Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

You have to find what sparks a light in you so that you, in your own way, can illuminate the world

 

 

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Napomena: tekst je namenjen prevashodno brucošima, ali to ne znači da ne može poslužiti I starijim kolegama. Takođe, budite slobodni da sa nama podelite svoja iskustva i savete :)
 
E pa, dragi brucoši, prošlo je prvih mesec dana vašeg samostalnog života. Verovatno se još uvek prilagođavate saobraćajnim gužvama, ishrani u menzi, pravite ekipu s kojom ćete provesti naredne četiri godine u najrazličitijim dogodovštinama, od kojih se brojnih nećete sećati, ali će postojati audio-vizuelni tragovi kao fantastičan materijal za ucenjivanje. Ali, o tome neki drugi put.
 
Sada stvari počinju da bivaju ozbiljne – otvorena je sezona kolokvijuma. Naravno, budući da ste vi bili vredni, išli na sva predavanja i vežbe, hvatali beleške, posle svakog časa podvlačili pređeno gradivo, sada treba samo da ponovite sve i spremni ste da razvalite. Važi. Na nekoj drugoj planeti. Doduše, možda ima i ovakvih primeraka, neću da grešim dušu, ali više su na nivou statističke greške. Velika većina je, da se tako narodski izrazim, “ko puštena s lanca”, što je potpuno normalno i prirodno, da se razumemo. Ali, prijatelji, vreme je da se žurke stave na pauzu  i da se dohvatite knjiga i skripata i da učite dok vam oči ne pobele, jer ne postoji drugi način da spremite 5,6 kolokvijuma koje vam zguraju u 10 dana. (Kad krenete da spremate kolokvijume 2 dana ranije – ne nadajte se nekim dobrim ocenama, ciljajte prolaz, a ako bude više, odlično!)  A kad glava krene da pada od umora, postoje 3 potencijalna rešenja:
 
1) Jedno lonče od po’ litre jake kafe
2) Kao Ćićo zovete ove iz Guarane da vam dovezu cisternu pod prozor pa sprovedete crevo do radnog stola
3) Zovete nekog da vas poliva vodom na svakih 10 minuta kad zaspite nad knjigom 
 
Šalu na stranu, zaista preporučujemo da se potrudite da redovno prelazite gradivo. Ali pošto znamo da su šanse da nas poslušate minimalne, evo nekoliko saveta kako da preživite ovaj period. 
 
1) Napravite plan učenja i držite ga se k’o pijan plota, možete sebe nagraditi nekom čokoladicom nakon svakog završenog zadatka
 
2) Ugasite televizor, kompjuter, zvuk na telefonu I INTERNET,  a ako ne možete da izdržite bez telefona ni 5 minuta, sklonite ga u drugu sobu. Uklonite sve što može da vam ometa pažnju
 
3) Probajte da pustite muziku za koncentraciju da tiho svira, možda će vam prijati. Smatra se da klasična muzika, pogotovo dela Mocarta, pozitivno utiču na koncentraciju, ali ako niste ljubitelj klasike, probajte neke klavirske instrumentale, ili možda ovaj 24/7 mix, bitno je samo da muzika nema reči. 
 
4) Pravite pauze od 5 minuta na svakih 45 minuta učenja. ALI SAMO 5 MINUTA. Za to vreme možete da se protegnete, prošetate po sobi, pojedete voćku ili legnete na krevet i žmurite da vam se oči odmore.
 
5) Napravite i jednu veliku pauzu od sat ili dva, u zavisnosti od plana iz prve tačke, koju bi najbolje bilo da iskoristite za šetnju ili trening. Tako ćete izbaciti sav stres i negativnu energiju 
 
6) Pijte puno vode i jedite redovno, pogotovo voće
 
7) Ležite rano. Znam da vam je ovo, pored isključivanja neta, najbolnija tačka, ali za  visoku produktivnost najbitniji je san. Možda mislite da možete da vežete nekoliko dana da spavate po 2 sata, ali dugoročno, takav ritam je užasno štetan za organizam. Sastaviće vas pre ili kasnije pa ćete spavati po 17 sati i opet ćete biti umorni. 
 
I šta god da se desi, izbegavajte bilo kakve suplemente za bolju koncentraciju i slično, što studenti masovno kupuju u kriznim periodima. Poslušajte bar 4 od ovih 7 saveta i biće sve ok. 
 
I ljudi, ne brinite, ovo je ništa u poređenju sa januarom, tu stvar počinje da se lomi.    
 
Evo jedne lepe vesti za sve poslenike javne reči, ali i ljude koji nisu medijski profesionalci, ali žele da se o tome informišu. Naime, prvog vikenda decembra, od 1. do 3. decembra u hotelu Crowne Plaza održaće se prvi internacionalni festival o novinarstvu, marketingu i odnosima sa javnošću.  
 
