Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Studenti Fakulteta političkih nauka bili deo regionalne kampanje „I can”, koja je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir.
 
Aleksandar Bojić, student diplomatije na Fakultetu političkih nauka i učesnik regionalne kampanje „I can”, koja je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir zbog svog rada na potpunoj primeni ugovora o zabrani nuklearnog oružja, ne krije iznenađenje zbog činjenice da veliki broj studenata Univerziteta u Beogradu i dalje veruje da nuklearno oružje služi da bi se obezbedio – mir u svetu.
 
Istraživanje koje smo radili na reprezentativnom uzorku studenata beogradskog univerziteta pokazalo je da je znanje akademaca o atomskom oružju na zavidnom nivou, ali je obeshrabrujuće što mladi veruju da je nuklearno ’dugme’ najbolji pregovarač. Istina je da nas atomsko oružje ne štiti ni od terorista, bede ili klimatskih promena, a jedan od najvećih mitova glasi da je nuklearno oružje samo jednom iskorišćeno, kada je bačena bomba na Hirošimu i Nagasaki. Naime, nuklearna testiranja dešavaju se stalno, a te probe imaju katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu – objašnjava Aleksandar Bojić.
 
Ovaj mladi student diplomatije učestvovao je u regionalnoj kampanji „I can”, čiji je cilj bio da se podigne svest o potrebi da naše države potpišu ugovor o nuklearnom razoružanju, primećuje da je najviše otpora kampanji bilo u Srbiji, a potom u Bugarskoj i Rumuniji, koje su deo NATO ’kišobrana’. Od svih zemalja u regionu, samo je Makedonija podržala ovu kampanju za nuklearno razoružanje.
 
Aleksandar je bio i jedan od inicijatora prve međunarodne konferencije studenata diplomatije, pod nazivom „Ja mogu da generišem promene”, za podršku pregovorima o zaključivanju ugovora o zabrani nuklearnog oružja, koja je održana na Fakultetu političkih nauka.
 
Jula ove godine 122 države sveta potpisale su sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja. Da bi on stupio na snagu potrebno je da barem pedeset država ratifikuje ovaj ugovor, a 20. septembra počelo je potpisivanje ugovora od strane šefova država. U međuvremenu, organizacija „I can” dobila je Nobelovu nagradu za mir i verujemo da je to veoma snažan impuls za uveravanje javnosti o potrebi atomskog razoružanja – ističe Aleksandar Bojić.
 
On podseća da je kampanja „I can” pokrenuta 2007. godine, danas je realizuje 468 partnerskih organizacija u 101 državi sveta, a u našoj zemlji postoje tri nevladine organizacije koje su deo ove regionalne kampanje. U Srbiji su petnaest mladih ljudi bili aktivni nosioci kampanje, a kroz tribine i predavanja prošlo je oko hiljadu ljudi.
 
Aleksandrov kolega i student diplomatije Đorđe Stijović, kaže da je sa prve međunarodne konferencije studenata diplomatije poslat apel političarima i civilnom društvu da Srbija krene u pravcu nuklearnog razoružanja.
 
Smatram da je veoma važno što je ova inicijativa krenula sa Fakulteta političkih nauka, na kome se obrazuju budući političari i lideri zemlje. Ovo je jedinstven poziv čovečanstvu da izabere drugačiju budućnost i da se nuklearno oružje izbriše sa lica zemlje. Važno je reći da pokret za nuklearno razoružanje danas predvode fizičari koji su učestvovali u kreiranju atomske bombe. Nažalost, istraživanja pokazuju da su stavovi mladih u Evropskoj uniji u vezi sa nuklearnim razoružanjem veoma različiti – u zemljama NATO-a manje je mladih koji su zagovornici razoružanja, a najveći borci protiv atomskih bombi su mladi u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, Holandiji i Skandinaviji. U tim zemljama i ranije su vođene antiratne kampanje – naglašava Đorđe Stijović.
 
Dr Jelica Stefanović Štambuk, profesorka diplomatije na Fakultetu političkih nauka, ističe da čovečanstvo duže od 60 godina živi u iluziji da je nuklearno oružje u službi održavanja mira i ravnoteže moći i veruje da se zastrašivanjem obezbeđuje – mir. Ni NATO se nikada nije odrekao mogućnosti da u slučaju pretnje nekoj zemlji članici upotrebi nuklearno oružje.
 
– Mislim da Srbija ne procenjuje dobro da je njena najveća bezbednost – nuklearno razoružanje. Osim toga, mi smo jedina zemlja u regionu koja je bila zasuta osiromašenim uranijumom. Ako to nije argument za nuklearno razoružanje, ja ne znam šta je – zaključuje naša sagovornica.
 
Izvor: Politika
62. Međunarodni beogradski sajam knjiga održaće se od 22. do 29. oktobra, pod sloganom „Ključ je u knjigama“, a zemlje počasni gosti su Nemačka, Švajcarska, Lihtenštajn i Austrija. Sajam će otvoriti austrijski publicista i pisac Karl Markus Gaus, a pored njega gostovaće će i spisateljice Barbi Markovi i Tereza Preauer. 
 
Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović, podsetio je da je sajam knjige veoma važan za kulturu knjige u Srbiji , koja je ukorenjena još 1893. godine, kada je održana prva izložba knjiga u Beogradu. Pored već postojećih programa poput „Festivala stvaralaštva mladih“ i „Arene od reči“, on je najavio programsku inovaciju pod nazivom „Grad gost“, u okviru koje će jedan grad u Srbiji, a to je ove godine Novi Sad, biti gost Sajma knjiga, sa željom da ova manifestacija ne bude samo susret izdavača i čitalaca, već da njegovi programi obuhvate i druge aspekte kulturnog i društvenog života. On je dodao da će i ove godine biti dodeljeno devet nagrada iz oblasti izdavaštva i estetike knjige.
 
Najavljujući program ovogodišnjeg gosta Savezne Republike Nemačke, ambasador Nemačke u Srbiji Nj.E. Aksel Ditman je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost što su ove godine, u okviru programa „Četiri zemlje jedan jezik“, gosti Sajma knjiga zemlje nemačkog govornog područja koje će predstaviti oko 1000 knjiga svojih savremenih autora. Kao istaknute autore koji će učestvovati na ovogodišnjem sajmu, on je najavio  Vladimira Kaminera i nobelovku Hertu Miler, u čiju čast će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 23.oktobra biti održano „Veče sa Hertom Miler“.
 
Dragan Hamvić, urednik programa Sajma knjiga, naglasio je da su u fokusu ovogodišnjeg programa tribine, tematske izložbe, promotivni programi, ali i značajne godišnjice, počev od 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, sećanje na pesničke žrtve Velikog rata – 100 godina od smrti Disa i Bojića, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, do 50 godina romana „ 100 godina samoće“. On je najavio program „Gosti u fokusu“ u okviru kojeg će gosti biti ruski pisac Jevgenij Vodolaskin i nemački pisac Marsel Bajer, zatim programe „Razgovori na platou“, „Festival na sajmu: Literatura evropskog Mediterana“, „Odjeci srpske književnosti“ u okviru kojeg će gosti biti nemački slavisti, kao i program „Izdavačke tačke“ i dečiji program.
 
Školski dan 62. sajma biće četvrtak 26. oktobar, pojedinačne ulaznice koštaće 250, a grupne 150 dinara. Ove godine, Sajam knjiga prostiraće se na više od 30.000m2 izložbenog prostora, a od 25. do 29. oktobra na Beogradskom sajmu takođe će se održati 48. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava i Sajam informisanja, komunikacija i marketinga „Media market“.
 
Više informacija, kao i kako doći do sajma, možete pronaći OVDE.
 
Svaki četvrti mladić u Srbiji smatra da "jedan šamar nije nasilje", a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu "sama kriva" ako je neko napadne, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra.
 
Istraživanje u srednjim školama širom Srbije je sprovedeno u okviru kampanje "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje".
 
Po istraživanju o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima, u kojem je učestvovalo 415 osoba iz 10 gradova u Srbiji, najveći broj mladih ljudi - u 80 odsto slučajeva, ne slaže se s tvrdnjom da ima prilika u kojima je "opravdano da mladić udari partnerku", ali na tu tvrdnju ipak različito gledaju devojke i mladići.
 
"Da je opravdano ponekad udariti partnerku, nažalost, misli svaki deseti mladić, dok se sa ovom tvrdnjom slaže samo 3,2 odsto ispitanih devojčica. S druge strane, da je tolerisanje nasilja vrlo prisutno među mladima i da ne umeju da razlikuju oblike nasilja, govori podatak da svaki četvrti dečak, ali i svaka deseta devojčica misle da jedan šamar nije nasilje", pokazuje istraživanje.
 
Vršnjačka edukatorka na projektu, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra ističe da mladi ljudi ne prepoznaju sve oblike nasilja, i da postoji razlika u tome kako nasilje vide i doživljavaju devojke i mladići.
 
"Seksualno uznemiravanje kao deo šale i odrastanja je, na primer, potpuno prihvatljivo za svakog četvrtog mladića, dok tek svaka 25. devojka misli isto. Naravno, to je zato što su upravo devojke najčešće žrtve seksualnog uznemiravanja, pa jako dobro razumeju njegove posledice, dok ga mladići i ne prepoznaju kao nasilje", rekla je ona.
 
Rezultati istraživanja su pokazali da su vulgarni komentari upućeni devojkama, prihvatljivi za svakog trećeg mladića i za svaku desetu devojku.
 
"Najveći otpor i najmanje razumevanja pokazuje se, očekivano, prema LGBT zajednici, pa tako čak svaki drugi mladić smatra da momak koji je zaljubljen u drugog momka, treba da bude pretučen. S tom tvrdnjom se slaže tek svaka 25. devojčica, što dodatno pojačava utisak da su devojčice daleko manje tolerantne prema bilo kojem vidu nasilnog ponašanja", navodi se u istraživanju.
 
"Jedan od najjačih mitova je, na primer, stav da je devojka koja nosi usku majicu i mini suknju, sama kriva ako je muškarac napadne. Posebno je problematično što u to veruju čak i devojke, što nam pokazuje da i dalje treba mnogo rada kako bi se promenila ta patrijarhalna svest koja odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu", podvukla je ona. Grupe koje pohađaju radionice u 10 gradova u Srbiji, imaju i obuku o "javnom zagovaranju" tako da kasnije mogu same da organizuju slične akcije i pomognu vršnjakinjama i vršnjacima.
 
Tako su devojke iz jedne srednje škole u Smederevskoj Palanci uspele da se izbore da na putu gde su često izložene dobacivanju i seksualnom uznemiravanju, bude školski policajac, dok se druga grupa devojaka izborila da se zaključavaju sva vrata školskih toaleta.
 
AŽC će ove jeseni organizovati seriju radionica i na izabranim fakultetima u Srbiji da bi i studentkinje podstakao da prepoznaju forme seksualnog uznemiravanja, i da bi se, u saradnji s fakultetima, razvili interni akti o sprečavanju i kažnjavanju seksualnog uznemiravanja u tim ustanovama.
 
Kampanja "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" deo je projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koju sprovodi AŽC, a podržava Fond UN za suzbijanje nasilja prema ženama i trajaće dve godine.
 
Cilj kampanje je da nauči mlade devojke da prepoznaju nasilne obrasce u partnerskim odnosima i osnaži ih da ne pristaju na iste.
 
Izvor: N1
Studentski život uopšte nije jeftin. Potrebno je platiti dom/stan, hranu, knjige i skripte, a naravno, treba i izaći. Čak iako studirate o trošku države, sve ovo predstavlja popriličan udar na kućni budžet. Srećom, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja studentima izlazi u susret dodeljujući studentske stipendije i kredite.
 
 Konkurs za dodelu kredita i stipendija otvoren je od 1.10. do 31.10. tekuće godine. Mesečni iznos studentskih kredita i stipendija  iznosi 8.400 dinara i isplaćuje se u najviše 10 mesečnih rata. 
 
Konačnu rang listu kandidata kojima je odobren kredit, odnosno stipendija, utvrđuje Komisija za učeničke i studentske kredite i stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a ona, pored postignutog uspeha u školi i na fakultetu, zavisi i od mesečnog prihoda po osobi, na nivou porodice, ali i od godine studiranja. Broj studentskih kredita i stipendija se utvrđuje prema raspoloživim sredstvima u budžetu Republike Srbije
 
Studenti kojima je odobren studentski kredit ili stipendija treba da otvore tekući račun u UniCredit Banci, na koji će se uplaćivati novac. Tekući račun je besplatan, a za otvaranje računa potrebna je lična karta i indeks na uvid
 
  • STIPENDIJA
Naravno da je stipendija poželjnija od kredita, jer se ona ne vraća, ali ju je mnogo teže dobiti, potrebno je baš zagrejati stolicu. Pravo na stipendiju imaju budžetski studenti državnih fakulteta koji su prvi put u tekućoj godini upisali prvi, drugi ili treći stepen studija, nisu gubili nijednu godinu, i imaju prosek najmanje 9.00.
 
Na konkurs se mogu prijaviti studenti od II do V godine osnovnih studija i studenti drugog stepena studija koji nisu u radnom odnosu i koji su odmah po završetku osnovnih studija nastavili studije drugog stepena. 
 
Aktuelni konkurs kao i potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke. 
 
  • KREDIT
 
Kredit vam je super stvar ukoliko ste vredni, ali ne baš toliko da imate prosek preko 9.00, i, za razliku od stipendije, mogu ga dobiti i brucoši. Dakle, pravo da konkurišu imaju studenti prve godine fakulteta, koji su u srednjoj školi ostvarili odličan uspeh i studenti viših godina, koji su tekuću godinu upisali o trošku države sa prosekom iznad 8.00.
 
Isto kao i za stipendije, konkurs i sva potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke
Studenti kojima je kredit odobren zaključuju ugovor o kreditu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kojim se bliže određuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem i otplatom kredita. 
 
Ovo sve super zvuči do onog momenta kad shvatite da kredit morate vraćati. To je jedan od osnovnih razloga zašto studenti nisu baš radi da konkurišu za ovaj vid „državne pomoći“. Takođe je i procedura malo složenija nego za stipendiju jer vam je potreban žirant koji će potpisati menicu kojom garantuje da će, ukoliko vi ne budete u mogućnosti, on otplatiti vaš kredit. Studenti kojima je prvi put odobren studentski kredit, u obavezi su da dostave menicu i izjavu žiranta, popunjenu prema uputstvu sa poleđine Obrasca br. 6 (među dokumentima)  svojoj Visokoškolskoj ustanovi, a oni će to proslediti ministarstvu.
 
Obaveza otplate duga u slučaju studenata ne odlaže se duže od 18 meseci po isteku roka trajanja studija, a u slučaju zapošljenja, obaveza stiže u roku od mesec dana. Međutim, postoje i načini putem kojih dug biva “oprošten”. Ukoliko je student završio fakultet u roku, bez izgubljene godine, pritom ostvario prosek 8,5, oslobađa se obaveze vraćanja kredita u punom iznosu. Ako student uspe da ostvari ovaj uspeh, ali sa nešto nižim prosekom, dužan je da vrati polovinu iznosa isplaćenih kredita. Zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita se dostavlja na adresu: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, učenički i studentski standard, Nemanjina 22-24, 11000 Beograd. Uz zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita treba dostaviti i overenu fotokopiju Uverenja o diplomiranju.
 
Kada sam sve ove stvari stavila na tas-prevagnulo je strana sa pogodnostima, tako da sam u trećoj godini konkurisala za kredit, i verujte mi, nisam se pokajala. Konkurisaću i ove godine, a svakako da mi nije baš primamljiva ideja o vraćanju kredita, pa mi je to fantastična motivacija da „zagrejem stolicu!“
 
P.S. Ukoliko imate dodatnih pitanja ili nedoumica možete kontaktirati  Tim za studentske i učeničke kredite i stipendije UniCredit Banke, lično u ulici Dr Milutina Ivkovića 2a u Beogradu, radnim danom u periodu od 10 do 14 sati, ili putem telefona i mejl adrese: 
+381 (0)11 3691-057
+381 (0)11 3691-015
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
ili pitajte nas- u komentaru, putem Fejsbuk stranice ili Instagram profila.

Srbija je od EU dobila 27,5 miliona evra bespovratnih sredstava za reformu obrazovnog sistema. Potpisivanju sporazuma u Briselu prisustvovali su ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović i evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han.

Novac je, kako su rekli, namenjen za obuku skoro 44.000 nastavnika i profesora, od čega su četiri hiljade nastavnici koji predaju na jezicima manjina. Ti nastavnici bi trebalo da usklade nastavni program sa tržištem rada u Srbiji.

"Ovo je prva ovakva pomoć, ne samo za Srbiju, nego za bilo koju državu na zapadnom Balkanu i treba da doprinese unapred rad nastavnika, kao i onih koji rade sa najugroženijim grupama stanovništva. Time bi omladina trebalo da nađe i dobre poslove i da se spreči da mladi napuštaju zemlju", izjavio je Johanes Han.

"Mislim da mladi žele više znanja, obrazovanja, više mogućnosti da putuju, više mogućnosti da nađu posao, dakle mi moramo mladima da damo novu šansu, a prava šansa ide kroz jedno pravedno, obuhvatno i efikasno obrazovanje", rekla je Jadranka Joksimović.

Izvor: N1

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov" organizuje dodatni konkurs za upis studenata u prvu godinu studija u subotu 30. septembra. 
 
U prvu godinu studija može se upisati kandidat koji ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Izbor kandidata za upis obavlja se prema opštem uspehu postignutom u srednjoj školi i rezultatima na klasifikacionom ispitu. Svi kandidati polažu ispit za proveru govornih, muzičkih i fizičkih sposobnosti na kojem treba da postignu zadovoljavajući uspeh. Ispit je eliminatornog karaktera (ne boduje se).  Kandidati polažu sledeće testove: 
 
1) Test iz srpskog jezika i književnosti: obuhvata nastavne sadržaje ovog predmeta prema nastavnom programu gimnazije.
 
2) Test iz opšte kulture i informisanosti: kandidat treba da pokaže opšte znanje iz kulture i informisanost.
 
Prijava  kandidata: subota 30. septembra od 9 časova.
 
Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov" iz Vršca obrazuje buduće vaspitače na srpskom, rumunskom i romskom jeziku. Studenti mogu sami kreirati svoj nastavni plan kroz module - smerove koji se nude i  time stvoriti  šire mogućnosti za zapošljavanje.
 
U okviru Erazmus+ programa EU više semestara mogu provesti i studirati na evropskim univerzitetima u Sloveniji, Norveškoj, Rumuniji, Litvaniji, Grčkoj,  uz stipendije koje ovaj program nudi.
 
Dodatne informacije dostupne su na sajtu www.uskolavrsac.edu.rs, i na brojevima  telefona  013/831-628 i 060 0129 123.
 
Izvor: eVršac
Studenti Filološkog i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu juče su započeli proteste zbog promena uslova i cena upisa u narednu godinu studija.
 
  • Protest studenata Filološkog fakulteta  počeo je zbog odluke Nastavno-naučnog veća da od ove školske godine studenti plaćaju punu cenu "ESPB boda", odnosno po oko 100 evra po jednom prenetom ispitu. Osim ove izmene, koja bi i nekoliko puta povećala školarine apsolventima iz generacija od 2008. do 2012, veći troškovi predstoje i studentima produženih master godina 2015. i 2016.

Noseći transparente "Pravda za studente", "Šta pije dekanat, ja plaćam za sve", "Filološka pijaca", studenti su ušli u dekanat i predali svoje zahteve: poništenje odluke Nastavno-naučnog veća od 18. septembra i šesti ispitni rok za neograničeni broj kako usmenih, tako i pismenih ispita.

Novo okupljanje studenata zakazano je za danas u 13h, a nadaju se i da će studentski predstavnici oko 12h moći da pregovaraju sa dekanom.

 
  • Veliki broj akademaca okupio se i na Stomatološkom fakultetu, gde je, kako kažu, "odluka o promeni uslova doneta bez zasedanja Veća".
 
 
22052419 1591973400863193 1860424396 n
 
 
„ Sekretarica je to samo iskucala i zalepili su papir na šalter. Ljudi se upisuju i odjednom su obavešteni da ne mogu da upišu neke predmete, dakle automatski imaju sedmu godinu. Prekršen je statut fakulteta, prekršen je zakon, ali i sva naša prava“ , iznenađeni su okupljeni studenti.
Nakon što su dekanu lupali na vrata, on je izašao, ali i odbio njihove zahteve. 
 
