ponedeljak, 19 maj 2014 00:00

Književnost i srpski jezik - Zorana vs. Ivana

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Osim što su dugogodišnje drugarice, Zorana Ilić i Ivana Viciknez su od pre četiri godine i koleginice. Studiraju Književnost i srpski jezik. Jedino što ih razdvaja u tome da zajedno idu na predavanja su gradovi u kojima studiraju. Zorana je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a Ivana na Filozofskom u Novom Sadu. Bile su raspoložene da svoja iskustva podele sa nama i tako pomognu budućim studentima koji se dvoume između ova dva grada.

ZoranaIlic

Zorana

IvanaViciknez

Ivana

Zašto si se opredelila za Književnost?

Književnost sam upisala jer volim da čitam, a i želela bih jednog dana da se bavim profesorskim poslom. Novac mi nije bio motivacija, jer je svima već jasno da para u prosveti nema, a kako stoje stvari neće biti ni samog posla.

Studije Književnosti sam odabrala najpre zbog simpatija koje sam od malih nogu imala prema knjigama i čitanju, ali i zbog veoma dobre saradnje koju sam imala sa profesorkom srpskog jezika i književnosti u srednjoj skoli, i uz njenu pomoć uspela sam da postignem svoj cilj i upišem Knjizevnost u Novom Sadu. Konkretno za ove studije sam se opredelila jer su bliske mom karakteru i ličnosti i zato što mislim da rad u prosveti, iako nije previše isplativ, može da ponudi mnogo više od novca.

Koliko si se dugo spremala za prijemni i kakav je bio?

Za prijemni sam se intezivno spremala oko mesec i po dana, iako su pripreme počele mesecima ranije. Sastoji se od testa iz gramatike (koristi se čuvena Stanojčićeva "žuta gramatika"), od eseja na zadatu temu (obično se bira između 3 teme i tiče se obimnijih dela, lektire) i pesme koja treba da se analizira. Test nosi 30, esej 10, a pesma 20 bodova.

Za prijemni ispit pripremala sam se ukupno četiri meseca. Prijemni ispit je trajao jedan dan, i sastojao se iz sledećih segmenata: 1. Test (od deset pitanja iz opšte književne kulture), 2. Pismeni deo na kome je predviđeno pisanje eseja na određenu temu. 3. Usmeni deo koji podrazumeva razgovor između profesora i budućeg studenta. Student odgovara na dva postavljena pitanja. Potom se sabira kompletan rezultat (koji je student postigao na sva tri dela prijemnog ispita) i na osnovu toga se dobijaju konačni bodovi.

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

Što se predavanja tiče, moram da kažem da je to opšti haos. Obično profesori imaju iste termine koji im odgovaraju već godinama i ne menjaju ih. Dakle, može da se desi da na fakultetu budete bukvalno od 8 ujutru do pola 10 uveče (ja sam imala termine predavanja koji počinju u 20h). Između predavanja su pauze od po sat i po, dva, pa možete da birate ili da se vozikate više puta na relaciji stan-fakultet, ili da za to vreme sedite u čitaonici. U prvoj godini obično kažu da su sva predavanja obavezna, ali zavisi od profesora i vremenom se sazna šta može da se iskalkuliše i izbegne. Generalno situacija u administraciji je loša. Termini ispita se ne znaju na vreme, ukoliko niste na budžetu verovatno ćete slušati najmanje 10 verzija o tome šta treba da platite a šta ne, a sve to dolazi sa šaltera fakulteta. Neorganizovani su prilično i mislim da je to glavna karakteristika fakulteta, a posebno grupe za Srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Koliko sam mogla da čujem, situacija na grupama za strane jezike je ipak malo bolja, što opet zavisi od jezika.