Festival će okupiti više od 120 stručnjaka iz oblasti medija i komunikacija koji će deliti svoja iskustva sa publikom na preko 30 panel diskusija. Teme se tiču budućnosti radio, tv i internet novinasrtva, medija za žene, odnosa novinarstva i PR-a, opstanka lokalnih medija, content i influence marketinga, globalnih brendova....
Neki od učesnika festivala biće Vanja Bulić. Milomir Marić, Nikolina Pišek, Vladimir Radomirović, Slaviša Lekić, Robert Čoban, Draža Petrović, Milan Ćulibrk i mnogi drugi, kao i brojni gosti iz susednih zemalja, ali i Italije, Velike Britanije, Španije i Rusije.
 
Za mlade su možda najzanimljivije panel diskusije “Mediji i marketing za tinejdžere”“Stvaramo li medijske i komunikacijske glupane?”, na kojoj će biti reči o tome kako se obrazuju mladi stručnjaci  u oblasti medija i komunikacija, ali bez ikakvih praktičnih znanja. 
 
Jedna od moderatora panela biće i Vrščanka i bivša urednica portala Unije studenata Anja Babinka. 
"Rado sam prihvatila poziv da budem deo ovakvog događaja zato što je reč o ozbiljnom festivalu. Ne sećam se da smo u skorije vreme imali međunarodni susret sa više od 120 stručnjaka iz sveta medija i komunikacija. Kako sam i sama novinar, jedva čekam da čujem njihova iskustva, kao i diskusije o trenutnoj situaciji, ali i predviđanjima o ovoj branši. Očekujem da dosta toga naučim, jer je stvarno reč o velikim imenima iz sveta novinarstva i PR-a, ali i da upoznam nove ljude. Osim toga, organizatori su obećali i dobru zabavu, tako da ni toga neće manjkati. Svi ovi razlozi dovoljni su da dođete prvog vikenda decembra i pridružite nam se", rekla je Anja za naš portal. 
 
Detaljan program i satnicu, kao i informacije o kotizaciji, možete pronaći na zvaničnom sajtu festivala
 
Ukoliko imate dobru ideju za sopstveni biznis, ali niste sigurni kako da je realizujete, dođite na Mini Startap Akademiju, koja će se održati 15. i 16. novembra u Startit Centru Vršac.
 
Program Mini Startap Akademije je namenjen svima koje interesuje preduzetništvo i koji žele u tome da se oprobaju. Tokom dva dana ćemo proći osnovna znanja na koja se fokusiramo na Startap Akademiji – alate poput Lean Canvasa, koncept Lean Startapa i MVP-a, ispravne tehnike intervjuisanja prospektivnih mušterija, a proći ćemo i osnovne modele finansiranja i najbolje načine na koje možete dobiti sredstva od investitora.
 
Pored predavanja, proći ćemo i nekoliko praktičnih radionica tako da računajte na to da i sami učestvujete u interakciji sa predavačem i drugim učesnicima.
 
O predavaču
 
Vaš predavač će biti Vladimir Trkulja, suosnivač Startita. U Startitu napravio i vodi iOS Akademiju, pored toga vodi timove Startit Centara i Startit Poslova. Pre toga vodio razvojne timove u Srbiji koji su razvijali proizvode za startape širom sveta.
 
Mini Startap Akademija se organizuje u okviru projekta “Podrška privatnom sektoru u Srbiji” koji SEE ICT organizuje u saradnji sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
 
Prijava
 
Mini Startap Akademija će se održati 16. novembra (od 10h do 16h) i 17. novembra (od 10h do 16h) u Startit Centru Vršac. Učešće na Akademiji je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta potrebno da svoje prisustvo prijavite putem sledeće forme.
Dragi studenti, evo jednog zanimljivog takmičenja, ili kako se sad to popularno zove, “case chalenge”. Naime, NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i Ministarstvo finansija, uz podršku kompanije Mastercard i Societe Generale banke i u saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka i studentskom menadžment konsalting organizacijom Case Study Club, organizuju takmičenje “Cashless Case Chalenge”. U pitanju je studentsko takmičenje za najbolje ideje koje mogu da doprinesu razvoju bezgotovinskog društva u Srbiji. 
 
Takmičari treba da predlože praktična rešenja i aktivnosti koje mogu da se sprovedu na nivou države, kao koraci ka uspostavljanju bezgotovinskog društva,  tj. sistema u kojem se manje koristi keš a više bezgotovinska plaćanja, bilo da se radi o platnim karticama, e-banking i m-banking platformama, elektronskom novcu ili drugim alternativama. Ovakav sistem je manje podložan sivoj ekonomiji, jer svaka elektronska transakcija ostaje ubeležena i onemogućava poslovanje u sivoj zoni i utaju poreza.
 
Šta je bezgotovinsko društvo?
 
"Bezgotovinsko društvo" predstavlja mnogo efikasniji koncept kojem teže brojne razvijene ekonomije poput Švedske, Australije, Danske. Kod bezgotovinskih transakcija, činjenica da je plaćanje obavljeno elektronski i da novac prelazi sa računa kupca na račun prodavca čini tok novca vidljivim, što nije uvek slučaj sa kešom gde, ako nije izdat fiskalni račun, promet ostaje neprimetan za poreske organe, čime radnja izbegava plaćanje PDV-a i dolazi u favorizovanu poziciju u odnosu na odgovorne kompanije.
 
