Ako toplo avgustovsko popodne iskoristite da prošetate do Beogradske tvrđave, pa sa Kalemegdana bacite pogled na sunce koje nestaje iza krovova novobeogradskih blokova, teško da ćete stvarno moći da osetite, u najmanju ruku surovu istoriju ovog grada. Reke pod vama će spokojno teći, dok daleka svetla trepere poput šume svitaca. Zaljubljeni parovi lakim će koracima šetati po zidovima stare tvrđave. Ipak, idilična slika umivene metropole i ljudi koji uživaju u dragocenim momentima zadovoljstva, nije nešto na šta su Beograđani navikli. 

Beograd svakako nije jedan od onih, neosvojivih gradova. Zbog izuzetnog geografskog položaja, od nastanka do danas, za njega su se borile gotovo sve najmoćnije imperije. Pošto je potpuno razrušen i iz sopstvenog pepela podignut više od četrdeset puta, verovatno samo još veliki Dunav pamti Kelte, Rimljane i Vizantijce. Uticaj Ugara, Austrijanaca i Osmanlija mnogo je lakše primetiti i osetiti na svakom uglu grada koji je u srednjem veku bio kapija Srednje Evrope, ili pak Balkana. Nakon ulaska Osmanlija u Konstantinopolj 1453. godine, osvajači sa Bliskog Istoka motivisani i svesni svoje moći, poželeli su da prodru dublje u Evropu. Kako je veliki deo Balkana već bio pokoren, beli grad na obali Save i Dunava stajao je ponosno kao jedini bedem između hrišćanske Evrope i sna sultana Mehmeda II. Ovo je priča o velikoj pobedi Beograda, koju (svesno ili nesvesno) i danas slavi čitav hrišćanski svet!

Tu burnu 1456. godinu Beograd je zvanično dočekao kao Nandorfehervar, jedan od najjužnijih i svakako strateški najbitnijih gradova Kraljevine Ugarske, sa Janošem Hunjadijem na čelu. Hunjadi je bio svestan da je pitanje vremena kada će se moćni neprijatelj pojaviti pred vratima njegove varoši, pa je užurbano spremao odbranu. Međutim, tek kada se sultan Mehmed II Osvajač približio Beogradu, postalo je jasno da će uz veliko stradanje, beogradskim braniocima biti potrebno i puno sreće da bi porazili Turke.

Osmanlije su 4. jula započeli opsadu Beograda. Mada su im brodovi na Dunavu brzo potopljeni, na kopnu su dobro napredovali. Bedemi vremenom bivaju ozbiljno oštećeni, a branioci, među kojima su bili i krstaši, do tada vođeni rečima Jovana Kapistrana, sada polako gube nadu. Pa ipak, za hrišćansku vojsku, koju je pored već pomenutih krstaša iz Srednje Evrope činilo i lokalno stanovništvo, borba je tek predstojala. U konačnom napadu deo Turske vojske je uspeo da uđe u grad, a sa tvrđave je leteo nameštaj, odeća i sve što je moglo da gori. Beograđani su iz očaja bacali u vatru sve što su imali. Ovo za njih nije bila samo borba za grad, bio je to sudar civilizacija. Moglo bi se reći da je vapaj građana bio toliko jak da poremeti planove univerzuma. Možda je ono što će uslediti samo spret čudnih okolnosti, a opet možda je kombinacija jednog i drugog. Uglavnom, vatra koja je gorela ispred kapija grada, samo ometajući Osmanlije da brže napreduju, pretvoriće se u veliki požar.

Jedan od najupečatljivijih, a po nekima i ključni momenat ove bitke, dogodio se kada se turski vojnik ušunjao kroz porušene zidine i popeo na jednu od kula noseći zastavu svog sultana. Prolazivši pored mrtvih hrišćana, uzbuđeni barjaktar, verovatno nije ni primetio ranjenog Titusa Dugovića. U trenutku kada je ovaj podigao zastavu sa željom da saborcima pokaže da pobeda nije daleko i dodatno ih ohrabri, Dugović je skočio na njega i zajedno sa zastavom obojica su sa visoke kule pali u sigurnu smrt. Ovaj skok u istoriju hrabrog Titusa Dugovića, motivisaće hrišćane i ojačati im poljujanu veru u uspeh. Tako će Hunjadi, Silađi i Kapistran povesti svoje vojnike u Pirovu pobedu. Epilog, ogromni gubici sa obe strane, uništen grad Janoša Hunjadija, i povlačenje Mehmeda II. Hrišćani ne bi prošli tako loše da ih nakon Turaka nije napala i epidemija kuge, od koje će oboleti a nedugo zatim preminuti Hunjadi i Kapistran. Jovan Kapistran biće kanonizovan i proglašen za katoličkog zaštitnika Beograda. Janoš Hunjadi do danas je ostao beogradski heroj, u Srba poznatiji kao vojvoda Janko Hunjadi i Sibinjanin Janko. Njegov sin će nakon očeve smrti postati ugarski kralj.

Vest o velikoj pobedi brzo se proširila Evropom. Oduševljeni papa Kalist III naložio je da se u podne, u svim crkvama oglašavaju molitvena zvona za povređene i obolele Beograđane, ali i u čast grada heroja i istorijske pobede hrišćana. Ovu njegovu odluku niko nikada nije povukao, pa ćete ta “Beogradska zvona” čuti i danas tačno u podne, gde god u Evropi da se nalazite.

Autor: Petar Kražić

Nakon fantastične četvrte epizode, sada nas je stigao jednako fantastičan nastavak. Situacija se znatno zahuhtava, a mi želimo da čujemo i vaše reakcije! Ko će sedeti na Tronu?

