nedelja, 31 maj 2015 18:30

Oni su iStupili: Upoznajte goste seminara "iStupi iz mase diplomiranih"

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Kako raditi i studirati, koje su prednosti vannastavnih aktivnosti, kako pokrenuti sopstvenu firmu ili udruženje i kako u današnje vreme izgraditi profesionalnu karijeru? U toku je zagrevanje pred finalni momenat kada ćemo sve to da saznamo!

Kao što smo najavili, ove subote u 14h u KZM Gnezdo portal iSerbia počinje sa svojim novim aktivnostima van okvira onlajn sveta. Prvi korak je edukativno druženje na temu kako da se mladi što pre profesionalno aktiviraju.

Cilj nam je da mladima skrenemo pažnju na činjenicu da to što studiraju danas ne znači mnogo ako se ne angažuju i mimo fakulteta, te naše prvo druženje uživo nosi naziv "iStupi iz mase diplomiranih". Tom prilikom, gostovaće troje mladih ljudi koji su u tome uspeli i koji će preneti svoja iskustva, a njih vam ekskluzivno predstavljamo u ovom intervjuu. Borivoje Matić je student prava i osnivač Unije studenata Vršac, Miloš Belčević je student skandinavskih jezika, SEO i onlajn marketing menadžer i frilenser, a Svetlana Mojić vodi dizajnerski studio Salt & Water i suosnivač je Udruženja mladih privrednika Srbije.
Krenite od reči do reči i videćete kako motivacija raste u vama!

 

U kom periodu ste doneli odluku da nije dovoljno samo to što ste aktivni na akademskom planu? Šta vas je podstaklo na to da se i dodatno aktivirate i koja su vam bila očekivanja?

Borivoje: Sve se to spontano događalo. Kao srednjoškolac sam sa grupom prijatelja organizovao neformalni grupu koja se bavila rešavanjem problema u srednjim školama koje smo uočili. Tada smo organizovali mnoge mini projekte, posete određenim institucijama u Beogradu i druge akcije. Prirodno se nadovezalo da nakon toga, ista ekipa nastavi sa delovanjem u okviru studentske organizacije. Prvenstveno, nešto što me je vodilo ka tome da se aktiviram je nedostatak kvalitetnih sadržaja za provođenje slobodnog vremena, ali i brojni problemi koji su prisutni kod mladih i studenata poput loše informisanosti, pasivnosti itd. Kako tada u Vršcu nije postojala niti jedna organizacija tog tipa, rešili smo da sami osnujemo organizaciju i nazvali smo je Unija studenata opštine Vršac. Nismo bili opterećeni očekivanjima, nego smo se trudili da analiziramo šta tačno želimo da uradimo i u tome smo pružali maksimum.

Svetlana: Najsrecnija sam kada radim ono što volim i nekako posao je uvek nalazio mene, te sam bila zaposlena za stalno još pre nego što sam završila fakutet u roku, ne zato što mi je trebao posao, već zato što sam bila nestrpljiva da počnem da radim za stvarno ono što me inspiriše. Na specijalističkim studijama u Italiji već sam uveliko sarađivala sa različitim klijentima. Kad sam došla na dva meseca u Novi Sad, već je bilo dovoljno poslova i ponuda da otvorim svoj dizajnerski studio Salt & Water i sarađujem sa drugim studijima.

Miloš: Mislim da se nikada nije radilo o svesnoj odluci, nekoj jasnoj strategiji ili poptuno osmišljenom planu. Sa jedne strane sam prirodno radoznao, a sa druge, od malena vaspitavan tako da su neke vanškolske aktivnosti bitne. Svake godine brat i ja smo birali sport, instrument ili neku dodatnu aktivnost kojom bismo se bavili. Istina, nikada nisam postao profesionalni karatista, plivač, igrač folklora, gitarista ili likovni umetnik, ali svi ti kursevi i treninzi na koje sam još u detinjstvu išao, naučili su me nekim drugim veštinama i pomogli mi da razvijem neke korisne osobine poput upravljanja svojim vremenom, samodiscipline, strategija učenja i slično.

Što se fakulteta i nekog skorijeg perioda tiče, prosto sam želeo da uradim nešto više, bilo da se radi o NVO sektoru i ljudskim pravima, bilo da se radi o neformalnom obrazovanju, marketingu i novim komunikacijama ili upoznavanju novih kultura. Sve što sam radio mi je u mnogo većoj meri uticalo na profesionalni život nego što sam ikada očekivao, a što je još važnije, uticalo je na to kakva sam ja osoba danas.

Koji su bili profesionalni koraci koji su prethodili poziciji na kojoj ste sada, a koje biste istakli kao ključne za to što ste veoma mladi postigli određeni profesionalni uspeh?

Borivoje: Trudim se da razmišljam o tome šta tačno želim da uradim, a pozicije i poslove shvatam kao sredstvo da do toga dođem. Pokušao sam da manjak iskustva nadoknadim željom za učenjem i spremnošću da prihvatim novo znanje. Brojni seminari na temu preduzetništva, liderstva i uopšte o problemima u društvu su mi dosta pomogli da razmišljam u ovom smeru. Takođe, imao sam priliku i da kroz dosadašnje školavanje sarađujem sa nekoliko zaista sjajnih profesora i pedagoga koji su mi svojim savetima pomogli u razvoju i realizaciji ove i drugih ideja. Prednost Unije studenata opštine Vršac je što se više nas i pre osnivanja poznavalo i družilo. Uspeli smo da drugarsku atmosferu prenesemo i među nove članove, a da u isto vreme realizujemo određeni broj projekata. Iz mog ugla to predstavlja najveći uspeh i nadam se da će mlađi nastaviti da to prenose generacijama koje će dolaziti.

Svetlana: Bila sam dve godine zaposlena na poziciji dizajner enterijera jahti, zatim sam pola godine dizajnirala enterijere za luksuzni turistički kompleks apartmana, sada poznatog pod nazivom Dukley Garden u Budvi. Pobedom na internacionalnom konkursu za mlade dizajnere osvojila sam stipendiju za prestižne specijalističke studije za dizajn jahti i konstrukciju u Veneciji. Od početka 2007. radim i privatno poslove enterijera, te u avgustu 2011. otvaram svoj studio. Pored toga, često sam boravila u drugim studijima radeći na zajedničkim projektima.

Miloš: U mom slučaju je gotovo neverovatno povezano sve što sam ikada radio, mada nikada nisam to očekivao ili mogao da predvidim. Primera radi, da nisam studirao norveški jezik i bio jedan od boljih studenata, ne bih dobio stipendiju, otišao u Norvešku i upoznao profesora za koga danas frilensujem.

Uporedo, bez visokog proseka i studija jezika ne bih mogao da se zaposlim u Majkrosoftu, što mi je mnoga vrata otvorilo. Da nisam bio dopisnik, pa novinar i kolumnista, te na kraju urednik i glavni urednik portala iSerbia, verovatno nikada ne bih dobio posao u firmi u kojoj sam do 21. maja radio kao SEO menadžer zadužen za norveško i dansko tržište, jer upravo su moji tekstovi bili presudni za poziciju. Da nisam u toj firmi radio, ne bih mnoge stvari naučuo, stekao nova iskustva i na kraju otišao u neke nove izazove.

Mislim da je za mlade bitno da budu svesni da, najverovatnije, neće moći da predvide svaki korak do koga će ih njihove odluke voditi. Ipak, bitno je da biraju one stvari koje im povećavaju mogućnost izbora i da ostavljaju različite mogućnosti bez obzira na to što možda još uvek nemaju tačan plan ili konkretne ideje.

Na koje poteškoće ste na tom putu nailazili i kako ste ih prevazilazili?

Borivoje: Poteškoće su svakodnevica, pogotovo u Srbiji i mislim da smo svi svesni toga. Međutim, svakom od nas dan traje 24 sata, a na nama je kako ćemo ih iskoristiti. Dosadašnje isksustvo me je naučilo da pokušam da sagledam pozitivnu stranu svakog problema. Čak i kada to nije moguće, uvek se vratim na pitanje „zašto sve ovo radim?“. Kada jasno znate zašto nešto radite, lako je onda izvući pozitivne stvari iz problema i poteškoća. Svakako, probleme na nivou organizacije prevazilazili smo svi zajedno. Veliku zahvalnost dugujem svim dragim osobama iz Unije koji dele viziju naše organizacije, a to je da Vršac postane idealno mesto za svakog studenta. Na rad svih članova sam zaista ponosan.

Svetlana: Svaki preduzetnik nailazi konstantno na neke prepreke i poteškoce. Poenta je da se oni shvate kao izazovi i da se sa verom u sebe i svoj tim uhvatite u koštac sa istim, jer samo tako ćete uspeti da ih prevaziđete i uspešno rešite. Znači, rad, rad i upornost (smeh).

Miloš: Bilo je mnogo poteškoća, i bitno je da svi u glavi imamo onu poznatu sliku krivudavog puta ka uspehu koju, zapravo, stalno zaboravljamo. Mislim da je bitno verovati u sebe, svoje ideje i ciljeve i nastavljati dalje. To što nešto nije pošlo onako kako smo očekivali, ne znači da je to kraj. To je samo trenutak da vidimo šta smo naučili i šta možemo drugačije da uradimo kako bismo ostvarili neki cilj, mali ili veliki. Planiram da dobar deo svoje prezentacije u subotu posvetim upravo „fejlovima“ i poteškoćama, jer su oni jednak deo toga ko sam i šta sam do sada ostvario, isto kao i neki uspesi. Nije bitan neuspeh, nisu bitne poteškoće, već ono što iz njih učimo. To je ono što pravi razliku.

Borivoje, otkud ideja za pokretanjem studentske Unije radije nego za pokretanjem nečeg unosnijeg? Kako to utiče na tvoju profesionalnu karijeru?

Ispunjava me da se bavim stvarima koje imaju uticaj na čitavu zajednicu, odnosno, nekim vidom socijalnog preduzetništva. Imao sam tu sreću da je moja porodica mogla da mi obezbedi pristojan život, što, nažalost, nije čest slučaj u Srbiji. Stoga, nisam imao imperativ da odmah moram početi da zarađujem i sam se izdržavam. Kroz aktivizam u Uniji stekao sam nešto što smatram bitnijim od novca, a to su prijateljstva, iskustvo i praktično znanje. Ako se potrudim i na to dodam adekvatno znanje sa fakulteta i nastavim sa daljim učenjem, mislim da ću imati šanse za uspeh u profesionalnoj karijeri.

Svetlana, mnogi u današnje vreme se ne bi osmelili na pokretanje sopstvenog biznisa. Kako si se ti odlučila na taj korak i koja je uopšte prednost preduzetništva?

Nedavno sam čula rečenicu koja mi se veoma dopala, te sam odlučila da je usvojim. Preduzetnički posao ume da bude i najteži i najlepši posao i u tome je njegova čar. Moji prethodni projekti i zainteresovanost ljudi za saradnju sa mnom, kao i podrčka porodice, učinili su da verujem da mogu da budem preduzetnik.

Miloše, konstantno nastojiš da se mimo studija dodatno usavršavaš i van sfere tvog obrazovnog profila. Koliko je danas važno biti aktivan na više strana i kako ti lično uspostavljaš balans?

Mislim da je izuzetno važno biti aktivan u svakom smislu. Važno je za nas, kao ljude, važno je za kvalitet našeg života i važno je za našu karijeru. U nekim situacijama, život nas natera da se angažujemo, a u nekim situacijama to je naš izbor. Trenutno, uporedo sa četvrtom godinom fakulteta, završavam i jednogodišnji kurs Internet Marketing & E-Business, pišem za Poglednicu, do nedavno sam radio puno radno vreme u firmi, frilensujem za dva klijenta i idem na kurs knjigovodstva.

Ovo možda zvuči previše, ali nije nemoguće i mislim da je stvar u tome da prepoznamo i ispoštujemo svoje potrebe i dobro organizujemo vreme. Imam divne prijatelje i porodicu, u srećnoj sam vezi preko tri i po godine, idem na najrazličitije događaje i, u suštini, trudim se da moj društveni život ne ispašta. Ruku na srce, dešava se da malo spavam i nekada bude frustrirajuće uklopiti sve.

Inače, voleo bih da na događaju 30. maja predstavim i neke korisne i jednostavne metode upravljanja vremenom koje meni pomažu.

Zašto iStupiti iz mase diplomiranih?

Borivoje: Velika mana u našoj zemlji je što ljudi žive u prošlosti. Stoga, i mi, mladi, često prihvatamo savete svojih starijih da treba ići utabanim putem: roditi se – učiti školu – završiti – zaposliti se – otići u penziju. Živimo u eri kada se svakodnevno dešavaju inovacije i upravo mi, mladi, najbolje možemo to da pratimo. Pre neki dan sam pročitao da je momak iz Poljske, star 17 godina, napravio aplikaciju koja pomaže gluvim ljudima da koriste Apple sat. Zamislite, 17 godina!

Ukoliko i vi imate slične ideje i ne želite da idete utabanim stopama, savetujem vam da odvojite svoje slobodno vreme i dođete 30. maja u zgradu Beograđanke, da zajedno podelimo svoja iskustva. Citirao bih Stiva Džobsa i rečenicu koju često ponavljam sebi: „Imajte hrabrosti da pratite svoje srce i intuiciju, oni već nekako znaju šta vi zaista želite da postanete“.

Svetlana: Zato, jer ako se sami ne brinete za sebe, niko neće. Niko vas nigde ne čeka da vas potapše po ramenu i pohvali. Svet je prepun odličnih ljudi. Svetu nedostaju ljudi sa inicijativom.

Miloš: Ovo je baš dobro pitanje. Veoma sam se obradovao kada sam bio pozvan da budem deo ovakvog događaja, ali sam, naravno, razmišljao i o tome šta to ja imam da kažem i šta za mene uopšte znači „iStupiti iz mase diplomiranih“. Smatram da je mladima istinski potrebna konkretna podrška kakvu mogu da pronađu ili da nauče gde da traže na ovakvom događaju, a šta to znači za mene? Izbacio bih sve osim prve reči: iStupiti, jer kako ja to vidim? iStupiti znači napraviti korak dalje, napor, započeti promenu - bez poređenja sa bilo kime osim sa sobom i onime ko smo sada. iStupiti znači doći negde, čuti nešto novo, postaviti neko pitanje, tražiti neki odgovor, prevazići inertnost. iStupiti znači biti hrabar i autentičan. A kada iStupimo, verujem da mogu da se dese divne stvari.

 11013538 910139912391394 3850439542271793959 n

Marija Mitrovanov će vas u svom maniru sprovesti kroz razne teme o svakodnevnom životu i nama u njemu, a da vas pritom uopšte ne štedi ponekad surovo istinitim komentarima.

Izvor: iserbia.rs

Pročitano 1060 puta Poslednji put izmenjeno nedelja, 31 maj 2015 20:21
Aleksandra Zarija

Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

edukacija-logo-kursevi

239x106 novi 

 

  • 1
  • 2
  • 3

VrsacPlus

parakvadvs

VAK

PricajmoOTome

Cefix

ClickMan

TOV

KulturniCentarVrsac

VrsacMOJKraj

iserbia

ArchLAB

eVrsac

OpstinaVrsac

OklagijaRS

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu