Bojanu Čolić i Mihaila Vešovića, osim što su sugrađani, spaja još jedna stvar – ljubav prema medicini. Zato su se, kada je došlo vreme za studiranje, i odlučili za Medicinski fakultet. Bojana je rešila da školovanje nastavi u Novom Sadu, a Mihailo se opredelio za Beograd. Svoja iskustva koja su do dao sada doživeli na ovom fakultetu rado su podelili sa nama.
Bojana
Mihailo
Zašto si se opredelio/la za Medicinski fakultet?
Pre svega zato što volim da pomažem ljudima i zato što mislim da nema lepšeg osećaja nego kada učiniš da neko bude zdrav. Inače mislim da je medicina najlepša nauka.
Opredelio sam se za medicinu zato što je volim i zato što je prelep osećaj kada vidite da ste pomogli osobi kojoj je pomoć potrebna.
Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?
Prijemni se sastoji od testa iz hemije i biologije. Hemiju sam spremala šest meseci, a biologiju oko četiri. Prijemni nije bio težak, ali su pitanja bila dosta detaljna. Tražili su sitnice.
Za prijemni se sprema hemija i biologija. Spremao sam ga oko četiri meseca. Kao i sve, lako je kad se nauči. ☺
Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?
Pre svega, moj prosečan dan počinje u 6h. Relativno rano su predavanja, a nakon toga i vežbe na klinici. Recimo da prosečan dan na fakultetu izgleda kao pravi radni dan, a posle toga treba i da se uči.
Prosečan dan, po mom mišljenju, ne postoji na Medicinskom fakultetu. Ima i napornih i manje napornih dana, ali pretpostavljam da je tako i na većini drugih fakulteta. Ali svakako, kada nešto voliš, ništa nije toliko naporno.
Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?
Po mom mišljenju, ne postoji neko „zlatno pravilo“. Svakome je težak neki drugi predmet, kao i profesor. Ako se uči redovno i ako se povezuje gradivo, niko i ništa nije preteško.
Ima i težih i lakših predmeta, naravno. Ali ipak moram da priznam da stvarno ima dosta teških predmeta i profesora koji su sujetni. Mada, do četvrte godine se čovek navikne.
Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?
Stručna praksa postoji: fakultet svake godine organizuje praksu u Rusiji, a studenti takođe mogu da se prijave i za naučnu razmenu širom sveta. Praksa na klinici je svakodnevna, a takođe možemo da idemo i na dežurstva sa profesorima. Dostupno nam je onoliko koliko želimo.
Praksa nam je dobra i doktori koji nas uče poslu veoma su prijatni, strpljivi i žele da pomognu. Fakultet takođe ima internacionalnu razmenu što je, naravno, jako dobro zbog poznanstva koja ostvaruješ, a i u budućnosti može da koristi za dobijanje posla i specijalizacije.
Šta sve možeš posle završenog Medicinskog fakulteta
Posle završenih osnovnih studija možeš da počnes život ispočetka. ☺ Šalim se, naravno. Možeš da ostaneš na opštoj praksi ili da se opredeliš za neku specijalizaciju, što je svakako bolje.
Posle tih šest godina možeš da biraš – opšta medicina ili neka specijalizacija. Onkologija, ginekologija i akušerstvo, kardiologija, endokrinologija samo su neke od njih. U zavisnosti šta ti se sviđa, izbor je na tebi.
Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?
Uvek bih ponovo i ponovo upisala medicinu.
