Da li ste spremni za događaj godine? 
 
Fedde Le Grand, jedan od najpoznatijih svetskih di-džejeva i producenata današnjice, nakon šest godina dolazi u Beograd, a sa njim će se naći i jedan Vrščanin - Stefan Trikić! Ova senzacija je zakazana za 16. mart u Hali 5 Beogradskog sajma, sa početkom u 22h. 
Stefan Trikić, poznatiji kao Vandal Steve, već godinama je poznat kao jedan od najuspešnijih mladih dj-eva, a ovo je svakako nešto čime se ne mogu svi pohvaliti.
 
Stefan je za naš portal izjavio da je presrećan što mu se ukazala prilika da deli DJ pult sa svetskom zvezdom kao što je Fedde Le Grand. "Ovo je veliki korak za mene i moju karijeru, kao i za moj party brend "Vandalism" koji je podrška ovog događaja. Fedde je DJ uz čiju muziku sam i gradio svoj stil kada sam počinjao da se bavim ovim poslom. Skoro sam ga upoznao i imao prilike malo da porazgovaram sa njim. Veoma je uzbuđen što dolazi u Beograd nakon 6 godina i kaže da jedva čeka 16. Mart".
On uz to još i dodaje: "Što se mojih planova tiče, preda mnom je letnja sezona ispunjena velikim brojem festivala kao i prethodnih godina. Takođe, tu je i par pesama i spotova koje planiram uskoro da objavim". 
 
Znate šta vam je činiti, ulaznice možete nabaviti na svim prodajnim mestima GIGSTIX-a, EVENTIM-a i DD Tickets-a, kao i u agenciji Rapsody Travel & Events Beograd i Kragujevac / Modena Travel & Events Novi Sad. 
Vidimo se na Beogradskom sajmu u petak!
 
Objavljeno u Razno
62. Međunarodni beogradski sajam knjiga održaće se od 22. do 29. oktobra, pod sloganom „Ključ je u knjigama“, a zemlje počasni gosti su Nemačka, Švajcarska, Lihtenštajn i Austrija. Sajam će otvoriti austrijski publicista i pisac Karl Markus Gaus, a pored njega gostovaće će i spisateljice Barbi Markovi i Tereza Preauer. 
 
Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović, podsetio je da je sajam knjige veoma važan za kulturu knjige u Srbiji , koja je ukorenjena još 1893. godine, kada je održana prva izložba knjiga u Beogradu. Pored već postojećih programa poput „Festivala stvaralaštva mladih“ i „Arene od reči“, on je najavio programsku inovaciju pod nazivom „Grad gost“, u okviru koje će jedan grad u Srbiji, a to je ove godine Novi Sad, biti gost Sajma knjiga, sa željom da ova manifestacija ne bude samo susret izdavača i čitalaca, već da njegovi programi obuhvate i druge aspekte kulturnog i društvenog života. On je dodao da će i ove godine biti dodeljeno devet nagrada iz oblasti izdavaštva i estetike knjige.
 
Najavljujući program ovogodišnjeg gosta Savezne Republike Nemačke, ambasador Nemačke u Srbiji Nj.E. Aksel Ditman je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost što su ove godine, u okviru programa „Četiri zemlje jedan jezik“, gosti Sajma knjiga zemlje nemačkog govornog područja koje će predstaviti oko 1000 knjiga svojih savremenih autora. Kao istaknute autore koji će učestvovati na ovogodišnjem sajmu, on je najavio  Vladimira Kaminera i nobelovku Hertu Miler, u čiju čast će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 23.oktobra biti održano „Veče sa Hertom Miler“.
 
Dragan Hamvić, urednik programa Sajma knjiga, naglasio je da su u fokusu ovogodišnjeg programa tribine, tematske izložbe, promotivni programi, ali i značajne godišnjice, počev od 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, sećanje na pesničke žrtve Velikog rata – 100 godina od smrti Disa i Bojića, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, do 50 godina romana „ 100 godina samoće“. On je najavio program „Gosti u fokusu“ u okviru kojeg će gosti biti ruski pisac Jevgenij Vodolaskin i nemački pisac Marsel Bajer, zatim programe „Razgovori na platou“, „Festival na sajmu: Literatura evropskog Mediterana“, „Odjeci srpske književnosti“ u okviru kojeg će gosti biti nemački slavisti, kao i program „Izdavačke tačke“ i dečiji program.
 
Školski dan 62. sajma biće četvrtak 26. oktobar, pojedinačne ulaznice koštaće 250, a grupne 150 dinara. Ove godine, Sajam knjiga prostiraće se na više od 30.000m2 izložbenog prostora, a od 25. do 29. oktobra na Beogradskom sajmu takođe će se održati 48. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava i Sajam informisanja, komunikacija i marketinga „Media market“.
 
Više informacija, kao i kako doći do sajma, možete pronaći OVDE.
 
