Srednjoškolac ste ili student? Zanimaju vas popularna kultura i pisana reč? Ako je vaš odgovor da, onda je ovo prava stvar za vas.

Portal za mlade, „Mingl“, portal Beogradske otvorene škole organizuje konkurs za prijem novih saradnika. Konkurs je otvoren za:

• Dopisnike – novinare
• Lektore
• Fotografe
• Videografe
• Grafičke dizajnere.
• CV ili kratku  biografiju (do 300) reči
• Motivaciono pismo
• Primer konkursa, vesti ili druge vrste teksta, odnosno fotografiju, video ili grafiku (u zavisnosti od mesta za koje konkurišete) koji bi, prema mišljenju kandidata trebalo da se nađe na portalu. Sadržaj koji šaljete može biti prethodno objavljivan/nagrađivan, ali mora biti autorsko delo.
• Iskustvo u onlajn novinarstvu namenjenom mladim ljudima
• Upoznavanje i rad s mladima širom zemlje
• Učešće na Mingl projektima.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti tako što će na  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.   poslati:

„Mingl“ vam nudi:

Rok za prijavu je petak, 10. avgust do 15h, a svi koji pošalju prijavu biće obavešteni o rezultatima konkursa najkasnije do ponedeljka, 20. avgusta.

Srećno!

Skloni me od loših filmova. Skloni me od svih onih pisaca koji pišu o jednim te istim stvarima, a nazivaju sebe tako velikim umetnicima. Skloni me od velikih grudi sa malim mozgovima. Skloni me od parova koji se na instagramu toliko vole, a uživo su dva sveta. Skloni me od sajtova za upoznavanje, od lažnih osmeha, od napumpanih usana i dugačkih poruka.
Skloni me od sveta u kojem nisi žensko ako ne nosiš štikle, u kojem su mama i tata keva i ćale, u kojem nije važno ko si zapravo, već ko se trudiš da budeš.
Ne želim fejk. Ne želim docrtane mladeže i pegice, ne želim nepravdu, ne želim da se trudim da volim sve što je kul. Ne želim da se pretvaram da ne stavljam luk u pljeskavicu ili da ne plačem dok gledam seriju. Ne želim da se pravim da u meni nema ni jedne jedine emocije, jer to tako treba.
Štrčaću u masi, ali neću biti ista kao oni. Neću dozvoliti da mi „Pedeset nijansi“ bude omiljena knjiga, samo zato što nisam pročitala ni jednu drugu. Neću da nosim haljine samo da bih bila dama. Neću da se igram sa fotošopom. Neću da se plašim da igram u javnosti i neću da se sklanjam od kiše da mi se šminka ne bi skinula. Neću. Možda sam stvorena da neću ono što se svima toliko sviđa, a možda ste i vi stvoreni da volite sve ono što je besmisleno. Neću da pazim šta jedem da se slučajno ne bih ugojila.
Hoću da sam opuštena, čupava, musava od čokolade, sa suzama u očima od sreće i sa emocijama koje ne umem da prikrijem. Hoću da radim ono što volim, pa makar to niko drugi ne voleo. Hoću da izađem u patikama i hoću da slušam rok. Ne moram da znam da igram kolo. Ne moram da volim trubače. Ne moram da volim sladoled od čokolade. Ne moram da se utapam. Neću fensi kafiće, hoću klupe u parku. Hoću da se smejem glasno i iskreno.
Hoću da se sklonim od ovog sveta u kojem je sve toliko naopačke, u kojem si kul ako ponižavaš slabije, u kojem si faca ako radiš ono što drugi očekuju od tebe, a ne ono što ti želiš. Hoću da se sklonim od sveta u kojem je čitanje gubljenje vremena, u kojem se proslaviš ako uđeš u rijaliti i u kojem svako može da se nazove umetnikom. Hoću da se sklonimm iz sveta u kojem je poklanjanje cveća kliše, u kojem se sluša loša muzika i u kojem se izlazak ne računa ako ne objaviš sliku na instagramu.
Hoću osmehe, kafu, sladoled, papir i olovku. Jer je meni to dovoljno za sreću. Hoću da se nikada ne uklapam u kalupe, jer možda nisam za to.