Miljana N. - Meni se lično ova epizoda ekstremno dopala. Ne može u svakoj epizodi biti epic battle, niti treba. Iako nije imala nikakvu takvu akciju, cela epizoda je odisala nekom pripremom, nečim što sledi, a i definitivno se mnogo toga izdešavalo. Povratak Gendrija, koji je ipak uspeo da dovesla, a da se ne podavi (kao što sam već počinjala da sumnjam), možda je i najveći događaj. Njegova neposrednost i otvorenost me dosta podsećaju na Arju i jedva čekam taj reunion, skoro kao Džon - Arja. Sa druge strane, konflikt Sansa - Arja je jedan od onih kada ste svesni da su obe strane podjednako u pravu i da imaju svoje razloge. Susret Džejmija i Tiriona je isto jedan od upečatljivijih i taman kad sam pomislila da će Džejmi usred toga možda i moći da se odvoji od svoje lude sestre/kraljice/majke njegove dece, ispostavi se da je ona trudna. Paa, ostaje nam da se nadamo da bar neće biti kao Džofri, takvo čudovište se valjda samo jednom rađa... I na kraju, vraćam se na početak. Ono kako je Deneris surovo kaznila Tarlijeve, mnogo me je podsetilo na Sersi... Sve mi se više čini da će samo Jon moći da je priseti ko je zapravo i koji su njeni ciljevi. Jorah je i ovde u svojoj klasičnoj ulozi glavnog friendzonera zauvek, a da, R+L=J i to legalno, tako da je vrlo jasno ko je pravi naslednik prestola. Ako ga ne ubiju hodači do tad. Ili Sersi. Ili bilo ko u principu.

Alena - Znam da mislim da Sersi fejkuje trudnoću da bi pridobila Džejmija nazad, pošto je to jedini način da ga zadrži sad kad je krenuo da sumnja u njene postupke. Razlog je, ako se sećate, prorocica.koja joj je rekla kad je bila mlada da će imati samo troje dece i da ce sve troje umreti. Na severu se počeo nazirati Litlfingerov plan, ali i dalje mislim da je u ovoj sezoni propao kao lik i da mu je ona poslednja. Jako čudna družina se skupila da ide preko zida, ali kroz sezone i epizode smo videli da ih je sve na neki način dodirnuo Lord svetla, iako je s Kerom to bilo baš zbrzano, na vrat na nos. Svakako, jedva čekam (tj jedva sam čekala) da vidim sledeću epizodu, jer bi ona trebala da ima mnogo zanimljiviju radnju od prethodnih epizoda, sudeći po onome što je ova epizoda obećala.

Mateja – Meni se mnogo svidela epizoda. Od početka do kraja je bilo napeto i držala mi je pažnju. Otkrivanje da je Sersi trudna i to da sve zna šta se dešava u gradu je bilo baš jako. Susret Džona i zmaja epic, iako smo svi znali šta će se desiti. Džora mučenik se previše trudi da uvek on bude taj koji će rešiti problem, uskočiti u situaciji samo da bi oduševio Deneris. Arija me je malo razočarala što je onako naivno postupila sa Bejlišem, kao da ne zna sa kim ima posla. Nadam se da će se Bren malo više uključiti i pomoći sestrama i bratu oko svih stvari, jer jelte, sve vidi. I ogroman utisak je ostavio GOT suicide squad. Nikad ne bih pomislio da će ona ekipa biti na jednoj strani, ali je ispalo jako kul. Da, za malo da zaboravim Gendrija, veliku facu, njegova pojava me takođe mnogo raduje. Čuo sam da je sledeća epizoda najbolja do sad, ali ipak ću čekati ponedeljak za uživanje.

Marko - Ja sam osoba koja čim čuje da je GoT hakovan uleti i skine epizodu. Već sam gledao šestu, iako smo tek na petoj... Potrudiću se da ne spojlujem nikome dešavanja. Iskreno, malo mi je krivo što je Džejmi preživeo, a kada sam video da Deni govori Drakaris Drogonu da spali Tarlije, naježio sam se. Želim mnogo bitaka i mnogo smrti u ovoj sezoni, a to sam počeo da dobijam. Najviše želim da Littlefinger napusti GoT, lol. Jedva čekam da vidim ekspediciju iza zida (šalim se, video sam je), kao i to da li je Sersi stvarno trudna ili time zavarava Džejmija? Toliko od mene, samo da kažem da je šesta epizoda ubedljivo najbolja ove sezone, a posle nje je ostala još jedna samo.

Konačno ozbiljna akcija u Gejmotronu. Svi smo pod utiskom, a verujemo da ste i vi. Šta nas to dalje očekuje možemo samo da slutimo i nagađamo, a možete i vi sa nama. Otvoreni smo za sve moguće teorije. 

Miljana K. - Može li moj komentar ove nedelje da bude "lajfčflspšldljđpkcčsjf"? Ali ozbiljno, taman pomislim da Got nema budžet za bitke ove sezone, a oni BUM. Ujedinjenje Stark devojaka je prelepo. Obe su sada jake, ali na drugačiji način. Valjda ih to neće sprečiti da se slažu. Scena u pećini je bila nekako kliše. I onda dolazi moja omiljena scena ove sezone - Deni, Drogon i dortraki protiv Lanistera. Na početku krici dortrakija od kojih se diže kosa na glavi i pogledi Lanisterskih vojnika. (Nadam se da Ed nije među njima) Zatim doleće Drogon i ja zaboravim da dišem. Stanje na frontu je otprilike bilo stanje mog uma u trenutku - Sve gori, niko ne zna šta se događa, ali je fenomenalno. Momenat kada Tirion vidi Džejmija posle nekoliko godina nekako nije ostavio mnogo jak utisak, verovatno zato što je zmaj bio u kadru, ali kraj! Ne znam za vas, ali ja do sledeće epizode neću mirno spavati. Čeka nas zanimljiva druga polovina sezone.

Alena - U suštini, epizoda je bila vredna gledanja na telefonu. Meni se tek sad vratio onaj stari Got, sa spletkama i epic borbom na samom kraju. Plus onaj neprikosnoveni cliff-hanger sa Džejmijem koji tone. Zanima me da li će sad ono oružje protiv zmajeva koje je Deneris otkrila da Lanisterovi imaju malo pobuniti njeno razmišljanje. Čekam da se Neokaljani vrate nazad, pošto sada znaju šta je bilo sa trupama Lanisterove vojske. Na severu me i dalje kopka koja je tu uloga Malog prstića. Osetila se neka tenzija Sanse prema Ariji u njenim novim veštinama, a Brena ne umem ni da komentarišem, kao sto je već rečeno, on je umro u onoj pećini.

Miljana N. - Po meni, definitivno jedna od najboljih epizoda GoT-a. Sve je bilo toliko napeto i puno akcije da sam ostala bez teksta. Cela epizoda mi je bila preinteresantna, još od Arjinog dolaska, na koji smo toliko čekali. Sviđa mi se odnos Sanse i nje, čini mi se da su obe mnogo sazrele od prošlog puta, pa iako se Sansa baš dosta iznenadila sposobnošću svoje male sestre, pošutuju se dovoljno. Bren creepier than ever. Ono što je, naravno, obezbedilo svu tu napetost jeste bitka na kraju. Jedna od možda i najzanimljivijih, posebno dok gledamo Tyriona kako gleda svog brata i ujedno želi da mu pomogne, a i da konačno pobedi malo i Deneris. Naravno, cliffhanger za kraj, zbog koga još više čekam sledeću nedelju - da li i kako Jamie preživljava, kako će biti zmaj i naravno, šta su nam još spremili u nastavku. Ako dozvolimo sebi da sudimo ostatku sezone po ovoj epizodi - očekuje nas spektakl.

Mateja – Od čega početi??? Mnogo mi je drago što se Arija vratila kući i baš me zanima dalja priča sa njom i Bejlišom. Bren je ostao čudan i nervira me još više. Neka pomaže Džonu i ostalima sa njegovim vizijama i biće super. Džon je konačno uverio Deneris da Noćni kralj postoji i mislim da je Džon konačno pristao da se pokloni majci zmajeva. Da li su Tirijonove loše procene i odluke pokvarile njegov odnos sa Deneris? I to mi je interesantno da vidim kako će se nastaviti. Da li treba komentarisati bitku? Fenomenalnooo! Konačno je Deneris nekoga iznenadila i vrlo samouvereno krenula u pobedu. Džejmi nije znao šta ga je snašlo i samo je pravio loše odluke. Kopljem na Deneris pored koje je zmaj, ma daj. Bron je opet pokazao kakav je badass i uspeo je da rani Drogona. Videćemo kakve će biti posledice. I još na kraju pad u vodu koja je nekako onoliko duboka... Sersi će sigurno biti jako besna.

Marko - Šta reći za novu epizodu? Svi koji me poznaju znaju da sam veliki fanboy Deneris. Njena odluka u pećini da će pomoći Džonu nakon što je videla slike prvih ljudi mi je jedna izuzetno dobra scena. Šest sezona i četiri epizode (vremenski gledano) sam čekao momenat sa kraja ove epizode. Bitka kada će moja voljena Deneris jahati zmaja i razarati redove i redove prejakih armija! Ja ne mogu davati pravi komentar, ovo je neki Gejmotron vrhunac za mene! Arija, dobrodošla kući!

Jako čudna epizoda Gejmotrona, bila je teška za komentarisanje, ali smo i ovoga puta ispisali svoja mišljenja o istoj. Kao i nakon prve dve epizode, očekujte spojlere, a mi očekujemo vaša mišljenja.

Miljana K. - Epizoda počinje dugo očekivanim susretom Deneris, Tiriona i Džona. Razgovor među njima bio je interesantan i svidelo mi se to što su prikazali Džona kao nekoga neiskusnog, ko još uvek uči pravila igre. I zatim nas Sersi podseća koliko okrutna može biti i koliko će teško bilo ko moći da je pobedi. Hodači imaju sreće što im ona još uvek nije neprijatelj. Sansa za sada izgleda kao da je dorasla ulozi vladara, Bejliš konačno izgovara nešto pametno i onda vidimo, prema mom mišljenju, dve najlošije scene u epizodi. Brenovo ponašanje me mnogo nervira i to što će Džora samo tako nepovređen i izlečen da prošeta svetom je potpuna budalaština. I naravno, prepisivanje starih spisa je kazna za nekoga ko je do sada obavljao najodvratnije poslove? Još jedan od Tirijenovih planova propada i potom umire jedan od mojih omiljenih likova. Moram da priznam da nisam Oleninu smrt očekivala u ovoj sezoni. Dakle, da li će Džejmi reći Sersi istinu? Nadam se. Da li će to makar malo promeniti njeno mišljenje o Tirionu? Verovatno ne. Većina važnih likova iz Dorne je mrtva, Olena je živela i umrla dostojanstveno, Brenova osećanja su mrtva... izgleda da se Igra prestola kakvu znamo polako vraća u igru.

