Danas su održane polufinalne i finalna utakmica u basketu, kao i šut za tri poena.

Počeli smo sa kvalifikacijama u šutu za tri poena, u kojima su učestvovala 33 takmičara, a njih 12 se plasiralo u finale. U finalu je najbolji bio Koča Jovović sa ostvarenih 11 poena. Drugo mesto pripalo je Milanu Munižabi, koji je postigao 10 poena, a Miloš Boltić i David Tomić su imali po 7 poena, ali je u borbi za treće mesto pobedu odneo Boltić, osvojivši 4.

Prvoplasirani Jovović kaže da mu je drago što je i pored dobrih konkurenata pobedio baš on. „Drago mi je što sam poneo titulu najboljeg i što sam učestvovao na ovakvom događaju“, zaključio je.

Zatim su održane polufinalne utakmice u basketu. U prvoj utakmici igrale su ekipe „Kuhinja“ i „Zli kokos“, a pobeda je pripala „Kuhinji“, rezultatom 10:5. U drugoj utakmici učestvovale su ekipe „Glavice“ i „Bakice“, a pobedu i plasman u finale obezbedio je tim „Bakice“, rezultatom 20:8.

U finalnoj utakmici, ekipa „Bakice“ povela je rezultatom 9:0, a pogotke su ostvarili Igor Mirosavljev, Milan Munižaba i Koča Jovović. Prve poene za tim „Kuhinja“ doneo je Ognjen Poštin i vratio ih u igru. U tom momentu utakmica postaje napeta, a koševi su se smenjivali sa obe strane. "Bakice" su uspele ipak da održe prednost do samog kraja meča, uprkos velikom pritisku protivnika. Utakmica se završila rezultatom 18:13 u korist „Bakica“.

Igor Mirosavljev, član tima „Bakice“ kaže da je turnir bio odličan i da mu je drago što su on i njegovi saigrači osvojili prvo mesto. „Zahvalio bih se i svim volonterima i organizatorima na sjajnom događaju“, dodao je Mirosavljev.

Sutra nas očekuje trka od 17 časova, takođe na jezeru! Vidimo se!

Barsa“ je pobednik turnira u malom fubalu!

Danas su održane polufinalne i finalna utakmica u malom fudbalu. Prva  utakmica odigrala se između ekipa „Barsa“ i „Amigosi“. Pobedila  je „Barsa“, sa rezultatom 5:4 i time sebi obezbedila prolaz u finale. Sledeća utakmica odigrala se između timova „Eskada bar“ i „Bez imena“. Plasman u finale obezbedila  je ekipa „Bez imena“, ostvarivši rezultat 4:1.
Ekipe „Amigosi“ i „Eskada bar“ takmičile su se u nardenoj utakmici za treće mesto.
Pobedio je tim „Amigosi“, sa rezultatom 6:1.
U finalu su igrale  ekipe „Barsa“ i „Bez imena“. Pobedila  je ekipa „Barsa“, koja je povela  već  na samom početku, golom Lukića, no momci iz suparničke ekipe su ubrzo uzvratili pogotkom. Nakon toga, „Barsa je vratila je kontrolu igre i prvo poluvreme se završilo rezultatom 4:2 u njihovu korist.  „Barsa“ je u drugom poluvremenu učvrstila svoju prednost sa tri pogotka, koja su postigli Lukić, Gorjup i Rašić. Utakmica je tada počela da gubi tempo i na teren je ušao „Barsin“ najmlađi član Mateja Gorjup. Mirosavljev i Grozdić su tada postigli dva pogotka za ekipu „Bez imena“. Poslednji pogodak u ovoj utakmici dao je upravo mladi Gorjup za „Barsu“ i tim pogotkom je postavljen konačan rezultat 8:4.

Marko Rašić iz pobedničke ekipe je pohvalio organizaciju događaja i protivnike: „Momci su odlični, uvek mi je drago da igram s njima, a posebno bih pohvalio našeg Mateju. Želeo bih da se ovaj događaj organizuje još dugo“, dodao je.

Čestitamo pobednicima, a sutra se vidimo na odbojci na pesku i završnim utakmicama u basketu i šutu za tri poena.