Ćao, ja sam Instagram. Tvoj sam najbolji prijatelj. Ispred mene možeš da budeš ko god želiš, čak i ako to zapravo nisi ti. Možeš da mi predstaviš svoj savršeni život, koji možda uopšte nije takav. Možeš da budeš siguran da ću te uvek predstaviti u najboljem svetlu. Tome prijatelji i služe, zar ne? Možeš da ulepšavaš istinu, možda čak i slažeš malo, a ja nikome neću reći. Možeš da budeš savršen. Ili se bar praviš da si savršen. Sa mnom možeš da budeš spontan, iako toj tvojoj spontanosti treba čitav život da nastane. Ali, nema veze. Spontano je kul. Možeš da me upoznaš sa svojim tako savršenim prijateljima, od kojih polovina ne zna kada ti je rođendan. Možeš da me upoznaš i sa svojim savršenim dečkom, koji zapravo ne zna ni koji je tvoj omiljeni cvet. Ali to nije bitno. Bitno je da sa mnom možeš da prođeš kroz toliko filtera, toliko možeš da se promeniš, da niko nikada ne bi ni pomislio da nešto u tvom životu i nije toliko dobro. Nema veze, niko ne mora da zna da ne izgledaš zapravo toliko savršeno kada ustaneš. Niko ne mora da sazna da taj automobil uopšte nije tvoj. Zašto bi ikoga trebalo da zanima to što si taj sveže ceđeni, ultra zdravi šejk kupio samo da bi ga slikao, a posle toga ga odma bacio jer je previše kiseo za tvoj ukus? Nikada nikome neću reći da osoba sa kojom objavljuješ slike i osoba koja ti najčešće iskače u inboksu zaoravo nije ista. I zašto bi iko ikada saznao si na tu žurku otišao samo da bi bio viđen? Ja znam da čuvam tajne. Nije me briga da li nekada pomisliš kako je naše prijateljstvo zapravo glupost. Nije mi važno ako povremeno slažeš. Progledam kroz prste, iako znam da će se ponoviti. Zato što imam još prijatelja poput tebe. Takmiče se u savršenstvu. Takmiče se u tome ko će se, navodno svideti, većem broju ljudi. Takmiče se u tome ko će vernije prevariti ljude oko sebe, i one koji su malo dalje, u vezi sa svojim savršenim životima. Ko će bolje da predstavi ovu laž. Ne shvataju oni uopšte koja je prava poenta života. Jeste, lepo je podeliti sa svetom sve ono lepo što ti se dešava. Još je lepše biti iskren. A toga fali na ovom svetu. Da li je zaista u izlasku sa prijateljima najvažnija stvar da imate odgovarajuću fotografiju? Da li se osećaš srećnije kada mi se predstaviš toliko savršenim da poželim da budem kao ti? Zapravo, kao ono što se predstavljaš da si ti. Zar ne vidiš da možda ima i boljih prijatelja od mene? Umem ja da budem super na trenutke. Stvarno. Uvek ću čuvati sve uspomene koje si stvorio i od mene možeš da napraviš svoje malo umetničko delo. Svoju galeriju. Mada, vrlo često ću ti stvarati pritisak. Znaj da ne moraš uvek da me slušaš. Nisam ja najpametniji. Često grešim. Postavljam pogrešne standarde lepote. Ne moraš imati savršene obrve ili urednu, ravnu kosu. Griva je okej. I lice potpuno bez šminke. Nije sva muzika koju slušam dobra i nisu sve knjige koje čitam dobre. U većini slučajeva znaš mnogo više nego što znam ja. Poslušaj nekada i sebe. Često imam pogrešne stavove i razmišljanja koji se razlikuju od tvojih. Nekad sam i naporan sa toliko stvari koje ti govorim. Znam da uvek želiš da me zadiviš i da se baš trudiš, a ja ne prestajem da tražim još. Nikad mi nije dosta. Uvek ću tražiti više lepote u svemu. Možda ću istcrpeti svu tvoju snagu, ali zar nije vredno toga? Zar zbog pravih prijatelja ne treba žrtvovati sve?