Objavljeno u Razno
ponedeljak, 25 septembar 2017 10:36

Brucoški blamovi: gradski prevoz

Dragi brucoši, bliži se taj trenutak kada ćete napustiti zavičaj i toplo porodično gnezdo i otisnuti se u pustolovinu poznatu kao studentski život. Bilo da pripadate grupi onih koje Vršac „smara“ i jedva čekate da odete ili ste pak uplašeni zbog ovih velikih promena koje vas čekaju, u jedno budite sigurni-studentski život je definitivno najbolji period života. Ali o tim ozbiljnim temama ćemo drugi put. Ovog puta pričamo o nečemu što bi vam malo ko govorio.
 
Elem, kao neko ko je dogurao do četvrte godine fakulteta, i to ( nije da se hvalim)  prilično uspešno, što je, uzevši u obzir moju urođenu trapavost i nesnalažljivost u izvenim situacijama, potpuna misterija (videćete u nastavku), odlučila sam da sa vama podelim neka svoja ne tako slavna iskustva života u Beogradu i da pokušam da vam olakšam ovaj tranzitni period. Prvo i osnovno što bi trebalo da znate jeste da se gafovi uvek i svima dešavaju i počnite da se navikavate na to i da gledate stvari sa smešnije strane. Lakše je, verujte mi.
 
  • GRADSKI PREVOZ
Neprijatelj #1 svakog mladog čoveka koji iz provincije dođe u prestonicu. 
 
 Koliko god često da ste dolazili u Beograd i koliko god ga poznajete (ili mislite da ga poznajete), šansa da se izgubite je obrnuto proporcionalna šansi da seniorska reprezentacija Srbije postane svetski prvak u fudbalu. Dakle, jasno vam je na šta aludiram. To gubljenje može da podrazumeva da ste promašili autobus/tramaj/trolu ili da ste seli u dobar prevoz, ali u pogrešnom smeru, pa čak i samo da ste sišli na pogrešnoj stanici. Svakako, panika koja krene da vas trese i znoj koji vas obliva u tom trenutku su užasno jezivi, pogotovo ako vam se tako nešto desi u kasnim večernjim satima ili ako žurite na jutarnje predavanje. 
 
Međutim, čak i ako uspete da ubodete i tačan prevoz i smer i da znate stanicu na kojoj treba da siđete, u Beogradu postoji još jedan problem. RADOVI. Iz nekog meni krajnje nepoznatog razloga, vlasti u prestonici vole početkom juna da raskopaju pola grada i, normalno, to ne završe do oktobra. Što će reći:
 
  • ukinu se određene linije (ako ste srećković kao ja, upravo one kojima idete na faks) ili;
  • izmene se trase prevoza koje koristite pa se šlogirate kad završite na petom kraju grada;  
  • stvore se neopisivi saobraćajni čepovi i gužve pa, recimo, od Pravnog fakulteta do Slavije idete 15 minuta pa od Slavije do Autokomande 25, iako bi vam inače trebalo duplo manje vremena;
  • kao da sve ovo nije dovoljno loše, ako, ne daj bože, padne kiša pa se od tih raskopanih ulica napravi blato do kolena = katastrofa.
 
Naravno, postoje i neke vanredne situacije, da recimo nestane struje pa tramvaji stanu  i nastane kolaps ili, još gore, da vam se pokvari prevoz.  Meni se jednom pokvario tramvaj na sred Slavije, a napolju- kijamet...kažem ja, srećković.
 
Elem, još jedan problem gradskog saobraćaja je što su prevozi uglavnom toliko krcati da ne možete da uđete u njih. Bukvalno. Pa čekate sledeći. Ili se gužvate među 1000 ljudi, a vazduha nema jer su, ako je zima, prozori zatvoreni i grejanje uključeno na maksimum, ili ako je leto, napolju ima 35 stepeni a unutra 40. Ali, ruku na srce, nije tako stalno, ja vam pričam o najgorim scenarijima čisto da vas pripremim. Istini za volju, dođe nekad i polu prazan autobus, nekad čak i nov, čist i to. Mislim, dešava se.
 
Ako već pričamo o prevozu, moramo spomenuti i najomraženije likove u istom-fantome (čitaj, kontrolu). Najviše operišu početkom meseca. Tako recimo dolazi bus na stanicu, uđe gomila nekih ljudi među kojima i ta fantomska trojka koja volšebno vadi aparate za kontrolu i samo odjednom čuješ onu jezivu rečenicu: „KONTROLA U PREVOZU, MOLIMO PRIPREMITE SVOJE KARTE“. Mučenici koji nemaju kartu u trenutku preblede, krenu da se guraju ka vratima, beže ko od kuge na drugu stranu busa, ali ako ne uspeju da uteknu, popiju kaznu i bivaju izbačeni iz prevoza. Ima doduše i finih kontrolora, pa te samo zamole da siđeš na sledećoj stanici, bez kazne i to. Svakako, oni su baksuzi i ako imaš neki kolokvijum/ispit nije dobro da ih sretneš.
 
