Vršačka ulična sportijada predstavlja omladinski projekat započet leta 2013. godine koji je tokom naredne tri godine kroz mnoga sportska nadmetanja, predavanja i volontiranje okupio više od 1 500 mladih ljudi.

Osnovna ideja Sportijade bila je da se mladim Vrščanima pruži prilika da što kvalitetnije provedu slobodno vreme tokom leta. Zahvaljujući radu celog tima, Sportijada je rasla iz godine u godinu. Taj rast se odrazio na kvalitet samog događaja, kao i na broj takmičara i volontera koji su dolazili iz svih krajeva Srbije u Vršac.

Odlukom organizatora, Vršačka ulična sportijada neće se održati leta 2017. godine. Takvu odluku organizatori su doneli iz ličnih razloga, navodeći da je ceo projekat do sada funkcionisao zahvaljujući volonterskom radu celog tima.

Volonteri koji su od početka pratili i aktivno podržali razvoj Sportijade, sada su okosnica Unije studenata Vršca. Nesumnjivo je da će aktivizam ove generacije, kao i generacija studenata koje tek dolaze, iznedriti nove projekte kao što je Sportijada bila.

Organizacioni tim Vršačke ulične Sportijade ističe i da veliku zahvalnost duguje svim Vrščankama i Vrščanima koji su učestvovali na događaju, kao i nadležnim institucijama, privrednom sektoru i medijima koji su imali sluha i pomogli na različite načine, jer je upravo njihova podrška doprinela uspehu celokupnog projekta.

• Fotografije slati na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
• Navesti ime i prezime autora, prebivalište, datum rođenja, broj telefona i naziv fotografije
• Pravo da učestvuju imaju mlađi od 30 godina
• Svaki učesnik može poslati samo jednu fotografiju
• Format fotografije: JPG
• Dimenzije: do 1000px
• Veličina poslate fotografije ne sme prelaziti 2Mb

Kraj godine je... večeras! Ko bi rekao da 2016. može tek tako da proleti. Ipak, od svih 366 dana koliko je imala, mi smo se odlučili da poslednjeg dana rekapituliramo sve i podsetimo se šta je ova godina obeležavala. Naime, 2016. je godina Šekspira!

Vilijam Šekspir bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svih vremena. Opus njegovih dela koja su do danas sačuvana, sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne poeme i nekoliko drugih poema. Njegovi komadi prevedeni su na ogroman broj živih jezika i prikazuju se u pozorištima širom sveta češće nego bilo koji drugi.
Vilijam Šekspir rođen je 26. aprila 1564. godine u Stratfordu na Ejvonu, u Engleskoj, gde je i odrastao. Sa navršenih osamnaest godina, oženio se sa En Hatavej, koja mu je rodila troje dece: Suzan i blizance Hamleta i Džudit. Između 1585. i 1592. godine započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine. U Stratford se verovatno vratio oko 1613. godine, gde je i umro tri godine kasnije, 23. aprila 1616. godine.
Godina 2016. obeležava se kao Godina Šekspira, u kojoj se navršilo 400 godina od smrti ovog velikog dramaturga. Tom prilikom, za Vas izdvajamo samo nekoliko od mnogobrojnih ekranizacija najpoznatijih Šekspirovih dela.

Romeo i Julija – Romeo and Juliet (1954)
U Šekspirovom klasičnom komadu, Montagijevi i Kapuletovi, dve porodice renesansne Italije, koje su se mrzele godinama, pomiriće se nad tragičnom sudbinom svoje dece, koja su zbog ljubavi bila spremna na sve.
Režija: Renato Kastelani
Scenario: Renato Kastelani, Vilijam Šekspir
Ulloge: Lorens Harvi, Suzan Šental, Flora Robson, Mervin Džons, Bil Travers, Sebastian Kabot, Ubaldo Colo
Datum premijernog prikazivanja: 1. septembar 1954. godine
Trajanje: 138 minuta (2h 18m)
Država: Italija/Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik: engleski