Osim prednosti koje donosi državi i doprinosa fer konkurenciji, bezgotovinsko društvo ima brojne prednosti za krajnjeg potrošača, jer ne obavezuje ljude da nose veće količine keša, omogućava kupovinu online ili sa mobilnog telefona, plaćanje računa ili drugih naknada od kuće. Bezgotovinsko plaćanje je neophodno i za razvoj e-uprave – elektronskih servisa države koji bi omogućili ukidanje čuvenih situacija „fali ti jedan papir“.
 
Ko može da se takmiči?
 
Takmičenje je otvoreno za studente završnih godina osnovnih studija i postdiplomce svih fakulteta. Studenti se mogu prijaviti u timovima od po tri člana, sa istog ili različitih fakulteta. Zadatak timova je da predlože aktivnost koja će doprineti razvoju bezgotovinskog društva, a koju bi Vlada Srbije mogla da uvrsti u Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije. Glavna nagrada za pobednički tim je plaćena praksa i stručno usavršavanje u kompaniji Mastercard, Societe Generale banci i NALED-u u trajanju od 6 meseci.
 
Za više informacija
 
U ponedeljak, 6. novembra sa početkom u 19:00h, na Fakultetu organizacionih nauka,  u amfiteatru B103, održaće se uvodno predavanje na kojem će biti predstavljeno i zvanično lansirano takmičenje Cashless Case Challenge 2017.
Uvodno predavanje će održati ministar finansija Dušan Vujović, direktor kompanije Mastercard za tržišta Balkana Artur Turemka i predsednik UO Societe Generale banke i predsedavajući Saveza za fer konkurenciju Goran Pitić.
 
Detaljnije uslove i pravila takmičenja i aplikacioni formular potražite OVDE. 
 
 
 
 
 
Ovo je priča o jednoj od najtalentovanijih generacija u istoriji fudbala, koja bi sigurno i u „velikom fudbalu“ postigla mnogo, samo da nije podelila sudbinu balkanskih naravi i bivše države
 
Što život ume da ispriča, to niko ne ume da napiše. Jednostavno, tako se desi. Bez nekog razloga. Bez ikakvog povoda. Samo od sebe. Niko se tu dovoljno ne pita...Život je to zamislio i ništa nije moglo da mu se suprotstavi. 
Sudbina, šta li je?! Ona je opravdanje i za radost i za tugu....Jer, sudbini nije potreban niko!
Ovo je jedna tipična priča u kojoj nas je zadesila sudbina...Baš onakva kakvi smo i mi. Naša sudbina! Sa jedinim pravilom koje poštujemo – da nema pravila!
Zato valjda tako silno i volimo loptu. Ona ima geometriju naše naravi: ista sa svih strana, okugla, bez kraja i početka. I uvek traži svoj put. Nepredvidiva, neukrotiva, neposlušna, samovoljna...Lopta i mi – to su sudbine što se zajedno kotrljaju! Igra krajnosti u taktici suprotnosti. I rezultatom protivrečnosti...
 
Ovo je priča o najtalentovanijoj generaciji u istoriji fudbala, koja je rane jeseni u Čileu, 1987. godine uspela da postane omladinski prvak sveta. Priča o mladosti je priča o uspehu. Ova fudbalska bajka prkosi zaboravu na stranicama knjige u izdanju „Blica“. Trideset godina posle, Jugoslavija ne postoji, ali osamnaestorica veličanstvenih: Šuker, Boban, Prosinečki, Mijatović, Jarni, Petrić, Leković, Štimac, Brnović, Pavlović, Janković, Mijucić, Pavličić, Antonić, Zirojević, Đurković, Škorić i Piplica, ostaju heroji jedne zemlje i jednog vremena, koji zaslužuju naklon i pamćenje. Jer, „Čileanci“ su najtalentovanija generacija u istoriji fudbala. 
 
„Apsolutno je to bila jedna od najtalentovanijih generacija svih vemena na svetu“ – potvrđuje Aleksandar Čeferin, aktuelni predsednik Evropske fudbalske unije (UEFA). Stvarno je fascinatno koliko je, pri kraju Jugoslavije, bilo talentovanih sportista, kako smo imali najtalentovanije ekipe u fudbalu, košarci, rukometu, vaterpolu... Da nije došlo do raspada bivše zajedničke države ubeđen sam da bi generacija iz Čilea lako postala i seniorski svetski prvak u fudbalu. 
 
Uspeli su ti dečaci zato što su bili daroviti i zato što su bili prijatelji. To je dupli pas kojim su ostvarili snove. 
„To je jedna velika priča i nikada se mali čileanski mondijal ne da opisati dovoljno lepo i dovoljno poetično. On je bio pravi san malih klinaca koji su bii veliki prijatelji, sjajni talenti divne generacije. Držali smo se zajedno od početka do kraja i zato smo pobedili. Istovremeno, zbacili smo teret i balkanski kompleks svih sada naših nacija, tada jugoslovenski kompleks o manjoj vrednosti naših igrača na svetskoj razini“, prepričava nezaboravne trenutke večnosti Zvonimir Boban, strelac šampionskog gola, sa penala, u finalu protiv SR Nemačke.
 