Danas su se odigrale kvalifikacije i četvrtfinale u basketu. U kvalifikacionom delu takmičenja učestvovalo je 20 ekipa, podeljenih u 4 grupe. U prvoj grupi prolaz u červrtfinale obezbedile su ekipe "Bakice" sa 4 i "Zli kokos" sa 3 pobede. Iz druge grupe, u četvrtfinale plasirali su se timovi "Kuhinja" sa 4 i "Loco gang" sa 3 pobede. U trećoj grupi najbolje plasirane su ekipe "Đani" sa 4 i "Gušteri" sa 3 pobede. Od timova iz četvrte grupe, u četvrtfinale plasirali su se "Glavice" sa 4 i "K" sa 3 pobede.

U četvtfinalu prva utakmica odigrala se između ekipa "Bakice" i "Gušteri", a pobeda je pripala "Bakicama" sa osvojenih 16:9 poena. Sledeća utakmica odigrala se između timova "Zli kokos" i "Đani", a pobedu i prolaz u polufinale obezbedila je ekipa "Zli kokos", ostvarivši 6:4 poena. U narednoj utakmici igrali su timovi "Kuhinja" i
"K", a pobedila je ekipa "Kuhinja", s ostvarenih 9:7 poena. Poslednja utakmica u četvrtfinalu odigrala se između timova "Loco gang" i "Glavice", a pobedu je ponela ekipa "Glavice", sa 15:6 poena.

Satnica za basket, za 27. jul:
17:45 - gađanje trojki
18:30 - basket, polufinale 1
18:50 - basket, polufinale 2
19:10 - gađanje trojki, polufinale
19:40 - gađanje trojki, finale
20:00 - basket, finale

Čestitamo najboljima!

Prvu utakmicu u grupnoj fazi odigrali su ekipe „Bez imena“ i „Amigosi“, a pobedu  je odneo tim „Bez imena“ rezultatom 6:3.

Drugi meč se odigrao između timova „Barsa“ i „Eskada bar“, a pobedu je ostvarila ekipa „Barsa“, na semaforu je bilo 3:2.

Naredna utakmica, izmedju ekipa „Amigosi“ i „Jedva skupljeni“ nije se održala, jer „Jedva skupljeni“  nisu bili prisutni, te je pobeda  pripala timu „Amigosi“ službenim rezultatom 3:0.

U sledećem duelu učestvovali su timovi „Barsa“ i „Slatka radionica Jovana“, a pobedu je ponela „Barsa“ rezultatom 3:1.

Poslednji duel dana, izmedju ekipa „Jedva skupljeni“ i „Bez imena“, završena  je službenim rezultatom u korist tima „Jedva skupljeni“.

Plasman u polufinale ostvarile su ekipe „Amigosi“, „Bez imena“, „Barsa“ i „Eskada bar“. Polufinale i finale biće održano sutra po podne, a detaljnije informacije biće vam dostupne u toku večeri.

Sigurna sam da ste zbog 8. marta dosta razmišljali o tome šta da poklonite svojoj omiljenoj dami. Cveće svi poklanjaju i to vam je dosadno, na dijeti je pa ne možete čokoladu, a nakit ne voli. A šta ako bih vam rekla da postoji poklon koji nikada ne izlazi iz mode? Da postoji poklon koji možete dati potpuno besplatno, a koji će nekome biti vredniji i od najskuplje stvari na svetu? Postoji ta jedna stvar koju svi mi imamo i koja je svakodnevno potrebna svim ženama, ali i muškarcima oko nas, a često zaboravljamo na nju ili smišljamo izgovore zašto je ne bismo poklonili. Ako ste slučajno zaboravili da date poklon nekome u petak, nije strašno. Zato što u ponedeljak možete da se iskupite i date poklon koji se pamti. U ponedeljak možete dati krv.

Krv može dati svaka zdrava osoba uzrasta od 18 do 65 godina. Muškarci to mogu uraditi na svaka tri, a žene na svaka četiri meseca. Sam proces davanja krvi je vrlo prost. Popunite formular, lekar vas pregleda i ukoliko ste zdravi, dajete krv. Vađenje krvi u proseku traje sedam minuta. Dakle, ne možete me ubediti da nemate vremena. Da li i dalje ne biste imali vremena kada bih vam rekla da za sedam minuta možete da spasite čak tri života?