Studenti stomatologije protestovali su juče od 10 do 13 sati, a na razgovoru sa dekanom su bili puna dva časa. Imajući u vidu da je nakon dvočasovnog izlaganja studenata na koji način nove odluke povređuju statut, dekan okončao razgovor, protest će se nastaviti i danas od 10 do 13 časova.
 
Izvor: N1/Blic
 
ponedeljak, 25 septembar 2017 10:36

Brucoški blamovi: gradski prevoz

Dragi brucoši, bliži se taj trenutak kada ćete napustiti zavičaj i toplo porodično gnezdo i otisnuti se u pustolovinu poznatu kao studentski život. Bilo da pripadate grupi onih koje Vršac „smara“ i jedva čekate da odete ili ste pak uplašeni zbog ovih velikih promena koje vas čekaju, u jedno budite sigurni-studentski život je definitivno najbolji period života. Ali o tim ozbiljnim temama ćemo drugi put. Ovog puta pričamo o nečemu što bi vam malo ko govorio.
 
Elem, kao neko ko je dogurao do četvrte godine fakulteta, i to ( nije da se hvalim)  prilično uspešno, što je, uzevši u obzir moju urođenu trapavost i nesnalažljivost u izvenim situacijama, potpuna misterija (videćete u nastavku), odlučila sam da sa vama podelim neka svoja ne tako slavna iskustva života u Beogradu i da pokušam da vam olakšam ovaj tranzitni period. Prvo i osnovno što bi trebalo da znate jeste da se gafovi uvek i svima dešavaju i počnite da se navikavate na to i da gledate stvari sa smešnije strane. Lakše je, verujte mi.
 
  • GRADSKI PREVOZ
Neprijatelj #1 svakog mladog čoveka koji iz provincije dođe u prestonicu. 
 
 Koliko god često da ste dolazili u Beograd i koliko god ga poznajete (ili mislite da ga poznajete), šansa da se izgubite je obrnuto proporcionalna šansi da seniorska reprezentacija Srbije postane svetski prvak u fudbalu. Dakle, jasno vam je na šta aludiram. To gubljenje može da podrazumeva da ste promašili autobus/tramaj/trolu ili da ste seli u dobar prevoz, ali u pogrešnom smeru, pa čak i samo da ste sišli na pogrešnoj stanici. Svakako, panika koja krene da vas trese i znoj koji vas obliva u tom trenutku su užasno jezivi, pogotovo ako vam se tako nešto desi u kasnim večernjim satima ili ako žurite na jutarnje predavanje. 
 
Međutim, čak i ako uspete da ubodete i tačan prevoz i smer i da znate stanicu na kojoj treba da siđete, u Beogradu postoji još jedan problem. RADOVI. Iz nekog meni krajnje nepoznatog razloga, vlasti u prestonici vole početkom juna da raskopaju pola grada i, normalno, to ne završe do oktobra. Što će reći:
 
  • ukinu se određene linije (ako ste srećković kao ja, upravo one kojima idete na faks) ili;
  • izmene se trase prevoza koje koristite pa se šlogirate kad završite na petom kraju grada;  
  • stvore se neopisivi saobraćajni čepovi i gužve pa, recimo, od Pravnog fakulteta do Slavije idete 15 minuta pa od Slavije do Autokomande 25, iako bi vam inače trebalo duplo manje vremena;
  • kao da sve ovo nije dovoljno loše, ako, ne daj bože, padne kiša pa se od tih raskopanih ulica napravi blato do kolena = katastrofa.
 
Naravno, postoje i neke vanredne situacije, da recimo nestane struje pa tramvaji stanu  i nastane kolaps ili, još gore, da vam se pokvari prevoz.  Meni se jednom pokvario tramvaj na sred Slavije, a napolju- kijamet...kažem ja, srećković.
 
Elem, još jedan problem gradskog saobraćaja je što su prevozi uglavnom toliko krcati da ne možete da uđete u njih. Bukvalno. Pa čekate sledeći. Ili se gužvate među 1000 ljudi, a vazduha nema jer su, ako je zima, prozori zatvoreni i grejanje uključeno na maksimum, ili ako je leto, napolju ima 35 stepeni a unutra 40. Ali, ruku na srce, nije tako stalno, ja vam pričam o najgorim scenarijima čisto da vas pripremim. Istini za volju, dođe nekad i polu prazan autobus, nekad čak i nov, čist i to. Mislim, dešava se.
 
Ako već pričamo o prevozu, moramo spomenuti i najomraženije likove u istom-fantome (čitaj, kontrolu). Najviše operišu početkom meseca. Tako recimo dolazi bus na stanicu, uđe gomila nekih ljudi među kojima i ta fantomska trojka koja volšebno vadi aparate za kontrolu i samo odjednom čuješ onu jezivu rečenicu: „KONTROLA U PREVOZU, MOLIMO PRIPREMITE SVOJE KARTE“. Mučenici koji nemaju kartu u trenutku preblede, krenu da se guraju ka vratima, beže ko od kuge na drugu stranu busa, ali ako ne uspeju da uteknu, popiju kaznu i bivaju izbačeni iz prevoza. Ima doduše i finih kontrolora, pa te samo zamole da siđeš na sledećoj stanici, bez kazne i to. Svakako, oni su baksuzi i ako imaš neki kolokvijum/ispit nije dobro da ih sretneš.
 