Jedan od upečatljivih aktera turnira bio je i Predrag Mijatović, tada anonimni klinac iz Titograda, kasnije jedan od četvorice slavnih „Čileanaca“ u kraljevskom timu Real Madrida.. „Pored fudbalskg kvaliteta, ta generacija je imala jednu strašno dobru stvar...Naš talenat je bio još jači zbog drugarstva i ambijenta kakav nisam doživeo u čitavoj karijeri. Mi smo bili i ostali prijatelji, a to je u današnjem fudbalu nezamislivo“, tvrdi Mijatović.
 
I Davor Šuker je išao sličnim putem: iz Osijeka, preko Čilea, do Zagreba, Madrida, Londona...„Zaista je bilo spektakularno šta smo tamo napravili...Stopila se neka sinergija, nas klinaca gladnih uspeha i trenera koji su mnogo dali toj ekipi. Uvek se naježim kad gledam inserte iz Čilea, jer tačno me vrate u taj najnežniji deo moje karijere“, setan je Šuker, sada predsednik Nogometnog saveza Hrvatske. 
 
Dva Roberta, Prosinečki i Jarni, takođe su čileanskim putem došli na dvor fudbalske kraljevine Real Madrida. „Svakako da nam je Čile bio odskočna daska za velike karijere“, priznaje Prosinečki, zvanično najbolji igrač turnira u Čileu. Sada, 30 godina posle, svedoci sm različitih sudbina...Najstašnije je što sa nama više nisu Dubravko Pavličić i Zoran Mijucić. Tragedije! Jarni gleda u nebo.
„Duda i Mijuca su uvek sa nama i nadam se da nas gledaju odozgo!“
 
Život nije svima potaman. Stara priča, čak staro pravilo... 
„Bilo je igrača koji nisu uspeli da pronađu svoj fudbalski put. Mislim na Zirojevića i Đurkovića i još neke koji su pokušali, dali sve od sebe, ali sreća im nije bila naklonjena. U životu ima finih priča, nažalost i priča koje fino počnu, ali se završe kako ne treba“, priča Mijatović.
Jedna od njih je i priča Ranka Zirojevića, supertalentovanog klinca iz Nikšića, koji nije dogurao dalje od bitke na Sutjesci... „Samo bih mogao da kažem da nisam imao životnog iskustva“, isken je Ranko. „A da mi je ovo, 30 godina posle, igrao bih u Barseloni. Šta je tu je, ne žalim se i više ne pravim nikakve planove, jer sve što sam u fudbalu zamislio, otišlo je na drugu stranu. I ovako sam srećan, bez obzira na to što nemam posao, što sam na birou. Borim se i snalazim, da pomognem sebi i svojoj deci. Oni su moji najveći, najvredniji trofeji“, zaključuje Zirojević.
 
I Slaviša Đurković, takođe Nikšićanin je mogao više..."Verovali ili ne, Čile mi je uzeo više nego što mi je dao. Kada smo se vratili, ja sam leteo u oblacima, planina mi je bila do kolena. Mislio sam da će karijera ići sama od sebe, ali sam se grdno prevario. Plitka pamet, bahatost, u stvari moja luda glava su najveći krivci. Želja za životom, provodom, žene, splavovi, kafane, znate kako to već zajedno ide...I eto me danas opet u Nikšiću. Srećan sam sa svojom decom, oni neka se uče na mojim greškama“, očinski poručuje Đurković. 
 
Milan Pavlović, legendarni kapiten Jugoslavije u Čileu, takođe je fudbalu više obećavao nego što mu je dao. „Svestan sam da je bila presudna moja skromnost. Za uspeh je potrebna doza egoizma, ali ja je nisam imao. Možda je i to najveći razlog što nisam napravio neku veću karijeru, ali nisam nezadovoljan. Porodica je na okupu i ja opet predvodim veliki i najdraži tim“, našao je simboliku kapiten Milan Pavlović. 
 
I na kraju, kratka ispovest Slavoljuba Jankovića, velike nade Crvene Zvezde, koja je sa glavne ulice Mondijala zalutala u neku sporednu....“Ni moja karijera, posle Čilea, nije otišla u dobrom pravcu. Očekivao sam da ću u voljenoj Zvezdi dobiti pravu šansu, ali nije bilo tako. Sankcije, ratovi i sve što je usledilo iniciralo je  velika razočaranja. Ja ne želim da pričam o tome, neke stvari ostaju samo za mene. Živim u Paraćinu, imam školu fudbala, radim i družim se sa decom. Lepo mi je, ne živim od stare slave“, zaključuje Janković.
 
Ovo je samo delić priče koja nikada neće biti ispričana do kraja. Jednostavno, ova priča i ne sme da ima kraj. Čileanci, prča o najtalentovanijoj generaciji u istoriji fudbala, zaslužuje večnost!
 
P.S. Završnicu finala Svetskog omladinskog prvenstva u Čileu između reprezentacija Jugloslavije i SR Nemačke možete pogledati OVDE.
 

