ponedeljak, 23 mart 2015 09:40

Dragiša Brašovan

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)
 
 
U petak, 20. marta,  održano jeTematsko veče: „Arhitektura Vršca nekad i sad“, sa posebnim osvrtom na rad Dragiše Brašovana. Tim povodom smo odlučili da „izađemo iz slikarskog ateljea“ Nikole Neškovića i Paje Jovanovića, koje smo vam ranije predstavili, i da vam približimo život i delo ovog čuvenog arhitekte.
 
Dragiša Brašovan, jedan od rodonačelnika srpske moderne arhitekture, rođen je 25.5.1887. u Vršcu, u veoma uglednoj i bogatoj porodici, koja je iznedrila istaknute lekare, umetnike, sveštenike, advokate i učitelje. U Vršcu je završio osnovnu školu i Realnu gimnaziju, da bi 1906. upisao Arhitektonski fakultet Tehničkog univerziteta u Budimpešti. Fakultet završava 1912. sa izuzetnim uspehom. Nakon studija, sve do kraja Prvog svetskog rata radio je u Budimpešti u čuvenom arhitektonskom ateljeu „Teri i Poganj“, gde se istakao u projektovanju i uređenju pozorišnih zgrada. Posle rata se vraća u otadžbinu i zapošljava se u Velikom Bečkereku (današnji Zrenjanin) kao gradski i županijski arhitekta. Iza sebe je ostavio zgrade Srpske banke, Sokolskog doma, zatim Vilu na Begeju, adaptirao j zgradu zrenjanisnkog pozorišta, a u obližnjem mestu Orlovat projektovao je crkvu.
 
 muzej nikole tesle
 
Početkom dvadesetih godina prošlog veka prelazi u Beograd, gde sa Milanom Sekulićem osniva firmu „Arhitekt“ i doživljava punu afirmaciju. Njegov stvaralački uspon  nalazi se na vrhuncu nakon 1930. kada počinje da projektuje i gradi čitavu seriju velikih objekata  u koje unosi stil moderne arhitekture. Tako po njegovim projektima nastaju: zgrada Muzeja Nikole Tesle u Beogradu 1932. (iznad), zgrada Radničke komore u Novom Sadu 1933, zgrada Državne štamparije u Beogradu 1934. Pet godina kasnije podigao je zgradu Dunavske banovine u Novom Sadu, danas Izvršno veće Vojvodine (ispod), koja je 1999. bila meta NATO bombardovanja, iako je pod  zaštitom UNESCO-a. Te iste 1939. projektovao je i zgradu Komande vojnog vazduhoplovstva, koja nažalost nije odolela bombardovanju. Tridesetih godina XX veka projektovao je i nekoliko stambenih blokova u Beogradu. U rodnom Vršcu podigao je spomenik Jovanu Steriji Popoviću 1934.
 
 izvršno veće vojvodine
 
Za svoj rad dobio je brojna domaća i međunarodna priznanja. Projektovao je izložbene paviljone naše zemlje za međunarodne sajmove i izložbe u Barseloni 1929. i Milanu i Solunu 1932. Kao član umetničke grupe „Oblik“ dobija nagrade na izložbama u Beogradu, Londonu i Bukureštu.
 
Dragiša Brašovan je umro 6. oktobra 1965. u Beogradu. Sahranjen je na Pravoslavnom groblju u Vršcu. 
 
Pročitano 1616 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 23 mart 2015 10:51
Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka. Večito dete i sanjar. Zaljubljena u balet, knjige i prirodu.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

KulturniCentarVrsac

ArchLAB

Cefix

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

VrsacPlus

ClickMan

parakvadvs

OklagijaRS

eVrsac

PricajmoOTome

VrsacMOJKraj

OpstinaVrsac

edukacija

TOV

iserbia