ponedeljak, 07 decembar 2015 18:35

Vlastimir Peričić

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Na današnji dan pre 88 godina u našem gradu rođen je Vlastimir Peričić. On je bio kompozitor, jedan od najvažnijih teoretičara u srpskoj muzici, istaknuti muzikolog i autor izuzetno vrednih univerzitetskih udžbenika, kao i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

 

Vlastimir Peričić, sin Juraja i Jelice Peričić, rođen je u Vršcu 7. decembra 1927. godine.

 Rodna kuća kompozitora Vlastimira Peričića u Vršcu, ulica Bitoljska 34

Rodna kuća kompozitora Vlastimira Peričića u Vršcu, ulica Bitoljska 34


Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Zemunu i u Beogradu. Na Muzičku akademiju upisao se 1945, a 1951. godine je diplomirao na Odseku za kompoziciju Muzičke akademije u Beogradu (u klasi prof. Stanojla Rajičića).

Još kao student radio je kao pripravnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, kao honorarni nastavnik solfeđa i osnovne teorije muzike u Muzičkoj školi "Josif Marinković" u Beogradu i kao profesor teorijskih predmeta u Srednjoj muzičkoj školi pri Muzičkoj akademiji. 

Školsku godinu 1955—1956. proveo na usavršavanju na Akademiji za muziku i dramsku umetnost "Akademie für Musik und darstellende Kunst" u Beču (u klasi kompozicije prof. Alfreda Ula).

 

Dobitnik je više nagrada i priznanja. Neke od njih su: Nagrade Narodne omladine Jugoslavije za "II rukovet" (1948) i "III rukovet" (1950), Nagrada na međunarodnom konkursu Giovanni Battista Viotti (Vercelli, Italija) za Gudački kvartet (1950), Nagrada udruženja kompozitora Srbije za "Simfonijetu" (1959). 

 

Zasebno mesto u celom njegovom opusu zauzima poslednja kompozicija, hor "Kto Bog velij" (1998). Ovo nadahnuto delo posvećeno je Studijskom horu Muzikološkog instituta, koji ga je premijerno, u prisustvu autora, izveo iste godine u Galeriji SANU.

 

Godine 1955. izabran je na Muzičkoj akademiji u Beogradu za asistenta na Odseku za kompoziciju, 1961. za docenta na Odseku za muzičku teoriju, 1965. za vanrednog profesora, a 1988. za redovnog profesora. Predavao je različite teorijske predmete (harmoniju, harmansku analizu, kontrapunkt, muzičke oblike, analizu muzičkog dela, tonski slog, poznavanje instrumenata...), a od 1971. prvenstveno predaje istoriju jugoslovenske muzike na Odseku za muzikologiju. 

Njegovo znanje iz raznih muzičkih i nemuzičkih disciplina bilo je uvek na raspolaganju studentima i kolegama, a verodostojnost podatka koji su se od njega dobijali nije se nikada morala proveravati. Bio je opštepoznat i njegov otpor ka prihvatanju zasluženih priznanja. 

Izveo je kao mentor na diplomski ispit 51 kandidata iz teorijskih predmeta i 27 iz istorije jugoslovenske muzike, kao i 6 magistranata.
Penzionisan je kao redovni profesor Fakulteta Muzičke umetnosti u Beogradu 1993. godine.

 

Prekid Peričićeve kompozitorske aktivnosti bio je uzrokovan njegovom posvećenošću pisanju udžbenika i muzikoloških radova. Neki od njih su: "Nauka o muzičkim oblicima", "Pregled nauke o harmoniji", "O dodekafonskoj tehnici"... Od izuzetnog značaja su i njegove monografije o Josifu Marinkoviću i Stanojlu Rajičiću, obimni analitički prikaz stvaralaštva domaćih kompozitora "Muzički stvaraoci u Srbiji", "Višejezični rečnik muzičkih termina", kao i studije o kompozicijama na tekstove iz Vukove zbirke i o astroakustici Josipa Slavenskog. Poslednji Peričićev prilog udžbeničkoj literaturi bio je "Vokalni kontrapunkt". 

Stil njegovog pisanja odlikovao se lakoćom, jasnošću i ubedljivošću iskaza, kao i diskretnim provlačenjem ličnog stava.

 

Uprkos izraženim fizičkim problemima, nastavljao je da se bori i da radi. O tome je s izraženom empatijom pisao Dušan Trbojević: „Samo je Vlasta znao kroz šta je prolazio postajući sve nepokretniji; tu njegovu tragiku mi smo mogli osetiti samo delimično, nemoćno posmatrajući njegovo sve teže i deformisanije držanje i pokrete. I dok su toliki mlađi i zdraviji gunđajući, bezvoljno ,odrađivali‛ svoje poslove, Vlasta je do kraja pedantno pisao recenzije, knjige, spremao predavanja, spremno pomagao svakome ko bi mu se obratio za mišljenje ili savet“.
Vlastimir Peričić je preminnuo u Beogradu 1. marta 2000. godine.

 

Za 80-godišnjicu kompozitorovog rođenja, 7. decembra 2007. godine, u Muzičko-informativnom centru SOKOJ-a u Beogradu, otvoren je deo Legata Vlastimira Peričića.
Muzička akademija Univerziteta u Istočnom Sarajevu otvorila je drugi deo legata ovog Vrščanina.

 

Izvori:http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2008/1450-98140808167S.pdfhttp://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1162https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Vlastimir_Peri%C4%8Di%C4%87

Pročitano 1782 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 07 decembar 2015 19:59

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

ArchLAB

VrsacPlus

edukacija

eVrsac

ClickMan

VrsacMOJKraj

VAK

PricajmoOTome

OklagijaRS

parakvadvs

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

iserbia

KulturniCentarVrsac

TOV

OpstinaVrsac