Posle tri decenije

*Dragoje Leković (Budućnost, Titograd) – Živi u Baru, trener golmana u peprezentaciji Crne Gore…

*Tomislav Piplica (Iskra, Bugojno)- Živi u Nemačkoj, skaut u FC Energie Cottbus

*Robert Jarni (Hajduk, Split)-Živi u Splitu, selektor omladinske reprezentacije Hrvatske.

*Slavoljub Janković (Crvena Zvezda, Beograd)- Živi u Paraćinu, vlasnik škole fudbala AS Balon

*Gordan Petrić (OFK Beograd)-Živi u Beogradu, trener FK Rad

*Branko Brnović (Budućnost, Titograd)-Živi u Podgorici, posle uloge selektora reprezentacije Crne Gore, čeka novi angažman…

*Igor Štimac (Dinamo, Vinkovci) –Živi u Splitu, trener FC Al-Shahanizy

*Dubravko Pavličić (Dinamo, Zagreb)- Preminuo 4.4.2012. u Španiji

*Ranko Zirojević (Sutjeska, Nikšić)-Živi u Budvi I traži novu fudbalsku šansu

*Slaviša Đurković (Sutjeska, Nikšić)-Živi u Nikšiću, vlasnik škole fudbala Polet Stars

*Milan Pavlović (Željezničar, Sarajevo)-Živi u Atini, trener instruktor FIFA

*Robert Prosinečki (Crvena Zvezda, Beograd) – Živi u Zagrebu, selektor reprezentacije Azerbejdžana

*Zvonimir Boban (Dinamo, Zagreb) – Živi u Cirihu, na čelu FIFA sektora za razvoj fudbala

*Dejan Antonić (Crvena Zvezda, Beograd) – Živi u Hongkongu, trener FC Rangers

*Predrag Mijatović (Budućnost, Titograd)- Živi u Madridu, posle direktorskog staža u Real Madridu, bira novi izazov

*Petar Škorić (Vojvodina, Novi Sad) – Živi u Nemačkoj, trener FC Schweinfurt

*Zoran Mijucić (Vojvodina, Novi Sad) – Preminuo 3.10.2009. godine u Šidu...

*Davor Šuker (Osijek)- Živi u Zagrebu, predsednik Nogometnog saveza Hrvatske

*Selektor:  Mirko Jozić

 
Autor: Grada Branković
Izvor: NIN
 
Studenti Fakulteta političkih nauka bili deo regionalne kampanje „I can”, koja je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir.
 
Aleksandar Bojić, student diplomatije na Fakultetu političkih nauka i učesnik regionalne kampanje „I can”, koja je ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir zbog svog rada na potpunoj primeni ugovora o zabrani nuklearnog oružja, ne krije iznenađenje zbog činjenice da veliki broj studenata Univerziteta u Beogradu i dalje veruje da nuklearno oružje služi da bi se obezbedio – mir u svetu.
 
Istraživanje koje smo radili na reprezentativnom uzorku studenata beogradskog univerziteta pokazalo je da je znanje akademaca o atomskom oružju na zavidnom nivou, ali je obeshrabrujuće što mladi veruju da je nuklearno ’dugme’ najbolji pregovarač. Istina je da nas atomsko oružje ne štiti ni od terorista, bede ili klimatskih promena, a jedan od najvećih mitova glasi da je nuklearno oružje samo jednom iskorišćeno, kada je bačena bomba na Hirošimu i Nagasaki. Naime, nuklearna testiranja dešavaju se stalno, a te probe imaju katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu – objašnjava Aleksandar Bojić.
 
Ovaj mladi student diplomatije učestvovao je u regionalnoj kampanji „I can”, čiji je cilj bio da se podigne svest o potrebi da naše države potpišu ugovor o nuklearnom razoružanju, primećuje da je najviše otpora kampanji bilo u Srbiji, a potom u Bugarskoj i Rumuniji, koje su deo NATO ’kišobrana’. Od svih zemalja u regionu, samo je Makedonija podržala ovu kampanju za nuklearno razoružanje.
 
Aleksandar je bio i jedan od inicijatora prve međunarodne konferencije studenata diplomatije, pod nazivom „Ja mogu da generišem promene”, za podršku pregovorima o zaključivanju ugovora o zabrani nuklearnog oružja, koja je održana na Fakultetu političkih nauka.
 
Jula ove godine 122 države sveta potpisale su sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja. Da bi on stupio na snagu potrebno je da barem pedeset država ratifikuje ovaj ugovor, a 20. septembra počelo je potpisivanje ugovora od strane šefova država. U međuvremenu, organizacija „I can” dobila je Nobelovu nagradu za mir i verujemo da je to veoma snažan impuls za uveravanje javnosti o potrebi atomskog razoružanja – ističe Aleksandar Bojić.
 
On podseća da je kampanja „I can” pokrenuta 2007. godine, danas je realizuje 468 partnerskih organizacija u 101 državi sveta, a u našoj zemlji postoje tri nevladine organizacije koje su deo ove regionalne kampanje. U Srbiji su petnaest mladih ljudi bili aktivni nosioci kampanje, a kroz tribine i predavanja prošlo je oko hiljadu ljudi.
 