Celu Srbiju krvlju snabdeva samo 3% građana koji su dobrovoljni davaoci. To je vrlo malo, ako u obzir uzmemo da je jednoj u četiri osobe barem jednom u toku života potrebna krv. A od svih osoba kojima je potrbna, čak 60% su deca. Upravo zbog toga je važno da ljudi shvate da to nije samo proces kojim, eto, radimo nešto dobro. Davanje krvi je najhumanija stvar koju ćeš ikada moći da uradiš.

Jedva sam dočekala da napunim 18 godina da bih mogla da dam krv. Već desetak dana posle mog rođendana bila je organizovana akcija na koju sam otišla. Tih par minuta koliko su mi vadili krv nisam skidala osmeh s lica. Znala sam da radim nešto dobro. Otišla sam odatle sa još većim osmehom, jer sam bila svesna toga da sam uradila nešto što će spasiti nečiji život. Od tada svim svojim prijateljima (pre)često govorim koliko je važno da i oni daju krv.

Među članovima Unije studenata je još dobrovoljnih davalaca krvi, a jedan od njih je Aljoša, koji je krv dao 4 puta: „Svaki put kada dajem krv imam u glavi da je to potrebno nekome i da će to nekome spasiti život. Ovo znam iz lične perspektive, kada je krv bila potrebna jednoj meni dragoj osobi koja i dan danas trčkara po parku. Mislim da svako može da odvoji pola litre i par minuta da spasi život detetu, majci ili bilo kojoj osobi.“

Tu je i Sara: „Jedva sam čekala da napunim 18 da bih mogla da dajem krv. Išla sam u medicinsku školu, tako da sam se susretala s puno ljudi kojima je trebala pomoć. Neki su plakali i molili, a neki ćutali i umirali od raznih bolesti. Mene je pogađalo što je sve bilo tako prolazno. Nečija smrt je u bolnici aktuelna pet minuta, a onda, kao da se ništa nije desilo. Pošto sam u bolnici imala pristup kartonima, videla sam da krv prima dosta ljudi koje znam, a za koje nikada ne bih rekla da im je krv potrebna. Kada sam prvi put dala krv, osećala sam se korisno. Taj osećaj se javlja pri svakom narednom davanju krvi. Obično sam na praksi samo gledala kako lekari pomažu drugima, te mi se ovo činio kao jedini način da i ja pomognem nekome. Posle davanja krvi osećaćeš se zadovoljno i ispunjeno, a u principu nisi ništa posebno uradio. Samo si izdvojio malo vremena da uradiš nešto dobro.“

Miljana: „Najsnažniji utisak je na mene ostavilo kada sam jednom prilikom namenski davala krv. Bila sam u kontaktu sa sestrom devojke koja boluje od leukemije i bilo je hitno potrebno da primi transfuziju i to baš 0- krvne grupe. Kada sam završila, njena sestra me je nazvala i samo rekla: „Hvala ti, ne znam kako da ti zahvalim za ovo, ništa nije ovoliko veliko“. Tada sam shvatila da zaista ništa nije toliko veliko ili toliko bitno.

Ako ste slučajno zaboravili da date nekome poklon u petak, ništa strašno. Svi mi nekad radimo loše stvari. Sutra uradi nešto dobro. Dođi na adresu 2. oktobra 1, od 9 do 12 časova i daj krv.

Nebrojeno mnogo puta sam se susrela sa ljudima koji mi govore da treba da počnem da pišem knjigu, da moram da podelim svoj rad sa više ljudi i da ću se u moru pisaca današnjice sigurno isticati. Međutim, isti ti ljudi će par trenutaka kasnije početi da pričaju o tome kako je nečija prva knjiga potpuni šund, kako danas svako može da objavi knjigu i kako nije sve što se napiše umetnost. I kako sada, pitam vas, da se usudim da sa ljudima podelim sve ono što napišem?

Biću iskrena, ako sam sigurna da znam nešto dobro da radim, to je svakako pisanje. Smatram da ću sve uvek bolje napisati nego reći i nemam problem s tim kako bi neko prihvatio moj rad. Međutim, Dunja od pre par godina ne bi ovo rekla. Dunja od pre par godina ne bi želela da iko vidi njena dela, jer bi brinula da nisu dovoljno dobra, da bi neko drugi to mnogo bolje napisao i da se ono što ona napiše sigurno neće svideti svima. Međutim, Dunju danas ništa od ovoga ne zanima. Svesna je da ne vole svi iste stvari, ali da će  uvek biti nekoga kome će njene reči biti bolje od nekih tuđih reči.