Ćao, ja sam Instatagram. Lažni sam ti prijatelj bez kojeg ipak ne možeš.

Jedan od najčešćih izgovora zbog kojeg ljudi ne čitaju jeste taj da im se ništa ne sviđa dovoljno. Čekajte, to je praktično nemoguće. Od toliko žanrova, pisaca i knjiga, sigurno postoji nešto u čemu ćete moći da uživate.

Ne volimo svi iste knjige. I ne, ne postoji knjiga koju baš svako mora da pročita. Postoje knjige koje nas mogu nečemu važnom naučiti, koje su popularne i koje se prodaju već godinama, ali to ne znači da će one svakome biti dobre.

Ukoliko razmišljate o tome koji je žanr za vas, zapitajte se kakve serije i filmove volite da gledate i počnite sa takvim knjigama. Ukoliko birate žanrove sa kojima ste upoznati na nekom drugom polju, veće su šanse da će vas čitanje zainteresovati i da ćete vremenom preći i na druge žanrove.

Saznajte koji sve žanrovi zapravo postoje. Idite u najbližu knjižaru i razgledajte. Zapišite sve naslove koji vam deluju zanimljivo. Istina je da savšen žanr za vas ne možete da otkrijete u roku od tri dana, ali posle nekoliko pročitanih knjiga, počećete da shvatate šta vam se sviđa.

Ne forsirajte knjigu da vam se dopadne. Ako ste u toku čitanja knjige primetili da vam ona ne drži pažnju i da ne uživate u njoj, ostavite je. Vratite se na nju nekada u toku života. Nije uvek pravo vreme za svaku knjigu. Na svetu ima toliko dobrih knjiga koje tek čekaju da budu pročitane, te se nemojte zadržavati na onima koje vam ne predstavljaju doživljaj.

Pričajte sa ljudima. U vašoj okolini sigurno postoji neko ko voli da čita. Pitajte ih za preporuke, za omiljene pisce i žanrove. Čitajte recenzije knjiga na internetu, pitaje radnike u knjižari ili biblioteci za preporuke.

Ne ograničavajte sebe na samo jedan žanr. Otkrivajte druge žanrove. Prepusite se knjigama. Čitajte sve što vam deluje zanimljivo čak i ako to nije nešto na šta ste navikli. Pustite um da raste. 

Joke like Chandler

Flirt like Joey

Clean like Monica

Sing like Phoebe

Dress like Rachel

Love like Ross

Serija „Prijatelji“ je dugo emitovana američka serija koja prati živote šest prijatelja. Osim što svaka scena može iznova i iznova da nasmeje generacije, može da nas podesti na stvari koje često zaboravljamo. U 5192 minuta, 236 epizoda, 10 godina, 6 prijatelja i 4 stana stalo je, osim toliko smeha, i puno važnih životnih lekcija.

Prijatelji su nešto najbolje što će vam se desiti o životu. Neće vam svi ljudi biti prijatelji, ali kada nađete one prave, shvatićete da su oni za ceo život. Neke od najstresnijih situacija u životu nećete moćete da prebrodite bez njih, a o najvećim avanturama i radostima nećete želeti ni da pomislite bez njih.

Zagrljaji pomažu. Kada ste tužni, srećni, iznervirani ili nervozni, zagrljaj je uvek dobra ideja. Grlite dugo i snažno. Zagrljajem pokažite nekome da ga volite i da ste tu za njega. Da ste zahvalni što ga imate. Koji god je razlog što grlite, nije važno. Samo grlite.

Ne gušite dete u sebi koliko god godina da imate. Pijte čokoladno mleko i glasno se smejte. Ne propuštajte da duvate svećice svakog rođendana. Na kraju krajeva, odrstanje ne mora da bude toliko teško.