  • PRIMERI
 
1.Oktobar 2014, prvi vikend mog brucoškog života. Cimerka i ja otišle kući jer nam je već prva nedelja faksa izgledala prestrašno. Vraćamo se u Beograd vozom, sa koferima težim od nas i gomiletinom stvari koje bespotrebno vučemo sa sobom. Loša navika koju i danas imam. Elem, kao da nije dovoljno što imamo te preteške kofere, naše familije, uplašene da smo gladne, strpaju nam po 2 velike torbe krcate hranom, dovoljno da nahrani bataljon vojske. Sa tim bagažom, nas dve treba da promenimo 2 busa da bismo stigle do stana. Jedan od tih autobusa je ozloglašena 26, prilično raspadnuta, ali to vozačima ne smeta pa lupaju po gasu k’o blesavi. Plan je sledeći-cimerka ulazi prva, ja dodajem stvari pa ulazim za njom. Vrata se za mnom nisu ni zatvrorila, „Miško“ dade gas, a mi sa svim stvarima popadasmo po autobusu. Ona razbila koleno, ja lakat, pukle kese, prosule se činije sa hranom po busu-dakle, havarija! Pola busa se smeje, a druga polovina nam pomaže da skupimo sve. Stižemo do naše stanice, plan isti: ona izlazi, ja dodajem stvari, ali „Miško“ zatvara vrata meni pred nosom i daje gas! Ja se iz petnih žila proderem da stane na sred ulice i izlećem iz prokletog busa psujući mu sve po spisku. Godinu dana nakon toga nisam ušla u autobus 26.
 
2.Prva nedelja faksa, dolazi mi kuma iz Novog Sada na neko takmičenje koje se dešava na mom faksu i ja treba da je sprovedem. Zaboravljam da je nedelja i da prevozi idu ređe. Kasnimo. Na stanicu dolazi tramvaj 9L, to je super, on ide do Slavije pa ćemo odatle na neki bus do Voždovca. Ulazimo mi u taj tramvaj, ali on ne ide kuda sam ja mislila da će ići. Kontam ok, ovuda se njime nikad nisam vozila, ali sigurno je to to. Međutim, prelazimo Železnički most, dolazimo do Ušća, meni i dalje ništa nije jasno. Pitam jednu gospođu: „Izvinite, kad će Slavija?“ Žena me tužno pogleda i kaže: „Ovaj ide u Blok 45, Slavija je u drugom smeru“.  
 
3.Ponedeljak, idem na prvi kolokvijum u životu. Kiša lije k’o iz kabla, potop k’o u Bibliji. Propuštam prvi bus jer ne uspevam od gužve da se ukrcam. Kao za baksuz, već 10 minuta drugog busa nema. Počinje panika, zakasniću. Kišobran ne pomaže, pokisla skroz. Konačo, 5 minuta kasnije stiže bus, ukrcavam se. Kod „Franša“ ulazi fantomska trojka - kontrola. U JEBOTE, POČETAK MESECA. Naravno da sam zaboravila da uplatim bus plus. Šta mislite, ko je to bio izbačen iz autobusa sa sve kaznom od 8000 dinara? Pogađajte triput. Sreća pa sam krenula sat vremena ranije i što je iza mog išao još jedan bus. I baksuzima u inat, dobila 10 na kolokvijumu.
 
Šta je poenta ovog teksta? Nemam pojma. Ali ću se poslužiti rečima Milana Gutovića: „Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi. A čim ne škodi, znači da koristi“. Ako ništa drugo, možda sam uspela da vas nasmejem. 
 
Objavljeno u Studentski život
Singidunum, Beograd, glavni grad Srbije... Ovaj grad ima mnogo naziva, a mi smo sigurni da ste u njemu bili bezbroj puta. Ipak, koliko ga zapravo poznajete? Ovo su neke od lokacija koje ste sigurno posetili, ali ukoliko želite da zavirite u njihov istorijat, ovo je pravo mesto za vas!
 
1. Kalemegdan
Kalemegdanska tvrđava jeste jedno od najpoznatijih obeležja srpske prestonice. Osnovana je u I veku, a njenoj izgradnji doprineli su Rimljani, Vizantijci i Turci. Tvrđava je jedno od najposećenijih mesta u Beogradu, a u njenom sklopu nalazi se i beogradski zoološki vrt – Vrt dobre nade.
 
1
 
2. Ulica Kneza Mihaila
Knez Mihailova ulica je najpoznatija šoping zona u Beogradu. Mnoštvo prodavnica i kafića i dobar položaj u samom srcu grada, čine je najznačajnijim turističkim odredištem u gradu.
 
