U senci turističkog bisera Bačke, Palića, stidljivo se krije i čeka da bude otkriveno Ludaško jezero. Autoput koji se iz Beograda pruža prema Budimpešti, razdvaja turistički centar od specijalnog rezervata prirode. Otprilike tamo gde sa vidika nestaju raskošni hoteli, vile, vinarije, i sve ono čime se stanovnici Palića mogu podičiti, tu počinju zaštićena područja oko Ludaša.

Samo jezero Ludaš i obala oko njega, centar su okupljanja velikog broja migratornih vrsta ptica. Više od 230 različitih vrsta čaplji, pataka, gusaka (po kojima jezero i nosi ime) živi u rezervatu. Okolna naselja, pre svega Hajdukovo, Nosa i Šupljak, idilična su mesta čiji meštani žive potpuno u skladu sa prirodom i okruženjem. Budući da je ovo vinska regija, dosta ljudi se između ostalog bavi i vinogradarstvom, par odličnih vinarija je u neposrednoj blizini. Turizam u navedenim selima definitivno nije primaran, zato krenite bez previše očekivanja i budite spremni da otkrijete i uzmete sve što vam ovo divno mesto može ponuditi.

Sunce se gasi u mirnoj vodi dok par radoznalih stranaca korača prašnjavim šorom na dnu Panonskog mora. Za sobom ostavljaju Rokin salaš, dobro skrivenu tajnu starih ludaških ribara. Pričaju stariji meštani, prisećaju se sa setom, bilo je nekada tu još salaša, vekovima su živeli neki ljudi. Onda je njihovu zemlju i salaše odneo crveni vetar komunizna, koji je noseći jednakost nekima odnosio, a nekima donosio sve. Eto, tek u beskrajnom moru plodnih kukuruznih polja, danas usamljena stoji samo ova, kuća čamaca sa par pratećih objekata, poznatija kao Rokin salaš. Vreme je stalo. Stari salaš uporno mu odoleva i ljubomorno čuva dušu severne Bačke. Debeli beli zidovi, i sobe koje su sveže i za vreme najvećih letnjih vrućina. Sve izgleda kao da je stari ribar sa porodicom juče napustio svoj dom. Fotografije, krunice, čak je i na krevetima čista bela posteljina. Pošto na salašu nema struje, iz pećnice se mogu osetiti mirisi specijaliteta pripremanih na tradicionalan način. Ovo je zapravo muzej koji danas poseduje i pristojne smeštajne kapacitete.

Na drugoj strani obale je Vizitorski centar i gustim zalenilom prekrivena Sunjok čarda, u ovom kraju čuvena po ribljim jelima. Mesec finim zracima nežno dodiruje već usnulo jezero. Sa čašom vina na starom drvenom molu, u gomili prosutih zvezda tražite svoju. Vremenom i sami postjete tišina koja vas okružuje. Ludaš je jedno od onih mesta gde vam nije potreban posebn povod da bi bili srećni. Bez luksuza, buke i gužve, ali sa izuzetnim potencijalom seoskog turizma, mesta oko jezera nude ono što se danas retko gde nalazi, mir i netaknutu prirodu.

Valja napomenuti da se rezervat Ludaško jezero graniči sa predelom izuzetnih odlika Subotičkom peščarom i rezervatom Selevnjske pustare. Grad Subotica nalazi se na oko 15 kilometara udaljenosti, Novi Sad 110km a Beograd 180km.

Autor: Petar Kražić

Koliko mlade u Srbiji zanima da napreduju, da se usavršavaju, uče, čitaju? Mnogo je studenata koji su jako posvećeni učenju i prilično angažovani oko obaveza na fakultetu. Trude se, prelistavaju ogromne, stručne knjižurine, literature neophodne za polaganje ispita i ide im dobro. Međutim malo studenata čita bilo kakvu literaturu sa strane. Ono na šta ih niko ne primorava i nije im obavezno da urade, uglavnom većina ne radi. 

Postavlja se pitanje da li studiraju samo zbog diplome, jer znaju kakve prednosti ona donosi, ili ih zaista zanima to što uče i oko čega se tako silno trude.