Ukoliko ste bili aktivni na društvenim mrežama poslednjih nekoliko nedelja, onda ste verovatno primetili da se dešava “napad” na Rupi Kaur, mladu pesnikinju koja je postala poznata po svojoj zbirci “Med i mleko”. Ljudi su podeljeni na one kojima je to što radi super i na one koji smatraju da poezija koju ona piše nije dovoljno kompleksna, kvalitetna i da ne nosi dovoljno poruka. Moram priznati da me je ovo neverovatno razljutilo. Dakle, ovde pričamo o mladoj devojci čije su reči doprle do miliona ljudi i koja od svog pisanja živi. Dakle, ono što vi smatrate izuzetno lošim, ona je uspela da unovči. Sada razmislite o vašoj omiljenoj knjizi. Da li je baš svi smatraju dobrom isto koliko I vi? Da li sada shvatate o čemu vam pričam?

Pisanje nije matematika. Ne postoji tačno rešenje. Ne postoji pravilan način da se nešto uradi. Ne postoji magična formula pomoću koje se sve reši. Pisanje je puštanje vaših najdubljih osećanja na površinu. Ako svojim pisanjem uspem da doprem do ljudi, nebitno da li će smatrati da sam velika umetnica ili će ih moje reči navesti da razmišljaju kako oni to mogu mnogo bolje, smatram da sam uspela. Ušunjala sam se u nečije misli.

A sada zamislite kako vaše reči utiču na mlade, nesigurne pisce. „Niko normalan to ne bi čitao“, „Ove reči ne nose nikakvu dubinu“, „Za par godina niko se neće sećati ove osobe“. Čekaj, čekaj. Uspori. Hajde malo razmisli da li bi mogao da napišeš nešto bolje. Ako je tvoj odgovor ne, onda olovku u ruke i više piši o nekim drugim stvarima, a ne o drugim ljudima koji pišu. Ako je tvoj odgovor da, onda svakako olovku u ruke, jer mislim da je ipak važnije raditi na sebi, nego na drugima.

Ako volite da se takmičite, zabavljate i radite nešto dobro za druge, onda znamo gde ćete provesti sledeću nedelju: u "Izazovu"!

Humanitarni Kvizazov u organizaciji udruženja "Eduakcija" i kluba "Izazov" održaće se u nedelju, 17. februara, sa početkom u 16:30h, u "Izazovu". Ekipa može imati 3-6 članova, a kotizacija po članu ekipe iznosi 200 dinara. Sva sredstva od kotizacije biće preusmerena NURDOR-u, povodom obeležavanja Međunarodnog dana dece obolele od raka.

Nagrada za pobedničku ekipu je rafting za dvoje na Karašu i vaučer za Escape room za igru po izboru ekipe. Prijave se vrše putem event-a, klikom OVDE.

Podsetićemo vas, NURDOR je Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka, čiji je cilj olakšavanje života deci i njihovim najbližima. Ovo udruženje kroz brojne akcije pruža psiho-sicijalnu podršku, obezbeđuje najsavremenije uslove na hemato-onkološkim odeljenjima i vrši edukaciju roditelja, dece, volontera i šire javnosti.

Udruženje Vršačka Afirmacija Umetnika (ARS) će danas, 28. decembra, u vršačkom Kulturnom centru, sa početkom u 18h izvesti humanitarnu dečju predstavu „Snežana i osam smehuljaka“.

U ovoj predstavi deca će moći da se upoznaju sa Snežanom 21. veka i njene prijatelje Smehuljke. Takođe, ukoliko odlučite da pogledate predstavu, saznaćete koje je to oružje kojim se Snežana i Smehuljci bore protiv ubrzanog gradskog života, zle tehnologije i ljubomorne veštice. Iz VAU „ARS“ poručuju da predstavom žele da obraduju decu korisnika Centra za socijalnu zaštitu i udruženja „Parakvad“ iz Vršca. S obzirom na to koliko je važno da probudimo praznike u svima nama, umesto novca, ulaznicu možete kupiti slatkišima, koji će biti pokloni za decu iz Doma za nezbrinutu decu „Vera Radivojević“ iz Bele Crkve.