Hamlet – Hamlet (1990)
U Danskoj, princ Hamlet nalazi se upetljan u zaveru protiv vlasti u kraljevskoj palati. Njegov okrutni stric Klaudije ubija svog brata i preuzima moć nad kraljevstvom. Nakon susreta sa uznemirenim duhom svog oca, Hamlet započinje svoju osvetu.
Režija: Franko Cefireli
Scenario: Franko Cefireli, Kristofer de Vor, Vilijam Šekspir
Ulloge: Mel Gibson, Glen Klouz, Alan Bejts, Pol Skofild, Ijan Holm, Helena Bonam Karter
Datum premijernog prikazivanja: 19. decembar 1990. godine/18. januar 1991. godine
Trajanje: 134 minuta (2h 14m)
Država: Ujedinjeno Kraljevstvo/Sjedinjene Američke Države/Francuska
Jezik: engleski

Kralj Lir – King Lear (2008)
Režija: Trevor Nan
Scenario: Vilijam Šekspir
Ulloge: Ijan Mekelen, Romola Garai, Fransis Barber, Džonatan Hajd, Silvester Mekoj
Datum premijernog prikazivanja: 26. decembar 2008. godine
Trajanje: 150 minuta (2h 30m)
Država: Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik: engleski

Napisali: Miljana Kresojević i Jovan Ćirović

Osnovni podaci o fakultetu:

Adresa: Trg Svetog Save, Užice
Telefon: 031/521-952
E - mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Sajt: http://www.ucfu.kg.ac.rs/kontakt.htm

Podaci o studijama:

Smerovi:
1. Studijski program učitelj
2. Studijski program vaspitač

Cena školarine (redovne studije): 80.000 dinara

Prijemni ispit: Test iz srpskog jezika i književnosti, test iz opšte kulture i test sposobnosti i sklonosti (provera muzičkih, fizičkih I govornih sposobnosti)

Broj studenata:
1. Studijski program učitelj- 105,
2. Studijski program vaspitač- 55

O fakultetu: Obrazovanje učitelja u Užicu ima dugu tradiciju. Pedagoško odeljenje osnovano je 1919. godine pri Užičkoj gimnaziji. Državna mešovita učiteljska škola osnovana je 24. jula 1925. godine, a državnim aktom ukinuto je Pedagoško odeljenje pri Gimnaziji. Početkom školske 1925/26. godine predavanja su počela u prostorijama nove osnovne škole na Lipi. Novu, modernu zgradu škola je dobila početkom školske 1965/66. godine, koja je potpuno dovršena u leto 1966. godine. To je zgrada u kojoj je danas smešten Učiteljski fakultet.
Završetkom školske 1971/72. godine,Učiteljska škola je prestala da postoji. Umesto nje osnovana je Pedagoška akademija. Po Zakonu zadatak pedagoških akademija je da školuje učitelje sa višom školskom spremom, "u skladu sa naraslim potrebama". Propisima je predviđeno da student koji završi pedagošku akademiju stiče naziv: Nastavnika razredne nastave. Odsek za vaspitače u Pedagoškoj akademiji u Užicu otvoren je u septembru 1977. godine. Akademija je radila do 1993. godine.
Redovna nastava počela je na Učiteljskom fakultetu u Užicu 1. oktobra 1993. godine. Osnivanje i početak rada Fakulteta bio je veliki događaj za grad Užice, naše školstvo, kao i za Republiku Srbiju.

Osnovni podaci o fakultetu:

Adresa: Radoja Domanovića 12, Kragujevac
Telefon: 034/336-223
Website: www.pmf.kg.ac.rs
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Podaci o studijama:

Smerovi: Na osnovnim akademskim studijama postoji šest smerova, u trajanju od 4 godine:
• Ekologija
• Biologija,
• Hemija,
• Fizika,
• Matematika
• Informatika.