Aleksandrov kolega i student diplomatije Đorđe Stijović, kaže da je sa prve međunarodne konferencije studenata diplomatije poslat apel političarima i civilnom društvu da Srbija krene u pravcu nuklearnog razoružanja.
 
Smatram da je veoma važno što je ova inicijativa krenula sa Fakulteta političkih nauka, na kome se obrazuju budući političari i lideri zemlje. Ovo je jedinstven poziv čovečanstvu da izabere drugačiju budućnost i da se nuklearno oružje izbriše sa lica zemlje. Važno je reći da pokret za nuklearno razoružanje danas predvode fizičari koji su učestvovali u kreiranju atomske bombe. Nažalost, istraživanja pokazuju da su stavovi mladih u Evropskoj uniji u vezi sa nuklearnim razoružanjem veoma različiti – u zemljama NATO-a manje je mladih koji su zagovornici razoružanja, a najveći borci protiv atomskih bombi su mladi u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, Holandiji i Skandinaviji. U tim zemljama i ranije su vođene antiratne kampanje – naglašava Đorđe Stijović.
 
Dr Jelica Stefanović Štambuk, profesorka diplomatije na Fakultetu političkih nauka, ističe da čovečanstvo duže od 60 godina živi u iluziji da je nuklearno oružje u službi održavanja mira i ravnoteže moći i veruje da se zastrašivanjem obezbeđuje – mir. Ni NATO se nikada nije odrekao mogućnosti da u slučaju pretnje nekoj zemlji članici upotrebi nuklearno oružje.
 
– Mislim da Srbija ne procenjuje dobro da je njena najveća bezbednost – nuklearno razoružanje. Osim toga, mi smo jedina zemlja u regionu koja je bila zasuta osiromašenim uranijumom. Ako to nije argument za nuklearno razoružanje, ja ne znam šta je – zaključuje naša sagovornica.
 
Izvor: Politika
62. Međunarodni beogradski sajam knjiga održaće se od 22. do 29. oktobra, pod sloganom „Ključ je u knjigama“, a zemlje počasni gosti su Nemačka, Švajcarska, Lihtenštajn i Austrija. Sajam će otvoriti austrijski publicista i pisac Karl Markus Gaus, a pored njega gostovaće će i spisateljice Barbi Markovi i Tereza Preauer. 
 
Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović, podsetio je da je sajam knjige veoma važan za kulturu knjige u Srbiji , koja je ukorenjena još 1893. godine, kada je održana prva izložba knjiga u Beogradu. Pored već postojećih programa poput „Festivala stvaralaštva mladih“ i „Arene od reči“, on je najavio programsku inovaciju pod nazivom „Grad gost“, u okviru koje će jedan grad u Srbiji, a to je ove godine Novi Sad, biti gost Sajma knjiga, sa željom da ova manifestacija ne bude samo susret izdavača i čitalaca, već da njegovi programi obuhvate i druge aspekte kulturnog i društvenog života. On je dodao da će i ove godine biti dodeljeno devet nagrada iz oblasti izdavaštva i estetike knjige.
 
Najavljujući program ovogodišnjeg gosta Savezne Republike Nemačke, ambasador Nemačke u Srbiji Nj.E. Aksel Ditman je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost što su ove godine, u okviru programa „Četiri zemlje jedan jezik“, gosti Sajma knjiga zemlje nemačkog govornog područja koje će predstaviti oko 1000 knjiga svojih savremenih autora. Kao istaknute autore koji će učestvovati na ovogodišnjem sajmu, on je najavio  Vladimira Kaminera i nobelovku Hertu Miler, u čiju čast će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 23.oktobra biti održano „Veče sa Hertom Miler“.
 
Dragan Hamvić, urednik programa Sajma knjiga, naglasio je da su u fokusu ovogodišnjeg programa tribine, tematske izložbe, promotivni programi, ali i značajne godišnjice, počev od 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, sećanje na pesničke žrtve Velikog rata – 100 godina od smrti Disa i Bojića, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, do 50 godina romana „ 100 godina samoće“. On je najavio program „Gosti u fokusu“ u okviru kojeg će gosti biti ruski pisac Jevgenij Vodolaskin i nemački pisac Marsel Bajer, zatim programe „Razgovori na platou“, „Festival na sajmu: Literatura evropskog Mediterana“, „Odjeci srpske književnosti“ u okviru kojeg će gosti biti nemački slavisti, kao i program „Izdavačke tačke“ i dečiji program.
 
Školski dan 62. sajma biće četvrtak 26. oktobar, pojedinačne ulaznice koštaće 250, a grupne 150 dinara. Ove godine, Sajam knjiga prostiraće se na više od 30.000m2 izložbenog prostora, a od 25. do 29. oktobra na Beogradskom sajmu takođe će se održati 48. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava i Sajam informisanja, komunikacija i marketinga „Media market“.
 
Više informacija, kao i kako doći do sajma, možete pronaći OVDE.
 
Svaki četvrti mladić u Srbiji smatra da "jedan šamar nije nasilje", a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu "sama kriva" ako je neko napadne, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra.
 
Istraživanje u srednjim školama širom Srbije je sprovedeno u okviru kampanje "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje".
 
