nedelja, 03 januar 2016 09:33

Vanja Bulić: "Moral je glavna stvar!"

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)
"Ili se bavi nečim kako treba ili nemoj uopšte! Ako si moralan čovek, onda ćeš početi da razmišljaš prvo o sebi, a onda i o onome kome daješ neku poruku. Verujem da nema većeg oružja koje dajete nekom u ruke od televizije i novina".
 
Vanja Bulić, novinar i književnik, autor je bestselera „Dosije Bogorodica“, „Jovanovo zaveštanje“  i „Simeonov pečat“. Bio je član rok sastava „Sidro“, profesionalno se bavio odbojkom, a u novinasrtvu se obreo slučajno jer, kako kaže, imao je mnogo talenata, a nije znao čime želi da se bavi. Pisao je u svim značajnijim novinama bivše Jugoslavije, od  „Omladinskih novina“, preko „Prosvetnog pregleda“ do čuvene „Duge“. Paralelno je radio u štampanim i elektronskim medijima, a smatra da je sada najuspešniji, jer se konačno fokusirao samo na jednu stvar- pisanje. Kaje se što nije završio fakultet. Dobitnik je nagrade „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi Beograda. 
 
Sa Bulićem govorimo o njegovoj poslednjoj knjizi, uzbudljivom trileru „Teslina pošiljka“, u kome otkriva manje poznate činjenice o bombardovanju Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine i odnošenju velikog arhivskog i kulturnog blaga jedne zemlje, novoj knjizi na kojoj trenutno radi, ali i o vremenu kada je „novinastvo bilo drugačije, istraživačko, a pomalo i detektivsko“.
 
Vaša poslednja knjiga „Teslina pošiljka“  već je izašla u sedmom izdanju. Da li ste zadovoljni reakcijama publike?
 
Da, zadovoljan sam reakcijom publike, ali sam apsolutno nezadovoljan reakcijama službene javnosti. Poruka te knjige je da se začeprka po onome o čemu se godinama ćuti jer se apsolutno vidi da je to pokradeno. Kao što su pre dve godine Nemci „slučajno“ našli biblioteku Gece Kona. To je nemoguće. Navodno se nalazila u Univerzitetskoj biblioteci u Berlinu. Još su dvojica Nemaca koji su radili u Narodnoj biblioteci kasnije radili u  Beču. Pokušao sam  da dogovorim da promociju knjige radimo na ruševinama Narodne biblioteke, ali su mi  nadležni rekli da ne žele da se mešaju u to.
 
Zbog čega? Da li je politika umešana u to?
 
To je vezano za arhivsko i umetničko blago koje je ukradeno. Kada su Rusi i Amerikanci upali u Berlin, pokrali su sve što su Nemci pokrali po čitavoj Evropi. Sad se to sve nalazi u američkim i ruskim muzejima. I sad kako to dokazati? To su komplikovani diplomatski putevi. Osim toga, zašto bi Nemci zapalili nešto što ima toliku vrednost? Prvo će ga ukrasti pa reći da je zapaljeno. A i zašto bi rušili jednu od najlepših zgrada kad su rušili civilne i vojne zgrade, a najlepše zgrade ostavljali da bi ih koristili? 
 
Teslina pošiljka je zapravo paket koji je Tesla poslao KUD-u „Tesla“. O čemu se tu tačno radi? 
 
U Beogradu je između dva rata osnovano Kulturno umetničko društvo “Nikola Tesla”. On je 1932. godine društvu poslao trobojku, šivenu njegovom rukom, koplje i znak društva, koji je sam kreirao, a to je harfa probodena munjom. U tom periodu  je i svom sestriću Nikoli Kosanoviću poslao nekoliko telegrama u kojima govori o zracima smrti, koji su bili namenjeni odbrani Jugoslavije u ratu koji sledi. Gde su nacrti tog projekta?  Rusi tvrde da su se projekata dokopali Amerikanci, jer je policija sedam dana držala zatvorenu hotelsku sobu u kojoj je Tesla preminuo, a Amerikanci su sigurni da se on nalazi kod Rusa, jer je Tesla navodno bio ruski špijun. Ali, očigledno je da ni jedni ni drugi nemaju te nacrte. Da su ih Nemci otkrili, Drugi svetski rat bi imao drugačiji ishod. To implicira da se oni još uvek nalaze negde u Srbiji.
 
Da li ste razmišljali o ekranizaciji romana?
 
To ne zavisi od mene. Takav film bi bio jako skup. Ovo nije čist umetnički film, ovde se govori o istorijskim činjenicama. A tu postoji još jedan problem. Ljudi dugo čekaju da dođu do novca za svoj prvi film, a kada dođu do njega, onda ekranizuju svoj scenario, potpisuju se kao dramaturzi, reditelji, da bi izvukli što više para.
 