2
 
3. Hram Svetog Save
Hram Svetog Save na Vračaru je najveći srpski pravoslavni hram na svetu i najveći pravoslavni hram na Balkanu. Izgrađen je na mestu na kojem je 1594. godine Sinan-paša spalio mošti Svetog Save Nemanjića. Uređivanje je još uvek u toku, a u planu je da kompletan enterijer bude u mozaicima.
 
Hram-Sveti-Sava-Beograd-i-spomenik-Karadjordju-photo-by-Vlado-Marinković
 
4. Tašmajdanski park
Tašmajdanski park je jedno od dva omiljena mesta Beograđana za odmor. Mnoštvo prostora za sportske aktivnosti, igrališta za decu, ali i predivna atmosfera čine je vrlo privlačnom kako lokalnom stanovništvu, tako i turistima.
 
4
 
5. Dom Narodne skupštine Republike Srbije
Kamen temeljac je 1907. godine postavio kralj Petar I Karađorđević. Utvrđen je za spomenik kulture 1984. godine.
 
5
 
6. Skadarlija
Skadarlija je boemska četvrt grada Beograda. Kaldrma i mnoštvo restorana i kafana čine da se posetioci vrate kroz vreme u doba kada su ovom ulicom šetali mnogobrojni poznati srpski umetnici i akademici.
 
6
 
7. Ada Ciganlija
Ada Ciganlija je drugo i najpoznatije mesto gde Beograđani vole da provode svoje slobodno vreme tokom leta. Sređeno kupalište na Savskom jezeru na reci Savi mami mnogobrojan narod da se leti baš ovde rashladi.
 
7
 
8. Kuća cveća
Kuća cveća je mauzolej posvećen predsedniku Jugoslavije, Josipu Brozu Titu. Tito je umro 1980. godine, a za sobom je ostavio državu u kojoj su mnogobrojne nacije tugovale za njim i svime što je za njih uradio.
 
8
 
9. Trg Republike
Trg Republike smatra se samim centom srpske prestonice. Nalazi se na samo par koraka od ulice Kneza Mihaila, a na samom trgu su spomenik Knezu Mihailu, Narodni muzej Republike Srbije i Narodno pozorište.
 
9
 
10. Avala
Planina Avala nalazi se na petnaestak kilometara južno od Beograda. U letnjim mesecima saobraća linija gradskog prevoza koja sve zainteresovane vodi do Avale. Tu se nalaze novoobnovljeni Avalski toranj i Spomenik neznanom junaku.
 
10
Objavljeno u Blog
subota, 10 decembar 2016 21:24

ISTORIJA: BEOGRAD VS NOVI SAD

Za istoriju kažu da je učiteljica života, a kako izgleda studirati je u našoj zemlji? Do danas smo svedoci neprestanih napora za dokazivanjem i opovrgavanjem istorijskih činjenica, iznošenja različitih istorijskih teorija, ignorisanja očiglednih i nedvosmislenih dokaza. Kada pomislite da je sve to prošlost, ljudi koji izučavaju ovu oblast podsete nas da je istorija veoma bitan deo nas, bez koga ne bismo znali ni kako smo došli tu gde smo sada. Šta je ono što je naše današnje sagovornike nateralo da izgrade svoju karijeru učeći o prošlim vremenima, da li su zadovoljni svojim izborom i koliko je teško izučavati ovu oblast, reći će nam Zoran Živković, student master studija Istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i student osnovnih studija Istorije na beogradskom Univerzitetu Nikola Milutinović.

 

 

ZoranZivkovic

Zoran

NikolaMilutinovic

Nikola

Zašto si se odlučio baš za studije istorije?

Za studije istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odlučio sam se jer sam od najmlađih dana pokazivao interosovanje za ovaj predmet. Svakako, kao dečaku u ranim razredima osnovne škole najviše su me interesovali ratovi, bitke i osvajanja. Vremenom spektar mog interesovanja se širio i osim samog školskog gradiva dosta sam vremena provodio čitajući enciklopedije i gledajući dokumentarne istorijske emisije. To je na kraju kulminiralo mojim upisivanjem ovog studijskog programa.

Iskreno, do samog kraja nisam znao koji ću fakultet upisati i dok sam razmišljao, setio sam se da mi jedino istorija od svih predmeta u školi nije bila dosadna za učenje, pa sam se tako odlučio za taj smer na Filozofskom fakultetu.

Smatraš li da si napravio dobar izbor?

Moj izbor smatram ispravnim, jer sam upisao ono što volim, razumem, povezujem i ono što mi je na kraju krajeva išlo od ruke.

Gledajući sam smer, to još uvek ne mogu da znam, ali što se tiče društva i sportskog udruženja čiji sam član, definitivno sam napravio pravi izbor.

Koliko je teško gradivo koje se prati na tvom fakultetu?