Nakon završenih osnovnih akadmeskih studija na ovom fakultetu moguće je upisati master (1 godina) I doktorske (3 godine) studije iz svih smerova.

Cena školarine: za samofinansirajuće studente: 72.000 RSD; za strane studente 2.500 evra

Broj studenata: Ukupno 320 - 297 (budžet), 23 (samofinansiranje)

Prijemni ispit: U zavisnosti od smera, na prijemnom ispitu polažu se različiti testovi:
• Za upis na smer matematika i informatika, polaže se test iz matematike
• Za upis na smer biologija, polaže se test iz biologije
• Za upis na smer hemija, polaže se test iz hemije
• Za upis na smer fizika, polaže se test iz fizike

Gde sve možeš raditi sa diplomom PMF-a: u prosveti, banci, investicionim fondovima, osiguravajućim društvima, statističkim zavodima, naučno-istrživačkim organizacijama, u industriji, telekomunikaciji, informacionim tehnologijama...

Kratak opis:
Prirodno-matematički fakultet je državna visokoškolska ustanova koja radi u sastavu Univerziteta u Kragujevcu. Na fakultetu se organizuju osnovne, master i doktorske studije. Danas ovaj fakultet predstavlja najveću naučno-obrazovnu ustanovu u centralnoj Srbiji, koja uspešno stvara stručnjake iz oblasti prirodnih nauka, informatike i matematike. Poslednjih godina formirana je Katedra opšteobrazovnih predmeta, kao i nove organizacione celine fakulteta: Botanička bašta, akvarijum, multidisciplinarni centar za zaštitu životne sredine, centar za permanentno obrazovanje, inovacioni centar za primenjenu matematiku i informacione tehnologije, centar za radijacionu i hemijsku mutagenezu i antioksidacionu zaštitu. Fakultet ima odličnu saradnju sa inostranima fakultetima I univerzitetima iz sveta.

Osnovni podaci o fakultetu

Adresa: Jovana Cvijića 1, 34000, Kragujevac
Telefon: 034 306 500
Faks: 034 306 540
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Tekući račun: 840-999666-79
Sajt: http://www.jura.kg.ac.rs/
Radno vreme: Ponedeljak – petak 0800 do 1900 . Subotom nema nastavnih aktivnosti, ali je zgrada otvorena od 0800 do 1400.

Podaci o studijama

Smerovi: Opšti smer i smer unutrašnji poslovi i bezbednost

Cena školarine (redovne studije): 75.000 dinara i može se platiti u više jednakih rata. Za strane državljane je 1.125 evra.

Prijemni ispit: Polažu se pisani testovi iz Srpskog jezika i Istorije, od kojih svaki ima po trideset pitanja. Informator u elektronskoj formi možete besplatno preuzeti na sajtu fakulteta. U Informatoru se nalazi 100 pitanja iz svakog predmeta, a od tih pitanja na testovima kandidati dobijaju dve kombincije od po trideset.

Broj studenata: Opšti smer: 235 (budžet) i 205 (samofinansiranje), unutrašnji poslovi i bezbednost: 165 (samofinansiranje)

Akademsko zvanje: Diplomirani pravnik

Trajanje studija: 4 godine (8 semestara)

Kratak opis
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu je državna visokoškolska ustanova osnovana 1976. godine. Osnovna delatnost fakulteta je obrazovanje kvalitetnih kadrova u oblasti prava, kao i razvijanje naučnog i istraćivačkog rada u oblasti pravnih nauka. Sa ciljem unapređenja kvaliteta nastave fakultet aktivno sprovodi nove obrazovne standarde u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Da bi studentima bilo omogućeno sticanje praktičnih znanja i iskustava fakultet ostvaruje saradnju sa privrednim subjektima, pravosudnim organima i centrima za socijalni rad. (Pravni fakultet u Kragujevcu je posvećen cilju, da ostvarivanjem savremenih studijskih programa, postane regionalni lider u visokom obrazovanju. Težnju za liderskom pozicijom u regionu, Pravni fakultet u Kragujevcu pravda manifestovanjem kvalitetnih i savremenih obrazovnih programa, podsticanjem različitosti i uključivanjem zajednice u aktivnosti Fakulteta. Izvanredni uslovi za sticanje adekvatnih znanja i veština, studentima Pravnog fakulteta u Kragujevcu omogućuju konkurentnost pri zapošljavanju. Pravni fakultet u Kragujevcu stalnom edukacijom zaposlenih i sistemom kontrole kvaliteta obezbeđuje da studenti budu uvek na prvom mestu.)

