ponedeljak, 09 februar 2015 09:58

Jovan Sterija Popović

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)
Vršac, malena varoš na obronku Karpata, čiju su lepotu opevali mnogi pesnici, iznedrila je velike ljude. Među njima se naročito ističe Jovan Sterija Popović, srpski knjževnik, osnivač srpske drame, prvi i svakako jedan od najvećih srpskih komediografa. 
 
Sterija je rođen 13. januara 1806. u imućnoj i čuvenoj porodici. Njegov otac je bio poznati vršački trgovac, po poreklu inače Cincar, Sterio Papaz, koji se u Vršcu posrbio i uzeo prezime Popović, a njegova majka kćer velikog srpskog slikara Nikole Neškovića.
 
Vrlo rano je počeo da čita tada popularne  romane Milovana Vidakovića, pod čijim će uticajem u početku stvarati, tako da je ljubav prema književnosti razvio još u detinjstvu.
 
Osnovnu i srednju školu pohađa u Vršcu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Pešti, a u Kežmarku završava pravo 1830.
 
U Temišvaru je 1825. godine objavio svoju prvu zbirku pesama i od tada se potpuno posvećuje književnosti. Iako mlad, postaje poznat u književnim krugovima, a njegove prve knjige „Svetislav i Mileva“ i „Boj na Kosovu“ su naišle na fantastičan prijem kod publike željne tema iz nacionalne istorije.
 
U Vršac se vraća kao već slavni pisac i ostavljajući teme iz nacionalne istorije, posvećuje se komediji. U svojim sugrađanima pronalazi isnpiraciju za svoja najveća dela- „Pokondirenu tikvu“, „Lažu i paralažu“, „Zlu ženu“ i „Tvrdicu“, stvorivši likove koji su postali pojam u našoj književnosti poput Feme, Kir Janje, Juce, Jelice i drugih.
 
Svoj rodni grad ponovo napušta 1841. kada odlazi u Kragujevac, gde postaje profesor na Visokoj školi. U tom periodu piše brojne udžbenike za studente i gimnazijalce, a kasnije te godine odlazi u Beograd i obavlja funkciju načelnika u Ministarstvu prosvete, neumorno radeći na unapređivanju prosvete, književnosti, ali i zakonodavstva. Bio je jedan od osnivača Srpske akadenije nauka, Narodnog muzeja i drugih značajnih ustanova. 
 
Umoran od brojnih poslova koje je obavljao, načet bolešću, 1848. se vraća u Vršac, želeći da u miru obavlja svoj advokatski posao i da piše. Izabran je za gradskog advokata, piše gotovo isključivo poeziju, a bavi se i prevodom svog omiljenog pesnika Horacija sa latinskog jezika i te prevode objavljuje u časopisu „Sedmica“ zajedno sa svojim pesmama. Tada piše i svoju čuvenu komediju „Rodoljupci“, koja je trebalo da bude izvedena 50 godina nakon njegove smrti, jer se odnosila na ljude koji su još bili živi.
 
Umro je 9. marta 1856. u svojoj kući u Gospodskoj ulici broj 43, koja danas nosi njegovo ime. 
 
„Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne i gde je s puta sišao, donde ćemo hramati i za dlaku nećemo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju i ne misle da može biti pogrešaka u nas, pak sve što im se predlaže za čistu istinu i dobrodetelj smatraju.“ – iz predgovora komediji „Rodoljupci“.
 
Pročitano 2100 puta
Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Večito dete i sanjar. Zaljubljena u balet, knjige i prirodu.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

TOV

VAK

eVrsac

KulturniCentarVrsac

VrsacPlus

VrsacMOJKraj

Cefix

ArchLAB

parakvadvs

OklagijaRS

OpstinaVrsac

edukacija

ClickMan

iserbia