Alena - Meni kod ove epizode ništa nije jasno. Prvo mentalno stanje Brena. Pokušavaju da naprave od njega kao nekog velikog mudraca, poznavaoca svega mogućeg i nemogućeg, a videli smo ga možda u 5% serije. Nedostajala mi je Arija u ovoj epizodi. Nadam se da će u sledećoj stići na sever. Još jednu stvar ću pomenuti - sta se desilo kod Olene?? Nije bilo borbe, pa ne može da se zna da li je ona impresivna vojska Lanistera pokorila teritoriju Tajrelovih ili je ona izdala Deneris, nekako sam se skroz zbunila na kraju. I šta se desilo sa svim sto je bilo autentično za GoT, kraj treće epizode, svi najavljuju neke borbe, a ni b od toga...

Miljana N. - Treća epizoda je moj apsolutni favorit u ovoj sezoni. Ima znatno više akcije od prve i druge (što je možda pod utiskom toga da su shvatili da im je ostalo još nekolicina sati da završe priču). Sam susret Deneris I Džona je prošao, po meni, sasvim zadovoljavajuće. Drago mi je što se Sever nije tako lako predao i pokleknuo, ali je i očigledno da se oboje pomalo ponašaju kao dva razmažena deteta. Kad ih prođe prva ljutnja, sigurna sam da će biti odlični. E sad, da li će se do tada Džonu obiti o glavu to što toliko liči na Neda, videćemo. Sa druge strane, ne sviđa mi se toliko Sansino "druženje" sa Bejlišom. Ne znam da li je pametnija od njegovih manipulacija, ali ako ne bude bila, to će uništiti Sever. Sansin susret sa Brenom je još jedna ogromna čudnost. Razumem da je on istraumiran sad kada je to što jeste, ali nema potrebe da bude toliko kripi. Dok mu se ona baca u zagrljaj, on gleda bledo, apsolutno je ne vidi, a ono pominjanje njenog silovanja je malo too much sa njegove strane. Naravno, najupečatljivija scena jeste Olena, koja je verovatno jedini lik ikada koji je uspeo da ostane dostojanstven u sopstvenoj smrti. Stvarno treba živeti sa dostojanstvom, ali umreti sa njim... Ona je apsolutno genijalna. Drago mi je što je probala da Džejmiju pokaže šta Sersi zapravo radi, kao i što mu je rekla da je ona ubila Džofrija. Sada bar zna da to nije uradio Tirion, što bi moglo da dovede do saveza braće. Još jedna stvar o kojoj sam videla da se spekuliše jeste to da Olena zna mnogo toga o otrovima, pa me neće preterano iznenaditi ukoliko je u onom ogromnom prstenu imala protivotrov koji će posle brzo popiti. Ja bih to obožavala. I da, umalo da zaboravim (buduću) smrt devojke iz Dorna dok je njena majka posmatra. Volela bih da kažem da je ovo bilo presurovo i da je Sersi jeziva. Sersi defintivno jeste odlepila, ali Mirselina smrt je jedna od najzasluženijih smrti u GoT-u, tako da mi ni u jednom trenutku nije bilo žao. Oko za oko, zub za zub.

Mateja - Nakon završetka epizode nisam znao kako da je prokomentarišem. Konačno susret Deneris i Džona. Mislim da će ovaj susret biti uspešan zahvaljujući Tirionu i Ser Davosu. Deneris će verovatno još malo proveriti Džonovu priču o Noćnom kralju. Nekako sam optimističan po pitanju toga, ali opet, ovo je „Igra prestola“... Juron Grejdžoj je, ovde moram da upotrebim englesku reč, bas savage. U kojoj god da je sceni, on je ukrade od svih drugih. U isto vreme me i nervira i obožavam ga. I onda ona Džejmijeva faca, čoooveče. Sersino ponašanje je baš okrutno, ali šta drugo očekivati od nje. Susret Sanse i Brena mi je baš čudan, kao da Bren okrivljuje Sansu za nešto. Verovatno u sledećoj epizodi dobijamo i susret dve sestre, ako Arija preživi put. Džora je izlečen! Hajde da ispuni ono što sam rekao nakon prošle epizode. Tirion je izdominirao kao i uvek. Borba na kraju je bila epic, ali dosta kratka, očekivao sam više scena, baš pravu bitku. I na kraju Olena Tajrel. Definitivno najupečatljivija scena u ovoj epizodi i najbolja replika. Nadam se da ćemo je videti još koji put, khm, khm.

Marko - Iskren da budem, očekivao sam mnogo više. Jedino bih rekao da mi je drago što su se lepo našli Džon i Deneris i što će ga pustiti da napravi rudnik za dragonglass, nadam se da će se sve okej završiti što se tu tiče. Sersi najokrutnija ikad, što se i očekivalo sa njenim kvazi prijateljicama iz Dorne. Ali sve u svemu, ja sam razočaran. Očekivao sam dobre bitke u ovoj epizodi, a sve što sam mogao videti jeste kako sivi crv nabada na njegovu čačkalicu par Lanistera par minuta, kako Targerijen flota gori par minuta i ni sekund borbe u visokim vrtovima kada su Lanisteri isprašili Tajrele. Lejdi Olena okrutna, kako joj i priliči. Nadam se da će od naredne epizode biti bolje, jer je samo četiri ostalo... I jedva čekam da vidim da li će Aria stići u Vinterfel.

Kao što smo obećali i najavili, nastavljamo sa serijalom Gejmotron sa Unijom. Izašla je druga epizoda, pa smo napisali naše utiske i komentare. Kao i prvom tekstu i u ovom ima spojlera, zato ko nije gledao zna šta treba da radi. Šta vi mislite o celokupnoj epizodi? Pišite nam u komentarima.