  • PRIMERI
 
1.Oktobar 2014, prvi vikend mog brucoškog života. Cimerka i ja otišle kući jer nam je već prva nedelja faksa izgledala prestrašno. Vraćamo se u Beograd vozom, sa koferima težim od nas i gomiletinom stvari koje bespotrebno vučemo sa sobom. Loša navika koju i danas imam. Elem, kao da nije dovoljno što imamo te preteške kofere, naše familije, uplašene da smo gladne, strpaju nam po 2 velike torbe krcate hranom, dovoljno da nahrani bataljon vojske. Sa tim bagažom, nas dve treba da promenimo 2 busa da bismo stigle do stana. Jedan od tih autobusa je ozloglašena 26, prilično raspadnuta, ali to vozačima ne smeta pa lupaju po gasu k’o blesavi. Plan je sledeći-cimerka ulazi prva, ja dodajem stvari pa ulazim za njom. Vrata se za mnom nisu ni zatvrorila, „Miško“ dade gas, a mi sa svim stvarima popadasmo po autobusu. Ona razbila koleno, ja lakat, pukle kese, prosule se činije sa hranom po busu-dakle, havarija! Pola busa se smeje, a druga polovina nam pomaže da skupimo sve. Stižemo do naše stanice, plan isti: ona izlazi, ja dodajem stvari, ali „Miško“ zatvara vrata meni pred nosom i daje gas! Ja se iz petnih žila proderem da stane na sred ulice i izlećem iz prokletog busa psujući mu sve po spisku. Godinu dana nakon toga nisam ušla u autobus 26.
 
2.Prva nedelja faksa, dolazi mi kuma iz Novog Sada na neko takmičenje koje se dešava na mom faksu i ja treba da je sprovedem. Zaboravljam da je nedelja i da prevozi idu ređe. Kasnimo. Na stanicu dolazi tramvaj 9L, to je super, on ide do Slavije pa ćemo odatle na neki bus do Voždovca. Ulazimo mi u taj tramvaj, ali on ne ide kuda sam ja mislila da će ići. Kontam ok, ovuda se njime nikad nisam vozila, ali sigurno je to to. Međutim, prelazimo Železnički most, dolazimo do Ušća, meni i dalje ništa nije jasno. Pitam jednu gospođu: „Izvinite, kad će Slavija?“ Žena me tužno pogleda i kaže: „Ovaj ide u Blok 45, Slavija je u drugom smeru“.  
 
3.Ponedeljak, idem na prvi kolokvijum u životu. Kiša lije k’o iz kabla, potop k’o u Bibliji. Propuštam prvi bus jer ne uspevam od gužve da se ukrcam. Kao za baksuz, već 10 minuta drugog busa nema. Počinje panika, zakasniću. Kišobran ne pomaže, pokisla skroz. Konačo, 5 minuta kasnije stiže bus, ukrcavam se. Kod „Franša“ ulazi fantomska trojka. U JEBOTE, POČETAK MESECA. Naravno da sam zaboravila da uplatim bus plus. Šta mislite, ko je to bio izbačen iz autobusa sa sve kaznom od 8000 dinara? Pogađajte triput. Sreća pa sam krenula sat vremena ranije i što je iza mog išao još jedan bus. I baksuzima u inat, dobila 10 na kolokvijumu.
 
Šta je poenta ovog teksta? Nemam pojma. Ali ću se poslužiti rečima Milana Gutovića: „Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi. A čim ne škodi, znači da koristi“. Ako ništa drugo, možda sam uspela da vas nasmejem. 
 
Kada vidite čoveka visokog skoro dva metra, širokih ramena i guste, crne brade, na prvi pogled ne biste baš rekli da se bavi humanitarnim radom, zar ne? Ali ipak znamo da se o knjizi ne sudi po koricama ni ljudima po izgledu. Stefan Nikolić, iako izgleda kao „opasan lik“ zapravo ima ogromno srce, a humanitarnim radom se, na krajnje neobičan način, bavi pet godina. Predsednik je humanitarne ogranizacije "Dobro delo", koja iza sebe ima nekoliko nesvakidašnjih akcija, a suština priče  je podizanje svesti i pokretanje ljudi da čine dobra dela. Na pitanje ko je zapravo Stefan Nikolić, odgovara: 
 
„Kontroverzni humanitarac (smeh). Pa ne znam šta bih ti rekao...volim da putujem, volim umetnost, pogotovo slikarstvo, najviše umetnost renesanse, ali takođe i impresionizam čuvenog Van Goga. Takođe, volim i sport, a najviše boks, koji i treniram od malih nogu. Igrao sam i stoni tenis i basket, američki fudbal, a bavim se i dizanjem tegova. Volim mnogo i da čitam, uglavnom su to knjige vezane za modernu psihologiju i biznis“. 
 
Kaže i da je vrlo samokritičan i oštar prema sebi jer uvek misli da može više i bolje. Studirao je FON u Beogradu, ali je fakultet napustio na drugoj godini.
 
