ponedeljak, 12 maj 2014 00:00

Arhitektura - Mihailo vs. Luka

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)

Mihailo Sladoje i Luka Grozdanić su kolege. Obojica studiraju Arhitekturu, ali na različitim univerzitetima – Mihailo je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a Luka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Svoja iskustva i utiske rado su podelili sa nama.

mihailosladoje

Mihailo

lukagrozdanic

Luka

Zašto si se opredelio za Arhitekturu?

Pa mogu slobodno reći da sam oduvek želeo da studiram Arhitekturu, jednostavno me je uvek fascinirala, tako da i nije bilo neke odluke.

Zainteresovanost za Arhitekturu proistekla je uglavnom iz ljubavi prema dizajnu, organizaciji i društvenim odnosima. Kao nauka ona je omogućila veoma širok spektar zanimanja koji nisu isključivo vezana za projektovanje objekata već kao celina predstavlja miks svega navedenog.

Koliko si se dugo spremao za prijemni i kakav je bio?

Za prijemni sam se spremao nekih 8, 9 meseci. Prijemni se tada sastojao od crtanja, testa iz matematike i seta logičko prostornih zadataka. Prijemni je sada promenjen i mislim da je u pitanju test opšte kulture.

Prijemni za odsek Arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka se sastoji iz 3 dela: opšteg znanja, slobodoručnog crtanja i prostorne kompozicije. Pripremna nastava u toku fakulteta je organizovana svake subote i ponavlja se tokom letnjeg semestra u vidu mesečnog ciklusa. Takav način priprema omogućava studentima da se na najbliži mogući način približe prijemnom ispitu koji se održava početkom jula i traje 3 dana. Deo opšteg testa znanja bio je poprilično opširan, iza njega je potrebno nekoliko meseci rada. Rezulati pijemnog ispita kao prva rang lista sa kojom se susrećete ni približno ne predstavlja vaš osećaj za ovu struku, što se godinama unazad pokazalo na projektima koji su kasnije rađeni tokom studija.

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

Obaveze na fakultetu variraju u zavisnosti od godine studija. Najviše vremena na fakultetu se provodi tokom prve i druge godine, dok se kasnije obaveze na fakultetu proređuju i radi se više samostalno. Predavanja uglavnom nisu obavezna, ali ima onih koja jesu. Vežbe su obavezne.

Predavanja su organizovana u centralnom delu dana, oko podneva, dok su vežbe za različite grupe podeljene u prepodnevnu i popodnevnu smenu. Prosečan dan traje oko 5 do 6 sati i ukoliko studenti aktivno učestvuju u radu na vežbama, svoje projekte će završavati na vreme, bez mnogo rada kod kuće gde se sve svodi na završne detalje. Uglavnom, takav plan rada studenti ne praktikuju, pa se u završnim rokovima dešavaju mnogobrojne neprespavane noći provedene pored računara ili u radionici. Naučen iskustvom, savet je konstantni razgovor sa kvalitetnim asistentima koji će iz vaših radova izvući najveći kvalitet i podstaći vas na maksimalan trud. Takođe veliki broj zadataka rađen je timski, tako da takav način rada omogućava i druženje pomešano sa obavezama, što je uvek predstavljalo opuštajuci momenat tokom studija. Opšti zaključak je da završavanje arhitekture nije teško, već veoma naporno ukoliko želite dobre rezultate.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Naravno, kao na svakom fakultetu ima težih i lakših predmeta. Na svakoj godini studija postoje nekoliko "teških" predmeta, ali pre bi ih nazvao obimnijim od drugih. Moje iskustvo sa profesorima je generalno dobro. Uglavnom izlaze u susret, ali ne mogu reci da su svi ažurni što se informisanja i ocenjivanja studenata tiče.

Odsek u Novom Sadu nažalost nema dovoljan broj kvalitetnih predavača koji bi na zanimljiv i praktičan način ukazali na rešenja i probleme koje donosi Arhitektura. Generalno, profesori koji su vezani za proračune zahtevaju puno, zauzimaju strog stav prema studentima i uglavnom su to predmeti koji su teži za polaganje. Brojne predispitne obaveze vezane za građevinske predmete predstavljaju poprilično nezanimljiv deo studiranja. Asistenti i profesori koji rade u sklopu arhitektonskih predmeta su otvoreni za svakodnevnu saradnju, pa projektovanje ima i dimenziju uživanja ako zaista volite to što radite.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Stručna praksa je obavezna na trećoj godini. Uglavnom studenti sami nalaze praksu ali se mogu raspitati na fakultetu gde ce im sigurno izaci u susret. Kad kažem na fakultetu mislim kod asistenata i profesora koji imaju svoje projektne biroe.

Stručna praksa je obavezna na završnoj godini, ali studenti su slobodni da sami izaberu na koji način ce je odraditi. Smatram da se fakultet više bavi teorijskim delom, tj. da studentima ne omogućava uvid u praktične stvari, iako pojedini predmeti tokom semestra imaju organizovane delatnosti u vidu izvodjenja manjih projekata, intervencija u gradu ili umetnickih performansa.

Šta sve možeš posle završenih studija Arhitekture?

Mogućnosti po završetku fakulteta su raznolike. Prvenstveno to je rad u projektnom birou, zatim bavljenje raznim tipovima dizajna, fotografijom, istorijom umetnosti i arhitekture, obrazovanju itd.

Opsta zabluda vezana za studiranje arhitekture je ta da njeni studenti nakon završetka studija su ograničeni na suvo projektovanje objekata. Kao jedan od ljudi koji su više zainteresovani za teme vezane oko same struke lično uviđam da arhitekte imaju veoma široku lepezu zanimanja jer ona zahteva prefinjen ukus za dizajn, osećaj za red, razumevanje društveno-političkih odnosa, poznavanje računarskih tehnologija, teorijsko znanje i niz drugih sposobnosti koje omogućavaju poprlično veliki izbor zanimanja nakon dobijanja diplome. Arhitekta kao takav, zapravo može učestvovati u mnogim sferama života.

Kada bi ponovo upisivao fax, da li bi upisao isti ili neki potpuno drugačiji?

Ako bih ponovo upisivao fakultet, verovatno bih upisao Arhitekturu, jer po meni najbitnije je upisati ono što stvarno voliš i što te interesuje. Jedino tako ćeš uživati u tome što radiš i moći da postigneš maksimum svojih sposobnosti.

Zavisno od godine studija ili faze u kojoj vam je završni rad odgovor na ovo pitanje se može neprestano menjati. Odsek u Novom Sadu je u godini kada sam ja upisao bio veoma nelogično organizovan, neki predmeti su učeni kasno, previše se pažnja posvećivala građevini, a ne osećaju i razumevanju prostora. Razočaranja i lična preispitivanja su dolazila svakodnveno, ali kada se nakon nekoliko godina kockice slože, i kada vas profesija u potpunosti obuzme i ponudi sve što ima, verujem da bi svaki drugi izbor bio pogrešan.
Pročitano 3620 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 13 maj 2014 21:05
Anja Babinka

anja.babinka@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VrsacPlus

ArchLAB

TOV

edukacija

ClickMan

OpstinaVrsac

OklagijaRS

KulturniCentarVrsac

PricajmoOTome

VAK

Cefix

eVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

parakvadvs

VrsacMOJKraj