U knjizi ste napisali ovu rečenicu: „Veliki novinari moraju biti jednostavni i dobri ljudi, a hrabrost koju ispoljavaju u tekstovima je odlika njihovog morala“. Šta je za Vas hrabrost?
 
Objasniću ti to na primeru iz „Duge“.  Moja supruga me nikada nije pitala, ni kad sam išao na ratište ni kad sam pisao protiv Arkana, zašto to radim. Shvatila je da se ja bavim takvim poslom. Ne smatram sebe hrabrim čovekom, ali kad vidim ono što sam radio, vidim da je to hrabro u odnosu na ono šta su drugi radili. Smatram da je bilo moralno pisati protiv budala u svom narodu. Bilo je moralno pisati protiv onoga za koga drugi tvrde da je heroj, a kasnije se pokazalo da je zločinac. Moral je glavna stvar. Ili se bavi nečim kako treba ili nemoj uopšte! Ako si moralan čovek, onda ćeš početi da razmišljaš prvo o sebi, a onda i o onome kome daješ neku poruku. Verujem da nema većeg oružja koje dajete nekom u ruke od televizije i novina.
 
Novak Ivanović simbol istraživačkog novinarstva
 
Da li je novinar Novak Ivanović Vaš alter ego tj. da li ste kroz njega opisali sebe?
 
Da, ali ne samo sebe. Novak je alter ego čitave jedne generacije novinara koji su drugačije radili, kada je novinarstvo bilo istraživačko, a pomalo i detektivsko. A Muška je novinarka kakve danas nema. Ona je omaž mojim koleginicama iz „Duge“ koje su bile u pravom smislu muški novinari.
 
Da li mislite da je moral novinara danas uslovljen egzistencijom? Pre svega mislim na male plate i generalno loše stanje u medijima.
 
Ispričaću ti još nešto iz perioda kad sam radio u „Dugi“. Pozove me sekretarica i kaže: „Vanja, sutra putuješ, karta ti je naručena, dođi da uzmeš dnevnice, kada dođeš na aerodrom, idi u rent-a-car, uzmi kola, rezervisano ti je u hotelu“. A danas je dnevnica 150 dinara! Zamisli novinara koji putuje sa 150 dinara! Osećao sam se kao gospodin, a ovo danas je...Skoro je kod nas bio pisac Toni Parsons i upoznajući se sa njim, kažem da sam kolumnista u nekoliko novina. Pišem tri besplatne kolumne-za „Čikaško ogledalo“, za „Penziju“, u „Politici“ pišem priče jednom mesečno i  kolumnicu za „Blic ženu“, koja košta 2000 dinara. Nekad je bilo sramotno to reći! A Toni Parsons za jednu kolumnu zaradi 4000 funti! On može da živi od svoje kolumne, a mi to ne možemo ni da zamislimo! Kod nas su došle strane licence, ali nas plaćaju kao da smo fizički radnici! Glavni urednici, koji su njihovi ljudi do daske, imaju ogromne plate, a ti se pitaš zašto si završavala fakultet?! Da bi zvala poznate ljude i pitala ih šta misle o ovome ili onome? 
 
Nedavno ste se vratili iz manastira Krka u Kninskoj krajini, gde skupljate materijal za novu knjigu. Da li možete da nam kažete nešto o tome?
 
Taj manastir je sazidan na rimskim katakombama u koje sam ulazio. Tema naredne knjige je krađa i trgovina relikvijama u toku poslednjeg rata, jer su tada mafije novonastalih država sarađivale međusobno, a njihovi članovi su uglavnom bivši udbaši, koji su nekada radili za zajedničku državu, a sada rade za sebe. Manastir Krka je interesantan zato što je taj prostor početkom prvog milenijuma posećivao apostol Pavle, a tu je dolazio i apostol Luka, jevanđelista, koji je naslikao tri ikone Bogorodice po stvarnom liku. Dosta kao izazov za maštu!
 
Porodica najveća podrška
 
Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
 
U privatnom smislu, to je porodica, što se vidi po deci. Uspešni su u onome čime se bave, rano su se osamostalili i sredili svoje živote. Ali taj momenat je veoma važan i za posao. Nesređen čovek se nikad na poslu neće iskazati, koliko god bio talentovan.  Oni su mi najveća podrška. U poslovonom smislu, to je film „Lepa sela lepo gore“ i roman „Oko otoka“. To mi je najbolji roman i teško da ću nešto bolje napisati. A spomenuo bih i monografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića i Marka Nikolića. Velika je čast kada te tako fantastični ljudi izaberu da napišeš njihove monografije. 
 
Pročitano 1460 puta
Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

ArchLAB

OpstinaVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

edukacija

VrsacMOJKraj

OklagijaRS

TOV

VAK

PricajmoOTome

ClickMan

VrsacPlus

eVrsac

KulturniCentarVrsac

Cefix

parakvadvs