petak, 01 maj 2015 16:02

Jelena Oluić: „Često ćete zalutati, ako slušate okolinu”

Napisao 
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

„Ako slušate okolinu koja vam nameće svoja načela i svoje poimanje ispravnog, često ćete zalutati, što je šteta, budući da naša omladina nudi toliko potencijala i neobičnih talenata čije je izražavanje zadovoljstvo videti.“, kaže Jelena Oluić, student pete godine farmacije u Beogradu. Ona je svestrana ličnost koju zanima pisanje, pevanje, volontiranje i psihologija. Govoriće nam o svoja dva naučna rada, kako nalazi vremena za ono što je zanima i kako uspešno prenosi svoje znanje mladima.

 

1. Čini se da je pored toliko zanimanja zaista izazovno odabrati jedno koje će biti glavno. Kako si se odlučila za farmaciju?

Smatram da je omladini u Srbiji danas teško da realizuje svoje snove i ljubav ka određenoj profesiji ukoliko ona ne obezbeđuje finansijsku i egzistencijalu sigurnost. Na žalost, tako je bilo i sa mnom, te žalim za potencijalom koji nisam u potpunosti ostvarila. Kada je došlo vreme za odabir fakulteta koji ću upisati, dugo sam se premišljala između fizičke hemije i farmacije. Za farmaciju sam se odlučila jer je u datom trenutku taj izbor nudio racionalne aspekte u smislu sigurnosti zarade, mogućnosti nalaženja dobrog i odgovornog posla i primene nauke, sve u cilju pružanja pomoći i ostvarivanja dobrobiti ljudi. Ispostavilo se da sam načinila dobar izbor, pošto trenutno pohađam V godinu Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i završavam studije za mesec dana.

2. Šta bi mogla da nam kažeš o svoja dva naučna rada koji bez sumnje dokazuju da si napravila dobar izbor pri odabiru profesije?

Naučnim radom se bavim od druge godine fakulteta i prve korake u nauci sam ostvarila na Fakultetu za fizičku hemiju pod mentorstvom prof. dr Ljubiše Ignjatovića, koji je vrlo profesionalno preda mnom postavio načine za kanalisanje naučne misli i probudio eksperimentalnu radoznalost koja se održala do današnjeg dana, te mu za to dugujem zahvalnost.
Prvi opsežniji rad sam počela da izrađujem na trećoj godini studija iz oblasti drug design-a, inventivnog procesa nalaženja struktura molekula koji predstavljaju potencijalno lekovite supstance, na osnovu poznavanja biološkog mesta dejstva leka. Bavila sam se proučavanjem i osmišljanjem struktura koje bi mogle biti moćni agensi u borbi protiv raka. Sam eksperiment je teorijske prirode i predstavlja korišćenje matematičkog modela koji dobro predviđa teorijsku aktivnost osmišljene molekule. Smisao ovog pristupa u otkriću novih lekova jeste racionalni dizajn struktura sa ciljem postizanja visoke aktivnosti, niske toksičnosti i dobrih fizičko-hemijskih karakteristika, što je preduslov za pronalazak kvalitetnog leka. Ovom temom sam se bavila 3 godine i usled dobijanja dobrih rezultata, mentorka doc. dr Katarina Nikolić mi je pružila priliku da napišem naučni rad koji se šalje na recenziju i objavljivanje u časopisu ‘Journal of the Taiwan institute of chemical engineers’, što smatram jednim od najvećih uspeha u toku studija.
Ispitivanje strukturne karakterizacije nove klase hidrogelova, koji predstavljaju polimere sa fascinantnim biomehaničkim svojstvima i pružaju nemerljivo širok opseg primene u medicini i farmaciji (primeri su veštački mišići i veštački srčani zalisci), sam imala prilike da upoznam i naučim pod mentorstvom prof. dr Borivoja Adnađevića i dr Jelene Jovanović sa Fakulteta za fizičku hemiju. Analizu samih uzoraka sam imala prilike da uradim na Univerzitetu u Griniču u Velikoj Britaniji pod mentorstvom prof. dr Milana Antonijevića, što takođe smatram dragocenim iskustvom. Profesorima dugujem poštovanje i ovom prilikom im odajem zahvalnost za sav trud koji su uložili i znanje koje sam uz njih stekla.

3. Kako uspevaš da odvojiš vreme za ostala zanimanja? Šta te privlači kod svakog od njih?

Ključ za uspešno bavljenje različitim aktivnostima jeste dobra organizacija, ali ponekad i žrtva. Uz dobro osmišljen plan rada ništa nije teško i za sve se može imati vremena, ukoliko se odrede prioriteti. Smatram da svako zalaganje oplemenjuje život novim iskustvima i stvara lepa sećanja; osećaj i znanje da ste nešto odradili sa entuzijazmom i za sobom ostavili rezultate je sjajan. Najviše vremena posvećujem pevanju, pisanju i volontiranju. Aspirin je lek za bol, a pevanje je lek za dušu, bez obzira imate li sluha. Lečim se pevanjem opereta u kupatilu, jer je to jedino mesto gde me roditelji ne ućutkuju. Volontiranje na naučnim manifestacijama predstavlja posebnu senzaciju, jer je to jedna od retkih prilika da kao mladi izazovete interesovanje i zadivljenost dece.

