Pozorište je oduvek predstavljalo jedan vid obrazovanja i širenje tradicije i kulture. Još u vreme drevnih civilizacija bilo je prisutno u obliku plesa. Pozorište nije bilo samo mesto gde su gledaoci mogli da uživaju u aktuelnim predstavama već i mesto gde se diskutovalo o politici i gde su se održavali festivali. Na taj način se širila kultura i tradicija jednog naroda. Danas, pozorište nije aktuelno u velikoj meri, naročito ne kod mladih, a tradicija i kultura se zapostavljaju. Kultura se smatra jednom od osnovnih dimenzija svakog društva, ali u današnjem vremenu tu dimenziju je jako teško očuvati posebno kada mladi ne pridaju nikakav značaj tome. Na taj način, pozorište kao centar kulturnih dešavanja, se bori sa sadašnjim sistemima vrednosti. Pozorišne predstave koje su ranije bile zabranjene od strane vlasti takođe ukazuju na to koliko je pozorište kao epicentar kulture trpelo od strane ,,razorenog društva“.   

Možda mladi ne posećuju pozorište ili se čini da kultura ne utiče na mlade, ali budući akademski građani spremni su da sa drugima podele svoje mišljenje o kulturi i pozorištu:

 

Studenati odlaze na kulturne manifestacije, uglavnom, kada se ne plaća, ali to nije zadovoljavajuća poseta. Isti slučaj je i sa pozorištem. Veoma mali broj budućih akademaca provodi vreme u pozorištu ili na nekom drugom kulturnom dešavanju. Smatraju da je vreme utrošeno na izlaske, kafiće ili možda šetnju, bolji izbor nego odlazak u pozorište. Ima mnogo studenata koji nemaju naviku da odlaze u pozorište, ali ono nudi velike mogućnosti. Ograničavajući faktor za nas, koji volimo da posetimo takva mesta,  jeste budžet, mada uvek postoje pozorišni popusti, koje studenti mogu da iskoriste i slobodno vreme provedu kvalitetnije.

 

Živimo u vremenu kada je svima svaki dinar važan, pa tako i studentima. Nemaju svi sredstva da odvajaju za karte, ali to nije opravdanje što studenti sve manje posećuju kulturne manifestacije i pozorište. Važnu ulogu u kulturnom obrazovanju današnje omladine imaju  roditelji, ali i profesori, koji treba da ih podstiču kulturno uzdizanje mladih. Smatram da je pozorište veoma značajan aspekt u životu svakog od nas, jer ono predstavlja i čuvanje tradicije, jer se često prikazuju čuvena dela. Takođe, širi znanje i automatski ako je predstava bila dobra, u smislu da se mladima svidela, možda će je potražiti u pisanom obliku i, naravno, povećati broj kupljenog tiraža knjiga. Smatram da nije veliki problem u mladima, koliko ih sputavaju ,,studentski budzet“ i sama navika da ne odlaze na takva mesta.

 

Ne posećujem pozorište. Prvenstveno nisam zadovoljan repertoarom, ali ni glumačkim sposobnostima glumaca amatera. Smatram da vreme mogu da utrošim na bolji način, a kultura i obrazovanje se ne stiču samo odlaskom u pozorište. Naravno, imam prijatelje kojima odlazak na takva mesta predstavlja uživanje, ali meni to ne čini zadovoljstvo. 

 

Mislim da pozorište sve više gubi uticaj, koje je imalo na mlade ljude, najviše studente. Razloga za to svakako da ima više. Nije toliko problem u  pozorištima i stanju u kulturi u našoj zemlji, koliko mislim da je problem u studentima. Sve veći broj nas, nažalost izrasta u poluintelektualce, ljude koji u pozorište odu jedino zato što je to ,,in“, ili su to čuli od nekoga, pa tamo prave fotografije i gledaju koliku će pažnju privući na društvenim mrežama njihovo ,,kulturno uzdizanje“. Nema tu nekog kritičkog osvrta na predstavu, neke diskusije među njima o tome šta je pisac, odnosno reditelj hteo da kaže, jer dobra predstava baš i treba da te natera da malo mućneš glavom.  Meni je, na primer, najviše pažnje privukla opera u Narodnom pozorištu, u Beogradu se daju, mislim, dve nedeljno, a cene su stvarno pristupačne. Tako da, svako to može sebi da priušti s vremena na vreme. Nikako da stignem da pogledam neki zanimljivi mjuzikl , a volim kada neku zanimljivu predstavu slučajno pronađem na internetu, pa je pogledam u dahu, tako sam npr. gledao ,, Zlatno tele’’ Iljfa i Petrova i Nušićeve Rodoljupce.

 

Pozorište nam nudi osećanja koja su se u ova moderna vremena izgubila. Razgovarao sam sa drugom o tome koliko pozorište utiče na mlade i pomaže ti, ne samo da razgovaraš o predstavama, već ti nudi mogućnost raznolike tematike. Pozorište ima tu moć da te natera da razmišljaš o svemu, jer je tema svake predstave čovekov život i njegovo snalaženje u životnim tokovima. Pozorišta su danas jako dostupna. Cena jedne pozorišne karte, u Beogradu, je 200 dinara, dok jedan student toliko potroši kada sedne u kafić. 

 

Kako kultura utiče na današnju omladinu, naročito na studente, pokazuju i istraživanja prema kojima skoro 75% studenata  slobodno vreme provodi sa društvom, u šetnji, ispred računara, gledajući TV, ili slušajući muziku. Za to je, kažu, potrebno manje novca nego za odlazak u pozorište, ili na neku drugu kulturnu manifestaciju. U istraživanju kako kultura utiče na omladinu, odnosno studente, u većini slučajeva fokus je na posetama kulturnim manfestacijama i institucijama kao što su: bioskop, muzeji, spomenici kulture, biblioteke, književne večeri, ili pozorište. Slobodan Mrđa u svom  istraživačkom radu o kulturi, navodi da čak 65% studenata retko posećuje pozorište, ili ne posećuje uopšte, što ukazuje da je studentima kultura na marginama interesovanja. Dok čak 62.9% studenata klubove posećuje često, ili vrlo često. Studenti, koji su aktivni bar jednom mesečno u kulturnom životu i koji jednom mesečno posećuju pozorište ima svega od 3 do 5%. Mrđina istraživanja pokazuju i da 43.2% muške studentske populacije ne posećuje pozorište uopšte, dok je taj procenat skoro upola manji kod devojaka, 26.2%. 

Na osnovu ovoga, može se reći da studenti spadaju u grupu koja veoma retko posećuje kulturna dešavanja i koja je svesna toga. Uticaj kulture na svakodnevni život studenata je sveden na minimum. 

A vi, dragi čitaoci, možete u komentaru podeliti svoje mišljenje sa nama. Šta za vas predstavlja pozorište i kako utiče na današnje društvo?