Predavanja su prilagođena tako da studenti mogu da prate i kada imaju neko pitanje ili sugestiju slobodni su da pitaju predmetnog profesora. Potencira se uključivanje studenata u nastavu. Naravno, nekada se dešava da profesori ne uspeju da ispredaju celokupno gradivo studentima, ukoliko dođe do toga postoje termini za konuslutacije kada sve što nije bilo jasno ili pak što je propušteno može da se nadoknadi.

Težina gradiva opada u svakoj fakultetskoj godini, barem što se tiče mog smera. Prva godina je najteža dok je u četvrtoj najlakše gradivo.

Kada bi mogao, šta bi promenio na odseku sa Istoriju?

Kada sam završavao osnovne studije, poslednji semestar, imali smo predmet metodička praksa koji mi se veoma svideo. Držali predavanja po školama, a nedostatak je to trajalo svega nekoliko dana i neposredno posle toga usledio je ispitni čas. Studentima je potrebno više prakse kako bi se bolje uputili u posao za koji se školuju.

Teško pitanje. Verovatno bih promenio taj obim gradiva u prvoj godini, konkretno vezanog za istoriju Rima i Grčke, jer koga to toliko zanima, svakako će se opredeliti za taj modul u četvrtoj godini pa tada može da nauči sve što nije u prvoj godini. Takođe bih promenio to što za neke predmete ne postoji konkretan "udžbenik" već kolokvijumi i ispiti moraju da se spremaju ponekad i iz deset ili više različitih knjiga do kojih nije uvek tako lako doći.

Koliko je razvijena komunikacija na relaciji Profesor - Student?

Kao što sam ranije naveo postoje termini konsultacija u kojima su studenti mogu slobodno da pitaju ukoliko imaju nekih nedomuica, da se upute na literaturu, dopune nedostatke sa predavanja. Svi profesori koriste elektronsku poštu tako da su i na ovaj način dostupni studentima. Profesori znaju da cene kada se studenti angažuju i dolaze na konsultacije.

Mislim da je prilično razvijena. Retko idem na konsultacije, ali znam da svaki profesor minimum jednom nedeljno održava konsultacije u određenom terminu, a skoro svi profesori odgovaraju na mejlove u najkraćem mogucem roku.

Da li ste zadovoljni odnosom stručne katedre na fakultetu?

Svoje profesore izuzentno cenim, među njima ima vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima i odnose se prema poslu veoma odgovorno.Naravno, pojedini profesori se ističu svojim didaktičkim umećem i meni su dolasci na njihova predavanja u većoj meri pomogli prilikom polaganje ispita. Stručnost zaista niko ne može da im ospori.

Mislim da sam zadovoljan. Svi profesori su među najcenjenijim stručnjacima u zemlji, neki čak i u svetu.

Da li je teško biti istoričar u našoj zemlji?

Srpsko društvo danas nema mnogo razumevanja za istoriju i istoričare. Ovde se čini na su svi stručnjaci za Srednji vek, ustanke, drugi svetski rat i istoriju Jugoslavije pogotovo. Dešava se često da mi ljudi postavljaju pitanja poput :'' Da li su Srbi najstariji narod?'' ''Je l istina da je Hitler preživeo?'' ''Ko je ustvari bio Josip Broz Tito?''. LJude zanimaju teorije zavare a mi se time na svu sreću ne bavimo.

Smatram da jeste tesko biti istoričar u našoj zemlji, ne samo u našoj nego na Balkanu uopšte,  jer nisam siguran u objektivnost onih koji su pisali o našoj istoriji, ili onih koji će tek da pišu o tome.

Kakve su mogućnosti za zaposlenje i postdiplomske studije?

Naša zemlja ne pruža puno šanse za mlade istoričare. Ukoliko pokažu interesovanje za rad u muzeju prvo je potrebno da volontiraju a posle toga pitanje da li je dobiti posao. Samo volontiranje može da traje veoma dugo i do nekoliko godina. Sa druge strane posao u obrazovnim institucijama je još teže naći. Moje iskustvo govori da su ljudi mahom koji danas predaju istoriju, ograđujem se na Novi Sad, uglavnom su srednjih ili već poznih godina. Smatraju nas mlade za konkureciju jer smo daleko ambiciozniji, sposobniji imamo savremen pristup nastavi. Na birou prednost imaju nastavnici koji nemaju pun fond časova a mladima se ne pruža nikakva šansa. Svi studenti koji ostvare zadovoljavajući prosek mogu da se upišu na postdiplomske studije, tu će se više usmeravati za oblast koju su odabrali. Takođe se više podstiče samostalni rad studenta.

Iako sada upisujem produženu, petu godinu još uvek nisam dovoljno upućen u te stvari, ali ko je zainteresovan, mislim da uvek može da nađe posao. Ne mora to da bude škola, može da bude istorijski muzej ili nešto slično, za šta postoje razne prakse o kojima se studenti obaveštavaju za vreme studiranja.

Šta biste poručili budućim studentima koji žele da upišu istoriju?

- Budućim generacijama bih poručio da dobro razmisle i prouče studijski program, mogućnosti za zaposlenje. Moj savet je da budu istrajni, nema odustajanja i redovan odlazak na predavanja i po potrebi konsultacija kod predmetnog profesora.

Prvo što bih im poručio, ali to nije nikakva kurtoazija, jeste da budu spremni na to da moraju mnogo, baš mnogo da čitaju. Drugo, iako ima mnogo da se čita, ako se sve čita na vreme to nije na kraju toliko mnogo kao što izgleda. Treće, da prisustvuju predavanjima. Ja nisam išao ni na jedno predavanje koje nije bilo obavezno i pred svaki ispit sam se kajao zbog toga. Ko ima volju i koncentraciju da sedi i prati predavanje sat i po vremena (inace, to bih takođe promenio, skratio bih na sat vremena), svakako može mnogo da nauči slušajući profesora.
Objavljeno u Studentski dvougao
 
 61. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu održaće se u periodu od 23 – 30. oktobra 2016. godine na Beogradskom sajmu. 
Beogradski sajam knjiga i ove, kao i svake godine, svojim posetiocima nudi veliki broj knjiga različite tematike i naslova. Upoznajte se sa programom ovogodišnjeg gosta, Islamske Republike Irana, kao i sa aktuelnim temama koje su proistekle iz domaće izdavačke produkcije. 
Posetite jednu od najvećih i najlepših kulturnih manifestacija koja će i ove godine organizovati Festival mladih gde se možete upoznati sa velikim brojem mladih autora na polju umetnosti. 
Savez studenata Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pruža vam mogućnost da zavirite u svet kulture i posetite Beogradski sajam knjiga.
Polazak je u subotu, 29. oktobara u 09:00h ispred zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dok je povratak u večernjim časovima. Cena koja uključuje prevoz i ulaznicu na sajam je 850 dinara. 
Zainteresovani studenti i studentkinje, mogu se prijaviti pozivom na broj: 064/ 43-15-214 (Dalibor)
 
Objavljeno u Kultura

Izbor fakulteta je sam po sebi velika I teška odluka, a kada nosi I pitanje o odlasku ili ostajanju u svojoj zemlji, onda je još teža. Danas se mladi često odlučuju za odlazak u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima I drugačijim fakultetima.

Naš dvougao je ovog puta ugostio studente iz dve zemlje – Srbije I Mađarske. Ono što njih spaja je ljubav prema muzici, a posebno prema klaviru. Anđela Bolesnikov I Ivan Bašić su studenti Muzičke akademije, a o svojoj strasti, svojim obavezama I dosadašnjem putu, pričali su nam u ovomesečnom dvouglu.

 

 

AndjelaBolesnikov

Anđela

IvanBasic

Ivan

Kako ste se i zašto opredelili baš za Muzičku akademiju?

Sviram od svoje sedme godine i još u osnovnoj skoli a pogotovo za vreme srednje sam osetila da je to jedino čime bih želela da se bavim i u budućnosti i tada je Muzička akademija u Budimpešti postala moj cilj.

Muzička akademija je bila jasan nastavak školovanja za pijanistu. U srednjoj školi sam se opredelio da je muzika ono čime bih želeo da se bavim, te nije bilo mnogo razmišljanja oko vrste fakulteta.

Koliko dugo već svirate i kako je izgledao Vaš dosadašnji put?

Ovo mi je deseta godina kako sviram, sve je započelo u Muzickoj skoli Josif Marinković u Vršcu, a kasnije kada sam upisala srpsku gimnaziju u Budimpešti nastavila sam i klavir u srednjoj muzičkoj skoli Tóth Aladár, a sada planiram da studije nastavim na akademiji.

Sviram već trinaest godina, od svoje sedme, i ne mogu da kažem da sam oduvek znao da ću se ovime baviti - naročito kada sam počinjao. U vreme srednje škole mislim da sam "uronio" u materiju i najviše se otisnuo put muzike kao profesije.

Zašto ste se odlučili da studije nastavite u Mađarskoj/Srbiji?

Pošto sam i srednju završila u Mađarskoj već sam upoznata sa njihovim metodama rada i od ove godine sam kod veoma dobrog pedagoga i poznatog profesora Eckhardt Gábor-a, kod koga ću nastaviti i rad na akademiji i sa kojim verujem da mogu mnogo napredovati.

Za studije u Srbiji, u Beogradu, sam se opredelio jer sam smatrao da tu najbolje mogu da napredujem. Fakultet muzičke umetnosti sam upisao sa sedamnaest godina, i u tom uzrastu mislim da je najbolje razvijati se u poznatoj sredini. Uz to, kod nas postoji dosta kvalitetnih profesora od kojih se može puno naučiti, a pošto je rad na Akademiji specifičan zbog odnosa "jedan na jedan", to je i najvažnije.

