit na univerzitetima u Kini ne postoji. S obzirom na to da je većina studijskih programa namenjena strancima na engleskom jeziku, poznavanje kineskog nije uslov za upis na fakultet, izuzev za one koji žele da studiraju kineski jezik ili neki program koji postoji samo na kineskom jeziku.
 
Srpski studenti koji borave u Kini duže od šest meseci treba da budu zdravstveno osigurani za ovaj period, a ukoliko studije traju duže od godinu dana, moraju da obave lekarski pregled u državnoj bolnici, mesec dana pre dolaska u Kinu. Kvalitet zdravstvene zaštite je nizak. U većim kineskim gradovima moguće je naći kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, budući da su bolnice bolje opremljene i veći deo osoblja govori engleski jezik. Bolnice u seoskim kineskim oblastima su u vidu ambulanti.
 
Rad uz studije sa nepunim radnim vremenom ili stažiranje su ponekad dozvoljeni, a izvor zarade može da bude i držanje časova engleskog jezika. Asistiranje na fakultetu, takođe, može biti dobro plaćeno, kao i rad na različitim projektima, kojih ima u velikom broju.
 
Većina univerziteta nudi veoma dobre domove, posebno za strane studente, a dozvoljeno je i biranje cimera.
 
SAD:
 
Stipendije za studiranje u Sjedinjenim Američkim Državama mogu se dobiti na osnovu uspeha na fakultetu, zatim finansijske situacije i na osnovu sportskog ili umetničkog dostignuća. Stipendije prvenstveno obezbeđuje fakultet na kojem student planira svoje studije, a ne američkaa vlada, ali postoje i privatne fondacije.
 
Kada je reč o osnovnim studijama, stipendiju najčešće dobijaju sportisti, dok se stipendije za master i doktorske studije dobijaju mnogo lakše, s obzirom na to da se postdiplomske studije u Americi zapravo smatraju nekom vrstom zaposlenja. Stipendije koje pokrivaju apsolutno sve troškove postoje pretežno na najboljim „IVY League” univerzitetima. Većina fakulteta praktikuje da maksimalno pokrije školarinu, dok hrana i smeštaj najčešće ne ulaze u tu sumu.
 
Fakulteti insistiraju na potvrdi o poznavanju engleskog jezika, a prilikom upisa nema prijemnih ispita, već se piše esej.
Studenti se u Americi zapošljavaju uglavnom na svojim fakultetima, ali zbog obaveza nije dozvoljeno puno radno vreme. U prvoj godini student može da radi u kampusu, a posle toga i van njega, ali samo u svojoj oblasti studiranja.
 
RUSIJA:
 
Stipendiju za studiranje dodeljuje Vlada Ruske Federacije, a zainteresovani mogu da konkurišu posredstvo Ruskog doma u Beogradu. Obuhvata besplatno studiranje, korišćenje literature i mogućnost smeštaja u domu. Za lične troškove se mesečno dobija oko 25 evra, što je simbolično i može da pokrije na primer troškove interneta i mobilnog telefona.
 
Prijemni ispit ne polažu strani studenti, osim za umetničke fakultete. Školska godina počinje 1. septembra, a na fakultetima važi stari sovjetski sistem studiranja i paralelno bolonjski sistem. Knjige se iznajmljuju besplatno, u univerzitetskoj biblioteci. Smeštaj u studentskim domovima je veoma povoljan, a mesečno košta, u zavisnosti od grada, od pet do 15 dolara. Menze postoje pri fakultetima, ali je hrana skuplja nego u prodavnicama.
 
Studenti se u Rusiji od 2014. godine mogu zaposliti, ali samo u organizacijama koje imaju dozvolu za zapošljavanje stranih akademaca. Međutim, ti poslovi su loše plaćeni, a sistem studiranja je strog, obavezno je prisustvo na fakultetu, pa ostaje malo vremena za rad.
 
AUSTRIJA:
 
Preduslov za upis na bilo koji univerzitet u Beču, osim Konzervatorijuma, jeste da prethodno budete upisani na nekom od fakulteta u Srbiji (sličnom onom koji se upisuje). Upis studenata se, na skoro svim univerzitetima, obavlja dva puta godišnje, i to u zimskom i letnjem semestru.
 
Poseban sistem upisa imaju npr. Medicinski i Veterinarski fakultet, kao i smerovi poput psihologije, biologije, farmacije, novinarstva i ekonomije, za koje je neophodno ponovno polaganje prijemnog ispita, ali ovog puta u Beču.
 
U Austriji studenti na osnovnim studijama mogu da rade do 10 sati nedeljno, na masteru pola radnog vremena. Student može da upiše fakultet i ako ne zna nemački (kao i na nemačkim univerzitetima), ali samo kao vanredni, uz obavezu da tamo završi kurs jezika, nakon čega može da promeni status u redovni.
 
ŠVAJCARSKA:
 
Stipendiranje srpskih studenata nije omogućeno od strane švajcarskih univerziteta. Potrebna je boravišna dozvola, odnosno viza, pre početka studija. Proces dobijanja vize može da traje i do četiri meseca. U ponudi su studije na nemačkom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Pojedini univerziteti traže prijemni ispit, na drugima je neophodno da se prvo upišu studije u Srbiji.
 
Smeštajni kapaciteti studentskih domova su ograničeni, pa se savetuje da se pitanje smeštaja reši pre odlaska u Švajcarsku. Najčešće se iznajmljuju stanovi koje deli nekoliko studenata.
 
Iako su školarine relativno niske, mesečni troškovi života su visoki zbog visokih cena stanovanja i hrane. Najveći životni troškovi su u gradovima poput Ženeve i Ciriha.
 
Preuzeto sa: Politika
 
Pročitano 946 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 16 avgust 2016 10:34
Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

KulturniCentarVrsac

ArchLAB

OklagijaRS

OpstinaVrsac

VrsacPlus

Cefix

parakvadvs

PricajmoOTome

eVrsac

iserbia

ClickMan

TOV

edukacija

VrsacMOJKraj

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu