Studenti Fakulteta političkih nauka bili deo regionalne kampanje „I can”, koja je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir.
 
Aleksandar Bojić, student diplomatije na Fakultetu političkih nauka i učesnik regionalne kampanje „I can”, koja je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir zbog svog rada na potpunoj primeni ugovora o zabrani nuklearnog oružja, ne krije iznenađenje zbog činjenice da veliki broj studenata Univerziteta u Beogradu i dalje veruje da nuklearno oružje služi da bi se obezbedio – mir u svetu.
 
Istraživanje koje smo radili na reprezentativnom uzorku studenata beogradskog univerziteta pokazalo je da je znanje akademaca o atomskom oružju na zavidnom nivou, ali je obeshrabrujuće što mladi veruju da je nuklearno ’dugme’ najbolji pregovarač. Istina je da nas atomsko oružje ne štiti ni od terorista, bede ili klimatskih promena, a jedan od najvećih mitova glasi da je nuklearno oružje samo jednom iskorišćeno, kada je bačena bomba na Hirošimu i Nagasaki. Naime, nuklearna testiranja dešavaju se stalno, a te probe imaju katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu – objašnjava Aleksandar Bojić.
 
Ovaj mladi student diplomatije učestvovao je u regionalnoj kampanji „I can”, čiji je cilj bio da se podigne svest o potrebi da naše države potpišu ugovor o nuklearnom razoružanju, primećuje da je najviše otpora kampanji bilo u Srbiji, a potom u Bugarskoj i Rumuniji, koje su deo NATO ’kišobrana’. Od svih zemalja u regionu, samo je Makedonija podržala ovu kampanju za nuklearno razoružanje.
 
Aleksandar je bio i jedan od inicijatora prve međunarodne konferencije studenata diplomatije, pod nazivom „Ja mogu da generišem promene”, za podršku pregovorima o zaključivanju ugovora o zabrani nuklearnog oružja, koja je održana na Fakultetu političkih nauka.
 
Jula ove godine 122 države sveta potpisale su sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja. Da bi on stupio na snagu potrebno je da barem pedeset država ratifikuje ovaj ugovor, a 20. septembra počelo je potpisivanje ugovora od strane šefova država. U međuvremenu, organizacija „I can” dobila je Nobelovu nagradu za mir i verujemo da je to veoma snažan impuls za uveravanje javnosti o potrebi atomskog razoružanja – ističe Aleksandar Bojić.
 
On podseća da je kampanja „I can” pokrenuta 2007. godine, danas je realizuje 468 partnerskih organizacija u 101 državi sveta, a u našoj zemlji postoje tri nevladine organizacije koje su deo ove regionalne kampanje. U Srbiji su petnaest mladih ljudi bili aktivni nosioci kampanje, a kroz tribine i predavanja prošlo je oko hiljadu ljudi.
 
Aleksandrov kolega i student diplomatije Đorđe Stijović, kaže da je sa prve međunarodne konferencije studenata diplomatije poslat apel političarima i civilnom društvu da Srbija krene u pravcu nuklearnog razoružanja.
 
Smatram da je veoma važno što je ova inicijativa krenula sa Fakulteta političkih nauka, na kome se obrazuju budući političari i lideri zemlje. Ovo je jedinstven poziv čovečanstvu da izabere drugačiju budućnost i da se nuklearno oružje izbriše sa lica zemlje. Važno je reći da pokret za nuklearno razoružanje danas predvode fizičari koji su učestvovali u kreiranju atomske bombe. Nažalost, istraživanja pokazuju da su stavovi mladih u Evropskoj uniji u vezi sa nuklearnim razoružanjem veoma različiti – u zemljama NATO-a manje je mladih koji su zagovornici razoružanja, a najveći borci protiv atomskih bombi su mladi u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, Holandiji i Skandinaviji. U tim zemljama i ranije su vođene antiratne kampanje – naglašava Đorđe Stijović.
 
Dr Jelica Stefanović Štambuk, profesorka diplomatije na Fakultetu političkih nauka, ističe da čovečanstvo duže od 60 godina živi u iluziji da je nuklearno oružje u službi održavanja mira i ravnoteže moći i veruje da se zastrašivanjem obezbeđuje – mir. Ni NATO se nikada nije odrekao mogućnosti da u slučaju pretnje nekoj zemlji članici upotrebi nuklearno oružje.
 
– Mislim da Srbija ne procenjuje dobro da je njena najveća bezbednost – nuklearno razoružanje. Osim toga, mi smo jedina zemlja u regionu koja je bila zasuta osiromašenim uranijumom. Ako to nije argument za nuklearno razoružanje, ja ne znam šta je – zaključuje naša sagovornica.
 
Izvor: Politika
Objavljeno u Razno
Studentski život uopšte nije jeftin. Potrebno je platiti dom/stan, hranu, knjige i skripte, a naravno, treba i izaći. Čak iako studirate o trošku države, sve ovo predstavlja popriličan udar na kućni budžet. Srećom, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja studentima izlazi u susret dodeljujući studentske stipendije i kredite.
 
 Konkurs za dodelu kredita i stipendija otvoren je od 1.10. do 31.10. tekuće godine. Mesečni iznos studentskih kredita i stipendija  iznosi 8.400 dinara i isplaćuje se u najviše 10 mesečnih rata. 
 
Konačnu rang listu kandidata kojima je odobren kredit, odnosno stipendija, utvrđuje Komisija za učeničke i studentske kredite i stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a ona, pored postignutog uspeha u školi i na fakultetu, zavisi i od mesečnog prihoda po osobi, na nivou porodice, ali i od godine studiranja. Broj studentskih kredita i stipendija se utvrđuje prema raspoloživim sredstvima u budžetu Republike Srbije
 
Studenti kojima je odobren studentski kredit ili stipendija treba da otvore tekući račun u UniCredit Banci, na koji će se uplaćivati novac. Tekući račun je besplatan, a za otvaranje računa potrebna je lična karta i indeks na uvid
 
  • STIPENDIJA
Naravno da je stipendija poželjnija od kredita, jer se ona ne vraća, ali ju je mnogo teže dobiti, potrebno je baš zagrejati stolicu. Pravo na stipendiju imaju budžetski studenti državnih fakulteta koji su prvi put u tekućoj godini upisali prvi, drugi ili treći stepen studija, nisu gubili nijednu godinu, i imaju prosek najmanje 9.00.
 
Na konkurs se mogu prijaviti studenti od II do V godine osnovnih studija i studenti drugog stepena studija koji nisu u radnom odnosu i koji su odmah po završetku osnovnih studija nastavili studije drugog stepena. 
 
Aktuelni konkurs kao i potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke. 
 
  • KREDIT
 
Kredit vam je super stvar ukoliko ste vredni, ali ne baš toliko da imate prosek preko 9.00, i, za razliku od stipendije, mogu ga dobiti i brucoši. Dakle, pravo da konkurišu imaju studenti prve godine fakulteta, koji su u srednjoj školi ostvarili odličan uspeh i studenti viših godina, koji su tekuću godinu upisali o trošku države sa prosekom iznad 8.00.
 
Isto kao i za stipendije, konkurs i sva potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke
Studenti kojima je kredit odobren zaključuju ugovor o kreditu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kojim se bliže određuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem i otplatom kredita. 
 
Ovo sve super zvuči do onog momenta kad shvatite da kredit morate vraćati. To je jedan od osnovnih razloga zašto studenti nisu baš radi da konkurišu za ovaj vid „državne pomoći“. Takođe je i procedura malo složenija nego za stipendiju jer vam je potreban žirant koji će potpisati menicu kojom garantuje da će, ukoliko vi ne budete u mogućnosti, on otplatiti vaš kredit. Studenti kojima je prvi put odobren studentski kredit, u obavezi su da dostave menicu i izjavu žiranta, popunjenu prema uputstvu sa poleđine Obrasca br. 6 (među dokumentima)  svojoj Visokoškolskoj ustanovi, a oni će to proslediti ministarstvu.
 
Obaveza otplate duga u slučaju studenata ne odlaže se duže od 18 meseci po isteku roka trajanja studija, a u slučaju zapošljenja, obaveza stiže u roku od mesec dana. Međutim, postoje i načini putem kojih dug biva “oprošten”. Ukoliko je student završio fakultet u roku, bez izgubljene godine, pritom ostvario prosek 8,5, oslobađa se obaveze vraćanja kredita u punom iznosu. Ako student uspe da ostvari ovaj uspeh, ali sa nešto nižim prosekom, dužan je da vrati polovinu iznosa isplaćenih kredita. Zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita se dostavlja na adresu: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, učenički i studentski standard, Nemanjina 22-24, 11000 Beograd. Uz zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita treba dostaviti i overenu fotokopiju Uverenja o diplomiranju.
 
Kada sam sve ove stvari stavila na tas-prevagnulo je strana sa pogodnostima, tako da sam u trećoj godini konkurisala za kredit, i verujte mi, nisam se pokajala. Konkurisaću i ove godine, a svakako da mi nije baš primamljiva ideja o vraćanju kredita, pa mi je to fantastična motivacija da „zagrejem stolicu!“
 
P.S. Ukoliko imate dodatnih pitanja ili nedoumica možete kontaktirati  Tim za studentske i učeničke kredite i stipendije UniCredit Banke, lično u ulici Dr Milutina Ivkovića 2a u Beogradu, radnim danom u periodu od 10 do 14 sati, ili putem telefona i mejl adrese: 
+381 (0)11 3691-057
+381 (0)11 3691-015
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
ili pitajte nas- u komentaru, putem Fejsbuk stranice ili Instagram profila.
Objavljeno u Studentski život
Studenti Filološkog i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu juče su započeli proteste zbog promena uslova i cena upisa u narednu godinu studija.
 
  • Protest studenata Filološkog fakulteta  počeo je zbog odluke Nastavno-naučnog veća da od ove školske godine studenti plaćaju punu cenu "ESPB boda", odnosno po oko 100 evra po jednom prenetom ispitu. Osim ove izmene, koja bi i nekoliko puta povećala školarine apsolventima iz generacija od 2008. do 2012, veći troškovi predstoje i studentima produženih master godina 2015. i 2016.

Noseći transparente "Pravda za studente", "Šta pije dekanat, ja plaćam za sve", "Filološka pijaca", studenti su ušli u dekanat i predali svoje zahteve: poništenje odluke Nastavno-naučnog veća od 18. septembra i šesti ispitni rok za neograničeni broj kako usmenih, tako i pismenih ispita.

Novo okupljanje studenata zakazano je za danas u 13h, a nadaju se i da će studentski predstavnici oko 12h moći da pregovaraju sa dekanom.

 
  • Veliki broj akademaca okupio se i na Stomatološkom fakultetu, gde je, kako kažu, "odluka o promeni uslova doneta bez zasedanja Veća".
 
 
22052419 1591973400863193 1860424396 n
 
 
„ Sekretarica je to samo iskucala i zalepili su papir na šalter. Ljudi se upisuju i odjednom su obavešteni da ne mogu da upišu neke predmete, dakle automatski imaju sedmu godinu. Prekršen je statut fakulteta, prekršen je zakon, ali i sva naša prava“ , iznenađeni su okupljeni studenti.
Nakon što su dekanu lupali na vrata, on je izašao, ali i odbio njihove zahteve. 
 
Studenti stomatologije protestovali su juče od 10 do 13 sati, a na razgovoru sa dekanom su bili puna dva časa. Imajući u vidu da je nakon dvočasovnog izlaganja studenata na koji način nove odluke povređuju statut, dekan okončao razgovor, protest će se nastaviti i danas od 10 do 13 časova.
 
Izvor: N1/Blic
 
Objavljeno u Studentski život

Sutra u 19h ste slobodni? Imamo kako da vam upotpunimo vreme! Ako ste budući brucoši, studenti ili želite da čujete iskustva drugih i podelite sa nama svoja, pridružite nam se u maloj sali bioskopa Kulturnog Centra (Sterijina 62), u utorak, 22. avgusta, od 19h.

Tribinu organizuje Unija studenata Vršac u saradnji sa Kulturnim Centrom, a gostii su: Alena Delkić (student FTN-a), Milica Milošević (student Stomatološkog fakulteta) i Dario Maticki (student Tehnikum Taurunuma). Oni će sa vama podeliti svoja lična iskustva odlaska u drugi grad (Novi Sad i Beograd) i to kako su ti trenuci studiranja izgledali za njih. 

Čekamo vas sve,

Unija tim 

Objavljeno u Razno
petak, 03 mart 2017 15:20

Pozorište nije bauk!

Pozorište je oduvek predstavljalo jedan vid obrazovanja i širenje tradicije i kulture. Još u vreme drevnih civilizacija bilo je prisutno u obliku plesa. Pozorište nije bilo samo mesto gde su gledaoci mogli da uživaju u aktuelnim predstavama već i mesto gde se diskutovalo o politici i gde su se održavali festivali. Na taj način se širila kultura i tradicija jednog naroda. Danas, pozorište nije aktuelno u velikoj meri, naročito ne kod mladih, a tradicija i kultura se zapostavljaju. Kultura se smatra jednom od osnovnih dimenzija svakog društva, ali u današnjem vremenu tu dimenziju je jako teško očuvati posebno kada mladi ne pridaju nikakav značaj tome. Na taj način, pozorište kao centar kulturnih dešavanja, se bori sa sadašnjim sistemima vrednosti. Pozorišne predstave koje su ranije bile zabranjene od strane vlasti takođe ukazuju na to koliko je pozorište kao epicentar kulture trpelo od strane ,,razorenog društva“.   
Možda mladi ne posećuju pozorište ili se čini da kultura ne utiče na mlade, ali budući akademski građani spremni su da sa drugima podele svoje mišljenje o kulturi i pozorištu:
 
Ninoslav Dragić, student farmacije, Beograd
Studenati odlaze na kulturne manifestacije, uglavnom, kada se ne plaća, ali to nije zadovoljavajuća poseta. Isti slučaj je i sa pozorištem. Veoma mali broj budućih akademaca provodi vreme u pozorištu ili na nekom drugom kulturnom dešavanju. Smatraju da je vreme utrošeno na izlaske, kafiće ili možda šetnju, bolji izbor nego odlazak u pozorište. Ima mnogo studenata koji nemaju naviku da odlaze u pozorište, ali ono nudi velike mogućnosti. Ograničavajući faktor za nas, koji volimo da posetimo takva mesta,  jeste budžet, mada uvek postoje pozorišni popusti, koje studenti mogu da iskoriste i slobodno vreme provedu kvalitetnije.
 
Jelena Mirić, student žurnalistike, Novi Sad
Živimo u vremenu kada je svima svaki dinar važan, pa tako i studentima. Nemaju svi sredstva da odvajaju za karte, ali to nije opravdanje što studenti sve manje posećuju kulturne manifestacije i pozorište. Važnu ulogu u kulturnom obrazovanju današnje omladine imaju  roditelji, ali i profesori, koji treba da ih podstiču kulturno uzdizanje mladih. Smatram da je pozorište veoma značajan aspekt u životu svakog od nas, jer ono predstavlja i čuvanje tradicije, jer se često prikazuju čuvena dela. Takođe, širi znanje i automatski ako je predstava bila dobra, u smislu da se mladima svidela, možda će je potražiti u pisanom obliku i, naravno, povećati broj kupljenog tiraža knjiga. Smatram da nije veliki problem u mladima, koliko ih sputavaju ,,studentski budzet“ i sama navika da ne odlaze na takva mesta.
 
Bojan Bokan, student medicine, Novi Sad
Ne posećujem pozorište. Prvenstveno nisam zadovoljan repertoarom, ali ni glumačkim sposobnostima glumaca amatera. Smatram da vreme mogu da utrošim na bolji način, a kultura i obrazovanje se ne stiču samo odlaskom u pozorište. Naravno, imam prijatelje kojima odlazak na takva mesta predstavlja uživanje, ali meni to ne čini zadovoljstvo. 
 
Vuk Petrović, student prava, Beograd
Mislim da pozorište sve više gubi uticaj, koje je imalo na mlade ljude, najviše studente. Razloga za to svakako da ima više. Nije toliko problem u  pozorištima i stanju u kulturi u našoj zemlji, koliko mislim da je problem u studentima. Sve veći broj nas, nažalost izrasta u poluintelektualce, ljude koji u pozorište odu jedino zato što je to ,,in“, ili su to čuli od nekoga, pa tamo prave fotografije i gledaju koliku će pažnju privući na društvenim mrežama njihovo ,,kulturno uzdizanje“. Nema tu nekog kritičkog osvrta na predstavu, neke diskusije među njima o tome šta je pisac, odnosno reditelj hteo da kaže, jer dobra predstava baš i treba da te natera da malo mućneš glavom.  Meni je, na primer, najviše pažnje privukla opera u Narodnom pozorištu, u Beogradu se daju, mislim, dve nedeljno, a cene su stvarno pristupačne. Tako da, svako to može sebi da priušti s vremena na vreme. Nikako da stignem da pogledam neki zanimljivi mjuzikl , a volim kada neku zanimljivu predstavu slučajno pronađem na internetu, pa je pogledam u dahu, tako sam npr. gledao ,, Zlatno tele’’ Iljfa i Petrova i Nušićeve Rodoljupce.
 
Lazar Turenjanin, student istorije, Beograd
Pozorište nam nudi osećanja koja su se u ova moderna vremena izgubila. Razgovarao sam sa drugom o tome koliko pozorište utiče na mlade i pomaže ti, ne samo da razgovaraš o predstavama, već ti nudi mogućnost raznolike tematike. Pozorište ima tu moć da te natera da razmišljaš o svemu, jer je tema svake predstave čovekov život i njegovo snalaženje u životnim tokovima. Pozorišta su danas jako dostupna. Cena jedne pozorišne karte, u Beogradu, je 200 dinara, dok jedan student toliko potroši kada sedne u kafić. 
 
Kako kultura utiče na današnju omladinu, naročito na studente, pokazuju i istraživanja prema kojima skoro 75% studenata  slobodno vreme provodi sa društvom, u šetnji, ispred računara, gledajući TV, ili slušajući muziku. Za to je, kažu, potrebno manje novca nego za odlazak u pozorište, ili na neku drugu kulturnu manifestaciju. U istraživanju kako kultura utiče na omladinu, odnosno studente, u većini slučajeva fokus je na posetama kulturnim manfestacijama i institucijama kao što su: bioskop, muzeji, spomenici kulture, biblioteke, književne večeri, ili pozorište. Slobodan Mrđa u svom  istraživačkom radu o kulturi, navodi da čak 65% studenata retko posećuje pozorište, ili ne posećuje uopšte, što ukazuje da je studentima kultura na marginama interesovanja. Dok čak 62.9% studenata klubove posećuje često, ili vrlo često. Studenti, koji su aktivni bar jednom mesečno u kulturnom životu i koji jednom mesečno posećuju pozorište ima svega od 3 do 5%. Mrđina istraživanja pokazuju i da 43.2% muške studentske populacije ne posećuje pozorište uopšte, dok je taj procenat skoro upola manji kod devojaka, 26.2%. 
Na osnovu ovoga, može se reći da studenti spadaju u grupu koja veoma retko posećuje kulturna dešavanja i koja je svesna toga. Uticaj kulture na svakodnevni život studenata je sveden na minimum. 
A vi, dragi čitaoci, možete u komentaru podeliti svoje mišljenje sa nama. Šta za vas predstavlja pozorište i kako utiče na današnje društvo?
Objavljeno u Kultura
ponedeljak, 23 januar 2017 13:26

Besplatni korisni programi za studente

Od studenata u Srbiji se tokom studija očekuje da aktivno koriste i poseduju određen broj veoma skupih programa. Pored toga, očekuje se da rade na ne baš jeftinom Windows operativnom sistemu. Kako da bez potrošenog dinara ispunite ove zahteve, saznajte dalje u tekstu.
 
Poslednjih nekoliko decenija računari i informacione tehnologije zauzimaju sve veći udeo u procesu obrazovanja. Od studenta prve godine se očekuje da aktivno koristi računar i da se već dobro snalazi u Microsoft Office paketima, ali i u nekim drugim, u zavisnosti od potreba predmeta.
 
Međutim, ono što veoma mali broj fakulteta u Srbiji svojim studentima obezbeđuje, je besplatan softver. Cilj ovog teksta je da vam predstavi neke od besplatnih alternativa popularnih programa koje studenti svakodnevno koriste, ali i neke koji bi vam pomogli prilikom ispunjavanja vaših studentskih obaveza.
 
Linux
 
Na početku ćemo krenuti od operativnog sistema. Cena operativnog sistema Windows 10 Home u Srbiji, u trenutku pisanja ovog teksta, iznosi 14.000 dinara. Nasuprot njemu, stoji čitav niz besplatnih Linux distribucija, koje su tokom godina postajale sve stabilnije i lakše za korišćenje.
 
Svakako jedna od najpoznatijih Linux distribucija je Ubuntu. Ubuntu se obično preporučuje onima, koji do sad nisu koristili neki od Linux operativnih istema. Instalacija je veoma jednostavna, a ceo proces ne bi trebalo da vam oduzme više od sat vremena.
 
Pored operativnog sistema, dobijate i veliki broj programa, kao i mogućnost da skinete veliki broj besplatnih programa preko ugrađenog Ubuntu Software Center-a čiji je način korišćenja sličan Google Play prodavnici. Ako vam se izgled ili funkcionalnost Ubuntu-a ne sviđa, slobodno probajte jednu od mnogih drugih, poput Linux Mint-a, Debian-a, Fedore...
 
Obrada teksta
 
LibreOffice danas predstavlja najpoznatiju alternativu Microsoft Office paketu. Sadrži LibreOffice Writer, LibreOffice Calculator i LibreOffice Impress. Izgledom i funkcionalnošću, veoma podsećaju na Microsoft Word, Excel i PowerPoint.
 
Drugim rečima, ukoliko znate da koristite već pomenute Microsoft programe, neće vam biti problem da se prebacite na LibreOffice. Takođe, možete i čitati podrazumevane Word (doc), Excel (xls) i PowerPoint (ppt) formate, ali i sačuvati vaše dokumente u ovim formatima, kako bi mogli kasnije da ih otvorite u pomenutim ili nekim drugim programima za obradu. Naravno, ovaj paket je besplatan i možete ga instalirati i na Windows-u, ali i na nekoj od Linux distribucija.
 
Pored ovog, treba spomenuti i besplatnu onlajn verziju MicrosoftOffice-a, koja veoma dobro izgleda i ponaša se veoma slično pravom MicrosoftOffice paketu. Ono što što je najbolje kod ove verzije paketa je to što možete da je koristite bilo gde. Jedino što vam je potrebno je internet konekcija i pisanje seminarskog rada može da počne!
 
 
Pdf čitači (reader-i)
 
Dugo godina jedini pdf čitač koji smo mogli videti na računarima je bio Adobe Reader. Bio je daleko ispred konkurencije. Međutim, danas imamo popriličan broj besplatnih pdf čitača, koji pružaju mnogo više od besplatne verzije Reader-a kompanije Adobe. Neki od najpoznatijih su SumatraPDF, Foxit Reader i Nitro. Razlike su minimalne i sigurno nećete pogrešiti bilo koju verziju da odaberete.
 
Dropbox i GoogleDrive
 
Ova dva popularna servisa omogućavaju korisniku da sačuva svoje podatke i pristupi im preko interneta. Takođe, pruža vam se mogućnost da instalirate aplikaciju na svoj računar i napravite poseban folder na vašem računaru namenjen za vaš odabran servis. Sa podacima koji se nalaze u Dropbox ili Google Drive (Gugl disk) folderu postupate kao i sa svakim drugim folderom na vašem računaru. Sve što uradite sa fajlovima unutar ovog foldera automatski se sinhronizuje sa verzijom na internetu.
Još jedna od dobrih strana ovih servisa je mogućnost da delite fajlove sa ljudima koji, ukoliko to želite, mogu da promene sadržaj. Ovo je izuzetno pogodno kada radite na nekom projektu zajedno sa kolegama.
 
Pored ovih predloga, postoji veliki broj besplatnih programa i aplikacija koji olakšavaju period studiranja i pomažu studentima da svoje obaveze ispunjavaju na vreme i sa manje poteškoća. Nadamo se da će vam naši predlozi pomoći u tome i da će postati deo vašeg svakodnevnog studentskog života.
 
Preuzeto sa: iSerbia
 
Objavljeno u Studentski život
petak, 13 januar 2017 09:42

Studenti predavanja slušaju u jaknama

Na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, nekolicina studenata izrazila je nezadovoljstvo zbog hladnih učionica. Svoje nezadovoljstvo, studenti su izrazili tako što su  po zgradi fakulteta lepili papire sa natpisima: ,,Hladno nam je“ i ,,Školarine ne greju“. Organizatorka akcije, Milica Stanisavljević navela je, za Oradio, da ovom akcijom žele da ukažu Upravi fakulteta kako nisu ispunjeni uslovi u kojima oni studiraju. Studenti se žale kako nastavu moraju da slušaju u jaknama. Student prodekan, Dalibor Mirić odlučio je da izađe u susret ovom problemu i da se u ime svih studenata obrati Upravi fakulteta kako bi problem bio rešen u što mogućem vremenskom roku:
 
Uprava fakulteta je pokazala razumevanje i apel studenata na ovaj problem. Grejanje na fakultetu je maksimalno pojačano, ali najveći problem predstavlja izolacija koju fakultet ne poseduje. Zgrada je delo arhitekte Aleksandra Stjepanovića koji je za projekciju bio nagrađivan više puta, a i u vlasništvu je države i bez njene dozvole, na zgradi ništa ne sme da se menja. Najveći deo Filozofskog fakulteta je u betonu i staklu koji nisu dobri izolatori i iz tog razloga, ne samo ove godine, već godinama unazad, fakultet ima problem kako da zagreje prostorije. Uprava fakulteta radi na tome da pronađe adekvatno rešenje kako da zagreje što bolje prostorije u kojima se odvija nastava i nadamo se da će se problem rešiti u što skorije vreme, rekao je Mirić za naš portal.
 
Kako navodi  Oradio, akciju studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, podržali su i studenti iz Studentskog pokreta Novi Sad. Prema informaciji Jovana Rekovića, predstavnika Studentskog pokreta, od školarina i dodatnih troškova izdvaja se novac za grejanje. Tokom 2015. godine, kako na to ukazuju izveštaji Uprave fakulteta, odvojeno je 13, 571, 944 dinara za grejnu sezonu.  
 
Prema prethodno navedenim rečima Dalibora Mirića, Uprava fakulteta radi na rešavanju problema kako bi studentima omogućila što bolje uslove za slušanje nastave tokom zime. 
Objavljeno u Studentski život
ponedeljak, 19 decembar 2016 15:16

Nečasnim prečicama do fakultetske diplome

U Srbiji postoji gotovo tri hiljade akreditovanih studijskih programa. Prelazak studenata sa jednog fakulteta na drugi je dozvoljen, a studenti, neretko, nalaze prečice - da bi na lakši način došli do diplome četvorogodišnjih studija. Najgore je to što se ti studenti, po diplomiranju, ponekad i lakše zapošljavaju. Kako stati na put pranju diploma?
 
Nije mali broj onih koji trku do fakultetske diplome ne trče po pravilima, već ih vešto zaobilaze.
 
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović navodi primer prečice upisivanjem strukovnih studija.
 
"Vi recimo upišete strukovne studije su jednostavnije, jer ima manje teorije od akademskih i završite ih posle tri godine školovanja. Potom se upišete se na neki univerzitet koji krši trenutno važeće propise. Dobijete diplomu kao da ste završili četvorogodišnje studije i posle toga možete da idete na master i čak doktorske studije. Bilo je i takvih slučajeva, da se zaobiđu najteže godine na akademskim studijama", navodi Popović.
 
Poznato je i da se na pojedinim fakultetima lako dobijaju visoke ocene, pa onda ti studenti, kada nastave školovanje na državnom fakultetu, istisnu one sa nižim prosekom. Skrovito mesto za one koje bi hteli do akademske titule na mala vrata su i neakreditovani programi.
 
"Student završi odgovorajuću godinu studija uz najčešće improvizovanu nastavu. Potom se ispiše i ode na odgovarajući program na nekoj akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi. Na taj način, posle diplomiranja, dolazi do 'pranja diplome", navodi predsednik Komisije za akreditaciju Ćamil Dolićanin.
 
Ima i slučajeva da su neke ustanove dobile akreditaciju za određene studijske programe, a onda, nezakonito, odlučile da taj program izvode u drugom gradu, gde nisu ispunjeni ni nastavni ni prostorni kriterijumi.
 
"To he nepravedno je zato što je neko možda i duže studirao, ali je savladao gradivo na ispravan način gledano sa stanovišta akreditacije, a neki drugi se provukao zbog nižih kriterijuma i prosto nema isti rezultat učenja", smatra predsednik Saveza studenata Beograda Borjan Soković.
 
Studenti se žale i na to što mnogim konkursnim komisijama, pri razmatranju prijave za posao, promakne titula neakreditovanog programa.
 
Borjan Soković napominje da se često dogodi da neko ko je studirajući neakreditovan studijski program stekao neakreditovanu diplomu zauzme radno mesto nekoga ko se mučio i radio da stekne diplomu akreditovanog fakulteta.
 
"U unutrašnjosti Srbije u pojedinim mestima ima dosta zaposlenih sa diplomama koje nisu potpuno validne", ukazuje Miodrag Popović sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
 
Rad fakulteta i poštovanje propisa iskuljučivo je u nadležnosti prosvetne inspekcije. Donedavno su samo četiri inspektora proveravala njihov rad u celoj zemlji. Koliko ih je sada - o tome u resornom ministarstvu nisu želeli da govore. Možda će red u rad fakulteta uvesti novi Zakon o visokom obrazovanju koji je u pripremi.
 
Izvor: RTS
Objavljeno u Studentski život
četvrtak, 17 novembar 2016 15:40

Srećan Međunarodni dan studenata!