Miljana K. – Veći deo druge epizode i dalje je delovao kao nekakav prolog za sezonu. Spomenuto je nekoliko događaja iz prve sezone, a pojava Nimerije je definitivno najbolji od svih. Nadam se da ćemo videti još jezovuka do kraja sezone.  Na Zmajevoj steni se dogode tri veoma interesantna razgovora. Varis govori Deneris kako će biti uz nju dokle god je ona sposobna da pravilno vlada, zatim Melisandre spominje proročanstvo, ali ne i da je Deneris ta koja je odabrana i na kraju Olena Tajrel koja savetuje Deneris da bude zmaj. Drago mi je da Melisandra i dalje veruje da je Džon princ iz proročanstva, to njen odnos sa Deneris čini još komplikovanijim. Nadam se da rešenje neće biti „princ i princeza“. Nikako mi se ne sviđa to što je Sansa pogledala u Pitera čim joj je prepušteno da vlada severom. Piter mi je bio jedan od omiljenih likova u početku, ali sada mi sve njegove odluke deluju  pogrešno. Naravno, još manje mi se sviđa što je Sersi na neki način jedina prava kraljica koju je Sansa imala priliku da proučava. Scena koja mi se najmanje svidela jeste ona sa Semom i Džorom. Drago mi je što lek postoji, ali to nije način na koji sam želela da Džora preživi. I poslednja scena je ovu epizodu učinila mnogo boljom. Očekivala sam da će cela epizoda biti u tom stilu, ali jedna scena je sve što smo dobili za sada. Ne očajavam. Jurona volim više nego ikada i nadam se da će on zaista biti gori od Ramzija, ali da neću promeniti mišljenje o njemu.

Alena – The feels ove epizode... Prešli smo iz prve brzine direkt u petu. Arija je ispravila ono što mi je smetalo u prethodnoj epizodi i krenula ka svojoj porodici. Što se Nimerije tiče, mislim da je nismo videli poslednji put. Ličilo mi je da je se seća, ali da je razočarana što ju je oterala, iako ju je Arija tad spasila, pa je zato odšetala. Deneris mi je postala previše arogantna, ali imam veru u nju da će se osvestiti malo, pogotovo sada kada je ostala bez velike prednosti u vidu Grejdžoj flote. Takođe, volela bih da se udruži sa Jonom protiv vojske izvan zida, ali bi to bilo previše romantično i lako za GoT. Scena koja me je najviše uzdrmala je scena Euronovog poklona Sersi. S jedne strane, on je nov lik, ali je uspeo da ostavi veliki utisak svojom pojavom. Vrhunski sarkazam, odlične mad-man scene; lik koji veruje u svoje sposobnosti, a koga, mislim, čeka neka veća uloga u ovoj sezoni. Teon... on je tek priča za sebe. Taman pomisliš da je pored sestre uspeo malo da se oporavi, da ojača, ali on odustane. Jedva čekam da vidim šta će se dešavati u narednim epizodama, ali u jedno sam sigurna - pošto imamo mnogo likova i potencijalnih dešavanja, a malo vremena u sezoni, dogodiće se veliki bum vrlo uskoro!

Miljana N. – Bolje, bolje, mnooogo bolje! To je moja prva reakcija na drugu epizodu. Postoji mnogo stvari koje su ovde izašle na čistac, ali ono što mi je bilo omiljeno jeste povratak starog GoT-a, dakle: Nimerija (ako je to ona?) nije ostala sa Arijom, Džora umire od bolova (još jedna vrlo bljak scena u kojoj je Sem, to mu vraćaju za ostajanje živim do sad) ii na kraju, poslednja scena kao pun pogodak. Ono što sam primetila u vezi sa celokupnom epizodom jeste koliko je drugačije od prethodnih - sada se stvaraju već odlučujući savezi i svi su podeljeni, dok su do sada svi igrali za sebe. Takođe, tek sada možemo da vidimo šta je to stvarno Remzi uradio Teonu i kolike posledice to može da ima. Arija je konačno na putu za Vinterfel, što je, po mom mišljenju, njena najracionalnija odluka u poslednje vreme. Ne znam koliko bi se to moglo reći i za Džona i njegov odlazak, s obzirom na to da ostavlja zemlju u rukama Sanse i Bejliša (koga bi zaista bilo lepo da neko više ubije). Plus, to znači da dugo očekivani susret Arije i Džona neće biti u skorije vreme... Oh well, u svakom slučaju, jedva čekam sledeću nedelju da saznam šta se dešava sa Juronom i njegovom ogromnom ljubavlju ka svojoj porodici i da li su (konačno) ubili sve Dornovce. Stay tuned.