Možda je problem u tome što se nakon toliko nametnutih obaveza izgubi volja da se radi bilo šta drugo, makar i ono što nam prija i što zaista želimo da radimo, ali jednostavno nemamo ni vremena ni snage za to.

Jedan od razloga zašto ljudi sve manje uzimaju knjige u ruke jeste i internet, koji nam je omogućio da sve to što u njima piše saznamo i razumemo na mnogo brži i lakši način. Samo što je taj način često polovičan ili čak netačan. Ako nešto želim da uradim kako treba, mislim da za to ne postoji lakši način, nema prečica, samo trud i zalaganje.

Ovde ne mogu da ne spomenem i problem zastupljenosti ove teme u medijima. Priče o ovoj i sličnim temama, jako se retko provlače kroz medije u Srbiji. Šta je zapravo cilj svih nas, da se ostvarimo kao lekari, pravnici, ekonomisti... ili da se ostvarimo kao ono što bismo zapravo želeli da budemo? Zašto je biti automehaničar ili bilo kakav zanatlija danas podređen posao? Ako je čovek dobar u svom poslu može dovoljno dobro i da zaradi, koji god to posao bio. Pitanje ne bi trebalo da bude čime se neko bavi, već koliko je sposoban za to što radi. Neki se školuju celog života i nikada se ne ostvare u tome za šta su se spremali godinama, niti to unovče.

Mislim da je pogrešno decu učiti da treba da završavaju razne visoke škole kako bi sutra bili ljudi i gospoda jer čovek se ne postaje sa diplomom, a biti gospodin je pitanje časti, ne obrazovanja. Treba ih naučiti kako da rade i budu spremni na izazove, a gde će oni to primeniti treba njima da se ostavi na izbor.

Ambicije nisu nešto što se može usaditi nekoj osobi, nikoga ne možemo naterati da bude ambiciozan, ali pretpostavka je da svako od nas ima neki motiv koji ga vuče da radi određene stvari u životu, motiv koji nas pokreće. To je razlog zašto sam ja napisao ovaj tekst i zašto ga ti upravo čitaš i sve što je svakodnevica svakoga od nas jeste taj mali, skriveni motiv. On je taj koji nas vuče da, i pored ogromnog pritiska društva i silnih, nametnutih klišea, ipak radimo nešto svoje, nešto za sebe. Koji je tvoj motiv?

Piše: Vojislav Stojsavljević

Poslednjih godina među studentima u Srbiji, ali i širem regionu sve su popularniji takozvani “Work and Travel” programi, koji mladim Evropljanima pružaju jedinstvenu priliku da jedno leto provedu u Sjedinjenim Državama. Da sopstvenim radom nadoknade troškove puta, smeštaja i života u dalekoj Americi. Upoznaju američku kulturu, istoriju, usavrše znanje engleskog jezika i steknu nezaboravna i dragocena iskustva.

Od istorijskog otkrića Kolumba, neka čudna sila vukla je ljude sa istočne obale Atlantika u nepoznati, novi svet. U relativno kratkom istorijskom periodu, male kolonije će se osamostaliti, ujediniti i postati najveća svetska imperija. Nije ni potrebno diskutovati o ulozi i doprinosu razvoja te imperije, ali i čitavog čovečanstva ljudi poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Ipak, postoje i veliki ljudi prema kojima je vreme bilo nemilosrdno. Ako bilo gde u Srbiji danas pomenemo ime Đorđa Šagića, retko kome će zvučati poznato. Čak bi i veliki broj srudenata koji čekaju pred ambasadom SAD najverovatnije ostao u čudu.

Đorđe Šagić prvi je poznati Srbin koji je stupio na tlo Amerike. Vratimo se zato na sam početak XIX veka, u Karađorđevu Srbiju, gde je ustanak upravo ugušen. Mladi Đorđe, tek je napustio karlovačku Bogosloviju, pridružio se ustanicima u želji da zajedno sa njima, posle viševekovnog ropstva Srbiji podari slobodu. Kako je sudbina imala nešto drugačije planove, on će se sa svojim prijateljima naći u prilično nezavidnoj poziciji. U pokorenoj Srbiji za njih više nije bilo mesta, a povratak na Bogosloviju posle krvavog ustanka bio je prilično nerealna opcija. Šagić tako odlučuje da sreću potraži daleko od svog doma. Ubrzo će se naći u Americi, gde započinje avanturu dostojmu najuzbudljivijih holivudskih filmova. U novom svetu Đorđe postaje Džordž, a prezime Fišer dobija po nadimku, Ribar.

Čini se da je Džordž zaista imao više sreće od Đorđa. On će po dolasku u Ameriku postati član masonske lože i pomagati ustanike u Grčkoj. Poznato je da je pisao pamflete kojima Američkoj javnosti skreće pažnju na važnu borbu za slobodu naroda na Balkanu. Oženio je prelepu Elizabetu Dejvis sa kojom će imati troje dece. Ipak, zbog službe i predanosti poslu, njegovi sinovi će odrastati bez oca. U sukobu centralista i federalista u Meksiku Fišer staje na stranu federalista i postaje veliki prijatelj predsednika Gerera. Dobija državljanstvo Meksika, a za svoje zasluge i zemlju u Teksasu. Smatra se takođe jednim od organizatora Teksaške revolucije.

Sloboda. Ne nikako nije slučajno što se baš ta reč toliko puta ponavlja kada se govori o Đorđu, ili Džordžu Fišeru. Tragajući za slobodom ostavljao je hiljade milja za sobom. U Americi je bio veliki protivnik robovlasničkog sistema. Takvi su ga stavovi prirodno postavili na stranu zemalja Unije u američkom građanskom ratu. Za vreme Zlatne groznice preseliće se u Kaliforniju gde će steći veliki ugled. Radio je kao advokat u San Francisku, a ovaj grad će mu dodeliti i titulu počasnog građanina. Pomagao je izgradnju prve pravoslavne crkve u Kaliforniji, a neko vreme radiće i kao američki konzul u Grčkoj. Konačno, Džordž Fišer je bio živi most koji i danas povezuje Srbiju i SAD. Nije usamljen. Pored već pomenutih naučnika, vezuju nas sportisti, studenti, a zašto ponosno ne pomenuti i zajedničku borbu u oba svetska rata.

Piše: Petar Kražić

Unija studenata Vršca je u subotu 16. septebra proslavila svoj 5. rođendan! Na skupu, koji se održao u Sali na šestom spratu Centra Milenijum, prisustvovali su stari i novi članovi, volonteri i prijatelji Unije. Iako smo imali malih problema sa liftom, to nas nije sprečilo da se odlično provedemo. Za divnu prijateljsku atmosferu pobrinuli su se muzičari Branislav Glogovac i Ljubomir Milanović, kao i unijaši koji, evo već 5 godina, pokazuju svoju spremnost na saradnju i inicijativu.

Na rođendanskoj žurki, o proteklim godinama i ciljevima u onim koje tek dolaze, govorile su Ana Janošev, bivša potpredsednica i članica nadzornog odbora Unije studenasa Vršca i predsednica Aleksandra Zarija.

„Za ovih pet godina bili smo jako vredni, organizovali smo veliki broj neformalnih tribina, humanitarnih akcija, žurki, seminara, dva foto konkursa, kao i turnir u basketu, koji je evoluirao u Vršačku uličnu olimpijadu, projekat po kome smo postali prepoznatljivi. Ono čemu nas je Unija naučila jeste značaj omladinskog aktivizma, voloterizma i timskog rada. Možda ono najvažnije što nam je Unija pružila jeste prostor za individualani razvoj i podrška“.

Želeli bismo da se još jednom zahvalimo svima koji su prisustvovali, i onima koji nisu, ali su pomogli da se Unija izgradi u ono što je danas i što će tek biti, ali o tome ćemo na nekom desetom, ili petnaestom rođendanu.

Danas nam je divan dan! Dragi sugrađani, ponosno saopštavamo da je Unija studenata Vršac napunila 5 godina!