Po istraživanju o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima, u kojem je učestvovalo 415 osoba iz 10 gradova u Srbiji, najveći broj mladih ljudi - u 80 odsto slučajeva, ne slaže se s tvrdnjom da ima prilika u kojima je "opravdano da mladić udari partnerku", ali na tu tvrdnju ipak različito gledaju devojke i mladići.
 
"Da je opravdano ponekad udariti partnerku, nažalost, misli svaki deseti mladić, dok se sa ovom tvrdnjom slaže samo 3,2 odsto ispitanih devojčica. S druge strane, da je tolerisanje nasilja vrlo prisutno među mladima i da ne umeju da razlikuju oblike nasilja, govori podatak da svaki četvrti dečak, ali i svaka deseta devojčica misle da jedan šamar nije nasilje", pokazuje istraživanje.
 
Vršnjačka edukatorka na projektu, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra ističe da mladi ljudi ne prepoznaju sve oblike nasilja, i da postoji razlika u tome kako nasilje vide i doživljavaju devojke i mladići.
 
"Seksualno uznemiravanje kao deo šale i odrastanja je, na primer, potpuno prihvatljivo za svakog četvrtog mladića, dok tek svaka 25. devojka misli isto. Naravno, to je zato što su upravo devojke najčešće žrtve seksualnog uznemiravanja, pa jako dobro razumeju njegove posledice, dok ga mladići i ne prepoznaju kao nasilje", rekla je ona.
 
Rezultati istraživanja su pokazali da su vulgarni komentari upućeni devojkama, prihvatljivi za svakog trećeg mladića i za svaku desetu devojku.
 
"Najveći otpor i najmanje razumevanja pokazuje se, očekivano, prema LGBT zajednici, pa tako čak svaki drugi mladić smatra da momak koji je zaljubljen u drugog momka, treba da bude pretučen. S tom tvrdnjom se slaže tek svaka 25. devojčica, što dodatno pojačava utisak da su devojčice daleko manje tolerantne prema bilo kojem vidu nasilnog ponašanja", navodi se u istraživanju.
 
"Jedan od najjačih mitova je, na primer, stav da je devojka koja nosi usku majicu i mini suknju, sama kriva ako je muškarac napadne. Posebno je problematično što u to veruju čak i devojke, što nam pokazuje da i dalje treba mnogo rada kako bi se promenila ta patrijarhalna svest koja odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu", podvukla je ona. Grupe koje pohađaju radionice u 10 gradova u Srbiji, imaju i obuku o "javnom zagovaranju" tako da kasnije mogu same da organizuju slične akcije i pomognu vršnjakinjama i vršnjacima.
 
Tako su devojke iz jedne srednje škole u Smederevskoj Palanci uspele da se izbore da na putu gde su često izložene dobacivanju i seksualnom uznemiravanju, bude školski policajac, dok se druga grupa devojaka izborila da se zaključavaju sva vrata školskih toaleta.
 
AŽC će ove jeseni organizovati seriju radionica i na izabranim fakultetima u Srbiji da bi i studentkinje podstakao da prepoznaju forme seksualnog uznemiravanja, i da bi se, u saradnji s fakultetima, razvili interni akti o sprečavanju i kažnjavanju seksualnog uznemiravanja u tim ustanovama.
 
Kampanja "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" deo je projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koju sprovodi AŽC, a podržava Fond UN za suzbijanje nasilja prema ženama i trajaće dve godine.
 
Cilj kampanje je da nauči mlade devojke da prepoznaju nasilne obrasce u partnerskim odnosima i osnaži ih da ne pristaju na iste.
 
Izvor: N1
Studentski život uopšte nije jeftin. Potrebno je platiti dom/stan, hranu, knjige i skripte, a naravno, treba i izaći. Čak iako studirate o trošku države, sve ovo predstavlja popriličan udar na kućni budžet. Srećom, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja studentima izlazi u susret dodeljujući studentske stipendije i kredite.
 
 Konkurs za dodelu kredita i stipendija otvoren je od 1.10. do 31.10. tekuće godine. Mesečni iznos studentskih kredita i stipendija  iznosi 8.400 dinara i isplaćuje se u najviše 10 mesečnih rata. 
 
Konačnu rang listu kandidata kojima je odobren kredit, odnosno stipendija, utvrđuje Komisija za učeničke i studentske kredite i stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a ona, pored postignutog uspeha u školi i na fakultetu, zavisi i od mesečnog prihoda po osobi, na nivou porodice, ali i od godine studiranja. Broj studentskih kredita i stipendija se utvrđuje prema raspoloživim sredstvima u budžetu Republike Srbije
 
Studenti kojima je odobren studentski kredit ili stipendija treba da otvore tekući račun u UniCredit Banci, na koji će se uplaćivati novac. Tekući račun je besplatan, a za otvaranje računa potrebna je lična karta i indeks na uvid
 
  • STIPENDIJA
Naravno da je stipendija poželjnija od kredita, jer se ona ne vraća, ali ju je mnogo teže dobiti, potrebno je baš zagrejati stolicu. Pravo na stipendiju imaju budžetski studenti državnih fakulteta koji su prvi put u tekućoj godini upisali prvi, drugi ili treći stepen studija, nisu gubili nijednu godinu, i imaju prosek najmanje 9.00.
 
