ponedeljak, 07 septembar 2015 17:09

Olga Petrov Radišić

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)
Iako nije rođena u Vršcu, ova heroina je svakako zaslužila da se nađe u našoj rubrici. Olga Petrov Radišić bila je učiteljica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj SFR Jugoslavije.
 
Olga Radišić rođena je 1. decembra 1920. u Barandi, selu nadomak Pančeva, u siromašnoj porodici. Imala je mlađu sestru i brata, koji je umro kao beba. Osnovnu školu pohađa u rodnoj Barandi. Rano ostaje bez oca, ali majka Leposava uspeva da je pošalje u Petrovgrad (Zrenjanin) u gimnaziju. 
 
Jedanaestogodišnja Olga se ubrzo pokazala kao veoma vredna i darovita učenica. Volela je da čita i sve slobodno vreme provodila je u školskoj biblioteci. Međutim, iako je prvi razred niže gimnazije završila sa odličnim uspehom, nije želela da ostane u petrovgradskoj gimnaziji, te je školovanje nastavila u Pančevu, a završila u Novom Sadu.
 
Po završetku gimnazije upisuje Učiteljsku školu u Vršcu. Ubrzo se povezuje sa članovima Saveza komunstičke omladine Jugoslavije (SKOJ) i Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Godine 1938. postaje članica SKOJ-a i do kraja školovanja bila je jedna od rukovodilaca ove organizacije u školi. Organizovala je prvi štajk đaka u Učiteljskoj školi 1936. zahtevajući da se poštuju ličnost i prava đaka, njihov kulturni razvoj i da se poboljša ishrana u internatu.
 
Bila je veoma aktivna u literarnoj sekciji učiteljske škole, đačkoj družini „Uzajamnost“, kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“ i omladinskoj sekciji ženskog pokreta. Isticala se u pisanju literarnih radova, i često je na takmičenjima osvajala prve nagrade. SKOJ-evska oragnizacija Učiteljske škole, kojoj je pripadala i Olga, bila je jedna od najaktivnijih organizacija SKOJ-a u Vojvodini. Olga je sarađivala sa Borislavom Bracom Petrovim, sekretarom Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu i organizatorom partijske tehnike u južnom Banatu, za koga će se kasnije udati.
 
Juna 1940. godine bila je uhapšena, kada je policija u dvorištu komšijske kuće pronašla kofer sa ilegalnim partijskim materijalom, koji je Olga izbacila kroz prozor svoje sobe nekoliko trenutaka pre dolaska policije. Bilo je to u vreme pred sam kraj njenog školovanja, i policijski islednici su je ucenjivali da ako ne prizna da je kofer njen, neće moći da diplomira. Iako su mučili i nju i njenu majku, Olga je pred islednicima poricala bilo kakvu vezu sa koferom. Na inicijativu grupe profesora, dozvoljeno joj je da polaže maturu, ali u pratnji žandara. Posle mature je oslobođena optužnice usled nedostatka  dokaza.
 
Nekoliko meseci kasnije biva ponovo uhapšena. Naime, od partije dobija zadatak da ode u Novi Sad, gde se u jednom stanu nalazila ilegalna literatura koju je trebalo “rasturiti” – časopisi, pamfleti, manifesti i slično. Međutim, komšije su prijavile policiji da se taj stan retko koristi, te su oni odmah postavili zamku u koju se uhvatila mlada Olga. Po drugi put odlazi u zatvor, ali se ovog puta susreće sa ozloglašenim inspektorom Jurajem Špilerom, poznatijim kao “krvolok Banata”. Iako je na njoj primenio sve policijske metode mučenja, Olga nije rekla ni reč. Kada joj je majka odlazila u posetu, i nju su mučili u nadi da će bar ona priznati. Ali ni Leposavu Radišić nisu slomili. Obaranje Trojnog pakta 27. marta 1941. donelo je amnestiju mnogim političkim zatvorenicima, pa tako i Olgi.
 
Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, okupator je u Južnom Banatu naneo teške udarce partijskoj organizaciji, ali pored toga Olga i njeni drugovi su radili na organizovanju ustanka. Obilazila je mnoge partijske i skojevske aktive i u toku leta organizovala prve sabotaže na železnici, u radionicama, akcije paljenja žita i dr. Posle julske akcije Prvog banatskog partizanskog odreda, izvedene u blizini Pančeva, okupatorska policija je organizovala hapšenja i sve sumnjive odvodila u pančevački logor „Svilara“. Kuća Olgine majke Leposave Radišić, koja se nalazila u Pančevu, stalno je bila pod prismotrom policije. Zbog toga su Olgina majka i sestra prešle u Čentu kod rođaka. Da bi iz kuće iznela preostali partijski materijal Olga je, obučena u seljanku, na konjskim kolima natovarenim kukuruzovinom, došla u kuću i prenela materijal. Zbog velike opasnosti, Olga je, po partijskom zadatku, prešla u Crepaju, gde je sarađivala sa Stevanom Jovanovićem Stevicom, članom Oblasnog komiteta KPJ za Južni Banat.
 
Oktobra 1941. godine policija je opkolila kuću u Crepaji, gde je održavan satanak članova partije. Videći da se ne mogu izvući, ilegalci su prihvatili borbu. U toku borbe, Olga je, iako ranjena, uspela da se izvuče i pobegne. Sklonila se u rodnu Barandu. Međutim, jedan Olgin poznanik, polakomivši se na nagradu od 25.000 dinara, prijavio ju je policiji. Islednici pančevačke policije najpre nisu znali koga imaju u rukama, pošto je Olga ćutala, ali su slutili da je ona značjna ličnost Narodnooslobodilačkog pokreta. Zbog toga je prebačena u Bečkerek, gde je se po drugi put susrela sa zloglasnim Jurajem Špilerom, sada šefom gradske policije.
 
U istražnom zatvoru provela je šest meseci, podvrgnuta strašnom mučenju - vešali su je za kosu, pekli meso na nogama, povređivali stare rane i dr. U svojoj ćeliiji, u istražnom zatvoru, svojom krvlju je napisla na zidu - „Ponosno umirem za KPJ“. Na zahtev Gestapoa, prebačena je u Beograd, u Banjički logor. Streljana je 9. maja 1942. godine u Jajincima. Olgin suprug Braca Petrov je takođe poginuo tokom Narodnooslobodilačkog rata, kada je marta 1942. godine bio opkoljen u jednoj kući na periferiji Pančeva.
 
27. novembra 1953. Olga Petrov Radišić proglašena je za narodnog heroja. Danas njeno ime nose škole u Vršcu, Padinskoj Skeli i Banatskom Brestovcu.
 
 
Izvori: "Mala istorija Vršca", Dušan Belča;
            sr.wikipedia.org.
 
Pročitano 1705 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 07 septembar 2015 17:22
Jasmina Krajovan

Studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka.

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

OklagijaRS

edukacija

VAK

VrsacPlus

iserbia

TOV

parakvadvs

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

KulturniCentarVrsac

eVrsac

OpstinaVrsac

PricajmoOTome

Cefix

ClickMan

ArchLAB