Proslava povodom rođendana održaće se 16. septembra od 19 časova na šestom spratu kule Centra Millennium. Svi vi koji ste nam tokom godina pomagali, volontirali ili bodrili naš rad, nadamo se da ćete svojim prisustvom uveličati našu petogodišnjicu!

Do sada smo naučili da govorimo, trčimo, čitamo i pišemo, a sledeće godine, Unija će postati i školarac, što vam dosta govori o našem tempu u budućnosti! Uradili smo pregršt projekata i radionica, ujedinili mlade i družili se...   A kako je to bilo na početku?

Unija studenata Vršac je osnovana 2012. godine kao nevladina, neprofitna organizacija. Naš glavni cilj je bio, a i ostao jačanje studentske zajednice na teritoriji Grada Vršca. Vizija naše organizacije je da Unija postane idealno mesto gde će okupljati studenti i kroz nju ispoljiti sebe.

Studenti Grada Vršca rešili su da pokrenu stvari sa mrtve tačke. Taj zadatak nas spaja da se svakog dana trudimo zarad poboljšanja našeg grada. Zbog toga sada, ali i u uvek, pozivamo sve one koji dele naše ideje i uverenja, kao i želju da živimo u mestu na koje možemo da budemo ponosni, da nam se pridruže i postanu još jedan deo slagalice Unije studenata Vršac.

Pozdravlja vas vaš,

Unija tim 

I, to je to. Gotova još jedna sezona Gota. Tetka i bratanac se smuvali, brat napustio sestru (ženu), Noćni kralj probio zid, jedan od najpametnijih ljudi Vesterosa nije više živ, prava igra je krenula. Izgleda da ćemo čekati do 2019. godine za poslednju sezonu, ali nadamo se da će nas iznenaditi.

Miljana N. - Poslednja epizoda sedme sezone je definitivno jedna od najuzbudljivijih u serijalu. Bukvalno ne znam od kog tačno događaja da počnem, jer se toliko toga značajnog desilo. Prvi put se zapravo svi okupljaju, po prvi put su na jednom mestu svi zajedno i to pred mnogo većom opasnosti čak i od trudne Sersi. Moram reći da, koliko god sve scene bile fenomenalne, trenutak kad Sersi priča sa Tirionom je za sada moj apsolutni favorit u ovoj seriji. Lena i Piter su takve glumčine da je ova scena nije ni mogla da bude bilo šta manje od savršenog. Večiti neprijatelji koji su možda ipak i sličniji nego što bi neko pomislio, posebno s obzirom na to da Cersei sada ipak ima jednu slabost - svoje dete. Činjenica da ona kao najmoćnija žena na svetu uopšte i pomišlja da ostavi sve i ode daleko, dosta govori o tome koliko ju je trudnoća promenila. Jamie je konačno uspeo da se oslobodi i poprilično počinje da liči na Džona, na verovatno opšte oduševljenje svih. Što se Džona tiče, odnosno, Egana, svi se možemo složiti da je ovo bilo ono što su svi čekali, koliko god nam na prvi pogled bilo ružno, jer incest. Iii naravno, dolazimo do jednog od najboljih trenutaka, a to je suđenje kod Starkovih. Kada sam videla da Littlefinger opet priča sa Sansom, samo sam se molila da su je godine u zarobljeništvu nešto naučile. I onda dovođenje Arje i trenutak kad je rekla: Lord Bealish i verovatno se svi gledaoci presekli u trenutku i raširili oči isto kao on u tom momentu. Najpametniji čovek u Westerosu je zvanično mrtav i mislim da smo svi mi ogromni ljubitelji Starkova sada konačno zadovoljni. I plus je Džon sada naslednik trona. BTW, da, a White Walkers su upravo uništili zid... well, shit happens. Vidimo se za godinu dana!