Mateja – Iiii, akcija! Nije sve toliko sjajno i bajno kod Deneris, kao što se moglo videti u prvoj sceni kada je ‘testirala’ Varisa, a i kasnije na sastanku svih vođa najjačih saveznika. Moraće dosta više da se pomuči da bi nadmudrila sve svoje neprijatelje. Olena Tajrel će joj sasvim sigurno biti od velike pomoći. Sersi je shvatila da mora da pridobije još saveznika i krenula je u akciju, ali po meni najbitniji saveznik joj je Kajburn koji ju je spasao nekoliko puta. Znači, mogu da potpišem da jadan Sem nije imao izbora nego da glumi samo u gadnim scenama, sada otklanjanje Džorine ‘kože’, a u prošloj... Sećate se svi sigurno. Kako god, voelo bih da Džora ozdravi i napravi neki epic comeback i spasi Deneris život, na primer. Kao što Marko nije bio u stanju da da komentar zbog Deneris u prošloj epizodi, tako ja sad neću moći da iskomentarišem Misandei i tu scenu... Arija i njen komentar za pite, genijalno. Drago mi je što se vraća kući i sigurno će se Nimerija ponovo pojaviti. Za Džona sam ubeđen da će sklopiti sve kockice, samo sam sumnjičav što se tiče Sanse i Bejliša. I na kraju velika borba. Iskreno, nisam očekivao od Jurona da bude ovoliko bitan i opasan, ali očigledno stalno moramo da imamo nekog psihopatu. Samo jedna stvar, kako ga one iz Dorna nisu ubile??? Svejedno, fenomenalan kraj epizode, konstantno sam bio na iglama šta će se desiti i željno iščekujem seldeću epizodu.

Marko – Sezona od sedam epizoda nam daje do znanja da će u svakoj biti izuzetnih akcija! Ja sam veliki fan Deneris Targerijan i jedva sam čekao da sezona krene ne bi li je gledao kako zmajevima uzima Gvozdeni presto. Međutim, Deneris sa početka ove sezone mi se nimalo ne sviđa kao ona koju poznajem prethodnih 6. Postala je na neki način arogantna, uzvišena. Tek se iskrcala na tlo Vesterosa, a već se ponaša kao apsolutno vladar, naročito kad poziva Džona Snoua da joj se pokloni. Biće joj sve teže sada, zmajevi joj neće dobiti rat, Juron Grejdžoj joj je poremetio sve. Isto kao što volim Deneris, bio sam veliki fan Ramzija Boltona. Na moju žalost, a na sreću drugih, on nije više sa nama. Međutim, našao je novi 'ludak' koji će ga zameniti! Počinjem da navijam za psihopatu sa Gvozdenih Ostrva, iako prezirem Sersi i Lanistere. Takođe, jako sam se iznenadio za susret koji se spekuliše već godinu dana! Arija i Nimeria! Iako ju je Nimeria napustila, cenim da ćebse tek pojavljivati. Zamislio sam kako je na kraju Arija jaše na sever u borbu protiv vojske izvan zida, uz Deneris na zmaju i Džona na konju. Previše utisaka iz ove epizode, zaista, ali to je i očekivano. Nadam se još boljoj epizodi, kao i mogućem izlečenju Ser Džore Mormonta!

Šezdesetih godina prošlog veka varnice sukoba velikih sila pretile su da po ko zna koji put zapale planetu. Stara i umorna Evropa ponovo je podeljena, a granice između zapada i istoka postaju nepremostive. Vijetnam je goreo, dok su Sovjeti i Amerikanci polako raspoređivali nuklearne rakete po teritorijama svojih saveznika u Maloj Aziji i na Kubi. Hladnom ratu kraj nije ni na vidiku. Ipak, kao protivteža globalnom bezumlju, budila se svest mladih ljudi.

Tih godina na zapadnoj obali Sjedinjenih Država, u sunčanoj Kaliforniji, stvari su čini se otišle najdalje, ili bolje reći najdublje. Samosvesni Amerikanci pokrenuli su nešto što će zauvek promeniti način života i pogled na svet najvećeg dela zapadne civilizacije. Nezadovoljni stanjem u surovom kapitalističkom društvu, sve većim socijalnim razlikakama, ali i činjenicom da veliki broj njihovih sugrađana gine u ratu koji su smatrali nepotrebnim i za koji koji nikako nisu uspevali da nađu opravdanje, ponudili su alternativu. Društvo zasnovano na nematerijalnim vrednostima, čistom hedonizmu, ljubavi i miru. Ovaj idealistički pristup životu iz San Franciska brzo se proširio na sve krajeve Amerike. Spontano nastaju grupe, formiraju se komune u kojima način života sve manje liči na onaj u spoljnom svetu. Pravilo je da nema puno pravila. Nema hijerarhije, nema vođa, sve razlike su prihvatljive. Popularnom hipi pokretu priključuju se mladi, najčešće iz srednjih društvenih slojeva, mada je bilo i dece imućnijih Amerikanaca, kojima će kasnije cela ova priča samo poslužiti kao lepo životno iskustvo. Svi oni, suprodstavljeni sistemu, odbacuju važeća načela i vrednosti. U godinama koje dolaze postaće najprepoznatljiviji primer kontrakulture.

Za ondašnju konzervativnu Ameriku, sam izgled, “vizuelni identitet” pripadnika ovog pokreta bio je neprimeren i nepoželjan. Najčešće šarena odeća i obavezno duža prirodna kosa, a mnogi hipici su izbegavali obuću, zbog čega su izgledali u najmanju ruku neuredno. Spoljašnji izgled ih jednostavno nije zanimao, jer cilj je pre svega bila individualna, unutrašnja revolucija. Njihova sloboda i otvorenost mnogima je bila iritantna, a način života neshvatljiv. Šareni autobusi koji su krstarili putevima Amerike postali su putujuće kuće mnogim pripadnicima hipi kulture. Povezanost sa prirodom, duhovno uzdizanje, ali i stalno konzumiranje halucinogenih droga i slobodni seksualni odnosi pod uticajem istih bili su svakodnevica u komunama.

Delujući potpuno suprotno od opšteprihvaćenog, hipici su iz jedne krajnosti otišli u drugu. Iz konzervatizma pobegli u pravu anarhiju. Možda je to bio jedini način da se društvu skrene pažnja na ozbiljne probleme. Prava žena, radnička prava, pa i nezalečeni rasizam bili su samo neki od mnogobrojnih problema koje su tradicionalisti gurali pod tepih, nespremni da se sa njima suoče.

Seksualna revolucija dolazi kao još jedna šok terapija. Devojke će u javnosti sve manje skrivati svoju seksualnost. Odnos između muškarca i žene polako se menja, a tabu teme nestaju. Mladi Amerikanci će isterati crkvu iz svojih spavaćih soba, pa u tom periodu dolazi i do promene stava društva po pitanju abortusa, a samim tim i kontracepcije. Menja se i muzika, biće da se umetnici prilagođavaju svojoj publici. Oni će najčešće pod uticajem psihoaktivnih supstanci stvarati psihodelični rok. Poseban oblik rok muzike kojem se okreću neki od najvećih bendova tog vremena i pesmama baš iz pomenutog perioda ulaze u večnost. Legendarni Pink Flojd, Bitlsi, Dorsi, ali i Erik Klepton, Karlos Santana, Džimi Hendriks vrh su piramide velikana koji su doprineli razvoju psihodeličnog roka i neraskidivo su povezani sa hipi kulturom. Leto 1969. godine u saveznoj državi Njujork, ostaće upamćeno po muzičkom festival Vudstok. Ova kontroverzna manifestacija u samo tri dana oslikala je sve pozitivne strane, ali i mane pokreta koji je stajao iza nje. Revolucija je počela da uzima prve žrtve, a bilo ih je i na samom Vudstoku.
Psihoaktivne supstance i opijati su i ranije postojali, ali njihova dostupnost i rasprostranjenost biva sve ozbiljniji problem. U krajnost se išlo i kada je reč o shvatanju porodice. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, rađa se veliki broj vanbračne dece, a mnoga će odrastati u neadekvatnim uslovima.

Prošlo je gotovo pedeset godina od Vudstoka. Širokim bulevarima Njujorka danas šetaju pripadnici raznih potkultura. Mnoge su supkulture nastale i nestale u godinama iza nas. Ipak, čini se da su sve one stvarane na talasu uzrokovanom eksplozijom bunta iz Kalifornije. Postoje teorije i razni argumenti po kojima hipi pokret u San Francisku i nije nastao baš sasvim spontano. Do današnjeg dana mišljenja po pitanju ove kontrakulture ostala su različita i suprodstavljena. Samo su činjenice nepobitne. Hrabrost i želju mladih ljudi da menjaju svet oko sebe, niko ne može osporiti. Način jeste diskutabilan. Neosporno je da su krenuli od sebe, imali naivan, ne dovoljno zreo pristup, pa su za razliku od mnogih koji su menjali i menjaju ovaj svet, sami snosili posledice svojih grešaka. Konačno, nisu bili konformisti, a od konformista su najčešće osuđivani. Sa ove vremenske distance, objektivno posmatrano i nije teško uvideti greške ondašnjih buntovnika. Obično se baš one ističu u prvi plan jer su tako očigledne. U tome je i neiskorišćena prednost naših generacija. Slobodni smo da mislimo, delamo, stvaramo. Mi držimo sve informacije, sva pitanja i odgovore u šaci, mada nam je često teško da ih potražimo. Okruženi virtuelnom srećom i zadovoljstvom, društveno smo sve pasivniji i nezainteresovaniji za stvari koje se dešavaju oko nas.

Imamo li smelosti da menjamo sebe i utičemo na okolinu? Da li nas se tiče? Odgovori na ovakva pitanja odrediće nas prema vremenu i ljudima koji tek dolaze.

Autor: Petar Kražić

Spremili smo nešto novo za vas! S obzirom na to da je počela 7. sezona „Igre prestola“ koju su mnogi željno iščekivali, odlučili smo da napišemo utiske nakon prve epizode. Ovo će biti mini serijal naših reakcija nakon svake epizode u ovoj sezoni. Pažnja, u nastavku teksta očekujte spojlere, tako da, ako niste odgledali epizodu, prvo to uradite, pa se vratite na ovaj tekst! Naravno, voleli bismo da čujemo i vaša mišljenja o uvodnoj epizodi 7. sezone „Igre prestola“, pišite komentare pa da možemo zajedno da diskutujemo.

Miljana K. – Premijerna epizoda sedme sezone „Igre prestola“ na mene je ostavila utisak nedovršenosti. Ne mislim da je epizoda bila loša, naprotiv, većina scena bila je prilično interesantna i nekoliko momenata je definitivno zaslužilo zlatnu zvezdicu, ali nedostajalo je nešto spektakularno što mi ne bi dopuštalo da spavam do sledeće epizode. Uvodna scena bila je pomalo predvidiva, ali definitivno nastavlja tradiciju veselja u Bliznakinjama. Zatim, u naredne dve scene vidimo preostalu Stark decu i zatičemo Sansu i Džona kako se ne slažu oko načina na koji će vladati severom, što se takođe očekivalo. Nakon toga vidimo Sersi i Džejmija, koji sada očigledno imaju drugačije poglede na svet, i potom vidimo moj omiljeni dijalog iz ove episode. Otkačeni Euron Grejdžoj, koji se ponaša ugledno i ujedno prepucava sa Džejmijem, obećava neprocenjiv poklon, najverovatnije ukrotitelja zmajeva, ili možda nešto potpuno novo i neočekivano. Nadam se da će, uprkos njihovim razlikama, Džejmi ostati na sestrinoj strani do samog kraja, ili makar uspeti da povrati malo ljudskosti u njoj. Zatim, ako ste preživeli verovatno najodvratniju montažu ikada u „Igri prestola“, slede moje dve omiljene scene. Arja koja shvati da to što neko nosi Lanisterske boje, ne znači da je on neprijatelj i Klegejn koji izražava pokajanje i saosećanje na mestu gde pre skoro pola decenije to nije učinio. I to nas dovodi na završnu scenu, Deneris se sa flotom i zmajevima vraća na Zmajevu stenu, mesto njenog rođenja. Prelep prikaz ostrva, zamka i simboličan kraj stare vladavine. Dakle, u „Igru prestola“ vraćamo se jednom sporom, opuštenom epizodom u kojoj se likovi vraćaju svojim domovima i ciljevima. I kao što je rečeno, igra će tek početi.

Alena – Generalno, mene nije preterano oduševila epizoda, nema nekih preteranih dešavanja, najveći događaj su stavili na sam početak, tj osvetoljubivu Ariju. Vidi se da su na nju uticale sve smrti u porodici, ali mi na primer jako smeta što kao lik nije ni jednom pomislila da se vrati kući, da pronađe ostatak žive familije, da bar nekog gavrana nađe i pošalje da vidi gde su svi oni, pita nekog za dešavanja sa Starkovima, bukvalno bilo šta. Kao da ih je zaboravila, a to za lika koji je toliko kao vezan za familiju, eto zasmetalo mi je. Ostatak epizode se vidi da je samo upućivanje gde je ko i otprilike šta planiraju dalje, za prvu epizodu sezone je dobro urađeno što je ostalo dosta otvorenih pitanja koja će se nadam se odgovoriti ostatkom sezone. Ono što me jako iznenadilo je pojavljivanje Eda Širana, sa "novom pesmom". Sa tim close-upom su mu dali na većoj važnosti od ostatka epizode. Zanima me da li će se pojaviti opet, tj da li će Arija malo duže ostati sa Lanisterovim vojnicima, pošto je izgleda prvi put videla da su i "neprijateljski" vojnici samo ljudi i da nisu krivi za naređenja koja dobiju. Nedostajalo mi je da vidim mini Grejdžoje sa ostatkom Denerisine svite, a očigledno je da će po nastupu njihovog strica imati veću ulogu nego samo davanje flote. Svakako, jedva čekam sledeću epizodu i ostatak sezone da vidim šta će se dalje dešavati.

Miljana N. – Kod mene je prva epizoda sedme sezone izazvala veoma pomešana osećanja. Sa jedne strane, sam povratka GOT-a je po sebi jedna neizmerna količina sreće, ali sam ipak održala određen nivo zdravorazumske kritike. Prva scena gde Arija ubija Frejeve me je u isto vreme i prepala i oduševila. Sa dozom subjektivnosti zato što mi je Arija omiljeni lik mogu da primetim da je počela ozbiljno da skreće sa zdravim razumom. I BAM!, onda uvode Eda Širana da joj pokaže kako ipak nisu svi oni zli, još plus i peva. Jer to zaista nije mogao da uradi bilo ko drugi sem njega... Taj deo mi se nije dopao u smislu da mislim da je jednostavno skretanje pažnje sa samog GOT-a i radnje. Cela epizoda mi je imala manjak akcije, ali kod mnogih je prisustvo Eda opravdalo taj manjak. Još jedan deo moje kritike odnosi se na Sersi. Postoje dve varijante: ili je ona toliko prsla da je zaista nije više briga za svoju (mrtvu) decu ili je to baš veliki skok u scenariju. Sersi kojoj su u prethodnih 6 sezona deca bila apsolutno sve na svetu i Sersi koja govori da su oni sada samo pepeo definitivno ne mogu biti iste. Sa druge strane, završna scena sa Deneris, kao i pojava Džore (tj. njegove ruke), imali su odličnu težinu. U svakom slučaju, trebalo bi da se podsetimo da je ovo tek prva epizoda ove sezone i da je i poenta da ona bude smirenija od nastavka, kako bi mogla da objasni mnoge stvari iz prethodne. Akcija gradaciono raste u svakoj sezoni i zato i ne možemo da očekujemo isti nivo napetosti sada kao što je bilo u Battle of Bastards. Sve u svemu, jedva čekam ostatak sezone i sigurna sam da nas očekuje brdo plot-twistova. Spremite suze.

Mateja – Šta je moglo da se očekuje od ove epizode? Po meni ništa specijalno, ali epizoda je ispunila ono što treba svaka prva epizoda u sezoni. Nastavila se priča za sve likove, nije bilo šokova, ali verujem da je sve naterala da još više iščekuju nastavak ove ’kraće’ sezone. Zanimljiv početak, ali nakon par sekundi sam provalio šta će se desiti (kao i svi verovatno). Arija je veliki car. Cela epizoda je mogla da se gleda opušteno, baš pravi uvod za ono što dolazi. Videli smo male nesuglasice i na Severu i na gvozdenom prestolu. Sem će biti bitan ključ za Džona u borbi protiv Belih (plavih? sivih?). Pravi pogodak je poslednja rečenica u epizodi: „Shall we begin?“, to nam i govori da ćemo tek gledati ‘igru prestola’. Koje planove ima Džon? Šta smera Deneris? Koji poklon će doneti lukavi Grejdžoj? Da li je Sersi stvarno spremna za sve neprijatelje? Da li Džora Mormont ima rešenje? Jedno je sigurno, zima jeste stigla.

Imamo i jednog člana ekipe koji ne može baš objektivno da da komentar jer je kroz celu epizodu hajpovao za Deneris... Marko, molim te sledeći put staloženo daj komentar.