Nije svakidašnjost današnjice videti da uzor mladih bude (budući) profesor srpskog jezika, inteligentna, duhovita osoba jasnih stavova i kritičkog razmišljanja, "štreber" u svakom značenju te reči, ali baš ti epiteti mogu opisati mladog Marka Šelića, javnosti poznatijeg po svom rep pseudonimu Marčelo. Imali smo priliku da razgovaramo sa Markom na promociji rimejka njegovog romana Malterego, koji je u svom prvom izdanju osvojio srca i pozitivne kritike publike svojim intrigantnim, pomalo crnohumornim prikazivanjem mračne strane ljudske prirode. Drugo izdanje, Malterego: Rubikova stolica, drugačije je od prvog u samom stilu pisanja - pretežno dramski tekst, odnosno dijalozi, zamenjeni su prozom, ali prvobitna ideja priče, kao i likovi, ostala je ista.

1. Ti si inspiracija mnogih mladih ljudi. Koji autori trebe inspirišu?

Ja mislim da bi to bili svi autori koji su mi se ikada svideli. Čini mi se da bih obespravio nekog time što bih naveo nekog drugog. Trenutno me najviše inspirišu kompozitori, zato što, budući da su mi reči posao, jako teško uspevam da pratim bilo koju muziku sa rečima dok pišem, jer mi skreće pažnju. Ljudi poput Đalardija ili poput Rihtera ili recimo mog drugara Radeta Slobića Rejda, kolege iz benda koji ima sjajan album prvenac - to su stvari koje jako volim. Oni deluju kao inspiratori i pojačivači emocija tokom pisanja. Sa druge strane, to može biti bilo šta, ne mora biti čak ni autor. Postoji stvar na jutjubu koja se zove "10 sati kiše" i ako pišem scenu u kojoj je prisutna kiša, pustiću kišu i slušaću kišu.

2. Da li imaš dnevnu rutinu u pisanju?

Trudim se, ali se vrlo često desi da ispadnem iz te dnevne rutine koja jeste potrebna. U razgovoru sa daleko iskusnijim kolegama piscima, saznao sam da oni tu vrstu pripremnog kondicionog treninga upražnjavaju. Ne znači to da sve što im je palo na pamet ulazi u knjigu, ali se može desiti da među 3 napisane strane za koje smatrate da su loše, postoji jedna dobra rečenica koja je vredna svega toga. To treba činiti, mada nas obaveze nekad nateraju na drugu stranu. Kad god se uhvatim tog ritma, osećam izvesno olakšanje posle nekoliko dana.

3. Kada si počeo da pišeš?

Ako računamo sve, počeo sam sa pisanjem u osnovnoj školi. Naravno, ovo je tačno ako računamo te prvobitne pokušaje pisanja.

 4. Šta te inspirisalo u studentskim danima?

Uglavnom me je inspirisala sirotinjska studentska čorba. To se pravi tako što kupite supu iz kesice i kupite smrznuto povrće, koje stavite u supu iz kesice, pa bude i supa, a i čorba, mada nije ni jedno ni drugo. Šalu na stranu, ono što će vas najviše inspirisati je vaša vera da sve to ima smisla.