Pričajte o svojim problemima. Komunikacija je jedini način da zaista rešite sve probleme koje imate. Budite otvoreni, recite glasno svoje mišljenje i ne plašite se reakcija drugih ljudi. Budite iskreni i u situacijama u kojima vam se čini da je bolje da slažete ili prećutite istinu, jer to zapravo nikada nije dobro rešenje.

Nemojte da dopustite sebi da se jednog dana kajete što niste jeli sve što ste poželeli. Previše pice zapravo uopšte nije toliko puno kao što vam se čini.

Smejte se. Iako ćete se nekad možda naći u situaciji kada vam se čini da se nikada više nećete ponovo smejati, samo čekajte. Nećete biti ni svesni toga da se grčevito držite za stomak, crveni u licu, dok iz vas izlazi zvuk najiskrenijeg smeha.

Uživajte u sitnicama. One zapravo čine život.

Kafa možda nije zdrava, ali je ipak uživanje piti je. Možda nemate „Central Perk“ ali nemate izgovor da makar povremeno ne popijete dobru kafu.

Nije strašno biti poražen. Priznajte poraz i nastavite dalje sa životom. Ne opterećujte se time, život je suviše lep da biste obraćali pažnju na jednu negativnu stvar koja vam se desila.

Ne odustajte od svojih snova. Koliko god se oni činili nedostižnim, istina je da sve što zamislite možete i da ostvarite, samo ako se potrudite. Ne postoje preveliki snovi.

Na ove stvari često zaboravljamo, ali je važno povremeno se podsetiti da smeh, zagrljaji i dobri prijatelji mogu da reše većinu naših problema. Zbog toga prigrlite drage ljude, stavite im do znanja da ste im zahvalni što su tu i što ne idu, ne uzimajte zdravo za gotovo njihovu ljubav i pažnju i smejte se. Mnogo se smejte. Dok vas obrazi i stomak ne zabole od smeha. Jer to je smisao svega. Smejati se problemima u lice i prestraštiti ih hrabrošću.

Osim toga što smo iz serijala knjiga i filmova o ovom čarobnom dečaku naučili da letimo na metli, da se odbranimo od mračnih veština ili da bacamo čini, naučili smo i neke mnogo važnije stvari koje mogu biti korisne i u stvarnom životu, a ne samo u našoj mašti.

Pravo prijateljstvo je nešto najmagičnije što postoji.
Osim što su se Hari, Ron i Hermiona zajedno suočili sa dementorima, bili su tu jedni za druge i kada su imali malo tipičnije probleme, kao što su školski ispiti. Njihovo prijateljstvo je dokaz da su prijatelji tu i da zajedno ukradete tatin auto i da zajedno proslavite Božić. I možda neće uvek sve biti tako sjajno, ali pravi prijatelji su večni. Na kraju dana, oni su tu i ne idu nikuda.

Ljudi često nisu onakvim kakvim se čine.
Možda neko deluje sasvim fino, a u turbanu zapravo nosi vašeg najvećeg neprijatelja. S druge strane, neko sa grubim glasom, dugačkom kosom i previše krupnom građom može da se pokaže kao dobar prijatelj i jedna od najdivnijih osoba koju ćete ikada sresti.

Ljubav dolazi u najrazličitijim oblicima.
Nije važno da li je to ljubav prema prijatelju, partneru, porodici ili prema onima koji više nisu tu, ljubav je ljubav. Važno je da volimo ljude i svet oko sebe, da bi neko mogao da voli nas.

I ona je zauvek.
Kada nekoga zaista volite, to je bezuslovno i nema rok trajanja. Kao što je Lili volela Harija I kao što je Snejp voleo Lili, čak i nakon njene smrti. To je dokaz da prava ljubav ne broji godine, da smrt ne znači ništa ako je neko u našem srcu i mislima.