Kako je izgledao Vaš prijemni i koliko dugo ste se spremali za njega?

Prijemni se sastoji od repertoara za klavir koji učenici sami (uz pomoc profesora) biraju ali koji mora posedovati dela iz određenih muzičkih epoha (barok, klasicizam, romantizam i plus kompozicija iz 20. veka po želji) i usmenog i pismenog dela iz solfeđa. A sumiranje gradiva i spremanje traje cele godine.

Za prijemni sam se spremao više meseci. Na Muzičkoj akademiji se na prijemnom ispitu svira deo pripremljenog programa, audicije su otvorenog tipa i po pravilu su veoma posećene. U Beogradu komisiju čine skoro svi profesori klavirskog odseka. Sećam se da sam svirao prvog dana ispita pred punom salom, i da je sve prošlo dosta brzo.

Koji su uslovi za upis na Akademiju i kakva je konkurencija?

Konkurencija za Muzičku akademiju u Budimpešti je izuzetno velika jer je to jedina akademija te vrste u celoj Mađarskoj i zato postoji Konzervatorijum, na kom sam i ja sada, koji sadrži sve muzičke predmete i priprema studente za prijemne na akademiji, a uslov za upis je jedino uspešno položen prijemni!

Za Muzičku akademiju uslov je završena srednja muzička škola, i prelazna ocena na prijemnom ispitu. Nakon toga, kandidati se rangiraju prema bodovima, i prima se određeni broj, na klavirskom odseku u Beogradu uglavnom dvadeset. To jeste veliki broj, ali pošto se obično prijavi oko pedeset ljudi, konkurencija nije baš mala.

Kako izgleda jedan Vaš prosečan dan?

Pošto sam pohađala i gimnaziju i muzičku svaki moj prosečan dan je bio prilicno prebukiran, ali pored par sati vežbanja dnevno, koncerata i muzičkih programa koje posećujem, trudim se da uvek nađem vremena za neku šetnju ili kaficu sa društvom.

Dosta vremena sam na fakultetu, jer tamo najviše i vežbam, pored toga sto su tamo predavanja. Pravim pauze, kako ne bih poludeo: obično odem na kafu sa drugim vežbačima ili prošetam, i trudim se da baš ne zapostavim društveni život - uvek bude vremena za prijatelje.

Šta Vam je najdraže, a šta Vam najteže pada u okviru Vaših studija?

Najdraže mi je svakako to što imam priliku da studiram i radim ono sto najviše volim i što me ispunjava, i pritom idem na koncerte, razne kurseve i usavršavam to u čemu sam dobra. Ne i najteži ali svakako teži deo studija jeste vreme prilikom vežbanja i razna odricanja koja su potrebna ali se svakako to uvek isplati.

Najdraže mi je to što zanimanje za koje se školujem podrazumeva javna izvođenja, tako da često nastupam pred publikom; to je stvarno iskustvo koje malo koje zanimanje pruža. Najteže... ispitni rok, ko ga voli?

Šta planirate nakon fakulteta?

Još je rano da razmisljam o tome, ali bih svakako volela da krenem na neku turu oko sveta, sviram po poznatim koncertnim dvoranama, usavršavam se neprekidno i prenosim ono što ja osećam dok sviram ljudima gde god se nalazila!

Dalje usavršavanje, muzičari se školuju jako dugo, gotovo "zanatski", studirajući sa najboljim pedagozima. Naravno, dobro je upoznati i drugu kulturu, proširiti svoja iskustva, za umetnike je to jako značajno.

Šta biste želeli da poručite nekome ko je zainteresovan za Muzičku akademiju?

Da vredno radi, veruje u sebe i u to da se svaki trud i svako odricanje isplati. Da prati svoje snove sve u svemu, to je prvi korak do uspeha!

Da bude istrajan, uporan i da voli to što radi... kao što je uobičajen savet i za bilo koji fakultet. Ipak, ono što čini akademiju posebnom jeste to što su studenti samostalniji i individualniji, to je prosto zahtev za kvalitetno bavljenje ovim poslom; treba biti spreman na stalno ispitivanje svojih mogućnosti i menjanje svojih navika zarad napretka, što nije lako. Ipak, kada to nekome postane prirodno, granica je tamo gde je sam zamisli.
Objavljeno u Studentski dvougao
petak, 08 april 2016 13:42

Agroekonomija: Beograd VS. Novi Sad

Nakon završetka srednje škole svako od nas se nađe na jednoj velikoj životnoj raskrsnici. Koji fakultet upisati, šta je ono u čemu smo dobri i koja oblast je najprespektivnija za nas?