Uloge u predstavi:
Sneška: Zorana Tomić
Veštica Veca: Verica Preda PreVera
Smehuljci: Marija, Lazar, Dunja, Elena, Sara, Nevena, Mila, Mateja
Asistent u radu sa decom i tehnička pomoć: Tijana Đorđević
Plakat radila: Zorana Vezmar


Izvor: evrsac

Košarkaški klub „In monte“ osnovan je sa idejom velikih košarkaškim trenera: Željka Lukajića, Miljana Ivanovića i Dušana Gvozidća koji su ovom sportu posvetili čitave živote. Klub ima za cilj da animira što veći broj dece i da ih uči zdravim stilovima života, redu, radu i disciplini, kao i osnovnim životnim lekcijama. Takođe, klub nastoji da pomogne deci da kroz igru i zabavu upoznaju sebe i kroz druženje steknu znanja o košarkaškim elementima.

Deca nastoje da razviju sportski duh i nauče da budu istrajni.

Luka: „Treniram zato što volim košarku i zato što želim da ostvarim svoje snove u ovom sportu.“

U klubu trenutno trenira preko sedamdesetoro dece, a očekuje se još veći broj članova kluba, jer je primetno veliko interesovanje mališana za ovaj sport. Vrši se upis dece od 7 do 13 godina. Treninzi se održavaju u sali Hemijsko-medicinske škole, svakog radnog dana od 19:30 do 20:30 i subotom od 21:30 do 22:30.

Ono čime se "In monte" može pohvaliti jeste veći broj trenera, zbog čega ja pažnja na treninzima posvećena apsolutno svima. Imaju i posebno selektovan uzrast pionira koji se takmiči u košarkaškoj ligi Vojvodine. Ono što je novo u ovom klubu jesu montažni koševi za mini basket, koji se igra sa manjim loptama i koševima, odnosno manjom konstrukcijom, za decu od 7 do 10 godina.

Vasilije: „Volim košarku i jedan od razloga zašto nikada neću prestati da je treniram su moji prijatelji.“

KK „In monte“ ovim putem poziva sve zainteresovane da im se pridruže i da uz sport steknu nove prijatelje i nova iskustva.

Početkom septembra, na pet državnih univerziteta (Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, Novi Pazar) počinje drugi upisni rok. Ostalo je još oko 9000 slobodnih mesta, od kojih su 2700 budžetska.

Na Univerzitetu u Beogradu najviše slobodnih mesta ostalo je na Poljoprivrednom fakultetu – 117 budžetskih i 276 samofinansirajućih, a odmh posle njega na Filološkom – 108 budžetskih i 257 samofinansirajućih. Tu su i Šumarski fakultet sa 83 budžetska i 141 samofinansirajućim mestom i Mašinski fakultet sa 57 budžetskih i 7 samofinansirajućih mesta. U prvom krugu ostalo je i 362 mesta na Ekonomskom i 339 na Pravnom fakultetu. Poslednjih nekoliko godina broj upisanih studenata na Pravnom fakultetu opada. Dekan fakulteta, Vladan Petrov kaže da je to posledica promena na tržištu rada, jer je velika potražnja za IT strukom.

Na Univerzitetu u Novom Sadu ostalo je 2.854 slobodnih mesta i to 815 budžetskih i 2039 samofinansirajućih. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Fakultetu tehničkih nauka - 104 budžetska i 380 samofinansirajućih. Mesta je ostalo i na Pravnom fakulteta - 3 budžetska i 379 samofinansirajućih mesta. Na Prirodno-matematičkom fakultetu ostalo je 216 budžetskih i 138 samofinansirajućih mesta.

Na univerzitetu u Nišu najviše slobodnih mesta ostalo je na Ekonomskom, Pravnom, Mašinskom i Građevinsko - arhitektonskom fakultetu. Ukupno ima 36 budžetskih i 1162 samofinansirajućih mesta.

Univerzitet u Kragujevcu moći će u septembru da upiše 1373 studenta, i to 411 studenata na budžetu, dok je preostalih 962 mesta samofinansirajuće. Najviše mesta ima na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, ali i na Prirodno – matematičkom i Fakultetu tehničkih nauka.

Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru mesta ima za još 251 studenta. Najviše slobodnih mesta ima na departmanima za matematičke, ekonomske, tehničke nauke.

Izvor: vojvodinainfo