4. Koliko ti znači i doprinosi tvoja svestranost?

Mislim da je svestranost osnova na kojoj sam izgradila sopstvenu ličnost i kao takva mi mnogo čemu doprinosi. Pomogla mi je da bolje razumem sebe i nalazim načine da uz veliku dozu samopouzdanja ostvarujem ono što želim u životu. Svestranost je takođe i problem, jer se čovek lako da rastrzati između svega što ga interesuje i ide mu od ruke, te je samokontrola preporučljiv alat.Takođe je potrebno dosta energije da bi se svestranost adekvatno ispoljila i ostavila utisak. Takođe, to je antidot za monotoniju i dosadu i ne toleriše lenjost.

5. Da li ti polazi za rukom da napraviš spoj dva ili više zanimanja?

Uz studije sam učestvovala na manifestacijama kako naučnog, tako i umetničkog tipa i trenutno je to jedini način na koji sam uspela da se podobnije bavim stvarima koje me interesuju. Za ozbiljniji angažman i bavljenje stvarima koje me interesuju, na žalost, pored studija nisam imala vremena jer mi je kao cilj zacrtano završavanje fakulteta na vreme.

6. Kako bi svako od nas mogao otkriti više oblasti koje nas interesuju? A kako odabrati primarno?

Osoba mora dobro upoznati sebe i otkriti šta joj se zaista dopada, i takva samoanaliza mora biti što objektivnija, ukoliko zaista želite biti ispunjeni i srećni. Ako slušate okolinu koja vam nameće svoja načela i svoje poimanje ispravnog, često ćete zalutati, što je šteta, budući da naša omladina nudi toliko potencijala i neobičnih talenata čije je izražavanje zadovoljstvo videti.Poenta je i u inicijativi; ako želite da otkrijete šta vas sve zanima, u otkriće morate i da zakoračite. Budite hrabri. Pri odabiru primarne oblasti interesovanja mogu toplo savetovati nalaženje balansa između onoga što vas zaista zanima i onog što vam najbolje ide. Ako u obzir uzmete samo jedan od prethodno pomenutih činilaca, sami sebi lomite noge i otežavate put ka uspehu.

7. Na koji način prenosiš svoje znanje mladima i zbog čega je bitno da to svi radimo?

Kroz obrazovanje u Srbiji se već dosta dugo provlači latentan problem nametanja znanja i informacija. Osećaj slušanja prosečnog predavanja ima osećaj bacanja teškog tereta na glavu. Naravno, ograđujem se od slučajeva u kojima je to neophodno, ali u neophodnosti ne treba nalaziti izgovor. Vrše se govori, a ne predavanja; svakom segmentu se identično potencira značaj, pa nema razlike između suštine i nebitnog i u tome je naš najveći problem.

U kontakt dolazim uglavnom sa mladima i ne govorim im, već ih prvo pitam i skinem oznaku predavača. Pružam im sliku i ton. Prenosim im znanje energično, glasno i zabavno. Priča koju im pružam mora da ima zaključak koji ostavlja jak utisak. Gledam im u lice dok govorim i tako govor prilagođavam reakcijama. Ako ih ne nasmejem u procesu, shvatam to kao neuspeh. Dajem im šansu ne da slušaju, nego da zamisle. Njihovo mišljenje o stvarima koje im predajem je bitnije od onoga što sam rekla. Prilagođavam rečnik uzrastu i ne izigravam arogantnog učenjaka. Ne možete vi predavanjem razviti sposobnost razmišljanja, već decu podstaći da razmišljaju sama. Poenta predavanja je u deci, a ne u predavaču.

Ako planirate da nekad decu učite nečemu, budite kreativni i slobodni. Nemojte samo vi učiti njih, pustite da i oni uče vas. Ne smemo zaboraviti da su deca među svima nama ta koja su najpametnija.

8. Da li planiraš da ostaneš u Srbiji ili ipak svoju budućnost vidiš u inostranstvu?

Budućnost vidim kroz sticanje znanja u inostranstvu, pošto planiram da apliciram za doktorske studije u institutima po Evropi. Srbija ima veliki potencijal, ali nedovoljno sredstava za razvoj nauke. Osećam dužnost da napomenem da, ukoliko se stanje u nauci u Srbiji nekad promeni na bolje, rado bih se vratila i svom narodu pružila sve što moje spobnosti mogu.

9. Šta misliš o našoj organizaciji i imaš li neke sugestije?

Unija studenata opštine Vršac je, po mom mišljenju, uradila nešto što se od mladih dugo očekivalo. Kanalisala je energiju, unela pokret i počela da ističe sve divne stvari po kojima naša varoš zaslužuje da bude prepoznata. Drago mi je da postoji i solidarnost među mladim sugrađanima, mesto na kom studenti mogu pomoći jedni drugima u rešavanju nedoumica. Samo tako nastavite!

Pročitano 2844 puta Poslednji put izmenjeno petak, 01 maj 2015 16:14

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

eVrsac

PricajmoOTome

VrsacPlus

TOV

ClickMan

VAK

OklagijaRS

ArchLAB

OpstinaVrsac

iserbia

VrsacMOJKraj

Cefix

KulturniCentarVrsac

edukacija

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu