sreda, 04 jun 2014 00:00

Pravni fakultet - Jovana vs. Miloš

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(10 glasova)

Najviše studenata se, iz godine u godinu, opredeljuje za Ekonomski i Pravni fakultet. Prethodnih godina na prava se upisivalo po 700 brucoša na dan, a i ove godine malo je verovatno da će se ta tradicija prekinuti. Međutim, koliko ga je lako upisati zbog velikog broja mesta, toliko je teško završiti ga. Jovana Bunčić i Miloš Višacki su jedni od onih studenata koji svoje obaveze završavaju na vreme. Ona je na master studijama u Beogradu, a on je četvrta godina fakulteta u Novom Sadu.

JovanaBuncic

Jovana

MilosVisacki

Miloš

Zašto si se opredelio/la za Pravni fakultet?

Kroz celo školovanje uvek su mi bolje isle društvene nauke, tako da mi se četvrta godina gimnazije svela na razmišljanje da li upisati FPN ili Pravni. Na kraju sam se opredelila za Pravni zbog mogućnosti zapošljavanja nakon fakulteta, u smislu da ima mnogo vise opcija i pozicija na kojima možeš raditi.

Prilikom odabira fakulteta bio sam neodlučan i nisam potpuno bio siguran da je Pravni fakultet pravi izbor za mene. Ono šte je prevagnulo jeste to što sam želeo izazov i to što mislim da nakon završetka studija imam dosta opcija.

Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?

Za prijemni sam se spremala nešto vise od 2 meseca. U to uključujem pripemnu nastavu koju je organizovao fakultet svakog vikenda u maju, a gde su nam profesori ukazivali na koje oblasti da obratimo pažnju, kako da bolje savladamo gradivo, kako da sami sebe propitujemo. Tako smo fakulteta. Srpski jezik i književnost je potrebno dobro spremiti, jer se mora obuhvatiti znanje književnih dela koja su se radila kroz celu srednju školu i nekih detalja koja su retko kome ostala u sećanju. Za sve ostalo potrebno je samo zagrejati stolicu. Prijemni je poslednje nedelje juna. Test za polaganje prijemnog ispita sadrži 60 pitanja, raspoređenih na sledeći način: 25 pitanja iz Srpskog jezika i književnosti, 25 pitanja iz Istorije i 10 pitanja iz Ustava i prava građana. Svako tačno pitanjenosi 1 bod i nema negativnih bodova u slučaju netačnog odgovora.

Prijemni ispit se polagao pismeno, iz Srpskog jezika i književnosti i Istorije. Međutim, sada je promenjeno i polaže se pismeno Ustav i prava građana i Istorija. Srpski jezik i književnost spremao sam 6 meseci a Istoriju intenzivno 2 meseca. Prijemni nije bio težak, ali je za budžet bilo potrebno preko 90 poena ukupno, a verovatno će toliko biti potrebno i ove godine. Tako da savetujem buduće studente da počnu sa spremanjem prijemnog na vreme, a ukoliko im je potrebna neka pomoć u vezi sa dodatnim informacijama o fakultetu, mogu slobodno da mi se obrate. Na raspolaganju sam. ☺

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

U prvoj godini studenti su podeljeni u dve smene tako da jedna smena ima predavanja prepodne a druga popodne. Podela se vrši po broju indeksa. U principu nije neophodno da se to poštuje, podela je uvedena zbog velikog broja studenata koje fakultet primi svake godine (1500). Predavanja su obavezna, dobija se studentska kartica sa kojom se ukucavaš i iskucavaš sa predavanja. Naravno, uvek postoji načini da se to izbegne, ali ja bih preporučila odlaske na predavanja kod profesora koji se dobije kao ispitivač jer to pomaže da se bolje upoznaš kako sa kriterijumom koji professor traži tako i sa oblastima koje posebno ceni i zahteva da se dobro znaju. Na starijim godinama predavanja su mahom prepodne i retko popodne. Jedan čas traje 45min i postoji zvono poput onog u srednjoj školi koje označavaja kraj  i početak časa. Predavanja nikada ne traju ceo dan, najviše mogu da obuvate 4-6 časova nastave. Čini mi se da je vreme na fakultetu tako raspoređeno da uvek imaš vremena i za ručak, kafu sa kolegama, vežbe, predavanja. Nije naporno ako se dobro isplaniraš.

I na mom fakultetu važi ono pravilo koje važi i na većini fakulteta u zemlji, a to je da predavanja nisu obavezna. Na neki način, jedina obaveza jesu vežbe iz jednog predmeta na koje si raspoređen i one se održavaju jednom nedeljno. Međutim, ja pohađam uglavnom sva predavanja pre svega što mislim da uvek ima nešto dobro i zanimljivo da se čuje i vežbam  dva predmeta tako da su moji dani na fakultetu dugački i iscrpljujući. Savetujem buduće, a i sadašnje studente da pohađaju predavanja koja ih zanimaju i ona koja drže dobri predavači, koja su zanimljiva, i takođe da slušaju vežbe iz dva predmeta jer će ih to, ako ništa drugo, naterati da uče. Prisustvo na predavanjima nije obavezno, ali profesori  studentima koji redovno slušaju njihova predavanja daju određene povlastice (polaganje u predroku, ocena više na ispitu, preporuka...).

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?