Moj prosečan dan na fakultetu počinje od devet i završava se negde između tri i šest popodne. U zavisnosti od rasporeda, nekada provedem na fakultetu samo tri sata, a nekada se zadržim na predavanjima ceo dan, jer postoje pauze od po dva tri sata, koje uglavnom provedem u okolini fakulteta. Većina predavanja su obavezna i donose bodove koji su mi važni za bolje rezltate na ispitu.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Doživljavanje profesora je individualna stvar. Mlađa ekipa je u redu, ali oni su uglavnom asistenti koji na ispitu nemaju pravo da vas ispituju. Profesori su stariji i većinom su muškarci. Kako ćete proći na ispitu veoma često zavisi od toga na koju su nogu ustali, ali tako je pretpostavljam sa većinom fakulteta. Velika mana fakulteta je što ne postoje udžbenici, već se uglavnom uči iz njihovih beležaka koje vas teraju da redovno dolazite i studija koje su veoma često nedostupne, a profesore to ne zanima. Nisu baš svi raspoloženi sa saradnju. Čast izuzecima koji su mladi i još nisu izgubili entuzijazam. Ispiti su različiti, uglavnom preobimni sa kolokvijumima koji su uslov za izlazak na ispit ali ne oslobađaju dela gradiva koje je položeno. Mada, čula sam da je takvo stanje i sa drugim fakultetima, tako da je tu više u pitanju obrazovni sistem u Srbiji, ne sam fakultet.

Za četiri godine koliko studiram, imala sam prilike da se susretnem sa vrlo zahtevnim predmetima, ali ne i sa prezahtevnim profesorima. Naravno izuzeci uvek postoje, i mogu da nabrojim dva, tri profesora koji se nisu ponašali korektno i fer, ali oni su u manjini u odnosu na ostale koji su bili i više nego korektni.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

U trećoj godini izučavaju se metodički predmeti. Po mom mišljenju to je jedna od svetlih tačaka studiranja. Nakon položenih tih ispita, u poslednjem, osmom semestru postoji stručna praksa u školama. Slušaju se časovi u školi u kojoj ste raspoređeni, nakon čega i sami držite čas đacima. Ukoliko ste temeljno spremali te metodičke predmete, bez problema ćete moći da stanete za katedru i održite bilo koji čas. Dakle, da ne bude da je sve negativno... Na fakultetu mnogo traže, uglavnom su prezahtevni, ali stiču se ozbiljna znanja. Za one koji žele da se bave profesorskim poslom ova znanja biće i više nego dovoljna za kreiranje odličnog pedagoga.

Stručna praksa predviđena je na mom fakultetu tek u četvrtoj godini, ona se sprovodi u osnovnim i srednjim školama. Kroz celu praksu prati nas profesor metodike, čiji se predmet pohađa u petom i šestom semestru, i ona u saradnji sa profesorkom-mentorkom ocenjuje uspeh studenta koji je postigao sa učenicima.

Šta sve možeš posle završenih studija Književnosti?

Nakon završene Književnosti, nažalost, ne postoji neki veliki izbor. Na diplomi ste diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti. Možete biti nastavnik, profesor, lektor, ili pisac, ali sa legitimnim pravom da pišete, kao kompetentna osoba za taj posao :).

Uprkos mnogim predrasudama da studenti Književnosti i nemaju neku perspektivu, smatram da nakon završetka ovih studija ne ostaje praznina. Naravno na prvom mestu jeste rad u školama, zbog kog većina mladih i upisuje ove studije, ali naravno tu su i druge prilike kao što je rad na fakultetu, naučno istraživački rad, potom rad u biblioteci, naravno pisanje je uvek opcija, urednički posao je takođe prilika. Sve zavisi od interesovanja pojedinca, i onog segmenta koji je njemu najbliži.

Kada bi ponovo upisivala fax, da li bi upisala isti ili neki potpuno drugačiji?

Kada bih ponovo mogla da biram verovatno bih izabrala neko zanimanje koje je rentabilnije, ali to više ima veze sa trenutnim stanjem u državnim institucijama i stanjem u prosveti. Sve u svemu, nemojte upisivati ovaj fakultet ukoliko to baaaaš ne volite iskreno. Spremite jake živce i srećno.

Ne mislim da sam pogrešila jer sam upisala ovaj fakultet, jer je ispunio moja očekivanja, i lošeg iskustva je veoma malo. Ne bih uradila drugačije, jer su mi knjige i uopšte jezici uvek bili u žiži interesovanja. Možda bih eventualno upisala studije nekog stranog jezika, ali se te studije ne bi iz korena razlikovale.
Pročitano 3694 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 21 maj 2014 13:42
Anja Babinka

anja.babinka@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

Cefix

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

OpstinaVrsac

eVrsac

PricajmoOTome

parakvadvs

VAK

iserbia

OklagijaRS

ClickMan

edukacija

VrsacPlus

ArchLAB

KulturniCentarVrsac

VrsacMOJKraj