Alena - Čudna epizoda. Nekako mi je u celoj sezoni nedostajao onaj neočekivani momenat, kad se držiš za stolicu u uzbuđenju šta će sledeće da se desi, a sad smo mogli da očekujemo dosta momenata koji su se dogodili. Ne pomaže što je veliki deo popularnog neta bio preplavljen spojlerima i teorijama, da dodatno oduzmu uzbuđenje, hteo ti to ili ne. Uprkos tome, sjajan momenat držanja Starkove dece zajedno. Nekako mi je i čudno koliko je Maloprstić mislio da lako može da prevari decu koja zapravo nisu deca od kad su izgubili oca, pa i od svih narednih trauma koje su prethodile ovom momentu. Južnije su se desile i očekujuće i neočekujuće stvari, odnosno Sersina izdaja pakta sa Stark-Targerijen ekipom, dok zapravo, koliko god sam želela da se desi, Džejmijev odlazak od nje nisam očekivala, iako je stvarno jedna od logičnijih stvari ove serije. Ne znam zašto očekujem da će Sersi u narednoj sezoni završiti nešto kao njen sin Tomen, kad već nije kao Džofri, pogotovo kad se ispuni proročanstvo da ne može imati dece. Još jednu stvar ću reći o ovoj epizodi : najveći game changer u otprilike celoj seriji znaju samo dva lika koja su poprilično nesposobna da se bore protiv vojske koja je već ušla na teritoriju na kojoj borave. Mada, da li će biti bitno što je pravi naslednih trona Džon ili Deneris kad im se pojavi Najt King sa svim svojim džinovima, međedima, nemrtvima i zmajem koji bljuje led, ostaje nam da vidimo za otprilike dve, a ko zna, možda i tri godine. 6 epizoda koje su najavili može samo da znači da ima malo borbi i da će jača, zimska vojska brzo pobediti. Ali ipak je to holivud, možda ljubav pobedi sve??

Dajana - Poslednju epizodu Got-a ispunile su koliko šokantne, toliko i predvidjljive scene. Sam početak se pomalo "teglio", ali kao i u svakom finalu, sve važne scene su sačuvane za sam kraj. Kada dobacih do pola, ostatak epizode nisam treptala. Lično mi se najviše dopao deo sa Arijom i Sansom. Nevezano što je Arija moj omiljeni lik, ali mi se dopao uvod koji u kome Sansa prvo stoji sama na zidu, kao i finalna scena gde ona Ariji govori "najlepšu stvar koju joj je ikada rekla". Sansa konačno iskače iz kože one naivne cure iz prethodnih sezona! Najšokantniji momenat bio je onaj posredi, u kome se Sansa okreće Bejlišu i proziva ga. Pre no što je osudjen na smrt, očekivala sam da će opet pronaći način da izbegne smrt. Konačno je na priču Lorda Bejliša stavljena tacka. Onaj manje dopadljiv momenat, koji je za moj ukus bio i pomalo kliše, jeste paralelna pojava Sema i Brana na jednoj strani Vesterosa, i Deni i Džona na drugoj. Kako je Sem zakoracio u tu sobu, znala sam da ce Džon zakorači u u Deninu. Dosta očekivana scena, mada mi se dopada što su je producenti ostavili tek za kraj. Nekoliko puta je naglašeno da Deneris ne može imati dece, ali s obzirom da je i Dzon Targerijan, kao i da je porodica poznata po incestima, deluje kao da će draga Deni ostati sa detetom svog sestrića. Ma koliko bih volela da ova dva karaktera zavladaju kraljevstvom, nadam se da ce kraj biti nešto tragičniji. Još jedan momenat koji je izazvao pozitivne reakcije, a i emocije, jeste Džejmi koji se konačno čupa iz kandži svoje sestre kao slika nje same, kako posmatra gubitak i poslednjeg člana svoje porodice. Koliko je u prethodnim sezonama Džejmi bio negativan lik, toliko mi je sada samo tragičan. Poslednji minuti su me ostavili bez reči. Ne toliko zbog čitave scene, očekivala sam da će se nešto tako desiti, već zbog posla koji su producenti uradili ne bi li se ta scena snimila. Objektivno gledano, epizoda nosi mnogo nedoumica. Jedna od najvećih pitanja na koje čekam odgovor je, šta Bran ima sa Kraljem noći? I šta li još prećutkuje?

