četvrtak, 14 januar 2016 16:58

Učiteljski fakultet: Srbija VS Grčka

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Večita dilema mladih ljudi, budućih studenata i diplomaca tiče se ostanka ili odlaska iz države. U potrazi za boljim standardima, kvalitetnijim obrazovanjem i većom šansom za zaposlenjem godišnje se broj odlazaka povećava. Te tako među onima koji razmišljaju da napuste Srbiju, 20 odsto je preduzelo konkretne korake da napusti zemlju. Polovinu anketiranih studenata roditelji podržavaju u odluci da odu iz zemlje.

Obrazovanje učitelja u Srbiji ima dugu tradiciju i ono traje punih 180 godina. Januara 1871. godine počinje sa radom Učiteljska škola u Srbiji, sa sedištem u Kragujevcu, da bi sedam godina kasnije ta škola preseljena u Beograd. Još davne 1812. godine osnovana je Prva srpska Učiteljska škola u Sent Andreji, koja je 1816. godine preseljena u Sombor. Učiteljska škola u Beogradu deluje od 1878. godine, sa prekidima zbog rata, sve do septembra 1972. godine.

Skupština Republike Srbije je 1. jula 1993. godine usvojila Zakon o učiteljskim fakultetima u Republici Srbiji, nakon čega Učiteljski fakultet u Beogradu te godine počinje zvanično sa radom.
Danas na teritoriji cele zemlje imamo Učiteljske fakultete koji obrazuju mlade ljude za jedan od najzahtevnijih poziva, obrazovanje dece.
 Kako kaže grčki pisac Nikos Kazantzakis „ Učitelji su ti koji  sebe koriste  kao mostove, pozivajući svoje učenike da pređu preko njih, zatim, pomažući im preći, radosno onemoćaju, hrabreći ih da sami sagrade takve mostove“.

U ovom Studentskom Dvouglu ugostoli smo studentkinju Učiteljskog fakulteta u Beogradu  Tamaru Kračunjel i Vasiliki Christodoulou koja studira Učiteljski fakultet u prestonici Grčke.
Još jednom ćemo videti sličnosti i razlike u studiranju u Srbiji i inostranstvu, koje su vrline i mane života kod nas i u zemljama širom sveta.

TamaraKracunjel

Tamara

VasilikiChristodoulou

Vasiliki

Zašto ste se odlučile za studiranje Učiteljskog fakulteta, šta je ono što najviše volite u svom pozivu ?

Pre svega zbog rada sa decom. Obožavam decu i mislim da je rad sa njima nešto najlepše. Jeste da oni umeju da budu i nestašni i nevaljali, ali pre svega su radoznali, i žele da nauče.
Ja se nadam da ću jednog dana biti dobra učiteljica, da ću znati kako deci da prenesem znanje.

Odlučila sam da studiram ovaj smer i da budem učiteljica prvenstveno jer je kontakt sa decom ono što me čini srećnom i ono što me ispunjava. Znajući da im mogu pomoći da izgrade svoje vrline, znanje i da se razviju uz moju pomoć, nešto je što me čini da se osećam korisnom. Uživam u tome i satisfakcija mi je da dam nesto svom društvu. Sviđa mi se činjenica da ću jednog dana doći na čas i učenici će me gledati i želeti od mene nešto nauče. Mislim da ću tad postići ono što želim u životu.

Kakvi su uslovi za upis vašeg programa, koliko je bilo teško aplicirati i na kraju upisati ono što ste želele ?

Pre svega, polaže se ispit za proveru jezičkih, fizičkih i vokalnih sposobnosti koji je eliminatornog karaktera (ne boduje se), a nakon toga se polaže prijemni iz srpskog jezika i književnosti i iz opšte kulture i informisanosti. Uslov za upis je polaganje oba. Naravno, važan je i prosek ocena iz srednje škole, odnosno broj poena.
Kada sam konkurisala za upis, bilo je dosta prijavljenih, ali pošto sam se duže vreme pripremala za prijemni, uspela sam da upišem fakultet i da budem na budžetu.

Ne mogu da kažem da je naročito teško upisati Učiteljski fakultet u Atini. Svi prijavljeni treba da polažu prijemni ispit nakon završene srednje škole i učenici sa najboljim prosekom i dobrim urađenim prijemnim ispitom širom Grčke imaju priliku da studiraju. Mnogi kažu da je u Atinii uglavnom teže upisati nego u ostalim gradovima. Verovatno zato što bi svi voleli da studiraju u glavnom gradu. Ali za to su ti potrebne najviše ocene iz srednje škole i dobro urađen prijemni.

Kako izgleda tvoj jedan studentski dan ?

Predavanja imam svakog dana, uglavnom od ujutru do popodne  pa mi ostane dosta slobodnog vremena za učenje ili za neke druge aktivnosti. Iako neka predavanja nisu obavezna,  trudim se da budem redovna. Vežbe su, međutim, obavezne.

Predmeti su raznoliki, i uvek učimo nešto interesantno, nešto što ćemo mi kasnije preneti učenicima.

Volim da provodim dane na fakultetu jer je svaki dan drugačije, zanimljivije. Uglavnom imamo predavanja ujutru i učimo o Psihologiji dece, a popodne imamo vežbe. Studentski život ovde nije težak i studenti uživaju. Imamo tri ispitna roka u jednoj godini, ali i malo ispita. Pripremimo ih i posle toga smo mirni. Pišemo seminarske i istražujemo, ali nije ništa teško. Predavanja nam nisu obavezna, ali mi uglavnom idemo. Mnogi od nas drže privatne časove deci, prakse radi, i to je jedan od razloga zašto nekad izostajemo. U trećoj i četvrtoj godini moramo da odradimo praksu, i to je obavezno. Idemo u škole i predajemo deci.

Šta smatrate najvećim prednostima i najvećim manama vaših studija?

Dobra strana je svakako kompetentnost i korektnost svih profesora.

Sviđa mi se gradivo, ali možda ima previše predmeta. Vežbe su dobro realizovane a profesori uvek tačni i redovni, s obzirom da je većina njih iz Beograda.

Dobre strane mog fakulteta jeste raznovrsnost predmeta i vežbi koje imamo. Matematika, inofrmatika, psihologija, metodika i generalno dosta učimo o odnosu dece i učitelja. Najvećim manama smatram to što nam još fali prakse, a previše je teorije. Iako mi imamo vežbe, mislim da su dve godine malo da bismo naučili nešto. Milsim da bi nam predavanja bila korisnija kada bismo imali više primera, i kontakta sa školama kako bismo znali kako najbolje da radimo naš posao.

Kakve su mogućnosti za mlade ljude nakon završenih osnovnih studija, po pitanju zaposlenja i dalje karijere ?

S obzirom da sve više mladih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za poslom, za boljim životom, jasno je da su mogućnosti male. Ni diploma završenog fakulteta ne garantuje radno mesto. Možda je problem u tome što se u našoj zemlji školuje kadar za kojim nema potrebe, ili taj što svi hoće u državni sektor, a ni tamo nema više radnih mesta. Činjenica je da dece ima sve manje a samim tim i manje učitelja. Ne sumnjam da je teško naći bilo koji posao, a kamoli posao učitelja, ali nadam se da će mi se studiranje isplatiti, jer to je ono što želim da radim čitavog života.

Nažalost, veoma je teško pronaći posao kao učitelj nakon diplomiranja. Svima vam je poznata ekonomska kriza u Grčkoj, kako mediji kažu takvo je stanje, verovali ili ne. Uglavnom se jako malo mladih ljudi zapošljava u školama, tako da je nezaposlenost sve veća. Sada je sve popularnije tražiti posao učitelja u privatnim školama, ali za to morate imati jak CV i po mogućnosti nekog poznanika u toj školi. Takođe, osnovne studije nisu dovoljne. Vi morate da pohađate master program ili doktorat. Takođe poznavanje jezika je sve bitnije, informatičke pismenosti itd.

Da li biste volele da nastavite vaše studije van Grčke/Srbije ?

Naravno. Kada bi mi se ukazala prilika svakako bih volela da odem u inostranstvo. Ali, takođe bih volela da se vratim u Srbiju i nađem posao u struci, ako je to moguće.

Ne bih volela da studiram negde van svoje zemlje. Ako je moguće, volela bih da završim osnovne i master studije ovde u Atini, a nakon toga bih volela da upoznam razlike i sličnosti studiranja ovoga u drugoj zemlje.  Volela bih da vidim različite pristupe ovom poslu i ovim studijama kako bih znala što više.

Imate li nešto da poručite mladim ljudima koji žele da studiraju Učiteljski fakultet i za sve buduće studente koji još nisu odlučili koji poziv žele da prihvate ?

Studiranje na Učiteljskom je veoma zanimljivo i to  baš zbog raznolikosti predmeta. Za svakoga ima po nešto.

Jeste da je celokupna situacija u prosveti dosta loša, počev od finansija, pa do pronalaska radnog mesta, ali ako volite ovaj poziv , upišite fakultet i zanemarite sve te loše stvari.

Poručila bih svim mladim ljudima koji vole decu i koji bi svaki dan posvetili njima da studiraju ovo. Naučićete da pričate „Dečiji jezik“ i poznavaćete njihovu suštinu. Ne plašite se nezaposlenosti. Ako volite svoj posao, pronaćićete posao i uživati u njemu.
Pročitano 1323 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 14 januar 2016 17:06

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

edukacija

KulturniCentarVrsac

eVrsac

ArchLAB

VrsacMOJKraj

OklagijaRS

parakvadvs

TOV

Cefix

VrsacPlus

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

iserbia

PricajmoOTome

OpstinaVrsac

VAK