Potpuno je u redu ako ne znaš baš sve.
Samo što nije u redu ne tražiti pomoć. Nikada nećeš naučiti nešto novo ili pružiti sebi priliku da napreduješ ako baš sve radiš sam. Možda ti se nekada čini da je to glupo, da ćeš ispasti šašav i da je bolje da se snađeš sam. To je okej, nekada zaista jeste tako. Ipak, ne srami se, nego pitaj za pomoć kada ti je ona potrebna.

Novac ne garantuje sreću.
Hari jeste imao puno novca koji su mu roditelji ostavili, ali to je bila jedino što je od njih imao. Nikada nije osetio kako je to živeti u porodici punoj ljubavi. Nimalo nalik tome, Ron je dečak koji nikada nije imao novca, nosio je staru odeću i nije mogao sebi da kupi mnogo slatkiša, ali je živeo u velikoj porodici, koja je uvek izgledala kao da ih Sunce konstantno obasjava. I pored onih groznih Božićnih džempera, oni su njegova porodica i on ih je voleo više nego što bi ikada mogao da voli novac.

Mudrost dolazi zajedno sa godinama i životnim iskustvom.
Prisetimo se Dambldora. Ovo je čovek koji je uvek imao nešto mudro da kaže i koji uvek davao dobre savete. Uvek zapamtite reči koje je on izgovorio: “Sreća može da se nađe I u najmračnijim vremenima, samo ako se setite da upalite svetlo.”

Ljudi za koje mislite da su vam neprijatelji često se pokažu kao sjajni prijatelji.
Severus Snejp I Hari naizgled nikada nisu imali šanse da se između njih nešto dogodi, ali se kasnije ispostavlja da je Snejp Harijev najveći zaštitnik.

Dakle, nakon svega, zaključila sam da magija postoji i za Normalce. Dobri prijatelji, velike ljubavi I neki magični ljudi koji u naše živote unose toplinu, važniji su od bilo kakve magije koja se uči u školi. Sanaturs, Normalci. I da, verujte u magiju, ima je svuda oko nas.

Uzimam papir i olovku. Lap top. Otvaram beleške na telefonu. Nije važno gde, važno je da reči iz moje glave prelaze u stvarnost.

Pisanje mi pomaže da iskažem kreativnost. Dok pišem, stvarnost i svet oko mene ne postoje. Za mene je osećaj koji imam dok pišem isti kao osećaj kada jedete prvi sladoled u godini. Kao kada pijete prvu jutarnju kafu. Ili kao kada osetite miris kiše. To je osećaj koji ispunjava celo moje telo i um, osećaj kome se prepuštam i osećaj koji sam čvrsto prigrlila i kome ne dam da ode.

Reči mi pomažu da iskažem svoja osećanja, misli, stavove, da  shvatim i prihvatim razmišljanja drugačija od mojiih, da napredujem, rastem, razvijam se. Kada pišem, moj um dobija boje, tonove, mirise.

Kada pišem, svi satovi na kratko stanu. Zemlja prestaje da se okreće. Ljudi nestaju. Tu smo samo moje priče i ja. Moje priče koje jedva čekaju da budu stavljene na papir. I ja, koja sa sjajem u očima gledam u ono što sam stvorila.

Za mene, inspiracija nije nešto što dolazi i odlazi. Ona je uvek tu. Možda se nekada čini kao da se sakrila, ali je uvek pronađem. Ne postoji bolji osećaj od onog kada se posle kratke pauze vratim pisanju. Reči tada ne mogu da sačekaju. Pišem i kuckam po tastaturi brže nego ikada. Isto je i kada dobijem ideju koja me potpuno inspiriše. Kada mi na pamet padne nešto što sam apsolutno ja, nešto čemu mogu potpuno da se prepustim.

Pišem zato što sam to ja. Pisanje me čini onime što jesam, upotpunjava me i stvara od mene kompletnu ličnost. Da ne pišem, sve reči bi bile zaglavljene u mojoj glavi, a ja ne bih uspela da pronađem ni jedan ovoliko dobar način da ih prikažem ljudima. Pišem zato što živim za osećaj koji mi pisanje daje. Pišem zato što postojim.

Pogledajte žene oko sebe. One idu na izbore, zarađuju za život, odlučuju da li će rađati i imaju mogućnosti za koje su se nekada žene žestoko borile.

Zašto je toliko značajno pričati o pravima žena? Da li su nemati pravo glasa, pravo na školovanje, pravo na donošenje odluka o sopstvenom životu dovoljni razlozi? Nisu? Šta je onda sa nejednakim zaradama, sa time da radno mesto svake „prave“ žene treba da bude kuhinja, sa svim onim „muškim“ poslovima za koje su žene previše slabe? Mislim da je ovo dovoljno razloga da se prisetimo žena koje su se borile za svoja prava.

Olimp de Guž
Borba za pravo glasa za žene bila je duga i mukotrpna. Naime, 1791. Godine, Olimp de Guž napisala je Deklaraciju žene i građanke kao odgovor na Deklaraciju čoveka i građanina.
Član 1: Žena je rođena slobodna i ostaje jednaka muškarcu u svim pravima. Socijalne razlike mogu se opravdati samo blagostanjem zajednice.
Giljotirana je tokom trajanja Jakobinske diktature, zbog toga što je, između ostalog, „prešla granice svoga pola“.
Žene su pravo glasa prvi put dobile u Novom Zelandu 1893. godine. Međutim, u Vatikanu, Bruneji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Butanu i Libanu, ženama je još uvek uskraćeno ovo pravo.

Roza Luksemburg
Ova žena bila je jedna od najvećih revolucionarki dvadesetog veka. Doktorirala je u vreme kada je to bilo veoma retko za jednu ženu. Takođe, bila je jedna od retkih žena koja se aktivno bavila politikom. Živela je u periodu u kojem su gajene predrasude prema ženama, pogotovo onima koje su poznate javnosti. Ipak, bez obzira na sve, živela je za svoja ubeđenja i borila se za njih do svog poslednjeg dana.

Frida Kalo
Šišala se na kratko, imala guste, spojene obrve, nosila pantalone i družila se sa muškarcima. Načitana i talentovana. U Savez mladih komunista primljena je kao jedina žena. Kada su joj zbog gangrene amputirali nogu, rekla je „Šta će mi noge, kad imam krila?“. I imala ih je. Ona je pravi primer da se ne treba uklapati u određene standarde. I dan danas je mnogima inspiracija i uzor.

Alfonsina Strada
Od male devojčice za biciklom do prve žene koja se prijavila za Giro d'Italia, jednu od najvećih svetskih biciklističkih trka. Iako su joj naglasili da je trka samo za muškarce, prijavila se i sledeće godine. Tada je postavila rekord koji niko nije uspeo da obori narednih 26 godina.

Amelija Erhart
Bila je prva žena koja je upravljala avionom. U maju 1932. godine, potpuno sama je preletela Atlantik. Njena najveća želja bila je da preleti svet. Iako je na tom putu proglašena „nestalom, verovatno mrtvom“, i dalje se smatra jednom od najznačajnijih pionira avijacije. U njenu čast je 1938. Izgrađen svetionik na Hovland ostrvu.

Draga Ljočić
Bila je prva žena lekar u Srbiji i četvrta u Evropi. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine, a borba za ravnopravnost između žena i muškaraca obeležila je njen život. Zaposlila se teško i nije imala pravo na jednaku platu, a ni penziju kao muškarci. Vodila je borbu za profesionalno izjenačavanje muškaraca i žena i zalagala se za sticanje prava glasa za žene.

Milunka Savić
Najodlikovanija žena Prvog svetskog rata i žena sa najviše odlikovana u istoriji ratovanja. U balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se preobučena u muškarca, a njen pravi pol otkrilo je osoblje u bolnici,posle skoro godinu dana. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Iako na ovom svetu postoji toliko žena vredno pomena, ovo su neke od njih. Ovo su žene koje su se borile za svoja prava, koje su sanjale i usudile se da ostvare te snove. Ako su mogle one, možeš i ti.