Mateja – Mozda se lako odusevim epizodama, ali meni je ova sezona stvarno bila dobra. Prvo što moram da kažem za ovu epizodu je, tako je Starkovi!!! Arja je opet pokazala da je car, ali ovoga puta su carevi bili i Sansa i Bren. Fenomenalno je Sansa postupila i sredila Bejliša. Prvo ikada okupljanje najvažnijih likova Vesterosa. Osetila se tenzija, pogotovo kod Tiriona i Džona, a nakon puštanja mrtvog čikice, video se strah i kod Sersi, to mi se svidelo. Ali mi se nije svidelo posle kad je sve ispričala Džejmiju. Ne znam, sve vreme pokušava da ispadne pametna, a mislim da konstantno radi pogrešne stvari. To joj se i obilo o glavu kad ju je napustio Džejmi. Vrlo me zanima Tirionova budućnost, s obzirom da se tako normalno ispričao sa svojom dragom sestrom. Susret Brena i Sema mi je takav da će oni izgleda postati bff kripi drugari, plus što jedini znaju istinu o Egonu Targerijanu!!!! Teon se vratio što je vrlo bitno za dalju borbu i mislim da će u sledećoj epizodi prva stvar biti njegova borba sa ujakom. Naravno, poslednja scena, moćni Noćni kralj i ‘njegov’ zmaj ruše lagano ceo zid i kreću na civilizaciju. Biće baš opako i uzbudljivo, jednostavno poslednja sezona ne može da bude loša, barem se nadam... Vidimo se (Uskoro)!

Marko - Jedno pravo finale sezone serije koja je, po meni, najbolja serija svih vremena. Sve od početka pregovora dve zaraćene strane osećao sam da če Sersi izneveriti. Na prvi pogled rutinski izvedeno, na drugi neka Sersi koju ne poznajemo. Ali ipak, uspeva da se vrati na ono što sam i očekivao. Ali ipak, Džejmi je napušta, što mi je jako drago. On je jedini šatro negativac koga ne želim mrtvog, a onog koga sam želeo je to i postao. Bejliš je dobio ono što zaslužuje kroz svih 66 epizoda Gejmotrona pre ovoga. Apsolutno mi je drago što je to bio clean cut od strane Arije, go Arija! Sansa je sjajno izvela obrt. Sjajan povratak muškosti mladog Teona Grejdžoja, what is dead may never die! I naravno, sex koji masa toliko priželjkuje.... Night King. White Walkers. Army of the Dead. Viserion Opasno, opasno. Da li ćemo stvarno čekati 2019 za sledeću sezonu od 6 epizoda??? Ughhhh

Finale pre finala. Odličan uvod u poslednju epizodu sedme sezone Gejmotrona. Mi smo puni utisaka i očekujemo bobmu u nedelju na ponedeljak.

Miljana N. - Još jedna odlična epizoda, sa par zamerki, koje sam možda primetila baš usled toga što mi je bila mnogo dobra. Pre svega, mnogo mi je zasmetalo ono bacanje kamena. Hound nije tupav i nekako mi je to celu epizodu učinilo mlakom, jer sam poprilično sigurna da lik kao što je on to nikada ne bi uradio. To je bilo krajnje glupavo i dovelo ih je sve u veliku opasnost. Sem toga, svađa Arje i Sanse je nešto što mislim da dosta njih nije do kraja razumelo. (Možda zato što sam lično ogromni fan Arje), ali sigurna sam da je ona previše pametna za Littlefinger-a (čiji lik je baš dosta nekako prostiji ove sezone) i da će ga Sansa i ona zajedno ubiti. Sestre Stark su ipak previše (kao i svi Starkovi) lojalne i sigurna sam da će to sve postati okej. A što se tiče Džona i Deneris... Iako mi je poprilično slatko, odvratno i incestoidno, u isto vreme mi je bilo možda malo previše naglo. Ali da, GOT je to... U svakom slučaju, jedva čekam finale, a s obzirom na to da sada imaju jednog zmaja ne manje, nego jednog više na strani neprijatelja, biće ludilo. PS: Bran je imao svoje uobičajeno pojavljivljivanje. Tj. nije se pojavio, što je svakako bolje nego da se pojavi i ne uradi NIŠTA.

Alena - Šesta epizoda je najbolja do sad i mislim da poslednja ne može da je nadmaši. Fokus je bio na Stark-Targerijen ekipi, nikoga drugog nismo videli, ali ništa nije manjkalo u epizodi. Trenutno je Night King najjača sila u Vesterosu koji u svom rukavu ima dzinove, mrtve, magiju da pretvori ljude koje ubije u svoju vojsku, sada i zmaja, a najveći adut mu je što Vesteros ne zna da on zaista postoji. Sada je u velikoj borbenoj prednosti i baš me zanima kako će magije holivuda da stvore onaj tipični "dobri likovi pobeđuju" momenat jer su dobri likovi trenutno nadjačani. Borba je bila fantastična, sa plot tvistom kada je pao zmaj, ali nekako mi je muka toga da više nema iznenadnih i po gledaoce bolnih smrti. Kao da to nije više to. Osećam se malo psihopatski kad kažem da želim da neko od njih umre, pa i mazohistički da patim za njima, ali to sam navikla od gejmotrona, a gde je to???

Mateja – Očekivao sam da će četvrta epizoda biti nadmašena i eto desilo se u ovoj šestoj, mada će sedma sigurno biti najbolja do sad. Ja sam poslednje tri epizode gledao isto, bez disanja i uz veliku napetost. Prvo da iskomentarišem sestre Stark. Uvek ću biti na strani Arje, šta god radila i koliko god zaboravljala sestrinu reakciju prilikom ubistva njihovog oca. Verujem da će Arja ostati pri istom stavu i neće odstupati, dok će Sansa biti sve bliža Bejlišu. Onda naš sucide squad. Tormund me je oduševio njegovim romantičnim nastupom i to baš pred Klegejnom. Naišao sam na teoriju da je Noćni kralj sve isplanirao što se tiče zaleđenog jezera i da je sve vreme želeo samo zmajeve. Po meni je to i logično, jer je lako mogao da ubije Džona. Prelazak Viseriona na stranu mrtvih je veliki gubitak za Deneris i ekipu i baš me zanima šta će se desiti u sledećoj, kao i sve vas, naravno. Ljubavna priča Tetke i bratanca je konačno napredovala. Kada i da li će saznati da su u srodstvu je isto veliko pitanje. A moje pitanje je, gde je i šta radi porodica Grejdžoj??? Sve u svemu, vrlo sam zadovoljan pretposlednjom epizodom.

Marko - Po očekivanju od naslova epizode imao sam u vidu gde će se većina dešavati. Kampanja koja ide iznad zida nije razočarala, kao ni Kralj Noći. Gejmotron je izgubio neku čar po meni ove sezone, valjda zato što je kratka. U pitanju je naravno putovanje kroz Vesteros, ranije je trebalo ljudima po par epizoda da dođu od tačke A na severu do tačke B na jugu, a ove sezone kao da imaju teleport. Susret Arije i Sanse je baš onakav kakav je Bejliš očekivao, jedva čekam da vidim rasplet događaja u Vinterfelu. Da se vratim na kompanjone van zida, zaista im nije bilo lako. Smešno mi je što Gendri trči nazad na zid toliko brzo kao da je Flash. No, dobra borba protiv mrtvih, smrt par dobrih likova, i Viseriona..... Mislim da je Deneris donela dobru odluku što je otišla da ih spasi, ali jedan Wight nije vredan par mrtvih ljudi i dobitka zmaja za stranu White Walkera, pored džinova i medveda naravno... Epizoda 7 će biti otkrovenje, jedva čekam da se mnogi zapleti završe, mnogo vremena ovih dana provodim za računarom zbog povrede i čekam da hakeri puste epizodu ne bi li je prvi gledao, ali ipak ću morati da čekam da se vratim u Vesteros u nedelju na ponedeljak ujutru.