 5. Da li čitaš tradicionalne knjige ili te možda privlače nove tehnologije e-knjiga?

Apslutno biram papir. Na veliku žalost mojih prijatelja, poslednji put kada sam se selio najbolji drug me je psovao sve do četvrtog sprata noseći kutije knjiga i stripova i govoreći: "Proklet bio! 5 gigabajta, sve ovo ti je 5 gigabajta!" Ipak, baš moj drug Pavle Zelić je jednom prilikom kazao: "Kad vas neko optuži da skupljate knjige, stripove, da tako opsesivno skupljate papir i gomilate papire, vi mu recite da skupljate priče. Trudim da držim sve sortirano, kako se ne bi sve pretvorilo u magacin, mada u suštini to i jeste magacin knjiga i stripova (smeh).

6. Da li je popularnost uticala na tvoj kreativni život?

Kreativno to nije uticalo na mene. To su stvari koje te presavijaju privatno. Sa druge strane, svakako se dešavaju i neke promene. Ja sam uvek to gledao kao posledicu. Sada živimo u vremenu da ljudi misle da je to svrha, a ne posledica; da je to zanimanje, a ne nusprodukt nečega čime se bave. Tako imamo javne ličnosti koje se ne bave ničim sem time što su javne ličnosti. Dakle, kreativno popularnost ne utiče na mene, ali sama situacija u kojoj ste upućeni na veći broj ljudi koji imaju neku predstavu o vašem radu, a često misle da imaju i o vama... treba se sa svim tim nositi. To nije uvek lako, nekad zna da izgleda kao serija The walking dead, osećaš kao da imaš neverovatan broj ruku na sebi koje nešto žele i vuku te na svoju stranu. Generalno, ono što meni najviše smeta oko ovog dela jeste što su ljudi mnogo dostupniji jednim drugima, a što nisu zbog toga i bliskiji jedni sa drugima. Vrlo se često desi da ljudi svoje omiljene autore tretiraju gore nego bankomat. Pošto uvek postoji ta priča da je svako ko se bavi javnim poslom uobražen i nadmen... da ja imam privatni profil na fejsbuku, ja bih otvorio stranicu: Svi mi koji smo ovog meseca bili ljudi prema svom omiljenom autoru. To znači da nismo bili kao: "Hej vidi, treba da čestitam mojoj zaovi rođendan, ali molim te da to uradiš tako što žongliraš pomoću pet mandarina, jer ovo ne sme biti kao i svaki drugi, a možemo to da uradimo i u tvojoj ulici, gde živiš?" Ima ljudi koji nemaju notornu meru diskretnosti i to ume da bude teško. Ipak, kada sa godinama stekneš svoju profilisanu publiku, mnogo češće nailaziš na pozitivnost. To su ljudi koje to zanima i osecam uzajamnu bliskost i zahvalnost i to bude krajnje prijatno. Mislim da svi izadjemo iz tih druženja bar malo bogatiji.

 7. Šta bi rekao mladima koji žele da napišu roman, ali se plaše?

Kod nas uglavnom ništa što predstavlja plemenito nastajanje nije dobro prihvaćeno. Ja mislim da je to dobar eliminacioni faktor: svako mora da zna da je to prva prepreka i ako nekog to obeshrabruje, ako tu već padneš i ne možeš da izdržiš, onda ne treba da se baviš time, jer će toga uvek biti. Šta god da radite, onog trenutka kada postane javno, javlja se neko osporavanje. Dobro je kada uz to dođe i neko priznanje. Sjajno je kada osporavanja ne budu istovremeno i usporavanja, da vas to ne uspori, već natera da pokupite od svega toga sve kritike koje su pametne i konstruktivne, a ne primite k srcu sve ono što je nekonstruktivno ili čak i pakosno. Mislim da je u svakom slučaju najbolji savet koji se može dati ljudima koji imaju želju da se bave pisanjem jeste da se bave čitanjem, i to što više mogu. To je neka vrsta goriva, to vam je input da biste mogli da date i neki output..

Napisale: Miljana Kresojević, Miljana Nikolić, Alena Delkić