Teško je pronaći ono što je samo po sebi obećavajuće i ono što će nam garantovati da ćemo pronaći posao posle studija, ali složićete se da je poljoprivreda  u Srbiji grana  za koju možemo reći da je neprevaziđena. Podatak da je 70 odsto zemljišta u Srbiji poljoprivredno, kao i to da umereno kontinentalna klima pospešuje razvoj ove oblasti, govori nam dovoljno da ovaj fakultet ne može biti greška. Naravno, sve zavisi od vaših interesovanja, ali mi smo tu da vam predstavimo mogućnosti koje naš obrazovni sistem nudi.

U oblasti agroekonomije obrazovna delatnost počiva na sadržajima ekonomike poljoprivrede i prehrambene industrije, planiranja razvoja poljoprivrede, organizacije i razvoja zadrugarstva, informacionih sistema, tržišta, prometa i marketinga poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda itd.

U današnjem dvouglu ugostili smo studente Agroekonomije, jedne od najrazvijenijih grana poljoprivrede. Zorana Kovačević studira Poljoprivredni fakultet u Beogradu, dok se Nikola Dimitrić odlučio za isti pravac, ali u Novom Sadu. Od njih smo saznali šta je ono po čemu je ovaj smer poseban i zašto su se baš za njega odlučili.

 

ZoranaKovacevic

Zorana

NikolaDimitric

Nikola

Zašto si se opredelila/o za Poljoprivredni fakultet, zašto baš smer Agroekonomija?

Ovaj smer je mnogo zanimljiv, osim toga veoma je tražen i perspektivan. Kada sve to saberemo mislim da sam napravila dobar izbor.

Zato što je perspektivan fakultet, u smislu toga da je Vojvodina kao pokrajina veoma povoljna za bavljenje poljoprivredom, a taj smer sam odabrao zato što smatram da mogu da doprinesem razvoju i unapređenju poljoprivrede u ekonomskom smislu (izvoz, promocija, poboljšanje tehnike, tehnologije,...).

Koliko si se dugo pripremala/o za prijemni i da li je bila velika konkurencija?

Prijemni sam spremala veoma kratko, konkurencija nije bila velika, ali sve zavisi koliko bodova se ponese iz srednje škole.

Prijemni u suštini nije težak i ne zahteva puno vremena za pripremu, zbog njegovog oblika. Dovoljno je 5-10 dana redovnog učenja da bi se na prijemnom ostvario maksimalan broj bodova.

Da li postoji neki predmet koji je težak i sa kojim si imala/o problema?

Mehanizacija poljoprivrede je stvarno težak predmet na prvoj godini, druga godina je dosta teža u odnosu na prvu.

Fakultet kao institucija nije nešto što se može bez učenja završiti. Potrebno je izdvojiti neko vreme da bi se ispit kvalitetno spremio i da bi se dobila ocena koju priželjkujemo. Ima profesora koji su dosta sujetni i to ne ide bas na ruku studenata, ali u suštini teži predmeti se mogu spremiti za 1-2 nedelje.

Kako izgleda običan dan na tvom fakultetu?

Običan dan na fakultetu je odlazak na vežbe, predavanja, koja su obavezna, ima predmeta gde dolazak nije obavezan, ali uglavnom jeste, tako da sam veći deo dana na fakultetu.Običan dan na fakultetu je odlazak na vežbe, predavanja, koja su obavezna, ima predmeta gde dolazak nije obavezan, ali uglavnom jeste, tako da sam veći deo dana na fakultetu.

Kao i na svakom drugom, predavanja, ponekad neka pauza od 2h između predavanja i to je to otprilike.

Šta sve i gde možeš da radiš nakon završenog fakulteta?

Ima dosta opcija za posao posle završenog fakulteta, što se meni dosta sviđa, može da se radi i u banci, i u poljoprivrednim organizacijama, firmama...

U bilo kojoj agro banci, poljoprivrednoj zadruzi, odnosno svakom finansijskom kao i poljoprivrednom preduzeću.

Da li bi upisala/o isti fakultet da opet možes da biraš?

Da, definitivno.

Upisao bih opet jer to je fakultet koji ima perspektivu sigurno, jer sve što se na svetu proizvodi ima neke veze sa poljoprivredom.

Šta bi preporučila budućim studentima koji se još nisu opredelili šta bi da upišu?

Da dobro razmisle šta bi voleli da rade u životu jer je mnogo lakše kada radite nešto što volite, da se posvete tome i da rade na stranim jezicima.

Da upišu fakultet koji žele, a ne koji treba, jer samo onda kada upišu ono što vole daće svoj maksimum da ostvare najbolje rezultate i da budu najbolji u tome što rade.
Objavljeno u Studentski dvougao

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

OklagijaRS

OpstinaVrsac

parakvadvs

KulturniCentarVrsac

TOV

VAK

eVrsac

PricajmoOTome

ClickMan

edukacija

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

iserbia

Cefix

VrsacMOJKraj

ArchLAB