Recimo da je stanje 50-50. Iskustvo mi je pokazalo da su profesori na nižim godinama (prva i druga) mnogo više okrenuti ka tome da ti gledaju indeks i prethodne ocene nego da te objektivno ocenjuju. Razloge za to vidim u velikom broju studenata koji izađe na ispit i u nestrpljenju profesora da ih sve sasluša do kraja. Na trećoj i četvrtoj godini studija sa ozbiljnijim ispitima dolaze i ozbiljniji profesori. Bitno je kako dobro izlaganje tako i dikcija i stav. Moj savet je da ne treba izbegavati profesore za koje se govori da su teški. Ti profesori su teški jer te saslušaju svako pitanje i postavljaju smislena potpitanja ali te na kraju objektivno ocene jer ne gledaju prethodne ocene. Asistenti na fakultetu uvek izlaze u susret  i objasniće ti lekcije koje nisi razumeo. Oni nemaju pravo da ispituju tako da koliko god učio na vežbama na kraju isto znanje moraš pokazati i ispred profesora kojeg ćeš u 70% slučajeva prvi put da vidiš na ispitu, (ukoliko ne posećuješ predavanja) i to je ono što zapravo samo odgovaranje čini težim.

Uzimajući u obzir da sada imam neko iskustvo mogu slobodno da kažem da su svi profesori  korektni. Naravno da postoje teži i lakši ispiti, ali to najviše zavisi od rada studenta i od njegovih interesovanja. Nisu svi predmeti zanimljivi i normalno je da ne interesuje studenta svaki predmet. Ponekad će neko od profesora možda da te ošteti na ispitu, ali ponekad će  ti isto tako I progledati kroz prste.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Najveća mana Pravnog fakulteta je nedostatak prakse. Zato je od pre 2 godine na četvrtoj godini uvedena obavezna stručna praksa. Studentima se pruža mogućnost da je obave kako u sopstvenoj režiji tako i preko konkursa koji raspisuje fakultet a koji obuhvata mesec dana u jednom od Osnovnih sudova u Beogradu. Student dobije svog sudiju sa kojim se sve dogovori oko rada i obaveza koje će imati na toj praksi. Sa druge strane, na sajtu fakulteta se povremeno objavljuju konkursi za prakse u raznim preduzećima ili advokatskim kancelarijama. Te prakse ne ulaze u ESPB bodove kao prethodno opisana, ali je svakako korisno imati neko stečeno iskustvo u toku studiranja.

Praksa na mom fakultetu je moguća u trećoj i četvrtoj godini studija u Sudu, Tužilaštvu, kod Zaštitnika građana, ali se prima mali broj studenata i konkurencija je velika tako da je teško izboriti se za nju. Ja sam bio na praksi tokom treće godine studija i uvideo sam kakve  razlike postoje između onoga što učimo na fakultetu i primene toga u Sudu i Tužilaštvu i kako sve to funkcioniše te mi je mnogo pomoglo jer sam neke stvari drugačije zamišljao. Naravno, praksa mnogo zavisi od toga ko je mentor. Još jedan vid prakse postoji u okviru fakulteta, a to su Pravne klinike za borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu životne sredine i Centar za simulaciju suđenja gde se studenti kroz predavanja, seminare, posete institucijama i simulacijama suđenja mogu susresti sa praktičnim delom. Ipak i pored svega ovoga, mislim da bi moglo još mnogo da se poradi na kvalitetu i obimu prakse.

Šta sve možeš kada završiš Pravni fakultet?

Kada završiš fakultet možeš da budes advokatski pripravnik ili pripravnik u sudu ili tužilaštvu. To je uslov za polaganje pravosudnog ispita i samostalno obavljanje pravosudne funkcije kasnije. To znači da je položen pravosudni ispit neophodan uslov da bi postao advokat, sudija ili tužilac. Sa druge strane, možeš da budeš pravnik/pravni savetnik u ustanovama, preduzećima, privatnim firmama, osiguravajućim kućama itd. Mogućnost za zapošljavanja je dosta široka, ali je problem što radnih mesta ima malo.

Nakon završenih studija, pored advokature, sudijskog ili tužilačkog posla postoji još mnogo opcija. Moguće je raditi u pravnim službama na primer banaka i preduzeća, zavrsiti kurs notara i biti javni beležnik, baviti se poslom privatnog sudskog izvršitelja ili se specijalozovati za neko pravo nove generacije (Sportsko pravo, Informatičko pravo, Pravo životne sredine, ). Opcije su razne.

Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?

Mislim da bih upisala isti fakultet, ako bih ostajala u sferi društvenih nauka. Jeste da ja zapravo nisam ni imala predstavu šta upisujem, koliko je pravo široka oblast i koliko ima mnogo da se uči. Kada kažem mnogo da se uči ne mislim samo na studijama, već i kasnije kojim god poslom da se baviš. Suštinu bavljenja poslom pravnika  shvatila sam tek na četvrtoj godini studija i ono što sam videla mi se svidelo. Pre toga možda sam i pomišljala da pravo nije za mene, ali sada ne bih menjala fakultet koji sam odabrala.

Više nemam dilemu, definitino bih ponovo na Trg Dositeja Obradovića, broj 1.
Pročitano 3760 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 04 jun 2014 19:09
Anja Babinka

anja.babinka@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

239x106 novi 

 

  • 1
  • 2
  • 3

OpstinaVrsac

Cefix

OklagijaRS

eVrsac

edukacija

ClickMan

VrsacMOJKraj

ArchLAB

parakvadvs

KulturniCentarVrsac

iserbia

TOV

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

PricajmoOTome

VrsacPlus