utorak, 02 jun 2015 09:06

Josif Jovanović Šakabenta

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)
Vladika Josif Jovanović Šakabenta bio je jedan od najznačajnijih ličnosti Vršca. Bio je kraljevski savetnik, član peštanskog sabora i jedan od prvih srpskih slobodnih zidara. Interesantno je da je on bio jedan od najčešće portetisanih Srba, jer je to bio način da mu se slikari oduže zbog velikog zalaganja za razvoj i zaštitu umetnosti uopšte, a naročito slikarstva i književnosti. 
  
Rođen je 1743. u Irigu u svešteničkoj porodici. Njegov stric bio je Arsenije IV Jovanović Šakabenta, tako da mu je bila namenjena sveštenička karijera. Njegov nerazdvojni prijatelj još od detinjstva bio je Dimitrije ( Dositej) Obradović, koji je sa svojim ocem često dolazio u posetu proti Andreji, Josifovom ocu.
 
Kada je Josif napunio 15 godina, otac ga je poslao u Vršac, da bude đakon kod vladike Jovana Đorđevića. Naravno, kao i mnoge druge, i njega je Vršac očarao i bilo je jasno da će svoj život provesti u ovom prelepom gradiću. Ovde je uz izuzetno sposobnog, mudrog i obrazovanog vladiku, koji ga je vodio kroz crkveni život, zavoleo i književnost i umetnost, o kojima će, pored narodnih poslova i vere, mnogo voditi računa.
 
Nekoliko godina kasnije, vladika Jovan biva izabran za mitropolita srpskog, a mladi Josif odlazi sa njim u Sremske Karlovce, gde 1774. godine postaje arhimandrit manastira Rakovac. Tu ostaje sve do 1781, kada biva izabran za pakračko-slavonskog vladiku. U to vreme njegova glavna preokupacija je da što je više moguće odvrati Srbe od prelaska u katoličku veru, a čak je i mnoge unijate vratio u pravoslavlje. Nakon dve godine odlazi u Novi Sad, kao vladika bački, ali čim se 1886. upraznilo mesto vršačkog vladike, on hrli u voljeni Vršac.
 
Sve što je naučio do sada, želeo je da primeni u Vršcu. Kao episkopu, bilo mu je najvažnije da jača srpstvo jer je nemački deo Vršca počeo ozbiljno da se razvija. U tom periodu Vršac je zahvatio i poslednji rat sa  Turcima, u kom je stradao manastir Mesić. Pored rekonstrukcije manastira, vladika je uspeo da 1790. osnuje Gramatikalnu školu, nižu latinsku gimnaziju, a uz nju i internat za siromašnu decu. Da bi ova škola radila, vladika je nastojao da dovede najbolje profesore i nastavnike. U njegovo vreme, vršačka škola predstavljala je uzor svim školama u srpskom delu Habzburškog carstva. U školi se igraju i prve pozorišne predstave  kod Srba ( 1793). 
 
Ne samo da je vladika Josif radio na jačanju srpstva i uzdizanju kulturnog života u Vršcu, on se zdušno zalagao i za ostvarivanje samostalnosti svog naroda. Jedan je od osnivača Temišvarskog sabora iz 1790. na kome su Srbi prvi put zatražili autonomiju u ovom delu Vojvodine srpske. Pored toga, koristio je svoje veze na bečkom dvoru da obezbedi Vršcu status slobodnog kraljevskog grada. Međutim, prvo je trebalo ujediniti nemački i sprski deo Vršca, što postiže  1794, a potom i izboriti status slobodnog tržišta, što mu polazi za rukom 1804. Zahvaljujući njegovom velikom zalaganju, Vršac postaje slobodan kraljevski grad 1817.
 
Vladika Josif Jovanović Šakabenta je umro 31. decembra 1805. u Vršcu. Sahranjen je u Sabornoj Svetonikolajevskoj crkvi uz velike počasti i srpskog i nemačkog Vršca.
 
Pročitano 1521 puta
Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

239x106 novi 

 

  • 1
  • 2
  • 3

ClickMan

VrsacPlus

VrsacMOJKraj

TOV

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

eVrsac

VAK

OpstinaVrsac

ArchLAB

KulturniCentarVrsac

PricajmoOTome

iserbia

edukacija

OklagijaRS

Cefix