Na konkurs se mogu prijaviti studenti od II do V godine osnovnih studija i studenti drugog stepena studija koji nisu u radnom odnosu i koji su odmah po završetku osnovnih studija nastavili studije drugog stepena. 
 
Aktuelni konkurs kao i potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke. 
 
  • KREDIT
 
Kredit vam je super stvar ukoliko ste vredni, ali ne baš toliko da imate prosek preko 9.00, i, za razliku od stipendije, mogu ga dobiti i brucoši. Dakle, pravo da konkurišu imaju studenti prve godine fakulteta, koji su u srednjoj školi ostvarili odličan uspeh i studenti viših godina, koji su tekuću godinu upisali o trošku države sa prosekom iznad 8.00.
 
Isto kao i za stipendije, konkurs i sva potrebna dokumenta možete pronaći u „Službenom glasniku“ ili na sajtu UniCredit Banke
Studenti kojima je kredit odobren zaključuju ugovor o kreditu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kojim se bliže određuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem i otplatom kredita. 
 
Ovo sve super zvuči do onog momenta kad shvatite da kredit morate vraćati. To je jedan od osnovnih razloga zašto studenti nisu baš radi da konkurišu za ovaj vid „državne pomoći“. Takođe je i procedura malo složenija nego za stipendiju jer vam je potreban žirant koji će potpisati menicu kojom garantuje da će, ukoliko vi ne budete u mogućnosti, on otplatiti vaš kredit. Studenti kojima je prvi put odobren studentski kredit, u obavezi su da dostave menicu i izjavu žiranta, popunjenu prema uputstvu sa poleđine Obrasca br. 6 (među dokumentima)  svojoj Visokoškolskoj ustanovi, a oni će to proslediti ministarstvu.
 
Obaveza otplate duga u slučaju studenata ne odlaže se duže od 18 meseci po isteku roka trajanja studija, a u slučaju zapošljenja, obaveza stiže u roku od mesec dana. Međutim, postoje i načini putem kojih dug biva “oprošten”. Ukoliko je student završio fakultet u roku, bez izgubljene godine, pritom ostvario prosek 8,5, oslobađa se obaveze vraćanja kredita u punom iznosu. Ako student uspe da ostvari ovaj uspeh, ali sa nešto nižim prosekom, dužan je da vrati polovinu iznosa isplaćenih kredita. Zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita se dostavlja na adresu: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, učenički i studentski standard, Nemanjina 22-24, 11000 Beograd. Uz zahtev za oslobađanje od obaveze vraćanja primljenog studentskog kredita treba dostaviti i overenu fotokopiju Uverenja o diplomiranju.
 
Kada sam sve ove stvari stavila na tas-prevagnulo je strana sa pogodnostima, tako da sam u trećoj godini konkurisala za kredit, i verujte mi, nisam se pokajala. Konkurisaću i ove godine, a svakako da mi nije baš primamljiva ideja o vraćanju kredita, pa mi je to fantastična motivacija da „zagrejem stolicu!“
 
P.S. Ukoliko imate dodatnih pitanja ili nedoumica možete kontaktirati  Tim za studentske i učeničke kredite i stipendije UniCredit Banke, lično u ulici Dr Milutina Ivkovića 2a u Beogradu, radnim danom u periodu od 10 do 14 sati, ili putem telefona i mejl adrese: 
+381 (0)11 3691-057
+381 (0)11 3691-015
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
 
ili pitajte nas- u komentaru, putem Fejsbuk stranice ili Instagram profila.

Srbija je od EU dobila 27,5 miliona evra bespovratnih sredstava za reformu obrazovnog sistema. Potpisivanju sporazuma u Briselu prisustvovali su ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović i evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han.

Novac je, kako su rekli, namenjen za obuku skoro 44.000 nastavnika i profesora, od čega su četiri hiljade nastavnici koji predaju na jezicima manjina. Ti nastavnici bi trebalo da usklade nastavni program sa tržištem rada u Srbiji.

"Ovo je prva ovakva pomoć, ne samo za Srbiju, nego za bilo koju državu na zapadnom Balkanu i treba da doprinese unapred rad nastavnika, kao i onih koji rade sa najugroženijim grupama stanovništva. Time bi omladina trebalo da nađe i dobre poslove i da se spreči da mladi napuštaju zemlju", izjavio je Johanes Han.

"Mislim da mladi žele više znanja, obrazovanja, više mogućnosti da putuju, više mogućnosti da nađu posao, dakle mi moramo mladima da damo novu šansu, a prava šansa ide kroz jedno pravedno, obuhvatno i efikasno obrazovanje", rekla je Jadranka Joksimović.

Izvor: N1

Budi u toku! :)

Prijavite se na mejling listu kako biste na vreme dobili važna obaveštenja.

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

ArchLAB

Cefix

OpstinaVrsac

VrsacPlus

OklagijaRS

VAK

parakvadvs

TOV

ClickMan

iserbia

VrsacMOJKraj

PricajmoOTome

edukacija

KulturniCentarVrsac

eVrsac