subota, 05 mart 2016 15:50

Ivan Radović

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)
Ovog puta ćemo vam predstaviti jos jednog poznatog slikara koji je rodom iz našeg malog Vršca. Reć je o akademiku i profesoru Ivanu Radoviću, kojem zivot na početku nije mnogo obećavao, ali koji se na kraju izborio za svoju slavu.
 
Ivan Radović rođen je u Vršcu 14.6.1894. godine u svešteničkoj porodici. Otac mu je prerano umro, materijalno ne obezbedivši porodicu, tako da je njegovo odrastanje i obrazovanje bilo praćeno izuzetno velikim materijalnim problemima. Sa majkom se seli u Sombor gde završava gimnaziju i upisuje se na Preparandiju, kako se tada nazivala učiteljska škola. Bio je osrednji đak, jedino u čemu se isticao bilo je muzičko vaspitanje i crtanje. Umetničku budućnost prvi mu je prorekao nastavnik crtanja još u nižim razredima gimnazije, ipak ne sanjajući da e njegov učenik postati jedan od najvećih slikara prve polovine XX veka tadašnje Jugoslavije.
 
Pored likovne umetnosti’, imao je dara i za muziku. Dobro je svirao violinu, a klavir izuzetno. Istraživao je i sportski talenat. Bio je odličan u tenisu, što mu je otvaralo vrata ka višim društvenim slojevima.
 
Kako je 1913. završio učiteljsku školu, za vreme I svetskog rata, posle neuspešnog pokušaja da pređe Srbiju, bavio se pedagoskim radom. To ga ipak nije ispunjavalo i čeznuo je za velikim metropolama umetnosti: Budimpeštom, Pragom, Minhenom, Parizom... Ipak, taj rad mu je omogućio da konačno stekne neku usteđevinu, kao osnovu za studije na Umetničkoj akademiji u Budimpešti. Po završetku školovanja sledila su kraća studijska putovanja u Prag, Pariz, Veneciju, Minhen i Beč. Godine 1928. dolazi u Beograd gde je bio poznatiji kao teniser nego kao slikar, i to zato što je ostvario dobre rezultate igrajući u više navrata za Dejvis-kup reprezentaciju Jugoslavije. Jedno vreme je predavao na Umetničkoj školi u Beogradu, a kasnije i na Arhitektonskom fakultetu. I dalje ga je pratila nemaština, pa i gladovanje, sve dok se nisu stvorili bolji uslovi za život, ženidbom iz bogate porodice Krsmanović. No, već su počele da ga ophrvaju ozbiljne stomačne bolesti. 
 
Mada je vremenom postao poznat i cenjen u likovnim krugovima, slike je uglavnom poklanjao ili ih prodavao u bescenje, jer je voleo da ljudi imaju njegove slike i da slika za ljude. U poslednjoj deceniji života povukao se u sebe, sve je manje izlazio iz svoje dosta zapuštene čađave sobe, koja je istovremeno i atelje.
 
Ne zna se tačan broj Radovićvih dela, kao ni broj izložbi, posebno kolektivnih. Najveći fundus iz Radovićevog bogatog opusa sačuvan je u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti i u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu. Ali je, takođe, veliki broj njegovih radova rasut po mnogim muzejima i privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.
 
Za svoje stvaralaštvo dobio je mnoga priznanja od kojih treba istaći nagrade za slikarstvo u Filadelfiji 1927., Orden sv. Save na izložbi u Beogradu 1930., Orden belgijskog kralja na izložbi u Briselu 1932., Srebrna medalja na izložbi u Parizu 1937. i Nagrada AVNOJ-a za slikarstvo 1971.godine.
 
Ivan Radović slikar, akademik i profesor umro je 13.8.1973. u Beogradu.
Pročitano 964 puta Poslednji put izmenjeno nedelja, 06 mart 2016 20:47

Srodni članci

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

VrsacPlus

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

eVrsac

OpstinaVrsac

VAK

ArchLAB

OklagijaRS

Cefix

KulturniCentarVrsac

edukacija

ClickMan

iserbia

TOV

parakvadvs

VrsacMOJKraj