„Nisam znao šta je tačno fakultet. Imao sam, naravno, neke pretpostavke, kao i svi, ali nikad ne znaš šta je to stvarno dok ne odeš tamo. Kada sam upisivao FON, postao je jako komercijalizovan, školarine su jako poskupele, nekako su gledali da uzmu što više novca i neki predmeti jednostavno nisu mogli da se polože. U jednom trenutku sam shvatio da to nije ono što sam ja zamislio i nikako nisam video sebe kako radim u nekoj firmi, u odelu od 9 do 17h“.
 
Ipak, ističe da iz perioda studiranja nosi brojna pozitivna iskustva i da se i dalje koristi znanjem koje je tamo stekao.
 
„Fakultet me je jako promenio, živeo sam u Beogradu tri godine, osamostalio se, i naravno da i dalje koristim sve što sam na fakultetu naučio. Ali sam u jedno siguran, da sam završio fakultet, ne bi bilo „Dobrog dela“.
 
20750544 1872176492797840 565238751 n
 
Kako je nastalo „Dobro delo?“
 
„U početku smo delili priveske, jer je ideja bila da ljudima damo neki predmet koji bi nosili sa sobom i kada učine dobro delo nekoj osobi, njoj taj privezak proslede. Računao sam da će to biti dobro jer svi nose priveske za ključeve, međutim, nekim ljudima su se ti privesci previše svideli da bi ih dali (smeh). Tako da sam odlučio da priveske zamenim silikonskim narukvicama i to je ispalo još bolje. Do sada smo podelili oko 1000 narukvica, a uskoro ćemo uraditi još jednu turu“, priseća se Stefan početka. 
 
Nakon toga, usledilo je nekoliko humanitarnih žurki, od kojih ističe žurku sa Unijom studenata u toku Meseca solidarnosti, žurku za našu sugrađanku Jelenu Stojanović,  potom Uskršnju žurku na kojoj su se prikupljali slatkiši za decu iz doma „Vera Radivojević“ iz Bele Crkve itd.
 
„Ali akcija koja je napravila pravi bum bila je Humanitarna kafa, skupili smo oko 25 000 dinara za decu iz Bele Crkve. Sledeća Humanitarna kafa će biti namenjena nekoj drugoj svrsi, ali najviše volim da radim akcije za nezbrinutu decu jer smatram da je njima pomoć najpotrebnija. U sledećoj Humanitarnoj kafi trebalo bi da učestvuje oko deset lokala i  da se sakupi između 100 i 200 hiljada dinara. To su neke moje procene na osonvu svega što se do sada radilo“.
 
Aktivnosti „Dobrog dela“ su potpuno drugačije od rada drugih organizacija, a Stefan otkriva u čemu je fora.
 
„Ja uglavnom preusmeravam sredstva, spajam ljude koji se bave nečim, recimo ugostiteljstvom, dakle koji drže kafiće, a od skoro sam počeo da animiram i picerije, sa ljudima kojima je potrebna pomoć, pa je tako jedna od ideja da se deli pica deci sa spiska Crvenog Krsta. To nije veliki novac, a obe strane od toga imaju koristi. Ulaganje u humanitarni rad je, po mom mišljenju, najkvalitetniji vid marketinga na planeti. Vi ne dajete novac za bilborde i reklame, već onome kome je to zaista potrebno, a svakako će se zbog toga čuti za vas“.
 
Međutim, u  svom poslu naš sugrađanin se susreće i sa brojnim preprekama. Jedna od najvećih svakako je nepoverenje.
 
„Ljudi su u Srbiji mnogo sumnjičavi prema humanitarnom radu jer je masa ljudi ovde prokockala to poverenje. Tako da su u početku ljudi jako nepoverljivi prema meni, svaki dan usledi neko odbijanje. Opet, odbijanje je ključ uspeha svakog čoveka, jer ako prevaziđete strah od odbijanja, koji je verovatno jedan od najvećih ljudskih strahova, jako ste blizu uspeha. Ali teško je. Nailazim na svakakve situacije, nekad me to pogodi više, nekad manje, nekad izdržim, nekad želim da odustanem. Konstantno se cimam, sav novac koji imam ulažem u projekte. Ali znam da to vredi raditi i ne odustajem.“
 
Trenutno aktuelna je akcija besplatnog šišanja dece sa spiska Crvenog Krsta, koja se obavlja u saradnji sa frizerom Tasketom.
„Svake druge srede po četvoro mališana dobije besplatno šišanje, biće ošišano njih ukupno 88. Ovim tempom trebaće mu godinu i po dana da ošiša sve klince, bilo bi mnogo lakše kad bi se još neki frizer priključio, ali šta je tu je, bitno je da se nešto radi, nadam se da će se uskoro još neko priključiti“, optimističan je Stefan.
 
19667471 831408047017634 7873600697881436824 o
 
Šta ima? 
 
„Postoji jedan projekat na kome radim već dve godine, to je portal koji se zove „Šta ima?“  i preko njega pravim mrežu lokala koji će se baviti humanitarnim radom. Cilj je da im uradimo jako kvalitetan marketing, lokal se snimi u 360 tehnologiji, ubaci se kompletan cenovnik, jelovnik, kontakt, u suštini, vi dobijete veb sajt na mom veb sajtu. Opet je pristup drugačiji, ponudite nešto ljudima da biste ih animirali da se bave humanitarnim radom, a ne stalno nešto da im tražite. Dakle, kad uđete na sajt i kliknete na neki lokal,  prikaže se slika sa kamere iz lokala i vi vidite šta se u tom trenutku tamo dešava“, priča Stefan i dodaje da je portal počeo sa radom pre nešto više od mesec dana. 
 