Međunarodni dan studenata - obeležava se u sećanje na događaje koji su se desili 1939. godine kada su nacisti u koncentracijske logore odveli više od 1200 studenata Praškog univerziteta. Taj dan je, od tada, postao dan studentskog stradanja u celom svetu. Prvi put, Međunarodni dan studenata je obeležen 17. novembra 1941. godine.
Na taj dan, bude se sećanja i na ostala sutudentske nemire. Godine 1973. su oružane sile grčke vojske napale zgradu atinske politehnike koju su okupirali studenti. Studenti su otpor pružali do sledeće godine, a Grčka je 17. novembar proglasila danom grčkih studenata.
Istog datuma 1989. godine otpor su pružili i studenti u Čehoslovačkoj. Studenti su se pobunili protiv komunističkog režima i suprostavili su se vladi u želji da se uguši novouvedeni režim. Njihova pobuna je predstavljala vrstu takozvane "baršunaste" revolucije, koja je pomogla u padanju ovog režima. Ti događaji u Češkoj i Slovačkoj predstavljaju borbu za slobodu i demokratiju.

 

Studenti u Srbiji na ovaj dan ukazuju na otpor da se reforma započeta Bolonjskom deklaracijom dovede do kraja i da se usvoje sugestije studenata.

Neki od osnovnih problema sa kojima se studenti Srbije sreću jesu zastarela literatura, manjak mesta u studentskim domovima, nedovoljan broj stipendija, ali i visoki kriterijumi za dobijanje iste. Kako bi se na što bolji način ispunili uslovi koje zahtevaju studenti, a i kako bi svaki student mogao da da svoju sugestiju, SDP (Socijaldemokratska partija Srbije) pokrenula je akciju ,,Kutija za studentska pitanja“. Zahvaljujući ovoj akciji, svaki student će imati priliku da da svoje predloge i primedbe na obrazovanje i studentski standard u zemlji.

Akcija, koja će trajati do 4. aprila 2017. godine, kada se obeležava Svetski dan studenata, pokrenuta postavljanjem štandova ispred studentskog doma ,,4. april“. Studenti će moći na štandovima i na sajtu stranke postavljati pitanja, davati primedbe i predloge koji su u vezi sa visokim obrazovanjem. Nakon završetka akcije, SDP će doneti adektvatna rešenja za probleme koji najviše muče studente.

Objavljeno u Studentski život
Znamo koliko frustrirajuće može biti kad ne možete da nađete knjige, skripte ili materijale, a bliže se kolokvijumi i ispiti, rok za seminarski ističe, a vi, naravno, niste ni počeli... Ali ne paničite, postoji rešenje! 
 
Studenti.rs je internet arhiv i servis za razmenu korisnih dokumenata za studente i đake (knjige, skripte, seminarske radove, diplomske radove i slično). Ovaj veb-sajt korisnicima i posetiocima omogućava laku pretragu po temi, naslovu ili ključnim rečima, te dozvoljava slanje vlastitih sadržaja i njihovo komentarisanje.
 
Da biste pristupili arhivu, potrebni su vam studentski greb greb kuponi. U pitanju je dopuna, koju korisnici (maturanti, studenti, postdiplomci) mogu kupiti na prodajnim mestima u blizini fakulteta i na taj način lako i brzo osvojiti kredite koji su potrebni za preuzimanje svih korisnih dokumenata.
Kupljeni kupon je potrebno ogrebati na označenom delu, a zatim je neophodno uneti broj sa kartice i na taj način dopuniti kredit.
 
Kupovinom dopune od hiljadu dinara dobijate 1000 kredita koje možete iskoristiti za skidanje željenih dokumenata, kao što su skripte, prezentacije, seminarski, maturski, diplomski, master i naučni radovi. Na sajtu je korisnicima dostupno preko 20 000 korisnih dokumenata.
 
Za svaki dokument koji se preuzima potreban je određeni broj kredita, pa tako prezentacija vredi 60 kredita, skripta 80 kredita,  seminarski rad vredi 120 kredita, maturski 180 kredita, diplomski, master, magistarski,  specijalistički i naučni radovi vrede 260 kredita.
 
Unija studenata poklanja dva vaučer kupona svojim čitaocima! Da biste dobili greb greb kupon, dovoljno je da:
 
1. lajkujujete Fejsbuk stranicu Unije studenata;
2. Zapratite Uniju studenata na Instagramu;
3. Šerujete objavu na vašem zidu;
4. U komentarima ispod našeg posta na Fejsbuku tagujute 5 prijatelja.
 
Objavljeno u Studentski život

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

239x106 novi 

 

  • 1
  • 2
  • 3

eVrsac

Cefix

KulturniCentarVrsac

VAK

VrsacMOJKraj

ClickMan

parakvadvs

VrsacPlus

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

OklagijaRS

PricajmoOTome

TOV

OpstinaVrsac

ArchLAB

iserbia