U pripremi...
 
Ovaj mladi ambiciozni Vrščanin ne planira da se zadrži na lokalu, već da projekat „Šta ima?“ proširi na teritoriju čitave zemlje, ali i van granica Srbije.
 
„Već sam ispitao tržište u inostranstvu i vidim da svuda „Ima prođu“, jer je to jedinstven projekat koji ne postoji nigde u svetu. Takođe, u planu je izrada aplikacija za android i iPhone, čime će se zaokružiti kompletna priča. Nakon Vršca, koji je zapravo samo test projekat jer je cilj bio da prvo izvedemo da sve tehnički funkcioniše besprekorno, planiram da odem u inostranstvo i tamo implementiram ceo marketinški i humanitarni mehanizam pa da se tek onda vratim i nastavim da radim Srbiju. Iako bih najviše voleo da prvo završim sve u Srbiji, primoran sam da odem „preko“ jer su uslovi rada tamo, na žalost,  nesrazmerno bolji nego kod nas, pa na taj način mnogo lakše mogu da skupim sredstva za nastavak širenja mreže i kod nas. Najverovatnije će prvo biti Švajcarska, tamo je teren već utaban jer sam u kontaktu sa ljudima iz njihove socijalne službe. Oni finansiraju slične projekte, tako da se nadam da ćemo vrlo brzo ostvariti saradnju“, kaže kontroverzni humanitarac.
 
Dragi čitaoci, ukoliko ste nakon čitanja ovog pisanija poželeli da učinite dobro delo i da se priključite radu ove organizacije, to možete uraditi putem sajta dobrodelo.rs, svaka ideja je dobrodošla!  A tekst ćemo završiti rečima našeg sagovornika, jer potpisnica ovih redova ne može da smisli bolji zaključak od ovog: 
 
„Ulaganje u humanitarni rad je najbolja investicija koju možete napraviti. Koliko god da ulažete u dobro, uvek će vam se vratiti više“.
 
petak, 09 jun 2017 14:21

Danas počinje Cirkuliranje!

Ko kaže da se u Vršcu ništa ne dešava?! Ovog vikenda naš grad će biti prepun kulturnih, umetničkih i muzičkih događaja i to na različitim lokacijama- počinje festival „Cirkuliranje!
 
Šta je zapravo „Cirkuliranje?“ 
 
„Festival i konferencija je tačka susreta kulturnih, sportskih i socijalnih aktivnosti sa jedne, festivalske strane, i poslovnih trendova iz oblasti turizma sa druge, konferencijske. Festival smo zamislili kao šetnju od istorijske znamenitosti do rok koncerta, od izložbe fotografija do sportskog terena, od dečjeg hora do predavanja o vinu, jednom rečju – CirKuliranje“, kažu organizatori.
 
Festival će trajati od 9. do 11. juna, a program se održava na više lokacija:
 
•Dom Vojske
•Ruski park
•Trg pobede
•Gradski muzej „Vršac“
•Klub „Izazov“
 
Svečano otvaranje počinje večeras u 19h. Posetioci će u  bašti Doma vojske imati priliku da vide samostalnu izložbu akademskog slikara Bogdana Đorića, a u gradskom muzeju biće postavljena izložba fotografija  „The Balkan Route“ autora Marka Đurice, fotoreportera Reuters-a, koji je migrantsku krizu počeo da prati 2013.vgodine. Na fotografijama su zabeleženi svakodnevni problemi i masovna kršenja ljudskih prava sa kojima se izbeglice, migranti i azilanti sa Bliskog Istoka susreću na putu ka boljem životu.
 
Drugog dana festivala centralni događaj je tribina „Zdrav život i mladi heroji“, gde će učešće, pored EXIT fondacije, Udruženja „Parakvad VŠ“, Paraglajding kluba „Berkut“,  VAK Vršac i drugih, uzeti i Unija studenata Vršca. Žurka će se nastaviti na „Mini rock fest-u“ u Domu omladine, a za dobro raspoloženje pobrinuće se: 
- Mladi Džek
- Irvasi
- Bolesna štenad
- Kanda, Kodža i Nebojša
 
Događaj koji će zatvoriti ovogodišnje „Cirkuliranje“ je monodrama „Lilika“ - master predstava Maje Nikolić, Akademija umetnosti Novi Sad, koja će se oržati u Domu Vojske sa početkom u 21:00h.
 
Naravno, ovo su samo NEKI od događaja u okviru festivala. Detaljan program i satnice možete pronaći na fejsbuk stranici Cirkuliranje i na zvaničnom sajtu http://www.cirkuliranje.com/
 
Pridruži se i ti, Cirkuliraj!:)
 

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

239x106 novi 

 

  • 1
  • 2
  • 3

ArchLAB

VrsacMOJKraj

PricajmoOTome

edukacija

iserbia

parakvadvs

VAK

VrsacPlus

ClickMan

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

OpstinaVrsac

Cefix

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

eVrsac